|
|
Broj 1160, 11. jul 2008.
Deca ne vole školu ali vole seks |
| |
Hrvatski učenici ne vole školu, izbegavaju doručak, nerado jedu voće i povrće,
ne peru zube redovno, ali zato sve više vremena provode u igranju
kompjutorskih igrica, sve ranije i sve češće izlaze uveče, sve ranije pale
prvu cigaretu, probaju alkohol i imaju prva seksualna iskustva.
 Hrvatski
školarci od 11 do 16 godina prednjače pred evropskim vršnjacima u
porocima.Ovakvu sliku hrvatske dece dalo je jedno međunarodno istraživanje
sprovedeno u 41 zem-lji Evrope i u SAD, čiji su rezulatti objavljeni na
sajtu www.net.hr.
Istraživanjem je obuhvaćeno 200.000 dece od 11, 13 i 15 godina, dok je u
Hrvatskoj ispitano oko 5.000 dece u ranoj adolescenciji.
Hrvatska se najbolje plasirala po školskom uspehu dece, zauzevši drugo mesto
na lestvici, odmah iza Makedonije. Među najboljima je i u odnosu na
porodično okruženje, jer je gotovo 90 odsto dece u porodicama sa oba
roditelja.
Trećina dece u Hrvatskoj smatra da su opterećeni školom, a tek svako deseto
dete kaže da voli školu.Samo u Estoniji škola je među decom omraženija nego
u Hrvatskoj. Po učestalosti nasilnog ponašanja među decom, Hrvatska je na
26. mestu, a najmanje je nasilja u školama u Skandinaviji.
Prehrambene navike hrvatskih školaraca vrlo su loše, i svrstavaju Hrvatsku
na nisko 30. mesto. Tek svaki treći školarac svakog dana jede voće i povrće,
a sve su im draži industrijski sokovi. Takođe tek svaki drugi učenik pere
zube najmanje dvaput dnevno, a 15 odsto dečaka uopšte ne pere zube svaki
dan.
U Češkoj i Švedskoj, na primer, urednu naviku pranja zubi ima 90 odsto
dece.Hrvatska je na petom mestu po konzumiranju televizije i kompjuterskih
igrica. Svaka druga devojčica od 15 godina nezadovoljna je svojim izgledom i
želi da smrša, a 16 odsto devojčica optimalne težine već je na dijeti.
Iako su porodično okruženje i komunikacija s roditeljima, prema istraživanju
dobri, deca u Hrvatskoj prednjače nad evropskim vršnjacima u svim porocima.
Tako su po broju popušenih cigareta među osnovcima na 10. mestu, po broju
popijenih čaša na petom, a po opijanju 15-godišnjaka na sedmom mestu.
U rapidnom je porastu učestalost ranih seksualnih odnosa, koja je kod
devojčica mlađih od 16 godina u poslednje četiri godine porasla sa 10 na 17
procenata. |
| |
| |
|
| |
| Građani protiv članstva u NATO |
| |
Većina građana Crne Gore je protiv ulaska zemlje u NATO, pokazalo je najnovije
istraživanje podgoričkog Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
Protiv učlanjenja u NATO je oko 47 odsto građana Crne Gore, dok pristupanje
tom savezu podržava 26 procenata ispitanika istraživanja sprovedenog od 26.
juna do 5. jula u devet crnogorskih opština.
Opala je i podrška učlanjenju Crne Gore u Evropsku uniju što analitičari
CEDEM-a objašnjavaju "gubitkom interesovanja za to pitanje". Ulazak u EU u
julu podržava 70 odsto građana , dok je taj procenat u martu bio 78
procenata.
U odgovorima na druga pitanja u anketi, građani Crne Gore su rekli da i
dalje najviše poverenja imaju u Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC), a najmanje u
političke partije. Radom vlade je "veoma nezadovoljno" i "uglavnom
nezadovoljno" 43 odsto ispitanika.
