|
|
Broj 1161, 18. jul 2008.
| Toronto džez festival |
| |
TD Kanada Trast Toronto džez festival preuzeo je noćni i dnevni život ovoga
grada između 20. i 29. juna ove godine sa više od 1500 muzičara i 350
koncerata na raznim lokacijama širom Toronta.
Osnovan 1987. ovaj festival slavi 22. godišnjicu postojanja pod uređenjem
osnivača Patrik Tejlora izvrsnog producenta i Džim Galoveja umetničkog
direktora. Ovaj festival je posvećen predstavljanju najboljeg živog džeza.
Tokom ovih godina ovaj festival je doneo ekonomiji grada Toronta preko 250
miliona dolara predstavljajući preko 1500 besplatnih koncerata sa 6.5
miliona posetilaca i preko 20.000 hiljada izvođača od kojih je 85% kanadskog
porekla.
Ove godine predstavljen je Roj Hargrov Kvintet sa serijom specijalnih
gostiju, na glavnoj bini trga Natan Filips, izvodeći tribjut džez
Filharmoniji u produkciji Norman Granza, prvi put izvođene 1944. god u Los
Anđelesu, predstavljajući neke od ikona džez muzike: Ela Ficdžerald, Dizi
Gilespi, Čarli Parker i Oskar Peterson.
Neudobne plastične stolice i 20 minuta kašnjenja izvođača bilo je zaista
vredno čekanja.
Kvintet je otvorio veče sa kompozicijom "Depth' sa predivnim solom
saksofoniste i gospodina Hargorvea lično. Nekoliko bi bop standarda
zazvučali su neverovatno svakoga puta kad je Hargrov preuzeo centar bine
svojim solom uz pomoć benda koji je pratio svaku muzičku frazu ritmom i
akordima koji su pravili kompletnu harmoniju čitavog događaja.
Posle nekoliko džez standarda gitarista Rasel Malone i flautista/saksofonista
Frank Ves pridružili su se kvintetu kao specijalni gosti, izvodeći standard
"5 banana" čuvenog saksofoniste Dekster Gordona koji je zvučao sa dosta
energija u ritmu svinga.
Vrhunac ovog gostovanja bilo je izvođenje pesme "Over the Rainbonj" sa Frank
Vesom na flauti, svirajući nekoliko najboljih solo deonica te večeri.
Roj Hargorv je ove godine doveo novu postavu kvinteta sa Džejk Hen za
bubnjevima, Nil Svenson na bas gitari i kubanskim džez klarinetistom Pakitom
D'Rivera, poznatom po sviranju klarineta u stilu saksofona, tako da nije
bilo velikog iznenađenja kada je najavio da će odsvirati kompoziciju Čarli
Parkera jednog od najpoznatijih alto saksofonista u istoriji džeza. Za
razliku od Beni Gudmana i Edi Danijelsa lako se moglo reći da D'Rivera svira
saksofon umesto klarineta forsirajući sving ritam i melodijske linije
karakteristične za saksofon.
Pored Roj Hargrov Kvinteta zapažen je koncert Markus Milera jednog od
najboljih basista današnjeg fank/džez gruva koji u avgustu ponavlja svoje
izvođenje, ali kao deo koncerta Tander Tur sa Viktor Vutenom i Stenli
Klarkom. Tander trio predstavlja najbolje basiste fank/džez muzike i tri
različite generacije.
Ovaj koncert će definitivno ući u istoriju muzike i nikako ga ne treba
propustiti.
Mesto odražavanja Sound Academy (The Docks), 20. avgusta 2008 |
| |
| Damir Demirović |
|
| |
| Izlažu tri umetnice poreklom iz Srbije |
| |
Tri umetnice-imigrantkinje poreklom iz Srbije izlažu svoje radove na
tradicionalnoj grupnoj izložbi u kanadskoj prestonici.
