Broj 1161, 18. jul 2008.

Abu Hamza će iz BiH pobeći na Kosovo
Sirijac Imad al Husein, poznatiji kao Abu Hamza, spreman je da napusti BiH ukoliko Ustavni sud BiH potvrdi odluku o tome da mu se oduzima državljanstvo BiH. Abu Hamza je bio pripadnik Armije BiH tokom rata 1992.- 1995. godine, kada mu je dodeljeno državljanstvo BiH. Njemu je državljanstvo nedavno oduzeto posle procesa revizije, a nakon što je zaključeno da ga je nezakonito stekao. Nakon što su vlasti u BiH donele odluku o oduzimanju državljanstva BiH koje je stekao tokom rata, Abu Hamza će s porodicom, najverovatnije, otići na Kosovo i promeniti identitet, piše banjalučki Fokus, pozivajući se na izvora "strane obaveštajne službe". "Za njega je tamo sve već pripremljeno. Na ime usluga koje su mudžahedini učinili Hašimu Tačiju i kosovskom rukovodstvu u borbi za nezavisnost, već je osmišljen plan da na Kosovu Imad al Husein prestane postojati", izjavio je obaveštajni izvor. List navodi da će Abu Hamza čekati deportaciju iz BiH do poslednjeg trenutka, "a onda jednostavno nestati" putem koji je dobro uhodan i njom se često kreću ljudi koji održavaju vezu između vehabija u Sandžaku i BiH. "Javna je tajna da je ovom stazom prošao veliki broj mudžahedina kojima je oduzeto državljanstvo BiH i koji su na vreme pobegli iz zemlje tako da im se rešenja o tome ne mogu ni uručiti", rekao je izvor banjalučkog lista. Abu Hamza je od Ustavnog suda BiH tražio da spreči vlasti da ga proteraju iz BiH, ali Ustavni sud BiH nije još doneo odluku o tom predmetu. Hamza se za pomoć obratio i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburgu, tvrdeći da se mogućnom deportacijom iz BiH krše njegova osnovna ljudska prava. On je u BiH stekao porodicu, a u Sarajevu je otvorio svoju prodavnicu tekstila u kojoj radi.

Tompson neće pevati u Umagu
Saborski poslanik i potpredsednik Istarskog demokratskog sabora (IDS) Damir Kajin izjavio je danas da koncert Marka Perkovića Tompsona u Umagu nije zabranjen, ali je "učinjeno sve da tog koncerta ne dođe". "Umag i Istra nisu ni Blajburg niti Bandićev Zagreb pa da bi neko mirno gledao kako se ovim gradom šetaju ljudi u ustaškim uniformama ili da se na ovom području skandira 'Ubij Srbina'", rekao je Kajin na konferenciji za novinare povodom otkazivanja koncerta kontroverznog hrvatskog pevača koji je trebalo da bude održan 25. jula. Kajin je potvrdio da je "nazvao hrvatskog predsednika Stjepana Mesića, koji je pokrovitelj ATP teniskog turnira 'Croatia open' u Umagu, te ga zamolio da prenese organizatorima poruku da nam Tompsonova provokacija na ovim prostorima ne treba". Mesić je, dodao je Kajin, odgovorio da ukoliko se "Tompson bude pojavio u Umagu, onda on neće doći u Umag". Kajin je zahvalio Mesiću na podršci i izrazio uverenje da će se tim primerom rukovoditi i drugi. "Na taj način u Istri poštujemo one vrednosti koje su nas odredile i opredelile i upravo se po tome Istra razlikuje...", dodao je. Gradonačelnik Umaga Vlado Kraljević izrazio je žaljenje što Tompson i jedan koncert koji se, kako je kazao "na sreću neće održati", izazivaju veći publicitet od onoga što se ovih dana u Umagu događa. "Umag je ovih dana središte svetskog tenisa i zabave. To je sportski dogadaj godine i umesto da putem te manifestacije u Evropu saljemo prave poruke, mi se bavimo koncertom osobe koja nije dobrodošla, čije poruke na ovim prostorima takođe nisu dobrodošle", rekao je. Kraljević je dodao da veruje da u tome ima podršku velike većine građana Umaga