Od partija najpopularnija je i dalje vladajuća Demokratska partija
socijalista (DPS), za koju bi se u ovom trenutku opredelilo oko 47 odsto
građana. Raste popularnost Socijalističke narodne partije (SNP) i njenog
lidera Srđana Milića, dok opada rejting Pokreta za promene (PZP) I njegovog
predsednika Nebojše Medojevića.
Analitičar CEDEM-a Miloš Bešić je objasnio da se između te dve partije
"desila preraspodela, tako što se deo glasača koji je podržavao PZP, vratio
SNP-u". Za godinu dana SNP je gotovo duplirala procenat podrške i sada ima
procenat više podrške od PZP-a, za koju se opredelilo 10,8 procenata
anketiranih. |
| |
| |
|
| |
| Boškovski oslobođen,Tarčulovski osuđen na 12
godina |
| |
Haški tribunal je oslobodio bivšeg makedonskog ministra unutrašnjih poslova
Ljubeta Boškovskog odgovornosti za zločine nad albanskim civilima u selu
Ljuboten u leto 2001, a policajca Johana Tarčulovskog proglasio krivim i
osudio na 12 godina zatvora.
 Tribunal
je zaključio da Boškovski (47) nije kriv, a da je Tarčulovski (33) kriv za
ubistvo tri civila, bezobzirno uništavanje naselja i okrutni tretman
pritvorenih albanskih meštana tokom i posle napada makedonske policije na
selo Ljuboten kod Skoplja 12. avgusta 2001.
Boškovskog, koji je prema optužnici snosio komandnu odgovornost što nije
sproveo istragu i kaznio počinioce zločina, sudsko veće predsedavajućeg
Kevina Parkera je oslobodilo krivice, zaključivši da je policija pravosudnim
organima podnela izveštaje o događajima u Ljubotenu, uključujući i ubistva,
ali da oni nisu otvorili istragu, premda su na to bili obavezni.
"Stoga, nije dokazan navod optužnice da Boškovski nije preduzeo razumne mere
da sprovede istragu i kazni počinioce", rekao je sudija Parker.
Proglašavajući krivim Tarčulovskog, sudija Parker je rekao da je dokazano da
je on, premda "relativno niskog ranga", planirao i predvodio "osvetnički"
napad makedonske policije na Ljuboten tokom kojeg su ubijena tri nenaoružana
albanska civila, a 10 muškaraca je teško prebijeno i zlostavljano na druge
načine, dok su mnoge albanske kuće namerno spaljene.
Prethodno su osmorica makedonskih vojnika stradala od mine u okolini
Ljubotena, koji su vlasti smatrale uporištem albanskih pobunjenika,
napomenuo je sudija.
Sudija Parker je naznačio da je veće kao olakšavajuću okolnost uzelo u obzir
da je, individualno krivično odgovoran za zločine, "Tarčulovski postupao po
naređenju", iako na osnovu dokaza sa suđenja nije bilo moguće utvrditi ko mu
je to naređenje izdao.
Prema presudi, svi ubijeni i zlostavljani albanski muškarci u Ljubotenu bili
su civili i nisu imali veze sa Albanskom nacionalnom oslobodilačkom armijom
(ANA). Sudije su Tarčulovskog oslobodile odgovornost za smrt još tri
Albanca, za koje nije bilo moguće utvrditi da li ih je ubila makedonska
policija ili vojska, a postojala je mogućnost i da su oni bili borci.
Donoseći presudu, sudsko veće u obzir nije uzelo navode optužnice o
zlostavljanju civila iz Ljubotena u policijskim stanicama, sudu i bolnici u
Skoplju, ocenjujući da su to činile druge policijske jedinice.
