|
|
Broj 1161, 18. jul 2008.
| Satirična naslovnica Njujorkera uvreda za
muslimane |
| |
Demokratski predsednički kandidat Barak Obama izjavio je da mu ne smeta
satirična naslovna strana magazina "Njujorker" koja prikazuje njega u
muslimanskoj nošnji a njegovu suprugu obučenu kao teroristu, ali da je to
uvreda za američke muslimane.
 "U
celoj zemlji ima divnih muslimana Amerikanaca koji rade čudesne stvari i
mislim da je nesrećno rešenje da se to upotrebljava protiv mene kao uvreda
ili način da se izazove sumnja u mene", rekao je Obama u intervjuu s
poznatim televizijskim voditeljem Si-En-Ena (CNN) Lerijem Kingom.
Obama, čiji je otac Kenijac ali koji je hrišćanin, dodao je da sebe krivi
što nije dovoljno odlučno pokušao da opovrgne neke od glasina oko njega,
uključujućui i tu da je on musliman.
Na naslovnoj strani "Njujorkera" koji je izašao u ponedeljak, prikazuje se
Obama u muslimanskoj nošnji sa sandalama, ogrtačem i turbanom, a njegova
supruga Mišel u kamuflažnoj uniformi sa puškom preko ramena i afro frizurom.
U kaminu u sobi gde se nalaze gori američka zastava a iznad njega visi
portret Osame bin Ladena.
Kandidat demokrata na američkim izborima Obama, iako vodi u anketi koju
objavljuje "Njujork tajms, uživa znatno veću popularnost među crncima nego
među belcima.
Obama koji je prvi predsednički kandidat afričkog porekla, ima podršku 83
odsto crnaca, a samo 31 odsto belaca. Međutim, većina anketiranih, 70 odsto
belaca i 65 odsto crnaca, smatra da je zemlja spremna za prvog crnog
predsednika.
Anketa je pokazala i da Obama generalno vodi u odnosu na republikanca Džona
Mekejna sa 45 odsto u odnosu na 39 odsto. Veliku podršku kandidatu demokrata
daju i Hispanoamerikanci 62 odsto, a Mekejnu 23 odsto. Mekejn, međutim, vodi
kod anketiranih belaca sa 46 odsto u odnosu na 37 odsto.
Oko polovina crnih ispitanika, njih 47 odsto, smatra da će izborom Obame za
predsednika biti poboljšani međuetnički odnosi, a 48 odsto belaca ne očekuje
nikakve promene.
Anketa je sprovedena između 7. i 14. jula na uzorku od 1.796 odraslih
građana Amerike od kojih je 297 bilo crnaca i 246 Hispanoamerikanaca.
Kad je reč o Obaminom patriotizmu, 22 odsto belaca sumnja u njegovu ljubav
prema otadžbini, dok ga 62 odsto crnaca smatra "velikim patriotom".
Međutim, 31 odsto belaca smatra da se Obama mnogo interesuje za njihove
probleme, dok 23 odsto to misli za kandidata republikanaca. Oko 72 odsto
crnaca smatra da je Obama veoma zainteresovan za njihove probleme, dok za
Mekejna to misli samo njih osam odsto.
Oko 81 odsto crnaca i gotovo polovina belaca, njih 49 odsto, smatra da bi
Mekejn kao predsednik favorizovao bogataše.
Anketa pokazuje duboki jaz u mišljenjima belaca i cranaca, dodaje "Njujork
tajms". |
| |
| |
|
| |
| Najveći rast cena u SAD za više od četvrt
veka |
| |
 Roba
široke potrošnje je u SAD u junu poskupela najviše za 26 godina na mesečnom
nivou, a dve trećine skoka cena se objašnjava skupljim energentima.
Ministarstvo rada saopštilo je danas da su cene robe široke potrošnje
prošlog meseca skočile 1,1 odsto.
Veliki rast cena znatno je smanjio kupovnu moć potrošača čije su ralne
prosečne nedeljne zarade, posle usklađivanja sa inflacijom, u junu opale za
0,9 odsto, najviše od 1984. godine.
Na godišnjem nivou, cene su porasle pet odsto, najviše od maja 1991, kada su
povećane u istom procentu.
