|
|
Broj 1161, 18. jul 2008.
| Lista najskupljih slika beba slavnih parova |
| |
Pomama za fotografijama beba slavnih parova iz sveta šou biznisa dostigla je
vrhunac kada su, prema izveštajima, Andželina Džoli i otac
njene dece Bred Pit dobili ponudu od najmanje 11 miliona dolara
za slike njihovih novorođenih blizanaca.
Na sajtu TV emisije "Akses Holivud" objavljena je lista
deset najskupljih fotografija slavnih beba.
1. Najmanje 11 miliona dolara - cena je ekskluzivnih snimaka Noksa Leona
i Vivijen Maršlin koje je proteklog vikenda
rodila Andželina Džoli. Prihod od prodaje tih fotografija par Džoli-Pit,
koji sada ima šestoro dece, daće u dobrotvorne svrhe.
2. Šest miliona dolara su koštale fotografije blizanaca Maksa i Eme čiji su roditelji pevačica Dženifer Lopez i njen suprug Mark
Antoni. Prve slike dece objavljene su na naslovnoj strani
tabloida "Pipl" (People) u martu ove godine.
3. Za fotografiju prvog biološkog deteta Andželine Džoli i Breda Pita,
devojčice Šajlo Nuvel, "Pipl" je platio 4,1 milion dolara.
Novac je poklonjen afričkim dobrotvornim fondacijama za decu.
4. Magazin "OK!" je platio tri miliona dolara za prve fotografije Livija
- sina glumca Metjua Makonahija i njegove
partnerke Kamile Alveš. Dečak je rođen početkom ovog meseca.
5. Nakon smrti starlete Ane Nikol Smit, fotografije
njene ćerke Denilin s ocem Larijem Berkhedom
dostigle su cenu od dva miliona dolara koliko je platio magazin "OK!".
5. Istu sumu dobili su Andželina Džoli i Bred Pit za snimke dečaka Paksa
nakon što su ga prošle godine usvojili u Vijetnamu. Njegove prve fotografije
kupili su "Pipl" i magazin "Helou!".
7. Milion i po dolara "Pipl" je izdvojio za snimke Maksa, sina
pevačice Kristine Agilere i njenog supruga Džordana
Bratmana.
7. Istu cenu platio je magazin "OK!" za fotografije ćerke glumice Džesike
Albe, Onor Meri, rođene početkom prošlog meseca.
9. "Pipl" je dao milion dolara za ekskluzivne fotografije Harlou Vinter Kejt
- ćerke Nikol Riči i njenog partnera
Džoela Madena, rođene u januaru.
10. Mlađa sestra pop zvezde Britni Spirs, Džejmi Lin, porodila se sredinom juna i za fotografije ćerke Medi Brajan dobila je milion dolara od magazina "OK!". |
| |
| |
|
| |
| Mesečev vatromet |
| |
U poslednje dve i po godine astronomi NASA koji posmatraju Zemljin satelit
nisu videli samo jedno, već više od stotinu svetlucanja. To su eksplozije
meteorita koji velikom brzinom pogađaju površinu. Koliko su ugroženi budući
astronauti koji će duže boraviti na Zemljinom pratiocu?
Sve donedavno svakoga ko tvrdi da vidi bleskove na Mesecu gledali bi s
podsmehom ili, barem, mrvicom neverice. Čak bi ga smatrali mesečarom ili
lunatikom (sa oznakom L).
 U
poslednje dve i po godine astronomi NASA koji posmatraju Zemljin satelit
nisu videli samo jedno, već više od stotinu svetlucanja. "To su eksplozije
meteorita koji pogađaju površinu", kaže Bil Kuk, rukovodilac u Svemirskom
centru Maršal. "Uobičajena eksplozija jednaka je jačini stotinak kilograma
trinitrotoluola (TNT) i može se snimiti amaterskim teleskopom."
Svake godine početkom januara planetarni dvojac Zemlja-Mesec prolazi kroz
ostatke nestale komete 2003 EH1, što stvara poznati meteorski pljusak
kvadrantide. Odavde one blešte kao svetlo u atmosferi, a na satelitu koji
nema atmosferu ostaci padaju na tlo i rasprskavaju se.