Tužioci su u maju, na kraju suđenja, zatražili da Boškovski bude kažnjen sa
15 godina zatvora, a da Tarčulovskom bude izrečena zatvorska kazna od 12
godina. Suđenje je počelo u aprilu 2007, a završeno je u maju ove godine. |
| |
| |
|
| |
| Ponovo kuca sat na Sahat kuli |
| |
Sat na Tori - Sahat kuli u centru Herceg Novog, ponovo meri vreme. U Toru,
prepoznatljivi simbol ovog bokokotorskog grada, ugrađen je novi satni
mehanizam, a stari je, kao muzejski eksponat, izložen u kuli.
 Postavljanje
novog satnog mehanizma i aktiviranje zvona koje je izliveno u livnici braće
Di Poli u Trstu 1858 godine, deo je obimnog i sveobuhvatnog projekta
restauracije Tore.
Sahat kula sastoji se iz dva dela. Na temeljima odbrambenog bedema gde je u
doba Turske vladavine bila zapadna kapija grada, podignuta je 1865.
osmougaona kula.
U Orijentalnom institutu u Sarajevu preveden je i natpis sa donjeg dela kule
koji potvrđuje starost tog dela grada.
"Ovu jaku kulu podigao je po nalogu sultana Mehmed četvrti Mustafa Aga 1667.
godine ".
Istoričari pretpostavljaju da je natpis postavljen nakon obnove bedema posle
velikog zemljotresa te godine, koji je pored Herceg Novog pogodio i
Dubrovnik.
Planirano je da unutrašnjost Sahat kule od ponedeljka bude otvorena za
posetioce.
Poslove oko sata uradila je firma ATV iz Novog Sada, koja održava satne
mehanizme na Petrovaradinskoj tvrđavi u tom gradu. Istraživački radovi i
izrada projekta rekonstrukcije, povereni su Regionalnom zavodu za zaštitu
spomenika kulture iz Kotora.
Restauraciju Sahat kule, koja je do sada koštala oko 30.000 evra, predvodi
Agencija za izgradnju i razvoj Herceg Novog. Njen direktor Slobodan Popović
ističe da je nastavak restauracije planiran za jesen, kada će biti završena
obnova donjeg dela kule. |
| |
| |
|
| |
| Potomci Aleksandra Makedonskog iz Pakistana
dolaze u Skoplje |
| |
Udruženje građana "Makedonski institut 16,9" najavilo je dolazak princa i
princeze naroda Hunza iz Pakistana za koje se smatra da vode poreklo od
vojnika Aleksandra Makedonskog koji su ostali na prostoru Pakistana nakon
osvajanja.
Princ Mir Gazanfar Ali Kan i njegova supruga Rani Atika dolaze danas u
Skoplje, a najavljen je njihov susret s predstavnicima makedonske vlade i
zvaničnika, poseta Ohridu gde će biti održana svečana liturgija u Sabornom
hramu Sv. Kliment Ohridski, kao i obilazak Makedonije.
"Ovo je istorijski trenutak za naslednike Aleksandra Makedonskog ali i za
Makedoniju. Unuci onih koji su se borili za veliko makedonsko carstvo
poznato celom svetu, posetiće Makedoniju. Upoznaćemo našu braću koja su se
odselila iz Makedonije pre 2300. godina", izjavila je novinarka i članica
"Makedonskog instituta 16,9" Marina Dojčinovska.
Dojčinovska je ranije ove godine u Pakistanu posetila narod Hunzi i princa
Alija Kana.
Prema "Makedonskom institutu 16,9", Hunzi u Pakistanu pismenošću, muzikom i
jezikom imaju dodirne tačke s makedonskom kulturom. |
| |
| |
|
| |
| Crne liste - sredstvo za reketiranje |
| |
Dvojica radnika Transparensi internešnela BiH
i pomoćnik direktora Uprave za indirektno oporezivanje Bogdan Novaković
učestvovali su u reketiranju smenjenih zvaničnika i biznismena iz RS u
opsežnoj mreži prevara vezanih za "crne liste" međunarodne zajednice, piše
banjalučka štampa.
