|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1161, 18. jul 2008.
| Omega meri vreme u Pekingu |
| |
Kada je "Omega" prvi put merila vreme na Olimpijskim igrama, 1932. u Los
Anđelesu, imala je jednog tehničara i 30 štoperica. Za igre u Berlinu 1936.
godine, tvorac satova Pol-Luj Ginjar poneo je kofer sa 185 hronografa.
"Omega" će svoj posao na Igrama u Pekingu u avgustu obaviti uz pomoć 175
kilometara kablova i optičkih vlakana, kao i 420 tona opreme, uključujući i
transpondere u patikama i Dži-pi-es (GPS) sistem da bi merila vreme na 302
takmičenja.
 Ovo
će biti 23. put da "Omega", deo najvećeg svetskog proizvođača satova "Svoč
grup", preuzme ulogu zvaničnog merioca vremena, a na svojoj strani imaće niz
viskotehnoloških naprava koje će omogućiti da rezultati budu besprekorni.
"Moramo biti spremni i pobrinućemo se da budemo vrlo pouzdani i vrlo
precizni kada budemo merili nečije nastupe. Sportisti godinama treniraju",
rekao je Kristof Berto iz "Svis tajminga", koji je takođe deo "Svoč grupe".
"Omega" je jedan od 12 globalnih sponzora Igara i ima prava da koristi logo
Olimpijade širom sveta.
Igre ovom proizvođaču satova nude jednu od najefektnijih međunarodnih
marketinških platformi na svetu, i način da dopru do milijarde ljudi u više
od 200 zemalaja i teritorija, uključujući i milione Kineza koji obraćaju
pažnju na marke.
"Svoč" je objavio da očekuje dvocifreni porast prodaje ove godine, imao je
koristi od povećane potražnje svojih najboljih satova, što je deo svetskog
porasta potražnje za luksuznom robom, uključujući i novo rastuće tržište u
Kini.
Na Igrama 1932. godine, zvanični rezultati objavljivani su sa desetim delom
sekunde. Stoti deo sekunde prvi put je zabeležen 1952, čime je nagoveštena
era kvarca i elektronike.
 Stvari
su se mnogo promenile od tada.
"Omega" će ove godine koristiti "Sken o vižn" (Scan'O'Vision) kao kameru za
foto finiš na cilju kod sprinta, prepona i drugih trka, kao i nove sisteme
za merenje vremena, rezultata i pogrešnih startova.
"Preciznost sistema koji koristite za merenje je od najveće važnosti. Zbog
toga moramo imati veoma sofisticirane sisteme sa kamerama za foto finiš",
rekao je Berto.
"Kamera snima šta se dešava na svakom dve hiljaditom delu sekunde, a onda se
sve te slike stave u kompjuter i na kraju trke otkriva se slika napravljena
na osnovu vremena. Na osnovu nje tačno znamo u kom trenutku su grudi
atletičara prešle liniju", objasnio je Berto.
Kompanija takođe koristi sistem globalnog pozicioniranja (GPS) za veslanje i
jedrenje.
"U veslanju merimo poziciju svakog čamca pet puta u sekundi i sa tim
informacijama možemo da poredimo razdaljinu među njima. Ovako određujemo i
broj zamaha u sekundi, a to je informacija koju možete dati publici, ali i
trenerima. Oni posle mogu da odrede kakva je bila strategija, kako su se
drugi učesnici ponašali i gde su grešili", objasnio je Berto.
Maratonci će imati tra-nsponder prikačen za jednu patiku, a koristiće se
identifikacija radio frekvencije (RFID) da bi se pratila i beležila njihova
vremena u određenim intervalima na stazi dugoj 42 kilometra.
Transponder je mala, laka elektronska naprava, koja može da prima i šalje
radio signale.
"Omega" je 1968. godine donela revoluciju u takmičenjima u bazenu tako što
je uvela tehnologiju reagovanja na dodir, čime je rešen problem beleženja
vremena kada su plivači dirali zid na kraju trke.