Program posmatranja počeo je krajem 2005. godine, ubrzo pošto je NASA
objavila planove da će vratiti astronaute na Mesec. Ako će tamo gore hodati
ljudi, mudro je proveriti koliko često Zemljin satelit biva pogođen,
objašnjava rukovodilac tima Rob Sags.
Prva eksplozija opažena je 7. novembra 2005. kada je komad komete Enke,
veličine teniske loptice, pao u Mare Imbrium. Nastao je blesak 7. magnitude,
suviše bled za golo oko, ali lako uočljiv za teleskop prečnika 25
santimetara.
Veoma često se čuje pitanje: Kako nešto može eksplodirati na Mesecu kada
tamo nema kiseonika?
Eksplozije nije potreban kiseonik, niti dolazi do izgaranja. Zbog brzina
većih od 50.000 kilometara na sat, meteoriti pogađaju Mesec ogromnom
kinetičkom energijom. Pri takvoj brzini čak i kamenčić može iskopati krater
od jednog metra. Udar zagreva stenu i tlo na površini do temperature
dovoljno visoke da zasija kao rastopljena lava - i eto bleska.
 U
toku meteorskih pljuskova, kao što su kvadrantide ili persejide, kada
Zemljin pratilac prolazi kroz guste struje ostataka kometa, učestalost
svetlucanja penje se na jedan po satu. Broj udara se smanjuje čim izađe iz
pomenutog toka, ali nikad ne padne na nulu.
Bleskovi se vide čak i kada nema pljuskova meteora! Takvi udari su posledica
obilatih rojeva svemirskog smeća iz spoljašnjih područja Sunčevog sistema.
Komadići odlutalih kometa i krhotine starih asteroida sipe u malom, ali u
konačnom zbiru - u znatnom broju.
I Zemlja je zasuta, što se može opaziti svake vedre noći kada u jednom satu
iznad naših glava proleti nekoliko meteora. U toku godine ti nasumični ili
sporadični upadi nadmaše u broju one iz pljuskova meteora u srazmeri 2:1.
To je važno otkriće: nema razdoblja godine kada na Mesec ništa ne pada.
Srećom, astronautima ne preti velika opasnost, jer je verovatnoća
neposrednog pogotka gotovo zanemarljiva. Ukoliko opočne izgradnja boravišta
velike površine na Mesecu, moraće pažljivo da se razmotri ova statistika i
da se ima na umu hoće li dotična građevina biti pogođena.
Veći razlog za brigu je, međutim, rasprskavanje meteorita posle pada (sekundarni
udar). Kada se kosmički kamen velikom brzinom stropošta na tle, ostaci se
razlete u svim smerovima. Jedan se, naime, rasprši poput spreja s hiljadama
potonjih (sekundarne) čestica koje se kreću brzinom metka.
Verovatnoća sekundarnih udara znatno je veći od neposrednog pogotka, i to bi
moglo da predstavlja veliku nevolju. Čak i čestice manje od jednog milimetra
u prečniku probušile bi svemirsko odelo astronauta. Za sada niko ne zna
koliko daleko mogu da odletete.
U traganju za odgovorom istraživači veštačkim meteoritima zasipaju tobožnju
Mesečevu prašinu i mere raspršivanje.
I u astronomskoj opservatoriji su u međuvremenu teleskop od 25 santimetara
zamenili parom - jednim od 36 i drugim od 51 santimetara. Više nebeskih
dalekozora omogućuje dvostruku i trostruku proveru bledih bleskova i
poboljšava tačnost osmatranja. |
| |
| S. Stojiljković |
|
| |
| Granice pamćenja |
| |
Naučnici godinama raspredaju koliko se, uopšte, podataka ureže u svesni um.
Najnovije istraživanje potvrđuje da su to najviše tri ili četiri pojma, a da
ljudi smišljaju razne načine da upamte više. Nije lako ni pojedincima koji
su u stanju da unatraške po redosledu izrecituju 80 cifara!
Psihologija
Šta biste pomislili kada biste pročitali da je dolepotpisani zaboravio kako
da započne ovu priču? Verovatno nije u stanju, kao i ostali ljudi, mnogo
toga da zapamti.
 Ljudsko
pamćenje je ograničeno, naučnici godinama raspredaju koliko se, uopšte,
podataka ureže u svesni um ili, kako se stručno naziva, radno pamćenje.
