|
|
Broj 1162, 25. jul 2008.
| Obama za mir u svetu bez atomskog oružja |
| |
Kandidat za predsednika SAD demokrata Barak Obama ocenio je u govoru na trgu
kod Stuba pobede u Berlinu da je došlo vreme da se između SAD i Evrope grade
novi mostovi i izričito istakao viziju sveta budućnosti bez atomskog oružja.
"Moramo da težimo miru u svetu bez atomskog oružja", rekao je pred oko
200.000 okupljenih građana kandidat za predsednika najveće nuklearne sile
sveta.
Senator Demokratske stranke iz Ilinoisa istakao je i nužnost daljeg jačanja
zajedništva SAD i evropskih saveznika i, ne izdvajajući nijednu zemlju
posebno, rekao da "Amerika nema boljeg saveznika od Evrope".
 "Istinsko
partnerstvo zahteva stalne žrtve. Potrebni su saveznici koji jedni od drugih
uče, koji veruju jedni u druge. Zato Amerika ne može da se izoluje i zato
Evropa ne može da se izoluje", rekao je Obama.
Obama je govor počeo rečima da se on svakako "razlikuje od drugih
Amerikanaca koji su govorili u Berlinu" i podsetio da mu je majka Amerikanka
a otac Kenijanac. On je više puta pomenuo ne samo evroatlantsko već i
partnerstvo među svim narodima sveta.
"Partnerstvo među zemljama jedini je način da unapredimo bezbednost i
postignemno zajedničke ciljeve. Najveća od svih opasnosti jeste da nastanu
novi zidovi - između naroda, između rasa i plemena, između hrišćana,
muslimana i Jevreja. To su zidovi koje moramo da srušimo", rekao je Obama.
Kao najveći izazov koji danas stoji pred demokratskim svetom, on je, kako su
pre govora i očekivali poznavaoci SAD u Berlinu, istakao borbu protiv
terorizma.
"Opasnost od terora je stvarna. Stvorili smo NATO da bismo se usprotivili
Sovjetskom Savezu. Sada mporamo da iskoristimo NATO da bi smo uništili mrežu
terora", istakao je Obama.
On je naveo i niz drugih međunarodnih tema koje smatra izuzetno bitnima - od
siromaštva i krize u Darfuru, preko Avganistana do Iraka, Irana i Bliskog
istoka.
Publika je oduševljeno primila i Obamine poruke vezane za nužnost zaštite
klime i reči da je "došao trenutak kada planetu Zemlju moramo da spasimo i
sačuvamo za našu decu".
Uz oduševljeno skandiranje publike, demokratski kandidat je podsetio na
posleratnu istoriju Berlina, na opsadu grada 1948. i na rušenje Zida
uzvikujući "Narodi sveta, pogledajte Berlin".
U više navrata se u govoru, u kojem nije rekao nijednu rečenicu na nemačkom,
Obama obratio "građanima Berlina" i "građanima sveta" koje je pozvao i da "drugačije
oblikuju svet".
"Nade su veće od svega što nas deli. Berlinci i građani sveta, izazovi pred
nama su ogromni, i put će biti dug", rekao je Obama u govoru posle kojeg je
sišao u publiku i dugo se rukovao sa posetiocima među kojima je bio ogroman
broj mladih koji su satima čekali da ga čuju.
Obama je prvi predsednički kandidat iz SAD koji je održao ovakav govor izvan
zemlje. Ranije sastao se sa saveznom kancelarkom Angelom Merkel i šefom
diplomatije Frank-Valterom Štajnmajerom . |
| |
| |
|
| |
| Obama i dalje vodi |
| |
Kandidat demokrata za predsednika SAD Barak Obama i dalje vodi u odnosu na
kandidata republikanaca Džona Mekejna, pokazuje anketa koju objavljuje "Vol
strit džornal" .
Obama, senator iz Ilinoisa, ima podršku 47 odsto anketiranih građana, a
Mekejn 41 odsto.
Istraživanje je sprovedeno u saradnji sa televizijskim kanalom En-Bi-Si Njuz
i to od 18. do 21. jula na uzorku od 1.003 punoletna građana SAD.
Upitani koga bi voleli da Obama izabere za potpredsednika, 50 odsto
anketiranih smatra da bi trebalo da to bude stručnjak za pitanja odbrane ili
spoljne politike. Kad je reč o Mekejnu, 60 odsto je reklo da senator iz
Arizone treba da izabere ekonomskog stručnjaka.
Anketa je pokazala i dubok jaz među generacijama pošto 55 odsto birača
između 18 i 34 godine želi da glasa za Obamu, a 31 odsto za Mekejna. Obama
vodi i među građanima između 35 i 64 godine.
Međutim, 51 odsto starijih od 65 godina glasaće za Mekejna, a 41 odsto za
Obamu.