Naravno, biti precizan ne znači uvek biti popularan.
Sportisti koji su diskvalifikovani iz raznih razloga često svoj bes
istresaju na merače vremena. "Omega" je na Igrama 1984. godine uvela nove
detektore pogrešnih startova, uprkos burnoj reakciji pošto su neki sportisti
diskvalifikovani sa Igara Komonvelta 1982. gde je sistem prvi put
upotrebljen.
Sistemi za start takođe su unapređeni, ali će pritisak na kompaniju biti
veći sada, jer je i ulog veći.
Sportistima će u Pekingu biti dozvoljen samo jedan pogrešan start pre
diskvalifikacije, ali ako neki drugi sportista krene pre vremena posle toga
biće odmah suspendovan, čak i ako on prvi put nije napravio prekršaj.
Svaka startna staza imaće zvučnik povezan sa signalnim pištoljem, tako da
svi mogu da čuju znak u isto vreme. Sistem za otkrivanje pogrešnog starta
meri reakciju svakog trkača, ili razmak između zvuka za početak i reakcije
takmičara.
Ako je izmereno vreme manje od vremena u kojoj neko uopšte može da reaguje,
merilac vremena će signalizirati pogrešan start.
Dok veliki sat na trgu Tjenanmen odbrojava poslednje dane, sate i sekunde do
početka Igara, švajcarska kompanija se nada dobrom početku za sebe 8.
avgusta. "Ovo je veliki, veliki projekat. Sada dolazi do svog vrhunca,
ciljne krivine", rekao je izvršni direktor Stiven Urkhart. |
| |
| |
|
|
| Srbija do kraja godine želi status kandidata
za EU |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u intervjuu za nemački list "Rajnski
merkur" da očekuje da će Srbija do kraja godine dobiti status kandidata za
ulazak u Evropsku uniju (EU).
 Predsednik
Srbije je istovremeno izrazio uverenje da će koaliciona vlada, koja je
nedavno preuzela dužnost, uspešno okončati saradnju s Haškim tribunalom.
Na pitanje da li mu teško pada što je njegova stranka stupila u koaliciju sa
"osobama koje su ga nazivale izdajnikom", Tadić je rekao da "građanima
Srbije po isteku četvorogodišnjeg mandata želi da pruži konkretne rezultate".
"Za to mi je potrebna stabilna većina u parlamentu. Ona je moguća jer smo
one koji su nam do juče bili politički protivnici pridobili za naše ciljeve
i uverili da naša politika nije bila izdajnička, već putokaz za budućnost",
rekao je Tadić.
Posredno je predsednik Srbije izrazio i uverenje da će sadašnja vlada
opstati do kraja četvorogodišnjeg mandata, rekavši da je "i borba protiv
Miloševića na početku izgledala kao nemoguća misija".
"To važi i sa stvaranje vlade sa socijalistima. Za mene je posebno privlačno
da učestvujem u navodno beznadežnim misijama", naveo je Tadić.
Uprkos dosadašnjim izjavama novog ministra unutrašnjih poslova, Tadić je
izrazio čvrsto uverenje "da će vlada uspešno da dovede do kraja saradnju s
Haškim tribunalom i da će ministarstvo unutrašnjih poslova pri tome imati
ključnu ulogu".
Priznajući da je dobijanje statusa kandidata za EU do kraja godine
ambiciozan cilj, Tadić je istakao da Srbija "prati diskusije koje se u EU
vode pošto je Irska na referendumu odbacila Lisabonski sporazum".
"Ali, mi to 'ne' ne shvatamo kao 'ne' uključivanju balkanskih država u EU.
Strahovanja od toga povući će se iza racionalnih stavova o koristi od
širenja EU", rekao je predsednik Srbije.
Na opasku da je njegova koalicija dobila izbore iako je 20 zemalja EU
priznalo Kosovo, Tadić je rekao da je to povećalo njegove mogućnosti za
delovanje.