"Nezavisne novine" i "Glas Srpske" navode da to u iskazu Tužilaštvu BiH i
policiji RS tvrdi zaštićeni svedok koji je učestvovao u reketiranju
smenjenih zvaničnika i biznismena.
Navodi se i da, osim iskaza zaštićenog svedoka, istražni organi poseduju i
izjave biznismena koji tvrde da su bili žrtve prevarantske grupe.
Zaštićeni svedok tvrdi da su grupu činili radnici Transparensi internešenela
BiH iz Banjaluke, vlasnik sokolačke picerije "Viktorija" po nadimku Čavka i
radnik Uprave za indirektno oporezivanje.
U iskazu, grupu direktno povezuje sa Bogdanom Novakovićem, za koga tvrdi da
je ucenjivačima davao podatke o potencijalnim "žrtvama".
Zaštićeni svedok čije je šifrovano ime Mario, tvrdi da je vrbovan jer je
imao dobre kontakte sa pripadnicima Engleskog bataljona Eufora i sa nekim
zvaničnicima Haškog tribunala koji su radili na području Banjaluke.
Prema njegovom iskazu, reketaši su, uz njegovo posredovanje, "obradili" Savu
Krunića, smenjenog direktora "Srpskih šuma" i Samojka Đordu, bivšeg sudiju
Osnovog suda u Sokocu.
Od njih su, prema izjavi svedoka, izvukli po 5.000 evra, odnosno 4.000
maraka, kako bi izdejstvovali da budu skinuti sa crne liste.
"Pored tih, pravljene su i 'naše liste'. To su bili potencijalni pacijenti
za reketiranje, uglavnom moćni privrednici iz RS za koje su oni smatrali da
su pomagači haških begunaca", navodi se u izjavi.
Bivši direktor "Srpskih šuma" negirao je da je bio žrtva ucene, dok
portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić nije mogao da odgovori da li
Tužilaštvo vodi istragu o tvrdnjama da su pojedinci ucenjivani i reketirani
kako ne bi bili stavljeni na crne liste. |
| |
| |
|
| |
| Vlada RS još nema stav o inicijativi za
nezavisnost |
| |
Vlada Republike Srpske nije saopštila svoj stav o inicijativi Srpskog narodnog
pokreta "Izbor je naš" da parlament proglasi nezavisnost RS.
U saopštenju vladinog Biroa za odnose s javnošću navodi se da je Vlada
razmatrala tu inicijativu, ali da će svoje mišljenje o inicijativi dostaviti
Narodnoj skupštini RS.
"U skladu sa Ustavom RS, posle pribavljanja stručnih tumačenja, Vlada RS će
mišljenje o pokrenutoj inicijativi dostaviti Narodnoj skupštini RS", navodi
se u saopštenju.
Dodaje se da je Vlada odlučila da se zatraže dodatna tumačenja u vezi sa
inicijativom o proglašenju nezavisnosti RS. |
| |
| |
|
| |
| Obeležavanje godišnjice genocida u Srebrenici |
| |
U Potočarima kod Srebrenice danas će biti obeležena 13. godišnjica genocida u
tom gradu i sahranjeni posmrtni ostaci još 307 identifikovanih žrtava.
Memorijalni centar u Potočarima će posetiti predstavnici vlasti u BiH,
diplomatskog kora, međunarodne zajednice, predstavnici verskih zajednica,
nevladinih organizacija i porodice žrtava.
Najmlađa, od 307 identifikovanih žrtava koja će biti ukopana imala je 15
godina kada je ubijena, a najstarija 84 godine. Do sada je u Memorijalnom
centru u Potočarima identifikovano i sahranjeno 2.907 osoba.