Dve Beograđanke i jedna Pančevka izlažu skulpture-instalacije, kolaže i
mozaike na izložbi "Susret sa čudnim" koja do 10.avgusta traje u galeriji "Imažer"
(L'Imagier) u Gatinou, na kvebečkoj strani otavskog regiona.
 "Imažer"
je neprofitna organizacija osnovana 1975. Deceniju kasnije (1986) kvebečko
Ministarstvo kulture uvrstilo ju je među priznate kulturne ustanove kojoj,
zajedno sa gradom Gatino, pruža i materijalnu podršku.
Vajarka Božica Rađenović izložila je instalaciju "Nestajanje", delo koje
pripada mešovitim medijima.
Kolažerka Jasminka Kukić predstavlja se sa dva nova rada - "Obezglavljeni
kralj na putu nade" i "Nosač loših snova".
Mozaičarka Jelena Mitrić izložila je mozaik "Krug života".
Božica Rađenović diplomirala je i magistrirala na Fakultetu primenjenih
umetnosti u Beogradu, a 1993. preselila se u Kanadu. U rodnom gradu, Otavi i
Torontu imala je osam samostalnih izložbi, a na grupnim izložbama u domovini
i Kanadi izlagala je više od 30 puta. Njeni radovi deo su kolekcije Muzeja
savremenih umetnosti u Beogradu. Nagrađivana je pet puta, između ostalog i
na otvorenom Oktobarskom salonu u Beogradu 2002. godine. Ove godine osvojila
je i prvu nagradu izložbenog centra "Imažer". Informacije o ovoj umetnici i
njenim radovima dostupne su na internet adresi www.bozicaradjenovic.com.
Takođe rođena Beograđanka Jasminka Kukić diplomirala je pejzažnu arhitekturu,
a od dolaska u Otavu 1993. jedina je umetnica poreklom iz Srbije koja se
profesionalno bavi kolažom. Zastupala je Kanadu, ali i Srbiju na brojnim
izložbama u obe zemlje i svetu. Prošle godine priredila je izložbu "Ni međ'
javom ni međ' snom" u Beogradu, a na 44. "Zlatnom peru" takođe 2007. publika
je videla njena dva kolaža: "Kratak pregled raspadanja" i "Zovem se crveno"
(ilustraciju istoimenog romana Orhana Pamuka). Uskoro će na izložbi "Čudesna
figuracija" (Strange Figuration) na Menhetnu u Njujorku biti izložen njen
kolaž "Perpetuum mobile". Taj i drugi radovi Kukićeve mogu se videti na
adresi www.jkukic.com.
Pančevka Jelena Mitrić takođe je beogradski diplomac i kanadska
imigrantkinja iz devedesetih godina. Izradila je više mozaika inspirisanih
tradicijom i verom svog naroda među kojima i mozaik Bogorodice Odigitrije po
uzoru na oltarsku ikonu iz hilandarske crkve koju je podigao Sveti Sava.
Njeni mozaici na svetovne teme su "Rođenje Venere", "Flora" i drugi. Član je
kanadskog udruženja mozaičara. Mozaici Mitrićeve deo su njene kućne
radionice, ali i virtuelne postavke na adresi:
www.agapemosaics.com . |
| |
| |
|
| |
| Pas Trekr biće uskoro kloniran |
| |
Nemački ovčar Trekr postao je slavan kada je zajedno sa svojim vlasnikom,
bivšim policajcem iz Halifaksa Džejmsom Simingtonom, pronašao poslednjeg
preživelog u ruševinama kula bliznakinja u Njujorku. Sada se ponovo o njemu
piše, jer je dobio svojevrsno priznanje - proglašen je za psa kojeg je
najpoželjnije klonirati.