"Ali da bi one bile iskorišćene, potrebno je da razgovaramo jedni sa drugima
i da težimo rešenju koje je prihvatljivo za obe strane. Prostor za takve
razgovore se upravo otvara na političkom nivou. Ne očekujte od mene da vam
već saopštim rezultate", kazao je Tadić. |
| |
| |
|
|
| Amerikanci gube svemirsku bitku |
| |
Kina na jesen planira svoju prvu svemirsku šetnju, Evropska svemirska agencija
(ESA) gradi složenog robota za istraživanje Marsa, a Indija je nedavno u
svemir poslala rekordnih 10 satelita na jednoj raketi.
 Iako
SAD ostaju dominantne u većini "svemirskih područja" i poseduju polovinu
svih vojnih satelita koji kruže oko Zemlje, stručnjaci kažu da se prednost
ubrzano gubi i da druge države povećavaju svoje civilne i komercijalne "svemirske
sposobnosti".
S povećanim ulaganjima drugih zemalja i dramatičnim padom interesovanja
javnosti za svemir, SAD svesno prepuštaju dominaciju u civilnom istraživanju
kosmosa, mada čvrsto zadržavaju vojni primat i u svemirsku vojnu opremu
ulažu višestruko više od bilo koje druge zemlje.
To je zaključak jedne opširne naučne studije koju je napravila konsultantska
firma "Futron", specijalizovana za tehnološki sektor. Usluge "Futrona"
koriste klijenti poput Nase ili američkog ministarstva obrane. Studiju o
trenutnom stanju svemirskih istraživanja nedavno je objavio "Vašington
post".
"U eri 'Apola' trošili smo desetine milijardi dolara da bismo preuzeli
vođstvo u istraživanju svemira. Sada uživamo plodove rada od pre 40 godina i
odlučili smo da nećemo ulagati u toj meri da vođstvo i zadržimo", kaže
direktor Nase Majkl Grifin. Budžet agencije u odnosu na 1992. godinu danas
je manji za 20 odsto.
Globalizacija svemira odigrava se, međutim, brže nego što većina Amerikanaca
misli. Sada postoji šest zemalja i Esa koje u orbitu mogu da pošalju
sofisticirane satelite i svemirske letelice, a spisak se stalno povećava.
Nove rakete, sateliti i svemirski brodovi trebalo bi da kineske, ruske,
evropske i indijske astronaute odnesu na Mesec; Izrael bi trebalo da postane
centar za lansiranje minijaturnih "nanosatelita", a Japan i Evropa istražuju
Sunčev sistem.
I dok je napredak SAD u svemiru zanemariv, njihovi globalni rivali čine
divovske korake i to baš u onome za šta se nekad zalagala Nasa, navodi se u
studiji.
Po ugledu na Kinu, Indija je najavila ambiciozni svemirski program, pa čak i
slanje astronauta u orbitu, a krajem godine će Evropska unija najverovatnije
odobriti saradnju s Rusima u ljudskom istraživanju svemira.
 Osim
toga, prema ugovoru s evropskom kompanijom "Arianespace", čija su
postrojenja uglavnom u Francuskoj Gvajani, i Rusija će uskoro lansirati
rakete iz baze u Južnoj Americi.
Japan i Kina imaju satelite koji kruže oko Meseca, a Indija i Rusija
sarađuju na projektu lunarnih orbitera. Iako bi Nasa ove godine trebalo da
lansira novu misiju za istraživanje Meseca, mnogi analitičari misle da će
Kina ipak biti prva sledeća zemlja koja će poslati čoveka na Mesec.
SAD se drže podalje i od lansiranja satelita za druge zemlje, što je za
Ruse, Indijce, Kineze i "Arianespace" glavni biznis. Njihovi klijenti su
Nigerija, Singapur, Brazil, Izrael i druge zemlje. Esa i Kina sarađuju i na
komercijalnim projektima, uključujući i razvoj "Galilea", direktne
konkurencije američkom "globalnom navigacionom sistemu" - GPS.