Policijska trenja u ambasadi u Beogradu
Ljubljanski lista "Dnevnik" piše da vrh slovenačke policije želi da prevremeno opozove policijskog atašea Ambasade u Srbiji Gorazda Plapera, i na njegovo mesto poslati bliskog saradnika ministra Mateja Bojana Lužnenika. "U slovenačkoj ambasadi u Beogradu je u utorak došlo do dosta neobične situacije. Policijski ataše Gorazd Plaper dobio je posetu trojice službenika (slovenačke) Generalne policijske uprave. Razlog: smena atašea", piše list. Prema "Dnevniku", "novi ataše trebalo bi da postane Bojan Lunženik, jedan od trojice i bivši bliski saradnik ministra unutrašnjih poslova. Trojku je početkom marta oduvala afera sa policijskim specijalcima koji su za Lužnenikovu rođendansku zabavu morali da postave šatore". Plaper koji je još u Beogradu, nije želeo da razgovara sa novinarima, ali je njegov advokat Darko Krašovec rekao za "Dnevnik" da "Plaper nije želeo da izvrši primopredaju jer smatra da je njegov opoziv nezakonit". "Očekujem da će vladina komisija za žalbe zasedati što pre", rekao je još advokat. Ljubljanski list zaključuje da je "u ambasadi u Beogradu nastala nemoguća situacija, u kojoj nije jasno ko je policijski ataše u državi čiji su odnosi sa slovenačkom policijom veoma važni".

Presuda Strugaru je truli kompromis
Branilac generala bivše JNA Pavla Strugara na suđenju pred Haškim tribunalom advokat Goran Rodić ocenio je da je presuda kojom je njegov klijent osuđen na sedam i po godina zatvora zbog granatiranja Dubrovnika u decembru 1991. godine "truli kompromis". Rodić je podsetio da je odbrana tražila oslobađajuću presudu za Strugara i rekao da je presuda Haškog tribunala doneta preglasavanjem. Prilikom glasanja u Tribunalu, mišljenje su izdvojili bivši predsednik Haškog suda Teodor Meron i jedan sudija. Strugar je krajem 1991. godine komandovao Drugom operativnom grupom JNA, sa čijih je položaja granatiran stari grad u Dubrovniku. Krivicu za napad na Dubrovnik ranije je priznao viceadmiral Miodrag Jokić koji je kasnije svedočio protiv Strugara. General Strugar se dobrovoljno predao Tribunalu krajem 2001. godine. On je do sada u pritvoru Haškog tribunala proveo četiri godine i pet meseci.

SDS napustio Sobranje zbog hapšenja potpredsednika stranke
Gradonačelnik Strumice i potpredsednik opozicionog, Socijal-demokratskog saveza (SDS) Zoran Zaev uhapšen je zbog zloupotrebe službenog položaja i priveden istražnom sudiji. Social-demokratski savez je napustio je Sobranje posle hapšenja Zaeva i najavio povlačenje iz skupštine. "Želeli ste apsolutnu vlast i dobićete je", uputila je poruku vladajućem VMRO DPMNE, liderka SDS-a, Radmila Šekerinska, pre nego što je poslanička grupa te stranke napustila parlament. Socijal-demokratski savez ima 11 poslanika, a VMRO DPMNE 63, koja zajedno sa koalicionim partnerom - Demokratskom unijom za integracije ima dvotrećinsku većinu u parlamentu. Ispred suda u Skoplju gde je Zaev na ispitivanju, okupila se grupa simpatizera i članova SDS-a, i članovi poslaničke grupe, a građani Strumice su došli autobusima u Skoplje da bi protestovali.

Prosečna plata u maju 385,5 evra
Prosečna neto plata u Federaciji BIH maja je iznosila 751,82 konvertibilnih maraka (385,5 evra). Od marta do maja ove godine prosečna isplaćena neto plata iznosila je 736,9 KM (377,9 evra) što je u odnosu na isti period prošle godine 13,11 odsto više, navodi agencija Fena. Federalni zavodi za statistiku navodi da su najveće prosečne zarade u Kantonu Sarajevo - 936 KM (480 evra) i Hercegovačko-neretvanskom kantonu - 837 KM, a najniže u Srednjebosanskom kantonu - 615 KM. Industrijska proizvodnja u Federaciji BiH u junu bila je veća za 32,7 odsto u odnosu na mesečnu proizvodnju iz 2005. godine, a u odnosu na proizvodnju iz juna 2007. godine veća je za 6,7 odsto. U odnosu na maj ove godine junska proizvodnja veća je za 5,9 odsto.