 Ovo
svojevrsno nadmetanje organizovala je američka kompanija BioArts
Internešenel, koja navodno poseduje ekskluzivna prava za kloniranje pasa i
mačaka. Oni kažu da su dobili veliki broj srceparajućih prijava, ali da je
Simingtonova priča o Trekru ostavila najjači utisak. Pored Trekra, planiraju
da kloniraju još pet pasa, koji će biti izabrani na internet aukciji. Ponude
počinju od 100 hiljada dolara.
Trekr ima 15 godina i boluje od neurološkog poremećaja, a njegov klon
očekuje se do kraja godine. |
| |
| |
|
| |
| Kanada podržava prijem Albanije i Hrvatske u
NATO |
| |
Visoki kanadski zvaničnici čestitali su Albaniji i Hrvatskoj potpisivanje
protokola o članstvu koji tim dvema zemljama otvara put za prijem u NATO
iduće godine.
 "Kanada
ohrabruje zemlje jugoistočne Evrope da izvrše reforme koje doprinose
evroatlantskoj integraciji. Prijem Albanije i Hrvatske u NATO predstavlja
ključni uspeh i ubeđeni smo da će primeri tih zemalja inspirisati druge da
slede put reformi i integracije", izjavio je kanadski ministar inostranih
poslova Dejvid Emerson.
U istoj pisanoj izjavi dostavljenoj novinarima u Otavi, ministar odbrane
Piter Mekej (Peter MacKay) naglasio je da će "prijem novih članica u NATO
ojačati evroatlantsku sigurnost".
Oba ministra izrazila su podršku Kanade NATO politici otvorenih vrata i
spremnosti Alijanse za prijem novih članica među demokratizovanim evropskim
državama.
Predstavnici 26 zemalja članica Severnoatlantskog saveta potpisale su juče u
Briselu protokole o članstvu Albanije i Hrvatske u NATO-u. Ti protokoli bi
zatim trebalo da budu ratifikovani u parlamentima zemalja članica Alijanse.
Kanada je članica NATO-a od osnivanja tog vojnog saveza 4. aprila 1949.
Ta zemlja je šesta po visini doprinosa vojnom i civilnom budžetu Alijanse.
Prema podacima ministarstva inostranih poslova, 2005-2006. godine kanadski
finansijski doprinos NATO-u iznosio je 160 miliona dolara, a u ljudstvu 114
osoba. |
| |
| |
|
| |
| Novi milioneri nisu bogati kao oni pre |
| |
Podaci Statističke službe pokazuju da je u 2005. godini broj porodica sa
prihodima iznad milion dolara porastao na 1,1 milion, skoro dvostruko više
nego nego svega šest godina ranije.
 Ali,
stručnjaci objašnjavaju da je tome doprinelo više razloga, počevši od skoka
vrednosti nekretnina i većeg interesovanja za kupovinu vrednosti od strane
pripadnika bejbi bum generacije, pa do opšteg privrednog prosperiteta. Džek
Ker, profesor kanadske makroekonomije na Univerzitetu u Torontu, naglašava
da na žalost, biti milioner sada nije ono što je nekad bilo. Vrednost onoga
što je potrebno posedovati da bi neko bio milioner nije usklađena sa
inflacijom, iako su se cene dvostruko ili čak trostruko uvećale, tako da
ispada da ima više bogatih ljudi nego ikada.
No, sa ovim i ovakvim milionskim bogatstvom nema onih privilegija, ali ni
osećanja koje se tradicionalno vezuju za debeo novčanik. |
| |
| |
|
| |
| Imigranti vole Kanadu |
| |
Najnovije istraživanje među imigrantima koji žive u tri najveća kanadska grada
pokazalo je da kod njih postoji izrazito jak osećaj pripadnosti državi u
koju su se doselili.
Interesantno je da se ta veza pokazala se jačom od ostalih, jer je skoro
devet od deset ispitanika odgovorilo da su veoma ili prilično jako vezani za
Kanadu.
Na drugom mestu je osećaj pripadnosti gradu u kojem žive, podjednako kao i
jeziku kojim govore.