Najsvežije istraživanje posvedočuje: tri ili četiri! Radno pamćenje (memorija)
je drukčije ime za kratko pamćenje koje ukazuje da su činjenice nakratko
uskladištene. Drugim rečima, kojima posvećujemo pažnju i možemo da ih
koristimo.
Pređašnja proučavanja utvrdila su da se posle upamćenih sedam pojmova
isključuje, iz čega je proishodila pretpostavka da telefonski brojevi ne
smeju da imaju više od sedam cifara, iako su se prvobitni sastojali od dve
ili tri (bilo je malo pretplatnika). Danas se smatra da je to manje od sedam,
pa se ljudi snalaze na razne načine da zapamte nečiji broj na poslu ili kod
kuće.
U čemu se ogleda ovo dovijanje?
Ponavljanje unatraške
Najčešće se broj razbije na skupove od tri ili četiri cifre, tako ceo ostane
u pamćenju, objašnjava psiholog Nelson Kauan sa Univerziteta
Misuri-Kolumbija (SAD), koji je prevodio zanimljivo istraživanje.
Ispostavilo se da pamćenje, nasuprot svakojakim smicalicama da se osnaži,
ima svoje prirodne granice. Naučni članak u kojem je ovo viđenje obrazloženo
pojavio se nedavno u uglednom časopisu "Spisi Nacionalne akademije nauka".
Da bi ispitanike predupredili da objedinjuju datosti ili se na druge načine
ispomažu, istraživači su im prikazali površine s različito obojenim
kvadratićima. Potom su pogledali pojedine neobojene, a zatim su videli jedan
jedini u boji na jednom mestu. Naposletku je traženo da obojeni kvadratić
postave na isti položaj s početka ispitivanja.
Nisu, dakle, mogli da pribegnu nijednom uobičajenom lukavstvu.
Uprkos tome što prosečan čovek može da zapamti tri ili četiri cifre,
pojedinci su su dosezali do podviga: na Svetskom prvenstvu u pamćenju 2007.
godine prisećali su se po redu više stotina cifara posle pet minuta! Čak su
ovi majstori pamćenja ispočetka raspolagali moćima svakoga od nas, kasnije
su usavršili vlastite sposobnosti raznoraznim postupcima i veštinama.
Često se pominje čuveno istraživanje: trkač-dugoprugaš učio je da povezuje
važne cifre s vremenom prolaska pored pojedinih obeležja na putu. I tako je
savladao da ponovi 80 cifara unatraške prema redosledu; kada su mu dali
spisak reči, utuvio je u glavu sedam ili jednu više-manje kao i svako drugi.
Tajno zapisivanje
Najnovije istraživanje uzima u obzir prethodna i temelji se na najstrožim
matematičkim proverama primenjenim da se ustanovi gde se u radnoj memoriji
urezuju podaci. Kada se zamišljena polja popune upamćeno se, kao što je
predviđeno, nasumično pronalazi ili pogađa. Dotični matematički obrazac
(model), za ovu priliku osmišljen, omogućava da se s velikom tačnošću
predviđaju budući ishodi pretraživanja.
 Mada
nalikuje gornjoj granici prosečnog broja pojmova kojih neko može odjednom da
se priseti, radno pamćenje se razlikuje od čoveka do čoveka. Zanimljivo je
da su učesnici u ispitivanju koji su se iskazali u ovakvim zadacima
istovremeno imali uspeha i u učenju, razumevanju i rasuđivanju. Uobičajeno
je shvatanje da je inteligencija u vezi s radnom memorijom, naglašava Nelson
Kauan. Ako vam je pamćenje bolje, veruje se da su u sposobnosti u
razrešavanju zagonetki bolje.
Istraživači ne znaju od čega zavise odstupanja u moćima radnog pamćenja -
možda su nasledna, možda narastaju zahvaljujući različitim sredinama ili
obrazovanju u ranom detinjstvu. U svakom slučaju, dobra vest je da se ona
može poboljšati uvežbavanjem i da je praćena boljim rezultatima na proverama
pažnje i zaključivanja.
I dalje se raspravlja u kakvoj su sprezi radna i dugotrajna memorija: jedni
kažu da su to dve razdvojene sposobnosti skladištenja, drugi vele da je prva
jednostavno sastavni deo druge. Mnogi naučnici pretpostavljaju da je maltene
svo naše iskustvo tajnim znacima utisnuto u dugotrajno pamćenje, a da je
zaboravljanje samo nemogućnost da tome pristupimo. Drugim rečima, tu je
negde, ali je nevolja kako ga pronaći.