Auto-put Zagreb-Split građen iz budžeta i kredita
Autoput Zagreb-Split, dug 380 kilometara, izgrađen je za svega tri godine sredstvima iz državnog budžeta i uz pomoć inostranih kredita, a model izgradnje putem koncesije, kako je u Srbiji trebalo da se gradi put Horgoš-Požega, odbačen je kao najnepovoljniji po državu. Finansije su u Hrvatskoj obezbeđene iz naplate putarina na autoputevima koji su već bili u saobraćaju u trenutku donošenja odluke o izgradnji, izdvajanjem određenog procenta iz cene naftnih derivata i podizanjem ukupno 15 inostranih kredita koji su državni budžet opteretili do 2030. godine. Krajnja cena autoputa je 17,2 milijardi kuna (oko 2,3 milijarde evra), od čega je nešto manje od 40 odsto iznosa osigurano iz domaćih izvora (putarine, udeo iz naftnih derivata), a ostatak od 60 odsto osiguran je iz međunarodnih kredita. Za rukovođenje svim radovima oko planiranja, projektovanja i izgradnje, a kasnije i održavanja autoputa osnovano je posebno poduzeće, "Hrvatske autoceste" (HAC) u stoprocentnom vlasništvu države. Na HAC su odmah preneta ovlašćenja i da, između ostalog, u ime i za račun Hrvatske u inostranstvu ima pravo da ugovara i potpisuje ugovore o kreditima, uz garanciju države. Neposredno pre konačne odluke o gradnji, koja je donesena na sedinici vlade bivšeg premijera Ivice Račana u Splitu u oktobru 2001, razmatrane su sve opcije finansiranja, pa i model koncesije. Razmatrali su se brojni parametri, poput iznosa koji se godišnje prikupi od putarina na postojećim autoputevima, stanju državnog budžeta, mogućnosti zaduživanja, ali je najviše interesovanja izazvao oblik konačnog finansiranja izgradnje tako zahtevnog i velikog projekta kakav je autoput. Finansijski stručnjaci su vladi vrlo brzo predstavili dokaze kako sama država, odnosno firma HAC u svoje ime i uz državnu garanciju, u inostranstvu može da dobije kredite po daleko povoljnijim uslovima nego što bi to mogle firme k-ojima bi se dalo pravo na koncesijsku izgradnju. Zaduživanje u inostranstvu zahtevalo je transparentne dokaze o troškovima izgradnje i načinima otplate kredita, zbog čega su u nekoliko meseci načinjene vrlo ozbiljne i opširne studije o načinima finansiranja izgradnje i kontrole troškova. Donesen je i Program građenja i održavanja javnih cesta za razdoblje od 2001. do 2004, pa je na temelju svih prikupljenih podataka donesena odluka da se, uz prikupljene putarine na postojećim saobraćajnicama, iz ukupne cene jednog litra naftnih derivata izdvaja 0,50 kuna (0,07 evra) koje će se slivati na račun HAC-a. Za toliki se iznos država istovremeno odrekla marže, što je za posledicu imalo činjenicu da naftni derivati nisu poskupili, te je izbegnut udar na standard građana i šire nezadovoljstvo javnosti. U istom periodu 2001.-04. iz ova dva izvora namaknuto je oko 6,5 milijardi kuna (oko 895.000 evra), a ostatak potrebnog iznosa od 9,88 milijardi kuna oko 1,36 milijardi evra) namaknut je iz ukupno 15 kredita koji su povučeni na međunarodnom i domaćem novčanom tržištu. Precizno razrađen finansijski model prikupljanja sredstava i kontrole troškova omogućio je HAC-u da se samostalno zaduži kod inostranih banaka, pri čemu su njegovi godišnji prihodi bili osnova za vraćanje inostranih dugova. Finansijski model "Hrvatskih autocesta" razrađen je do 2030. godine, kada na naplatu dospeva poslednja rata zaduženih kreditnih sredstava, ali stručnjaci HAC-a su izračunali da će autoput već 2014. godine početi da donosi dobit, što će olakšati otplatu anuiteta. Projekt gradnje autoputa Zagreb-Split državni budžet košta ukupno dva odsto godišnjeg BDP-a, na šta se odmah u startu oštro pobunio Međunarodni monetarni fond (MMF), upozorivši hrvatsku vladu da je to nedopustivi trošak koji će izazvati udar na likvidnost državnog budžeta. No, kasnije su godine pokazale da MMF nije bio u pravu, što je delimično i sam priznao jer je upravo iz te međunarodne finansijske institucije stigao najpovoljniji kredit. Autoput Zagreb-Split dovršen je i pušten u promet tačno u predviđenom roku, 30. juna 2005. godine, što je omogućilo građanima Hrvatske, ali i brojnim turistima, ugodnu i brzu vožnju od jednog do drugog grada za otprilike tri i po sata i za cenu od 156 kuna za automobil (oko 21,5 evra).
Sandra Carić Hercog Zagreb