Pored energenata koji su poskupeli 6,6 odsto, u većoj meri u junu su porasle
i cene hrane - 0,7 odsto, a 0,3 odsto u maju, pri čemu su cene povrća
skočile 6,1 odsto što je najveći rast za gotovo tri godine.
Bazna inflacija, isključujući cene energije i hrane, u junu je porasla 0,3
odsto. Bio je to najveći rast na mesečnom nivou od januara a najviše mu je
doprinelo povećanje cena aviokarata od 4,5 odsto, takođe najveće na mesečnom
nivou ali od marta 2000. |
| |
| |
|
| |
| Vijetnamac koji je oborio Mekejna, glasao bi
za njega |
| |
Pre nešto više od 40 godina, mladi Vijetnamac Ngujen Van Daj oborio je nad
Hanojem avion američkog pilota Džona Mekejna. Ngujen, kao i mnogi drugi
ratni veterani, sa velikim interesovanjem sada prati kampanju republikanskog
kandidata Mekejna u trci za mesto predsednika SAD.
 Pojedinci
prebacuju Mekejnu što nije izrazio kajanje zbog rata u Vijetnamu. Drugi, kao
Ngujen, cene ulogu bivšeg zatvorenika Severnog Vijetnama u normalizaciji
diplomatskih odnosa Hanoja i Vašingtona 1990-ih godina.
Kada bi mogli da glasaju na američkim predsedničkim izborima, mnogi
Vijetnamci, ratni veterani, upravo bi izabrali Mekejna, prenosi Frans pres.
Ngujen koji tvrdi da je prevazišao prošlost i da u Mekejnu vidi prijatelja,
odlično se seća tih nekoliko minuta 26. oktobra 1967. godine kada je oborio
njegov avion nad jezerom.
"Pratili smo njegov avion na radaru i pritisnuo sam dugme", ispričao je
68-godišnji pukovnik u penziji.
"Čula se prigušena detonacija i video se ogroman oblak dima. Pogođena
letelica je brzo počela da pada i nestala je sa ekrana", seća se Ngujen Van
Daj.
Džon Mekejn se katapultirao, ali je u padu slomio obe ruke i nogu. Pao je u
jezero Truk Bah bez svesti, a od davljenja i gnevne mase ljudi spasao ga je
Maj Van On koji je umro pre dve godine u 89. godini.
Mekejn je pet i po godina, od 1967. do 1973, bio ratni zarobljenik. Veći deo
vremena je proveo u zatvoru Hoa Lo, poznatijem kao "Hanoj Hilton".
Mekejn se seća mučenja i izolacije. U novinskom članku objavljenom 1973,
ispričao je da je granice izdržljivosti dostigao kada su ga čuvari zatvora
četiri dana tukli i ponovo mu slomili ruku.
Vijetnam, međutim, negira da su zarobljenici mučeni. "Ne postoji zemlja koja
se prema zarobljenima odnosila sa više poštovanja od Vijetnama", rekao je
jednom prilikom bivši upravnik "Hanoj Hiltona" Tran Trong Dujet.
Mučenje zarobljenika "nije nam nikad ni palo na pamet", tvrdi on.
Tran Trong Dujet koji danas ima 74 godine, seća se da je Mekejn bio "iskren
i veoma duhovit čovek" i da je imao "jaku ličnost".
"Razgovarali smo o ženama, o ljubavi. To su bile priče dva muškarca a ne
upravnika i zatvorenika. Ponekad je dolazio u moju kancelariju i učio me
engleskom izgovoru, američkom akcentu", ispričao je bivši upravnik zatvora.
"Smatrao sam da su njegovi politički stavovi ekstremni, konzervativni. Kada
je sa mnom diskutovao o američkom ratu u Vijetnamu, nikada nije hteo da
prizna da su SAD pogrešile".
Prema rečima Tran Trong Dujeta, mučenje o kojem govori Mekejn, je "kleveta".
Ipak, on navija za republikanskog kandidata na izborima koji će u SAD biti
održani u novembru.
"Nadam se da će, ako postane predsednik, dodatno poboljšati odnose SAD i
Vijetnama", dodao je on. "To je razlog zbog kojeg bih glasao za njega."