Južna Koreja, Tajvan i Brazil imaju planove za brzi razvoj svemirskih
programa i imaju mogućnost da postanu jeftini centri za lansiranje satelita.
Osim toga, Južna Koreja i Brazil razvijaju vlastite rakete i kapacitete za
proizvodnju satelita.
Indija, Kina, Japan, Izrael ili Evropa danas imaju sposobnost da sprovedu
najzahtevnije tehnološke zadatke - od slanja ljudi u orbitu i automatskih
letelica oko Marsa ili Meseca, do spuštanja na asteroid i uzimanja uzoraka
iz jezgre kometa.
Za razliku od hladnoratovske svemirske trke između SAD i bivšeg SSSR-a,
današnje globalno nadmetanje, zaključuje se u studiji, pokreće nacionalni
ponos, novostečeno bogatstvo, sve veći visokoobrazovani kadar i uverenost da
će dostignuća u svemiru, osim vojnih prednosti, doneti i značajnu "meku moć". |
| |
| M.M. |
|
|
| Najskuplje slike beba slavnih parova |
| |
Pomama za fotografijama beba slavnih parova iz sveta šou biznisa dostigla je
vrhunac kada su, prema izveštajima, Andželina Džoli i otac njene dece Bred
Pit dobili ponudu od najmanje 11 miliona dolara za slike njihovih
novorođenih blizanaca.
Na sajtu TV emisije "Akses Holivud" objavljena je lista deset najskupljih
fotografija slavnih beba.
 1.
Najmanje 11 miliona dolara - cena je ekskluzivnih snimaka Noksa Leona i
Vivijen Maršlin koje je rodila Andželina Džoli. Prihod od prodaje tih
fotografija par Džoli-Pit, koji sada ima šestoro dece, daće u dobrotvorne
svrhe.
2. Šest miliona dolara su koštale fotografije blizanaca Maksa i Eme čiji su
roditelji pevačica Dženifer Lopez i njen suprug Mark Antoni. Prve slike dece
objavljene su na naslovnoj strani tabloida "Pipl" u martu ove godine.
3. Za fotografiju prvog biološkog deteta Andželine Džoli i Breda Pita,
devojčice Šajlo Nuvel, "Pipl" je platio 4,1 milion dolara. Novac je
poklonjen afričkim dobrotvornim fondacijama za decu.
4. Magazin "OK!" je platio tri miliona dolara za prve fotografije Livija -
sina glumca Metjua Makonahija i njegove partnerke Kamile Alveš.
5. Nakon smrti starlete Ane Nikol Smit, fotografije njene ćerke Denilin s
ocem Larijem Berkhedom dostigle su cenu od dva miliona dolara koliko je
platio magazin "OK!".
5. Istu sumu dobili su Andželina Džoli i Bred Pit za snimke dečaka Paksa
nakon što su ga prošle godine usvojili u Vijetnamu. Njegove prve fotografije
kupili su "Pipl" i magazin "Helou!".
7. Milion i po dolara "Pipl" je izdvojio za snimke Maksa, sina pevačice
Kristine Agilere i njenog supruga Džordana Bratmana.
 7.
Istu cenu platio je magazin "OK!" za fotografije ćerke glumice Džesike Albe,
Onor Meri.
9. "Pipl" je dao milion dolara za ekskluzivne fotografije Harlou Vinter Kejt
- ćerke Nikol Riči i njenog partnera Džoela Madena, rođene u januaru.
10. Mlađa sestra pop zvezde Britni Spirs, Džejmi Lin, porodila se sredinom
juna i za fotografije ćerke Medi Brajan dobila je milion dolara od magazina
"OK!". |
| |
| |
|
|
| Tri srebrne i jedna bronzana medalja za
Srbiju |
| |
Reprezentativci Srbije Ivan Lenđer i Čaba Silađi, osvajači medalja na svetskom
juniorskom plivačkom prvenstvu u Meksiku, doputovali su u Be-ograd gde ih je
na aerodromu "Nikola Tesla" dočekala ministarka sporta i omladine Snežana
Samardžić Marković.