S. Vukašin |
| |
| |
|
| |
| Indijana Džons i kristalna lobanja |
| |
U svetu ih ima mnogo izrezanih u kvarcu, različite veličine i oblika, mada
nisu sve obavijene velom zagonetke i romantike. Opstala je šačica najvećih
koje ulivaju strahopoštovanje pokoljenjima. Hoće li filmski junak, boreći se
protiv opasnih Rusa, pronaći pravu?
Arheologija
Indijana Džons se vratio krajem maja u dugo očekivanom filmu "Indijana Džons
i kraljevstvo kristalne lobanje"; on nije samo svetski pustolov, već i
arheolog.
 U
većini filmskih skaski reditelj Džordž Lukas je utkao neki tajanstveni,
davno izgubljeni rukotvorina (artefakt). Zavetni kovčeg u "Indijana Džons i
otimači izgubljenog kovčega"; Sveti gral u "Indijana Džons i poslednji
krstaški rat". Sada se glavni junak bori protiv opasnih Rusa, tragačima za
kristalnim lobanjama koje upravljaju ljudskim umom. Zavetni kovčeg i Sveti
gral su, možda, mit, kristalne lobanje su sasvim stvarne.
Džordž Lukas je izjavio da ga kristalne lobanje zanimaju već mnogo godina.
 U
svetu ih ima mnogo izrezanih u kvarcu, različite veličine i oblika, mada
nisu sve obavijene velom zagonetke i romantike. Opstala je šačica najvećih,
u prirodnoj veličini, koje ulivaju strahopoštovanje pokoljenjima. Smatra se
da su stare na stotine godina, a da potiču od Maja ili Asteka.
Osim što su umešno izrezane u kristalu, mnogi veruju da se odlikuju
naročitim moćima; na primer, unapređuju vidovnjačke sposobnosti, isceljuju
bolesne ili, čak, presuđuju u vezi s nečijom smrti.
Lažno mesto i vreme
Džo Nikel u svojoj knjizi "Pustolovine u paranormalna istraživanja" opisuje
jednu od najpoznatijih, tzv. Zlokobnu lobanju. Pretpostavljalo se da je
pronađena u zaboravljenoj majanskoj razvalini dvadesetih godina prošlog
stoleća.
 Širile
su se glasine da ona, upečatljiv komad kvarca od maltene pet i po kilograma,
ima moć da ubije: kada bi sveštenik Maja izvodeći tajanstveni ritual
usredsredio pažnju na moćnu relikviju, lobanja bi, na njegovu zapovest,
mogla svakoga da ubije. Iako dramatična, priča je izmišljena, kao i svaki
scenario za film o Indijani Džonsu. Džo Nikel je otkrio da je nalazač lagao
i u vezi s mestom i u vezi s vremenom nabavljanja lobanje, kupivši je,
zapravo, od sakupljača mnogo godina kasnije. Nije bilo, naravno, dokaza ni
da se lobanja odlikuje ma kakvom naročitom moći.
Nova istrživanja ukazuju da dve poznate kristalne lobanje, u Britanskom
muzeju u Londonu i u Institutu Smitsonijen u Vašingtonu, ne potiču iz
drevnog Meksika. Naučnici sada smatraju da je britanska lobanja napravljena
u Evropi u 19. veku, a da je američka još mlađa.
Britanski muzej je svoju u prirodnoj veličini, izrezanu u jednom jedinom
komadu kristala, kupio od "Tifanija" u Njujorku 1897. Poreklo joj je bilo
nepoznato, a verovalo da potiče iz drevnog Meksika. Ljudske lobanje nošene
kao ukras i izlagane na postoljima bile su odlika astečke umetnosti. Ova je
privukla veliku pažnju javnosti i nagađanja da ima isceliteljsku moć.
Sumnje u verodostojnost javile su se, međutim, već tridesetih godina.
