|
|
Broj 1158, 20. jun 2008.
| Rešenje za Kosovo da uključi i interno
raseljene |
| |
Rešenje za Kosovo mora da uključi i trajno rešavanje problema oko 206.000
interno raseljenih lica sa Kosova koji pred-stavljaju taoce političke
situacije, ocenjeno je na okruglom stolu visokog komeserijata Ujedinjenih
nacija za izbeglice (UNHCR).
 Šef
odeljenja za pravnu zaštitu kancelarije UNHCR-a u Beogradu Džon Endrju Jang
rekao je na skupu u beogradskom Medija centru da je međunarodna zajednica "posebno
odgovorna" za vraćanje prava i imovine raseljenih.
On je rekao da su Romi, Aškalije i Egipćani najugroženija grupa raseljenih
sa Kosova, jer nisu ostarvarili pravo na državljanstvo i druga dokumenta.
Predstavnik UNHCR-a u Srbiji Davor Rako kazao je da se u Srbiji ne govori
dovoljno o problemima interno raseljenih i da ne postoji državna institucija
koja se na ozbiljan način bavi rešavanjem njiho-vih problema.
"Poražavajući je katastrofalno loš učinak povratka na Kosovo", rekao je Rako
i dodao da se prema podacima UNHCR-a, na Kosovo vratilo 18.000 raseljenih,
ali da je u međuvrenemu taj broj verovatno smanjen jer proces nije bio
održiv.
Izvršna direktorka nevladine organizacije "Praksis" Ivanka Kostić ocenila je
da je nezamislivo da u 21. veku neko ne može da ostvari svoja prava i da
bude priznat pred zakonom, kao što je slučaj sa Romima raseljenim sa Kosova.
Kostić je ocenila da ni u novom nacrtu Zakona o matičnim knjigama, koji bi
trebalo da bude predložen Skupštini Srbije nije sistemski rešen problem tih
osoba.
Ona je ukazala i na problem pristupa imovinskim pravima na Kosovu ističići
da postoji "nevoravatan broj" primera uzurpirane imovine.
Na okruglom stolu o pravnoj zaštiti i pristupa pravima, koji je održan
povodom Svetskog dana izbelica rečeno je da je u Srbiji broj osoba sa
izbegličkim statusom sa 550.000 od 1996. godine smanjen na oko 100.000.
Kancelarijama UNHCR-a u svetu i u Srbiji, prošle godine upućeno je ukupno
75.000 novih molbi za dobijanje izbegličkog statusa.
Na skupu je rečeno da u svetu u ovom trenutku postoji 67 miliona izbeglih,
kao i da je taj broj u poslednje dve godine u porastu. |
| |
| |
|
| |
| Boris Tadić u Njujorku |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić otputovao je u Njujork, gde će govoriti na
sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Kosovu.
Sa predsednikom u delega-ciji biće i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić,
dodaje se u saopštenju.
 Sednica
Saveta bezbednosti UN održaće se danas pre podne po lokalnom vremenu , a na
njoj će biti razmatran plan generalnog sekretara UN Ban Ki Muna za
preustrojstvo UNMIK-a.
Zamenik ambasadora SAD, koje u junu predsedavaju Savetu bezbednosti UN
Alehandro Volf, potvrdio je nakon konsultacija da će sednica biti otvorena i
da će na njoj učestvovati predsednici Srbije Boris Tadić i Kosova Fatmir
Sejdiu.
U Prištini je juče bilo najavljeno da će Sejdiu na sednici govoriti u
svojstvu predsednika Republike Kosovo, ali je šef srpske diplomatije Vuk
Jeremić kasnije izjavio da je usvojena primedba Srbije i da će Sejdiu na
sastanku govoriti u svojstvu privatnog lica koje može da doprinese debati,
na poziv predsedavajućeg.
Jeremić je najavio i da će Tadić na sastanku u ime Srbije preneti poruku da
je "što se tiče Srbije potpuno neprihvatljiva bilo kakva rekonfiguracija
međunarodnog civilnog prisustva dok se o tome eksplicitno ne izjasni Savet
bezbednosti UN".