Bivši čuvar zatvora Ngujen Tjen Tran koji danas ima 75 godina, ne deli to
mišljenje, već kritikuje Mekejna navodeći da je nezahvalan: "Više puta smo
ga spasli - od davljenja i od teških telesnih povreda, a nikada nisam čuo da
je rekao 'hvala'".
"Ako postane predsednik SAD, savetovao bih mu da ne upadne u zamku kao
prethodni američki predsednici koji su slali trupe u inostranstvo i vodili
nove ratove", dodao je Ngujen. |
| |
| |
|
| |
| Nedostatak pomoći zbog skupe hrane i nafte |
| |
Ujedinjene nacije (UN) smatraju da su visoke cene hrane i nafte u svetu krive
za nedostatak od 3,4 milijardi dolara za humanitarnu pomoć za 34 zemlje.
Zvaničnici UN tvrde da je zbog visokih cena hrane i nafte, prirodnih
katastrofa i konflikata u svetu sve teže da se prikupi humanitarna pomoć od
donatora, uglavnom zapadnih zemalja.
Džon Holms (John Holmes), koji je u UN zadužen za humanitrana pitanja, kaže
da će donatori morati više da se potrude da pronađu novac.
Od početka ove godine prikupljeno je 2,9 milijarde pomoći, što je oko 46
odsto potrebnog novca za najugroženije, rekao je Holms.
Prema njegovim rečima, najviše novca, skoro dve milijarde dolara, odvojeno
je za sudansku oblast Darfur, za pomoć 2,5 miliona ljudi koji su morali da
napuste svoje domove.
Visoko na listi zemalja kojima je potrebna pomoć su Demokratska Republika
Kongo, za koji treba izdvojiti 736 miliona dolara, Mjanmar sa potrebnih 481
miliona dolara, Zapadna Afrika sa potrebnih 416 miliona dolara i Zimbabve,
za koji je potrebno odvojiti 394 miliona dolara pomoći. |
| |
| |
|
| |
| Skoro 50.000 eksponata nedostaje u ruskim
muzejima |
| |
Skoro 50.000 umetničkih dela nedostaje u ruskim muzejima, saopštila je danas
policija posle dvogodišnjeg popisa sprovedenog u 80 odsto od 2.000 muzeja u
Rusiji.
"Na današnji dan, nedostaje oko 50.000 eksponata u muzejima", izjavio je
predstavnik ministarstva unutrašnjih poslova Ilja Rjasnoj koga citira
agencija Interfaks.
Iako je moguće da su neki artefakti ukradeni, većina ih je zaturena prilikom
selidbi ili predata drugim muzejima, a primopredaja nije registrovana na
prikladan način, dodao je Rjasnoj.
Inventar i dalje traje u najvećim muzejima u zemlji, kao što su Ermitaž u
Sankt Peterburgu i Državni istorijski muzej u Moskvi koji, svaki, imaju oko
sedam miliona eksponata. |
| |
| |
|
| |
| Požari širom Grčke |
| |
Širom Grčke su, uprkos padu temperature na oko 30 stepeni, izbili mnogobrojni
šumski požari, neki na rubu naselja, i šire se nošeni veoma jakim vetrom.
Zbog požara koji je lokalizovan, evakuisano je stanovništvo mesta Markopulo,
nedaleko od Atine, gde su tri kuće oštećene vatrom. Na tom mestu su 24
vatrogasna kamiona, 60 vatrogasaca, tri helikoptera i sedam vatrogasnih
aviona.
 Od
popodneva gori požar u klancu Tembi, blizu autoputa Solun-Atina gde je
angažovano sedam vatrogasnih vozila, dve pešadinske jedinice vojske, dva
aviona i sedam vatrogasnih helikoptera.
Požari gore i na ostrvima Kefalonija, Andros i Krf. Vatrogasci uz pomoć
helikoptera na Androsu brane lučki grad Gavrio u čijoj okolini gori žbunje.
Na Kefaloniji tako-đe gori žbunje, a na Krfu šuma kod mesta Paleohori.
Pod kontrolom vatrogasaca je požar u industrijskoj zoni Atine, u
Aspropirgosu gde je velika luka, rafinerije nafte, čeličane i druge fabrike.
Tamo je požar izbio juče, a zatim na još tri mesta zbog čega lokalne vlasti
sumnjaju da je podmetnut.