Ukoliko bude izabran za predsednika, Mekejn koji će krajem avgusta napuniti
72 godine, biće najstariji predsednik na početku prvog mandata. |
| |
| |
|
| |
| Obama bolji od Mekejna u prodaji promotivnog
materijala |
| |
Kandidat američke Demokratske stranke za mesto predsednika SAD Barak Obama
ubedljivo vodi pred svojim rivalom, republikancem Džonom Mekejnom , bar kada
je reč o prodaji promotivnog materijala uoči izbora.
"Svi hoće Obamu", rekao je prodavac pokretnog kioska čiji je štand
preplavljen majicama, kačketima, bedževima i drugim promotivnim materijalom
sa likom predsedničkih kandidata.
Prodajemo 70 odsto stvari sa Obamom, mnogo više nego sa Mekejnom, rekao je
on.
Na policama stoje kačketi sa izvezenim imenom senatora Ilinoisa. "Mislim da
moj snabdevač ne proizvodi kačkete sa Mekejnom", naveo je prodavac.
Od kako se Hilari Clinton povukla iz predizborne trke, 15. juna, kompanija
Kapital noveltis je prodala 1.600 bedževa i 3.000 magneta za frižider sa
imenom senatora crnca, a 400 magneta i 400 bedževa sa likom Mekejna.
Kada je reč o majicama sa Obamom, od 15. juna ih je prodato 8.700 komada, a
sa Mekejnom 650, rekao je predstavnik kompanije Erik Benovic (Eric Benovitz).
"To navodi na razmišljanje. Ili obim prodaje predmeta sa Obamom nagoveštava
njegovu pobedu, ili Mekejnovi birači ne nose majice", rekao je Benovic. |
| |
| |
|
| |
| Milijarde za (ne)uspešnu zaštitu ambasada |
| |
Uprkos merama zaštite američkih ambasada, koje koštaju četiri milijarde dolara,
najmanje 150 američkih diplomatskih misija u inostranstvu ne ispunjava
bezbednosne standarde u sistemu zaštite od bombaških napada.
Prema dokumentima Stejt departmenta u koje je Asošiejted pres imao uvid,
samo zamena ili obnavljanje najugroženijih sistema koštala bi dvostruko više.
Vlasti SAD počele su da unapređenju zaštitu diplomatskih misija posle
bombaških napada na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji pre 10 godina. U
tim napadima je poginula 231 osoba, uključujući 12 Amerikanaca.
Zaštita ambasada postala je prioritet posle terorističkih napada u SAD 11.
septembra 2001. godine, kada su vla-sti morale da revidiraju bezbednosne
mere na svim nivoima i u svim sektorima.
Dosadašnji rezultati, međutim, pokazuju da je još daleko od dostizanja
standarda u svih 265 ambasada i konzulata.
Stejt department navodi da će mu biti potrebno oko 7,5 milijardi dolara da
se izgrade zgrade na oko 50 lokacija i 850 miliona dolara za obnovu 40
predstavništava do 2013. godine. Ti podaci se navode u planu Stejt
departmenta za izgradnju misija u inostranstvu, koji je nedavno predstavljen
Kongresu SAD.
Uz to, oko 60 drugih ambasada i konzultata moraće da bude premešteno ili će
morati da budu u velikoj meri obnovljeni ili dograđeni do 2018. godine,
navodi se u dokumentu koji je označen kao "osetljiv, ali ne i tajan".
 Američka
diplomatska predstavništva su najčešća meta terorista i demonstranata. Od
Bagdada i Pekinga do Beograda, američke ambasade su magnet za napade u
kojima je tokom više decenija poginulo nekoliko desetina diplomata.
Samo ove godine, napadnute su ambasade u Boliviji, Čadu i Srbiji, dok se na
ambasadu u Iraku redovno ispaljuju rakete.
Gotovo sva predstavništava, navedena u planu, ne ispunjavaju neke od važnih
bezbednosnih standarda koji su uvedeni posle bobmaških napada u istočnoj
Africi. To uključuje smeštanje ambasade u zgradu koja je dosta uvučena u
odnosu na glavne puteve, sa zaštitnim zidovima i neprobojnim prozorima.
Od terorističkih napada u SAD 2001. godine, Bušov administacija je izdvojila
4,1 milijardu dolara za izgradnju ambasada i konzulata i izgradila 57
predstavništava koja ispunjavaju standarde.
Povrh toga, Stejt department troši oko 100 miliona dolara godišnje za
unapređenje zaštite u ambasadama, konzulatima i predstavništvima u svetu.
Američki zvaničnici kažu da veliki napori nisu dovoljni da se omogući
bezbednost američkih diplomata u inostranstvu, posebno jer su troškovi
izgradnje porasli a dolar oslabio.
U mnogim slučajeva to znači da će ambasade morati da se presele iz centra
neke prestonice na izolovanija područja, čak i u predgrađa.