U Srebrenici je u julu 1995. godine ubijeno više od osam hiljada Bošnjaka, a
Međunarodni sud pravde u Hagu doneo je prošle godine presudu prema kojoj su
zločin genocida počinile vojne snage Republike Srpske. |
| |
| |
|
| |
| Sastanak lidera stranaka u BiH |
| |
U Sarajevu je održan sastanak rukovodstva Federacije BiH i Federalne vlade,
kojem su prisustvovali lideri četiri najjače partije, gde je, pored ostalog,
zaključeno da su netačne informacije da je Federacija BiH bankrotirala.
Na sastanku su učestvovali predstavnici Stranke demokratske akcije, Stranke
za BiH, Hrvatske demokratske zajednice BiH i Hrvatske demokratske zajednice
1990.
Teme sastanka bile su funkcionisanje vlasti u Federaciji, pitanja
elektroenergetskog sektora, privatizacije i boračko-invalidske zaštite.
Politički lideri četiri stranke dali su federalnoj Vladi punu podršku u
daljem radu, a podržali su i plan privatizacije javnih investicija u
elektroenergetskom sektoru. |
| |
| |
|
| |
| Naser Orić pravosnažno oslobođen krivice |
| |
Haški tribunal je pravosnažno oslobodio ratnog zapovednika muslimanskih snaga
u Srebrenici Nasera Orića krivice za zločine nad Srbima u tom gradu 1992-93.
 Apelaciono
veće Tribunala time je preinačilo prvostepenu presudu, izrečenu u leto 2006,
kojom je Orić bio proglašen krivim što nije sprečio zločine nad Srbima i
osuđen na dve godine zatvora.
Usvojivši delimično Orićevu žalbu i odbacivši žalbu Tužilaštva, apelaciono
veće je zaključilo da su prvostepene sudije pogrešile kada su Orića
proglasile krivim, a prethodno nisu utvrdile ko je tačno počinio zločine, da
li su počinioci bili potčinjeni Oriću i da li je on znao za zločine.
Predsedavajući sudija Volfgang Šomburg je, saopštavajući presudu, naglasio
da te greške "obezvređuju" prvostepenu presudu budući da je ona bila
zasnovana na Orićevoj komandnoj odgovornosti za zločine.
Sudija Šomburg podvukao je da je tokom suđenja nepobitno utvrđeno da su
"počinjeni teški zločini nad Srbima u dva pritvora u Srebrenici između
septembra 1992. i marta 1993".
"Međutim, dokazati da su se zločini dogodili nije dovoljno da konkretna
osoba bude osuđena za te zločine", kazao je sudija, naglašavajući da nije
bilo dokaza kojim bi van razumne sumnje bila utvrđena Orićeva krivica.
Po izricanju konačne presude, Orić je danas novinarima u Hagu rekao da je
"srećan" i da presudu shvata kao potvrdu da muslimanske snage u Srebrenici
nisu počinile zločine.
Prvostepenom presudom, Orić je 30. juna 2006. bio osuđen na dve godine
zatvora zato što nije nije sprečio zlostavljanje i ubistva zarobljenika u
srebreničkoj policijskoj stanici između decembra 1992. i marta 1993.
Prema toj presudi, iako je znao da su zatočeni Srbi do novembra 1992.
maltretirani, a jedan i ubijen, Orić je "izabrao" da ne učini ništa da to
spreči, prepuštajući svojim potčinjenima da se brinu o tome.
Od odgovornosti za druge zločine iz optužnice, poput bezobzirnog razaranja
više srpskih sela u okolini Srebernice, on je bio oslobođen prvostepenom
presudom.
Oriću je suđeno po optužnici za smrt najmanje šest zarobljenih Srba u
srebreničkoj policijskoj stanici, okrutno postupanje prema pritvorenicima i
bezobzirno uništavanje 12 srpskih sela od leta 1992. do kraja 1993, kada je
on bio zapovednik muslimanskih snaga u Srebre-nici.
Suđenje Oriću počelo je 6. oktobra 2004. Njega su uhapsile međunarodne snage
u BiH 10. aprila 2003. U prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala, pet
dana kasnije, izjavio je da nije kriv. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