Nijedna iz Meksika
Nedavno je međunarodni naučni tim upotrebio najnovije postupke da ispita
lobanju iz Britanskog muzeja i veću lobanju od belog kvarca poklonjenu
Institutu Smitsonijen 1992. Provera elektronskim mikroskopom i
kristalografijom pomoću iks-zraka za otkrivanje tragova upotrebe oruđa
pokazala je da su izrezane korišćenjem okrećućeg točka, za koji drevni
Meksikanci nisu znali. A raščlanjivanje kvarca iz lobanje Britanskog muzeja
obelodanjuje da je on iskopan u kamenolomu u Brazilu ili na Madagaskaru, što
je daleko od trgovačkih veza drevnih Meksikanaca.
Tim stručnjaka sa Univerziteta u Kardifu, iz Britanskog muzeja, Instituta
Smitsonijen i sa Univerziteta u Kingstonu zaključio je da nijedna od dveju
lobanja nije nastala u pretkolumbovskom Meksiku. Smatra se da je britanska
izrađena u Evropi u 19. veku, a američka neposredno pre nego što je kupljena
u Meksiko Sitiju 1960.
Sada je jasno zašto vlasnici kristalnih lobanja često odbijaju da ih daju na
naučno proučavanje. Bolje je očuvati tajanstvenu (ako ne i magičnu) auru
koja okružuje ove lobanje nego dobiti konačan (ali negativan) odgovor.
Profesor Ian Fristoun sa Odseka za istoriju i arheologiju Univerziteta u
Kardifu kaže: "Uvek se javi razočarenje kada se ispostavi da neka zanimljiva
rukotvorina poput kristalne lobanje nije izvorna. Važno je, ipak, biti tačan
u određivanju toga šta je pravo, a šta lažno, ako želimo da na pravi način
razumemo svoju prošlost. Možda će Indijana Džons imati više sreće u potrazi
za pravom kristalnom lobanjom!" |
| |
| |
|
| |
| "Polis" će izdati CD i DVD sa povratničke
turneje |
| |
Britanski bend "Polis" (Police) do kraja godine će izdati kompakt disk i DVD
sa povratničke turneje, piše na sajtu magazina "Bilbord".
Bubnjar Stjuart Kopland zjavio je "Bilbordu" da je grupa
snimila dva koncerta održana 1. i 2. decembra prošle godine u Buenos Ajresu.
"Ti argentinski rokeri... čoveče, kako su oni glasni", priseća se Kopland.
"To je bio prilično uzbudljiv koncert."
DVD će sadržati i dokumentarni film o turneji, koji će se zvati "Better Than
Therapy", a režirao ga je Koplandov sin Džordan. |
| |
| |
|
| |
| Frontmen "Motorheda" možda pred nemačkim
sudom |
| |
 Frontmen
britanskog hevi metal benda "Motorhed", Lemi, mogao bi
da bude krivično gonjen u Nemačkoj jer je nosio nacističku beretku na jednom
festivalu.
Kako muzički magazin "Nju mjuzikal ekspres" piše na
svom sajtu, 62-godišnji Lemi, čije je pravo ime Ijan Frejzer Kilmister, imao je beretku tokom nastupa u Aurihu, 5. jula.
Budući da su u Nemačkoj zabranjeni nacistički simboli i propaganda, postoji
mogućnost da Lemi bude krivično gonjen. |
| |
| |
|
| |
| Švarceneger kandidovao Bo Derek da nadgleda
konjske trke |
| |
 Guverner
Kalifornije Arnold Švarceneger imenovao je glumicu i
aktivistkinju za prava životinja Bo Derek u državnu komisiju za nadzor
konjskih trka.
Bo Derek (51) je kandidatkinja za jedno od dva upražnjena mesta u komisiji,
a imenovanje mora da potvrdi Senat Kalifornije. Plata za to radno mesto
iznosi 100 dolara dnevno.
Glumica je poznata kao ljubitelj konja, a poseduje i kompaniju za
proizvodnju preparata za negu kućnih ljubimaca koja prodaje stvari kao što
su šamponi za pse i regeneratori za krzno.
Napisala je i knjigu pod nazivom "Riding Lessons: Everything That Matters in
Life I Learned from Horses" (Časovi jahanja: Sve stvari koje su važne u
životu naučila sam od konja). |
| |
| |
|
| |
| Hrana i piće zabranjeni u blizini rimskih
spomenika |
| |
Sladoled na Španskim stepenicama Kapućino pored fontane Trevi - sve to je
postalo nemoguće, pošto su vlasti Rima zabranile hranu i piće kraj poznatih
spomenika u centru grada.