Ban Ki-Mun je prošle nedelje obavestio Prištinu i Beograd o nameri da
preoblikuje postojeću misiju UN, čime bi se EU omogućilo da preuzme veću
ulogu na Kosovu, ali pod "kišobranom UN" i u skladu sa Rezolucijom 1244
Saveta bezbednosti.
On je istovremeno poručio da će imenovati novog specijalnog izaslanika i
ponovio da UN ostaju neutralne po pitanju statusa Kosova. |
| |
| |
|
| |
| Trećina populacije čita novine |
| |
U Srbiji trećina građana svakodnevno čita novine, a televizija je i dalje
najdominantniji medij koji svakog dana prati 87 odsto populacije.
Čitanost novina od 2006. do danas povećana za oko tri, a časopisa za dva
odsto.
U istraživanju obuhvaćeno je 1.403 ispitanika starija od 14 godina, a
obavljena je i višemesečna telefonska anketa na uzorku od 6.000 ispitanika. |
| |
| |
|
| |
| Napadi na policiju u Kolubarskom okrugu |
| |
U Kolubarskom okrugu su za proteklih godinu i po dana napadnuta 54 policajca,
a u prvih pet meseci 2008. godine na me-ti pojedinih građana našlo se 25
policajaca, rečeno je novinarima u Policijskoj upravi u Valjevu.
"Do napada na policajce najčešće dolazi prilikom inte-revencija na javnim
mestima, gde je već došlo do tuče, kada pojedinci, ali i grupe, policajce
vuku za rukav, kidaju im uniformu, pljuju ih, vređaju, psuju, a neretko se
sa njima i fizički obračunavaju", rekao je novinarima inspektor Dejan
Jovanović.
Jovanović je kazao da je "isti slučaj" i sa policajcima koji kontrolišu
saobraćaj, a na pripadnike MUP se nasrće i u dvorištima ili kućama kada
intervenišu po pozivu zbog porodičnih svađa, pa čak bivaju napadnuti i u
policijskoj stanici.
On je dodao da "fizičkog i verbalnog napada nisu pošteđene ni policajke", uz
pojaš-njenje da na policajce uglavnom nasrću mlade osobe u alkoho-lisanom
stanju, ali i ozbiljni, obrazovani ljudi.
U valjevskoj policiji smatraju da je glavni razlog za ovakav odnos pojedinih
građana prema službenim licima lo-ša kaznena politika.
Pritom su naveli podatak da je u poslednjih deset godina na području šest
opština Kolubarskog okruga samo jedna osoba osuđena na zatvorsku kaznu zbog
napada na policajca.
Zvaničnici Opštinskog suda u Valjevu, pred kojim se vodi najveći broj
postupaka zbog napada na službena lica ili njihovog ometanja u obavljanju
dužnosti, nisu bili spremni da detaljnije komentarišu napade na policajce,
ali i na druga službena lica, poput poštara, inkasanata ili kontrolora.
Predsednik suda Predrag Jevtić novinarima je rekao da se "u svim, pa i tim
predmetima, postupa u skladu sa zakonom". |
| |
| |
|
| |
| Besplatan internet u centru Zrenjanina |
| |
Zrenjanin je prvi grad u Srbiji i među retkima u Evropi u čijoj će glavnoj
gradskoj ulici biti omogućen pristup besplatnom bežičnom interenetu.
 "Još
jednom smo pokazali da smo prvi, a ovo je posebno značajno i za sve veći
broj stranaca koji poslom dolaze u naš grad. Oni će u kafeima moći da
obavljaju svoje poslove", rekao je pomoćik gradonačelnika Zrenjanina Predrag
Stankov.
Stankov je istakao da je Zrenjanin time još jednom pokazao kako se postaje
primer ostalim gradovima, kako se privlače strani investitori i stvara
prijatno poslovno okruženje.
Partneri u realizaciji projekta su Grad Zrenjanin, poslovno udruženje "Zona
unapređenog poslovanja - BID" i preduzeće "Beotelnet".