 Lenđer
i Silađi su na drugom Svetskom juniorskom prvenstvu održanom u Montereju
osvojili tri srebrne i jednu bronzanu medalju u trkama na 50 i 100 metara
delfin i prsno. Ministarka je rekla da je sigurna da će Lenđer i Silađi biti
imena koja će se u svetu ponav-ljati, kao što su ponavljaju imena Novaka
Đokovića i Ane Ivanović.
"Sigurna sam da će to biti imena po kojima se Srbija poznaje u svetu. To je
neformalna diplomatija i istina koja želim da se o Srbiji širi u svetu",
kazala je Samardžić-Marković.
Ministarka je istakla da bi volela - a to je kako je rekla i cilj
ministarstva - da svi svetski uspesi ne budu rezultat pojedinačnih napora
već sistemskih promena i planova, kako bi bili sigurni da će iz generacije u
generaciju takva priznanja i dalje dolaziti.
Govoreći o takmičenju u Me-ksiku Lenđer je istakao da je prezadovoljan
rezultatima jer je ispunio dugo "jurenu" oli-mpijsku normu.
"Trke su bile guste, za 10 stotinki sam izgubio zlato na 100 metara delfin,
a na 50 za 30 stotinki, a to je mnogo kad je Silađi izgubio zlato za
stotinku", kazao je Lenđer, osvajač dve srebrne medalje.
Silađi je podsetio da je ovo treća godina kako plivači donose medalje sa
velikih tamkičenja.
Rekao je da se nada da će uspeh ponoviti i na Evropskom juniorskom
privenstvu u Beogradu i "konačno čuti himnu koju čeka toliko dugo".
Plivače sada očekuje juniorsko evropsko prvesntvo u Beogradu, a potom i
Olimpijske igre u Pekingu. |
| |
| |
|
|
| Priručnici za glupe hit u američkim
knjižarama |
| |
A onda se pojavila verzija priručnika "za glupe" ili "za idiote", koja je
postala pravi hit u američkim knjižarama.
Istina da će te čoveka uvrediti ako ga nazovete glupim ili idiotom, u ovom
slučaju ne važi. Milioni ljudi kupuju knjige s naslovima poput "Priručnik
vina za glupe", ili "Priručnik za motocikle za idiote".
Više od 125 miliona primeraka različitih priručnika "za glupe" i "idiote"
prodato je u Sjedinjenim Američkim Državama od 1991. godine, kada se na
tržištu pojavila prva knjiga ovakve vrste, "Priručnik za kompjuterski
program DOS za idiote".
Od tada, priručnici za glupe obećavaju da ćete uz njihovu pomoć savladati
sto i jednu veštinu, da će vas naučiti kako da uređujete baštu, farbate kuću,
pa čak i kako da odgajate decu.
Knjige iz ove serije prevedene su na 39 jezika a štampane su u 40 zemalja
sveta.
Ako nemate pojma o meditaciji, investiranju na berzi ili kineskom jeziku,
onda vam ta uvreda, da vas autor priručnika naziva "glupim" ili "idiotom",
zapravo ne smeta, kažu stručnjaci.
Ljudi obično misle - ma, možeš me zvati glupim, ali samo mi pokaži kako se
postavljaju pločice u kupatilu ili kako se plete džemper.
A to je upravo ono što bi ove knjižice trebalo da čine - da na razumljiv i
jednostavan način, uz mnogo ilustracija, pruže jednostavna uputstva i pokažu
kako se savladava određena građa.
Tako ako Amerikanac želi tetovažu, tu je "Priručnik za idiote" koji obrađuje
upravo tu temu. Ako želi minijaturnog psa, tu je knjiga "Čivava za glupe".
Postoji čak i "Priručnik za biohemiju za glupe". Priručnik za neurohirurgiju
za glupe ne postoji - barem ne za sada.