Do temelja su izgorela skladišta industrijske robe i preduzeće uvoznika sa
skladištem automobila, a u poslednji čas je vatra zaustavljena pred
tankovima rafinerije nafte.
Vatra je oslabila kada je dohvatila već napola izgorele borove na obroncima
planine Parnita, koja je gorela i prošlog leta.
Požar je izbio i na najvećem atinskom smetlištu kraj prigradskog naselja Ano
Ljosja. U susedstvu su izgorele jedna fabrika za preradu drveta, fabrika
frižidera i dva skladišta.
Veliki požar na obroncima planine Parnita, u predgrađu Atine, je sasvim
lokalizovan, a stotinak vatrogasaca i vojnika sa 16 vozila gasi poslednja
žarišta.
Tokom pertprošle noći su izbila još tri manja požara na samom rubu gradskog
naselja Atine, ali su brzo ugašena.
U predgrađu Soluna je izgorelo oko 50 hektara šume, a požar je lokalizovan.
Vatra međutim besni na poljima nedaleko od graničnog prelaza Evzoni, na
granici Grčke i Makedonije. Po izveštajima grčkih medija, požar je izbio u
Makedonji, a vetar ga je preneo u Grčku koja je poslala jake vatrogasne
snage u granično područje.
Po popodnevnom saopštenju Vatrogasne službe Grčke, za poslednja 24 sata u
toj zemlji su izbila 102 šumska požara i 54 u naseljenim područjima. |
| |
| |
|
| |
| Mentol cigarete privlače nove pušače |
| |
Proizvođači cigareta manipulišu količinom mentola u cigaretama kako bi prvi
dim bio prijemčiviji mladim pušačima.
"Mentol stimuliše receptore za hlađenje u plućima i grlu", rekao je Gregori
Konoli s harvardske Škole za javno zdravlje, navodeći da se time "olakšava
pušenje".
Istraživanje objavljeno u "Američkom žurnalu za javno zdravlje", objavljeno
je zapravo u vreme dok američki Kongres razmatra zakon koji bi Agenciji za
hranu i lekove dao veća ovlašćenja u regulisanju trgovine cigaretama.
Predstavnici proizvođača cigareta osporavaju nalaz, ocenjujući da je reč o
politički motivisanom izveštaju.
Portparol "R. J. Rejnoldsa" kompanije koja proizvodi "Kamel" ocenio je da je
"izveštaj prosto pokušaj da se podrže federalni propisi u duvanskoj
industriji, a ne naučno ispitivanje kategorije mentol (cigareta)". |
| |
| |
|
| |
| Sud podržao zahtev protivnika gej brakova |
| |
Vrhovni sud Kalifornije podržao je inicijativu protivnika brakova
homoseksualaca da organizuju referendum kako bi ih zabranili.
Kalifornijski sud odbacio je danas zahtev organizacija za zaštitu građanskih
prava da se otkaže referendum, planiran za 4. novembar kada su i američki
predsednički izbori.
Vrhovni sud Kalifornije je 15. maja legalizovao homoseksualne brakove pošto
je ukinuo diskriminatorski član zakona.
Međutim, protivnici gej brakova prikupili su dovoljno potpisa za
organizovanje referenduma kako bi se u Ustavu uvela zabrana u Kaliforniji.
Oni traže da se u Ustav ubaci da je "u Kaliforniji validan i priznat samo
brak između muškarca i žene".
Homoseksualni brakovi su, osim u Kaliforniji koja je najnaseljenija američka
država, dozvoljeni još samo u Masačusetsu. |
| |
| |
|
| |
| Vojska presrela podmornicu sa drogom |
| |
 Meksička
vojska presrela je malu podmornicu u kojoj je krijumčarena droga u Tihom
okeanu.
Vojni avion je juče primetio zelenu podmornicu 225 kilometra južno od
letovališta Huatulko. Veruje se da je podmornica ručne izrade i dugačka 10
metara, prenosila kokain.
Specijalne jedinice su se iz helikoptera spustile na podmornicu i privele
četvoročlanu posadu, saopštila je vojska.
Droga se najčešće krijumčari preko meksičke i američke granice sakrivena u
konzervama sa hranom ili lutkama. Vojska je saopštila da je ovo prvi put da
su presreli podmornicu sa drogom. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