Penzija plus dobila dozvolu
Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom "Atlas penzija" dobilo je dozvolu za osnivanje fonda Penzija plus u Crnoj Gori, saopštila je ta kompanija. "Penzija plus je otvoreni penzioni fond, prvi te vrste u Crnoj Gori, koji će građanima omogućiti da bez obzira na staž, radni odnos, ili starost, kroz uplate doprinosa ostvare dodatni izvor prihoda i obezbede sigurniju budućnost", navedeno je u saopštenju. Doprinose mogu uplaćivati sami građani ili posredstvom poslodavca, a prikupljeni novac biće knjižen na lične račune članova fonda i investiran u kupovinu hartija od vrednosti, akcija investicionih fondova i nekretnina, kako bi se uvećao. "Atlas penzija" je kod Vlade Crne Gpre inicirala odobrenje poreskih olakšica za koje tvrde da su neophodne za uspešan rad dobrovoljnih penzionih fondova, koji predstavljaju ključni deo penzione reforme. Osnivači "Atlas penzije" koja upravlja fondom Penzija plus su Atlas grupa Duška Kneževića, Unija poslodavaca Crne Gore i Savez Sinikata Crne Gore.

Prodato 10.000 karata za Madonin koncert
Za koncert svetske pop zvezde Madone 25. septembra na plaži Jaz kod Budve za jednu nedelju prodato je oko 10.000 ulaznica, izjavio je direktor produkcijske kuće "Komuna" Maksa Ćatović. Na konferenciji za novinare u Beogradu, Ćatović je rekao da toliki broj kupljenih ulaznica od početka prodaje 11. jula, dok reklamna kampanja još nije ni počela, ukazuje da će Madonin koncert biti rasprodat. Ranije su organizatori najavili štampanje 66.000 ulaznica za crnogorski koncert Madone, koja se trenutno nalazi na svetskoj turneji "Sticky&Snjeet". "Za određeni broj posetilaca koji vole luksuz, biće organizovano da njihovim jahtama dođu do zaliva, a da ih onda čamcima prebacimo do buduće VIP zone u bekstejdžu 'Madona siti' (Madonna City), gde ćemo napraviti klimatizovan prostor sa ponudom jela i pića", istakao je Ćatović. Direktor "Komune" je rekao da su za dolazak na koncert stigle ponude o paket aranžmanima turističkih agencija iz Atine, Rusije i Londona i da će ih verovatno biti još. "Madona će verovatno doći na dan koncerta 25. avgusta i ostaće u Budvi dva dana do njenog sledećeg nastupa 27. septembra u Atini, jer je to uobičajena praksa između nastupa", rekao je Ćatović. Upitan o visini Madoninog honorara za nastup u Crnoj Gori, Ćatović je novinarima odgovorio da je to "poslovna tajna", dok je o listi želja glavne zvezde rekao da još nije poznata, ali da "sigurno to neće biti ništa neuobičajno". Prema njegovim rečima, konstrukcija pozornice biće dopremljena u 18 šlepera i dva velika džambo džet aviona, a Madonina koncertna ekipa od oko 250 ljudi provešće oko osam dana u Budvi. Ćatović je rekao da je njihova procena da je bilo bolje zakazati Madonin koncert 25. septembra, odnosno van sezone, jer se očekuje da će Budva prve nedelje jeseni imati oko 100.000 noćenja više nego prošle godine.

KFOR zainteresovan da gradi bazu za odmor u Podgorici
Komanda Kfora zainteresovana je da u Podgorici izgradi privremenu bazu za odmor trupa koje prolaze kroz Crnu Goru na putu ka Kosovu, ili se vraćaju, pišu podgoričke "Vijesti". Visoka delegacija komande NATO snaga na Kosovu posetila je nedavno Podgoricu i sa čelnim ljudima Generalštaba obišla kasarnu "Masline". U tom vojnom objektu bi, ako se postigne dogovor, bila baza Kfora. Ministarstvo odbrane Crne Gore potvrdilo je da je komanda Kfora zainteresovana za korišćenje nekih objekata Vojske Crne Gore za kratkotrajni odmor trupa. Portparol tog Ministarstva Vidak Latković kazao je da je Kfor iskazao interesovanje i za korišćenje kapaciteta regionalnog Centra za obuku pilota na helikopterima. "Za sada, nije predviđena adaptacija objekata, već bi se koristili postojeći kapaciteti, a troškove privremenog boravka snosio bi Kfor", kazao je Latković.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"