Priručnici su inače u Americi uvek bili popularno štivo. Tako je još 1955.
godine štampan priručnik za žene sa praktičnim savetima tipa:
"Večeru planirajte ujutro, ili čak prethodnog dana, kako bi vašeg supruga
dočekao ukusan obrok kad se vrati s posla. Većina muškaraca je gladna kad se
vrati kući, a pripremanjem njemu omiljenog jela ispunićete mu potrebu za
toplom dobrodošlicom".
Pripremite se za njega. Odmorite se 15 minuta pre njegovog dolaska kući.
Popravite šminku, stavite traku u kosu i izgledajte sveže. Smanjite buku.
Isključite sve kućne aparate i utišajte decu.
Budite sreći što ga vidite. Ne žalite se ako vaš muž dođe kasno kući ili ako
želi da ode na večeru bez vas. Umesto prigovaranja, pokušajte da razumete
pod kolikim je on pritiskom zbog posla".Eh, koliko bi muškaraca volelo da i
danas važe pravila iz ovog starog priručnika... |
| |
| |
|
|
| Kusturica najavio izgradnju kulturnih centara |
| |
Filmski reditelj Emir Kusturica najavio je u Čačku da će u tom gradu
investirati izgradnju Kulturnog centra koji će imati tri bioskopske sale,
muzičku dvoranu, knjižaru i restoran.
 Kusturica
je na konferenciji za novinare rekao da će pored Kulturnog centra u Čačku,
investitrati i u izgradnju takvih ustanova u još šest gradova u Srbiji, među
kojima su Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš, Valjevo i Subotica.
Prema njegovim rečima, izgradnja kulturnih centara u sedam gradova ima za
cilj da decentralizuje kulturu u Srbiji.
"U saradnji sa gradskim vlastima u Čačku, trenutno tražimo adekvatnu zgradu
za takav objekat, a u obzir dolaze i zgrada nekadašnjeg bioskopa ili stare,
napuštene fabrike", rekao je on.
Kusturica je dodao da će izgradnja Kulturnog centra u Čačku biti završena za
godinu dana.
Gradonačelnik Čačka Velimir Stanojević rekao je da će gradske vlasti
podržati izgradnju Kulturnog centra u tom gradu i da će "Kusturici sve
gradske strukture biti na raspolaganju".
Kusturica je najvio i da će uskoro početi snimanje filma o meksičkoj
revoluciji pod nazivom "Sedam prijatelja Panča Vile", koji će snimati u
Meksiku i u Srbiji. |
| |
| |
|
|
| Mars bio prekriven vodom |
| |
Južni deo Marsa milionima godina je bio prekriven vodom što je osnova
teoretske mogućnosti za postojanje života, piše u studiji koju je objavio
britanski časopis "Nejčer" (Nature).
 Američka
sonda otkrila je na više mesta na južnoj strani Marsa tragove minerala koji
svedoče o hemijskom delovanju vode, naveli su autori studije.
"Ovi rezultati pokazuju bogati diverzitet životne sredine koji je pružio
mogućnost i, evenutalno, za život" u vremenu pre 4,6 do 3,8 milijardi godina.
Pronađeni minerali formirali su se na relativno niskim temperaturama između
100 do 200 stepeni Celzijusa što ukazuje da na površini Marsa nije bilo samo
vlažno, već i relativno umereno.
Prisustvo vode na Marsu u dalekoj prošlosti u više navrata su potvrdili
roboti koji su istraživali crvenu planetu, kao i sonde postavljene u orbiti.
Američka svemirska agencija NASA je nedavno saopštila da je misija Feniks
otkrila postojanje leda na Marsu.
Planetolozi smatraju da su okeani koji su, prema procenama, prekrivali
delove Marsa, nestali kada je atmosfera, nekada veoma gusta, počela da se
razređuje izazivajući time isparavanje vode. |
| |
| |
|
|
| Estetske operacije i u državnim ustanovama |
| |
Estetske operacije u nekim državnim ustanovama u Srbiji uskoro bi trebalo da
postanu pristupačnije svim građanima koji žele da se ulepšaju na taj način.