Oni koji ipak odluče da ovog leta pojedu ili popiju nešto u istorijskom delu
grada moraće da plate kaznu od 50 evra.
Zvaničnici novu meru objašnjavaju namerom da očuvaju umetničko blago i
izgled grada kojeg svake godine posete milioni ljudi.
 Prema
novoj zabrani, beskućnici neće više smeti da prave privremene ležajeve, a
predviđene su i kazne za pijanice, zagađivače i one koji u centru grada noću
prave buku.
Ako se takvo ponašanje "ne drži pod kontrolom", neposlušni posetioci će "nepovratno
oštetiti istorijske i umetničke delove grada i spomenike i mogućnost da u
njima uživaju", navode gradske vlasti.
Zabrana, izglasana 10. jula, važi od proteklog vikenda do kraja oktobra.
Ipak, nije jasno da li će policija biti u mogućnosti da primeni zabranu,
imajući u vidu brojnost umetničkih lokacija u Rimu kao i turista. Za prvih
pet meseci ove godine, glavni grad Italije je posetilo 7,6 miliona ljudi.
Policija za sada obilazi lokacije kakve su Španske stepenice i sprečava
turiste da pijuckaju piće sedeći na stepeništu iz 18. veka koje je jedan od
simbola grada.
Prema pisanju dnevnika "Korijere dela sera", trojica
Tunižana koja su jela i pila pivo na Španskim stepenicama bila su među prvim
žrtvama nove zabrane. |
| |
| |
|
| |
| Rijana u Gučijevoj kampanji za UNICEF |
| |
 Pevačica
Rijana biće novo lice modne kuće Guči u kampanji čiji je deo prihoda
namenjen UNICEF-u, piše na sajtu muzičkog magazina "Nju mjuzikal ekspres".
Kuća Guči pustiće na tržište ograničenu seriju artikala a 25 odsto prihoda
od prodaje biće poklonjeni Fondu UN za decu.
Dvadesetogodišnja pevačica sa Barbadosa pojaviće se u kampanji koja nosi
naziv "Tattoo Heart", navodi list. |
| |
| |
|
| |
| Vupi Goldberg na Brodveju |
| |
Američka glumica Vupi Goldberg pojaviće se na Brodveju, u komadu "Xanadu"
koji se izvodi u Teatru Helen Hejz, piše "Njujork dejli njuz".
U komadu, koji će na programu biti od 29. jula do 7. septembra, Vupi
Goldberg igraće dve manje uloge - Kaliopu, problematičnu sestru muze Kire, i
Afroditu, boginju ljubavi i lepote.
"Uvek želim da budem na sceni, ali sam želela nešto zabavno", kazala je
glumica, koja je prošlog meseca bila domaćin dodele nagrada Toni.
"Xanadu", koji se izvodi nešto duže od godinu dana, inspirisan je filmom iz
1980-ih godina o muzi i uličnom umetniku iz Venecije koji otvara diskoteku. |
| |
| |
|
| |
| Viktorija Bekam: Ja sam obična osoba |
| |
Britanska pevačica Viktorija Bekam, nekadašnja članica pop
grupe "Spajs Gerls" (Spice Girls), za sebe je rekla da je sasvim "obična"
žena, piše na sajtu TV emisije posvećene slavnima "Akses Holivud".
"Kao što možete da vidite, ja sam žena normalnog izgleda, samo na najbolji
način koristim ono što imam", izjavila je avgustovskom broju magazina
"Eljur".
"Ja sam izuzetno obična", dodala je pevačica udata za engleskog fudbalera
Dejvida Bekama (David). Ona je rekla i da nema svog stilistu i da se sama
brine o svom oblačenju. |
| |
| |
|
| |
| Kusturica najavio izgradnju više kulturnih
centara u Srbiji |
| |
Filmski reditelj Emir Kusturica najavio je u Čačku da će u tom gradu
investirati izgradnju Kulturnog centra koji će imati tri bioskopske sale,
muzičku dvoranu, knjižaru i restoran.
Kusturica je na konferenciji za
novinare rekao da će pored Kulturnog centra u Čačku, investitrati i u
izgradnju takvih ustanova u još šest gradova u Srbiji, među kojima su
Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš, Valjevo i Subotica. Prema njegovim
rečima, izgradnja kulturnih centara u sedam gradova ima za cilj da
decentralizuje kulturu u Srbiji.