Po rečima Džeka Džedveba, direktora Asocijacije za kanadske studije koja je
radila ovo istraživanje, jezik je veoma važan, kao sredstvo komunikacije,
ali i kao oznaka identiteta za mnoge imigrante.
Iza ovih najvažnijih odrednica slede provincija, pa zemlja porekla, koja je
gotovo izjednačena sa etničkom ili kulturnom grupom kojoj pripadaju.
Džedveb ističe da ovi rezultati opovrgavaju zamerke da je multikulturalizam
u suprotnosti sa privrženošću novoj državi. Očigledno je da ne postoji
konkurencija između identiteta, već se oni, naprotiv, međusobno podstiču. |
| |
| |
|
| |
| Odvažni deka ispunio sebi životnu želju |
| |
Lajal Gou, 96, nedavno je prvi put u svom životu skočio padobranom iz aviona i
postao drugi po starosti Kanađanin kome je ikada to pošlo za rukom.
On kaže da je oduvek želeo da skače padobranom, ali da jednostavno nije bio
u prilici da to uradi. Istini za volju, on nije izveo samostalni skok, već
zajedno sa jednim instruktorom.
U isto vreme, skok je izvela i njegova praunuka, Karč Meklin, 20.
Brojna porodica, deca, unuci i praunuci, kao i prijatelji došli su da ga
gledaju, a raspoloženi deka je oduševljeno rekao da bi skok veoma rado
ponovio, ako ne pre, onda za svoj stoti rođendan, koji je već za nekoliko
godina. |
| |
| |
|
| |
| Otpad iz gradske kanalizacije za đubrenje
bašti |
| |
Novi tip komposta, načinjen od otpada iz gradske kanalizacije, dostupan je
besplatno stanovnicima Monktona za upotrebu u njihovim baštama.
Predsenik Komisije za kanalizaciju Ron Leblank kaže da su u stanju da
prerade oko 10 hiljada tona čvrstog otpada godišnje i da su im za
pretvaranje otpada u kompost potrebne dve godine.
On naglašava da se radi o visoko kvalitetnom kompostu, potpuno bezbednom, te
da nema nikakvog razloga za strahovanje od eventualnih infekcija ili sličnog.
Dodati su mu preparati za promenu mirisa, potom seno i kora drveta, a sve je
i zagrejano do temperature od 75 stepeni kako bi ubile bakterije.
Leblank kaže da je jasno da mogu postojati predrasude u vezi sa ovim
đubrivom, ali naglašava da se, u krajnjoj liniji, u tom otpadu ipak nalazi
samo ono što smo svi mi uneli u organizam kao dobru hranu.
Nova vrsta đubriva prodavaće se pod imenom Gardener's Gold. |
| |
| |
|
| |
| Kanadska imena za kosmičke lokacije |
| |
U kosmosu postoji sedamdesetak geografskih lokacija koje nose kanadska imena,
počev od kratera Tigniš i Kamlups na Marsu, pa nadalje.
Pravila za davanje imena određuje Radna grupa za nomenklaturu planetarnog
sistema, u sastavu Međunarodne astronomske unije i veoma su stroga. Ukoliko
se, primera radi, predloži ime nekog grada, onda je obavezan uslov da ne
postoji ni jedno drugo naseljeno mesto sa istim imenom, a broj stanovnika
mora biti ispod 100 hiljada.
Imena se uglavnom baziraju na mitologiji i književnosti. Jedno vreme se
potenciralo na imenima iz Šekspirovih dela, ali postoje i primeri iz
kanadske literature. Predlog da se Saturnovi sateliti nazovu Kiviuk, Ijirak
i Paliak dao je astronom iz Britanske Kolumbije Dž.Dž. Kavelars, koji je
upravo u to vreme čitao svojoj deci knjigu Majkla Kusugaka i smatrao da bi
bilo lepo da i drugi čuju za ova algonkvinska imena. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