Direktorka "Beotelneta" u Zrenjaninu Gordana Mileusnić kazala je da je
napravljen sistem stanica tako da će svi korisnici imati veoma kvalitetan
internet od 512 kilobajta u sekundi po svakoj konekciji.
Sistem stanica je postavljen tako da svi korisnici koji se nalaze u glavnoj
ulici, u baštama, kafićima, na klupama, ili lokalima mogu da koriste
internet.
Kako je rečeno, potrebno je samo da se njihovi uređaji konektuju na mrežu
"Open zone Zrenjanin" i da pokrenu internet "brauzer" gde će se otvoriti
stranica "Hot Spota" sa upustvom za uspostavljanje konekcije. |
| |
| |
|
| |
| Penzioner bez penzije |
| |
Višestruki državni prvak u padobranskim skokovima na cilj, bivši pripadnik 63.
padobranske brigade Radoslav Korać iz Niša, vojni je penzioner ali ne prima
penziju jer mu je ne plaća ni vojni penzioni fond Srbije niti fond Crne Gore
u kojoj je bio na službi u vreme proglašenja nezavisnosti te države.
 Korać
se juna 2006. godine, kada je Crna Gora proglasila nezavisnost zatekao u toj
republici i izjasnio da vojnu karijeru želi da nastavi u Srbiji. Iako nikada
nije imao prebivalište u Crnoj Gori, Ministarstvo odbrane Srbije mu je
poručilo da ne postoji zakonski osnov da penziju prima iz srpskih fondova.
"U Srbiji sam dobio rešenje za ostvarivanje prava na penziju sa napomenom da
će je isplaćivati Crna Gora. Od 30. septembra 2006. godine penzionisan sam
rešenjem Ministarstva odbrane u Beogradu i sve do avgusta prošle godine
primao sam penziju iz crnogorskog fonda.
Od 1. septembra 2007. godine isplata je obustavljena sa obrazloženjem da
nemam prebivalište u Crnoj Gori. Nikada ga nisam ni imao", kaže Korać.
U prepisci sa nadležnim u Srbiji Korać je obavešten da ne postoji zakonski
osnov za isplatu penzije u Srbiji ali da će mu pomoći u rešavanju problema.
"Srbija hoće da pomogne da se problem reši ali problem postoji na relaciji
tih lica sa Crnom Gorom gde su inače uredno primali penziju do stupanja na
snagu spornog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju Crne Gore od
avgusta prošle godine", ocenio je i listu "Odbrana" državni sekretar
ministarstva odbrane Igor Jovičić.
"Ja nikada nisam položio zakletvu u vojsci Crne Gore, nikada nisam dobio
rešenje o penziji u Crnoj Gori i nisam državljanin Crne Gore. Srbija nas je
ostavila na teritoriji druge države da nam oni rešavaju problem", kaže Korać
koji trenutno nema ni zdravstveno osiguranje.
Osim Koraća isti problem imaju još petorica nekadašnjih pripadnika Vojske
koje je služba zatekla u Crnoj Gori u junu 2006. godine ali i još 60 vojnih
penzionera koji su ranije penzionisani na teritoriji Crne Gore.
"Posle 40 godina staža ne mogu da ostvarim penziju nigde", priča Korać.
Zastavnik Korać bio višestruki prvak države u skokovima na cilj, dvostruki
državni prvak u klasičnim padobranskim disciplinama, prvak u disciplini para-ski,
učesnik u obaranju četiri državna rekorda, član padobranske državne
reprezentacije u skoro svim disciplinama.
U "Nebeskim vidrama" tri puta je proglašavan za najboljeg sportistu
padobranca.
Profesionalnu vojničku karijeru započeo je 1980. godine u Zagrebu, a u
Divuljama kod Splita bio je na dužnosti pomorskog diverzanta, komandira
odeljenja i instruktora padobranstva.
Pripadnik 63. padobranske brigade postaje 1989. godine i od tada živi sa
porodicom u Nišu. Prekomandovan je, zbog potreba službe 2002. godine, u 82.
pomorski centar u Crnoj Gori. |
| |
Zoran Kosanović
Niš |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