"U saradnji sa gradskim vlastima u Čačku,
trenutno tražimo adekvatnu zgradu za takav objekat, a u obzir dolaze i
zgrada nekadašnjeg bioskopa ili stare, napuštene fabrike", rekao je on.
Kusturica je dodao da će izgradnja Kulturnog centra u Čačku biti završena za
godinu dana. Gradonačelnik Čačka Velimir Stanojević rekao je da će gradske
vlasti podržati izgradnju Kulturnog centra u tom gradu i da će "Kusturici
sve gradske strukture biti na raspolaganju".
Kusturica je najvio i da će
uskoro početi snimanje filma o meksičkoj revoluciji pod nazivom "Sedam
prijatelja Panča Vile", koji će snimati u Meksiku i u Srbiji. |
| |
| |
|
| |
| Ministarstvo protiv razrešenja direktora
biblioteke |
| |
Gradsko veće Kruševca predložilo je skupštini u tom gradu da razreši dužnosti
direktorku kruševačke Narodne biblioteke Sonju Veljković, ali se tom
predlogu protivi Ministarstvo kulture Srbije. Ministarstvo je, povodom
predloga vlasti Kruševca, saopštilo da se protivi razrešenju jer smatra da
lokalna samouprava time "ozbiljno narušava zakonitost".
Gradsko veće
predlaže da za vršioca dužnosti direktora Narodne biblioteke u Kruševcu bude
imenovana Daliborka Živković, a predlog rešenja o promeni direktora te
ustanove uvršten je u dnevni red Skupštine Kruševca koja će biti održana u
petak, 18. jula. Ministarstvo je zvanično obavestilo predsednicu Skupštine
Kruševca Natašu Marković i gradonačelnika Dragana Azdejkovića da njihova
rešenja ozbiljno narušavaju zakonitost. Azdejković je danas agenciji Beta
rekao da Ministarstvo ima svoje, a vladajuća koalicija u Kruševcu drugačije
mišljenje.
"Smatram da je Ministarstvo preokrenulo redosled poteza,
preuranjeno reagovalo, pre nego što je od nas zvanično dobilo predlog o
razrešenju, odnosno imenovanju novog direktora Narodne biblioteke", rekao je
Azdejković, objasnivši da se odluka Ministarstvu šalje tek pošto je
Skupština izglasa. Azdejković je rekao da će u slučaju da Ministarstvo ne da
saglasnost, morati da bude predložen drugi kandidat.
Prema njegovim rečima,
u proteklih sedam godina, koliko je u lokalnoj vlasti, nije se dogodilo da
resorna ministarstva ne daju saglasnost na predloge lokalne samouprave. U
saopštenju Ministarstva kulture Srbije navedeno je i da je, budući da je reč
o poslovima od javnog interesa, Narodna biblioteka u Kruševcu 1994. godine
određena kao matična biblioteka na teritoriji opština Aleksandrovac, Brus,
Varvarin, Kruševac, Ražanj, Trstenik i Ćićevac.
"Odluka Skupštine Kruševca
kosi se s odredbama Zakona o bibliotečkoj delatnosti, prema kojem direktora
matične biblioteke imenuje, odnosno razrešava ministar kulture", piše u
saopštenju Ministarstva. Mesto direktora Narodne biblioteke u Kruševcu je
prema koalicionom sporazumu pripalo Srpskoj radikalnoj stranci, a došadašnja
direktorka Sonja Veljković je kadrovski izbor Demokratske stranke. Vladajuću
većinu u Kruševcu čine Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije
i koalicija Socijalističke partije Srbije i Partije ujedinjenih penzionera,
dok su u opoziciji Demokratska stranka, G17 plus i Jedinstvena Srbija. |
| |
| |
|
| |
| Mjuzikl po filmu Žitije Brajanovo Junak "Putujućeg
cirkusa Montija Pajtona" |
| |
Erik Ajdl napisao je mjuzikl "Not the Mešiah", zasnovan na filmu "Žitije
Brajanovo", sa kojim će uskoro krenuti na svetsku turneju.
Posle izvođenja
mjuzikla u Torontu i Sidneju, Ajdl i kompozitor i dirigent Džon Du Pre predstaviće ga i publici u Beču, Los Anđelesu i Filadelfiji. Pre
komada "Not the Mešiah", "Pajtonovci" su postavili mjuzikl po filmu "Monti
Pajton i Sveti gral", pod nazivom "Spamalot".