Do sada su ove intervencije uglavnom bile privilegija bogatijih koji su to
obavljali u privatnim ordinacijama. Međutim, usvajanjem podzakonskih akata
Zakona o zaštiti zdravlja, ostvarenje "estetskih snova" postalo bi dostupno
većini ljudi po znatno nižim cenama u državnim klinikama.
 Pored
privatnih klinika, estetske operacije u Srbiji moguće je obaviti u kliničkim
centrima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, kao i na
Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.
U Republičkom zavodu za zadravstveno osiguranje agenciji Beta je rečeno da
lekari u državnim ustanovama mogu da operišu ljude radi ulepšavanja, po
cenama utvrđenim u samoj ustanovi, tek pošto izvrše dnevni raspored
operacija koje pokriva taj zavod.
Prema rečima Gorana Lazovića, zamenika direktora Centra za opekotine,
plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju pri Kliničkom centru Srbije,
medicinsko osoblje nije dodatno plaćeno za operacije "mimo dnevnog reda", a
usvajanje pomenutih podzakonskih akata bi to omogućilo.
"Cene će biti prihvatljivije, ustanova još otvorenija, a zaposleni će imati
ekstra prihode", kaže Lazović, ističući da ne postoji razlika u izvođenju
tih korekcija i tretmanu u državnim i privatnim klinikama.
On navodi da se u centru za plastičnu hirurgiju pri KCS svakodnevno izvede
do 30 operacija različitog tipa i obima. Leče se opekotine, tumori kože,
rekonstruišu defekti i vrše estetske operacije.
Na intervencije se čeka sedam dana, a za "ulepšavanje" se uglavnom
interesuju žene. Ta vrsta intervencija se uglavnom izvodi pre leta radi
lakšeg oporavka, kao i da bi njihov rezultat do leta već bio vidljiv.
Lazović preporučuje estetske operacije u svim slučajevima kad one dovode do
željenog, "pedantno isplaniranog" rezultata.
"Od operacije se odustaje samo kad je želja pacijenta nerealna ili tehnički
neizvodljiva", kaže Lazović, koji je i specijalista za plastičnu i
rekonstruktivnu hirurgiju.
On objašnjava da se svaki kandidat pre intervencije detaljno obaveštava o
pripremi, toku i postoperativnom postupku, kao i o mogućim komplikacijama.
Lazović smatra da treba popularisati centar u kom radi, odnosno postupke
koji se u njemu izvode, jer mnogi građani ne znaju da to mesto postoji i šta
je sve tamo moguće.
Prema njegovim rečima, najčešće se izvode korekcije "klempavih" ušiju, "ružnih"
ožiljaka, "grbavog" nosa, "malih" ženskih i "velikih" muških i ženskih grudi,
zatim podizanje opuštenih grudi, kao i kapaka i stomaka i "fejslifting".
Vreme trajanja intervencija je "rastegljivo", od pola sata do pola dana,
zavisno od toga o kakvoj je intervenciji reč.
Lazović napominje da "estetska hirurgija nije šminkanje, već intervencija sa
svim klasičnim elementima hirurgije".
On takođe ističe da srpski estetski hirurzi prate i primenjuju svetske
trendove u toj oblasti koja se svakodnevno menja i unapređuje.
Estetski hirurg i direktor tog Centra Miodrag Čolić u jednom svom radu
navodi da je svaki pokušaj da se estetska hirurgija odvoji od
rekonstruktivne "funkcionalne" hirurgije apsurdan jer, bez obzira da li je
procedura funkcionalna ili estetska, ona ima isti cilj, a to je olakšanje
ljudske patnje.
"Olakšati ljudsku patnju ne znači samo spasiti život ili pokazati maestralnu
hirušku veštinu, već je to briga o pacijentu kao ljudskoj jedinki, kao
celini", kaže Čolić. |
| |
| Lidija Janković |
|
| |
|
|