Uz podršku orkestra sa 104
člana, Ajdl i njegova glumačka postava izvešće novi mjuzikl u nacionalnom
parku Volf Trap u Beču, Holivud boulu u Los Anđelesu i Man centru za izvođačke umetnosti u Filadelfiji. U nastup u Los Anđelesu
biće uključen i vatromet, kao i 32-člani orkestar gajdaša. Glumac,
scenarista i kompozitor, 65-godišnji Ajdl je u proteklih 30 godina napisao
preko 300 komičnih pesama. |
| |
| |
|
| |
| Prodato 10.000 karata za Madonin koncert u
Budvi |
| |
 Za
koncert svetske pop zvezde Madone 25. septembra na plaži Jaz kod
Budve za jednu nedelju prodato je oko 10.000 ulaznica, izjavio je danas
direktor produkcijske kuće "Komuna" Maksa Ćatović.
Na konferenciji za novinare u Beogradu, Ćatović je rekao da toliki broj
kupljenih ulaznica od početka prodaje 11. jula, dok reklamna kampanja još
nije ni počela, ukazuje da će Madonin koncert biti rasprodat. Ranije su
organizatori najavili štampanje 66.000 ulaznica za crnogorski koncert Madone,
koja se trenutno nalazi na svetskoj turneji "Sticky&Sweet".
"Za određeni broj posetilaca koji vole luksuz, biće organizovano da
njihovim jahtama dođu do zaliva, a da ih onda čamcima prebacimo do buduće
VIP zone u bekstejdžu 'Madona siti', gde ćemo napraviti
klimatizovan prostor sa ponudom jela i pića", istakao je Ćatović. Direktor "Komune"
je rekao da su za dolazak na koncert stigle ponude o paket aranžmanima
turističkih agencija iz Atine, Rusije i Londona i da će ih verovatno biti
još. "Madona će verovatno doći na dan koncerta 25. avgusta i ostaće u Budvi
dva dana do njenog sledećeg nastupa 27. septembra u Atini, jer je to
uobičajena praksa između nastupa", rekao je Ćatović.
Upitan o visini Madoninog honorara za nastup u Crnoj Gori, Ćatović je
novinarima odgovorio da je to "poslovna tajna", dok je o listi želja glavne
zvezde rekao da još nije poznata, ali da "sigurno to neće biti ništa
neuobičajno". Prema njegovim rečima, konstrukcija pozornice biće dopremljena
u 18 šlepera i dva velika džambo džet aviona, a Madonina koncertna ekipa od
oko 250 ljudi provešće oko osam dana u Budvi. Ćatović je rekao da je njihova
procena da je bilo bolje zakazati Madonin koncert 25. septembra, odnosno van
sezone, jer se očekuje da će Budva prve nedelje jeseni imati oko 100.000
noćenja više nego prošle godine. |
| |
| |
|
| |
| Nikolaj Drugi ispred Staljina u izboru za
najvećeg Rusa |
| |
Devedeset godina nakon što je pogubljen, car Nikolaj Drugi vodi u neizvesnom
nadmetanju za najvećeg Rusa u istoriji.
Njegovi najveći konkurenti su sovjetski diktator Josif Visarionovič Staljin
i Vladimir Iljič Lenjin, osnivač sovjetske države, koja je pogubila
poslednjeg ruskog cara i sve članove njegove porodice.
Nadmetanje, čiji je sponzor državna televizija Rusija, ruska je verzija
Bi-Bi-Sijevog (BBC) takmičenja "Veliki Britanci" iz 2002. u kojem je pobedu
odneo Vinston Čerčil.
U američkoj verziji "Najveći Amerikanac" iz 2005. pobedio je bivši
predsednik SAD Ronald Regan, koji je umro godinu dana ranije.
Kod Rusa, Nikolaj Drugi trenutno vodi sa preko 267.000 od 2,4 miliona
glasova koliko ih do sada ima u anketi koja traje na Internetu.
Staljin, koji je kao i Čerčil vodio svoju zemlju do pobede u Drugom svetskom
ratu, na drugom je mestu sa oko 263.000 glasova. Sledi Lenjin sa 187.000
glasova. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