Bezbednost diplomata je prioritet Stejt dipartmenta, ali razmere sadašnjih
građe-vinskih planova do sada nisu viđeni ni u privatnom i javnom sektoru,
osim možda u vojsci.
Plan ne sadrži zvaničan zahtev za novac, već je više lista planiranih
projekata koje su stručnjaci u službama Stejt departmenta ocenili kao
kritične.
Stejt department je u februaru obavestio Kongres da je u ovoj fiskalnoj
godini, koja se završava 30. septembra, otvoreno ili će biti otvoreno 11
novih ambasada.
Prema analizi AP-a, u dokumentima Stejt departmenta se navodi još 26
ambasada, konzulata i kancelarija u kojima su u toku radovi, a u planu je
još 19 projekata u ovoj i narednoj godini, uključujući izgradnje novih
ambasada, od kojih je jedna u Srbiji. |
| |
| |
|
| |
| Ruže istisnule puške |
| |
Bugarski region koji zovu "Dolinom ruža" decenijama je bio poznatiji po
proizvodnji pušaka AK-47 nego po ružama od kojih se pravi ulje za kozmetičku
industriju.
Dolina u centralnoj Bugarskoj je, međutim, poslednjih godina u usponu
zahvaljujući novcu Evropske unije ali i globalnom skoku tražnje organskih
proizvoda za negu lepote.
Uz procvat vekovima stare industrije, Bugarska, za čije se ime često vezuju
korupcija i organizovani kriminal, dobija i priliku da pokaže lepšu stranu i
privuče turiste - ljubitelje prirode.
Čim svane, stotine stanovnika spokojne doline okružene vrhovima Stare
planine kreću ka grmovima ruža i beru latice još vlažne od jutarnje rose,
stavljaju ih u plastične kese i hitaju ka kamionima koji ih odvoze do
destilerija.
"Ruže vole hladne noći, jutarnju rosu i tople dane", kaže za Rojters
direktor istraživačkog instituta za ruže i ružino ulje u Kazanlaku, Nedko
Nedkov. Te promene istovremeno izazivaju stres na koji ruže reaguju
proizvodnjom ulja, tako da "što više stresa, to bolje".
Godišnje Bugarska proizvodi dve tone ružinog ulja i drugi je po veličini
proizvođač u svetu posle Turske. U osamdesetim i devedesetim, kada je bilo
hladnije i kada su ruže bile vlažnije, proizvodnja je dostizala 2,8 tona,
kaže Nedkov.
Bugarsko ružino ulje, snažne arome koja se oseća i u Šanelovim i Diorovim
parfemima, smatra se najboljim u svetu pa se kilogram plaća i 6.000 evra.
Za proizvodnju kilograma ružinog ulja potrebne su četiri tone latica koje se
u destilerijama potapaju u vodu i satima kuvaju. I dok su ruže još u vodi,
kupci ulja čekaju.
Osim u proizvodnji parfema, ulje se koristi i za drugu kozmetiku. Neki
proizvođači kozmetike tvrde, iako to baš nije naučno dokazano, da ružino
ulje, osim arome, ima antiseptička svojstva koja pomažu omekšavanju kože.
Dolina ruža u vreme komunizma bila je centar industrije naoružanja i tu se
pravio AK-47, odnosno kalašnjikov. U 1989. fabrika je privatizovana i sada
tu radi proizvođač oružja Arsenal koji snabdeva iračku armiju lakim
mitraljezima i pravi oružje kakvo koristi NATO.
Ipak, budućnost Doline, koja podseća na Provansu, nisu puške, nego ruže i
turizam. Istina, stanovnici Doline brinu da bi izgradnja turističkih
objekata mogla da uništi lepotu njihovog kraja.
Uz dozvoljenu i nedozvoljenu gradnju i ekološku štetu koju bi gradnja nanela,
stanovnike Doline ruža brinu i klimatske promene zbog kojih su vremenske
prilike poslednjih godima mnogo manje predvidive.
Seljake u Dolini muče i rastuće cene energenata, kao i migracija radne snage.
Toplo vreme i manje padavine znače da ruže treba obrati brže nego pre i u
sezoni je u Dolini potrebno više od 50 hiljada berača.
Jedno od rešenja mogao bi da bude novac iz inostranstva. Zvaničnici
francuskog grada Grasa, gde je lociran veliki deo svetske industrije parfema,
posetili su prošlog meseca Kazanlak i razgovarali o zajedničkim projektima,
kao i potencijalnoj kupovini poljoprivrednog zemljišta u Dolini.
Gradonačelnik Kazanlaka takođe se nada da će biti izgrađen zabavni park na
temu ružinog ulja koji bi privukao turiste.
Za sada Dolina ruža pokazuje lepšu stranu zemlje čiju će korupciju i
organizovani kriminal krajem ovog meseca razmatrati Evropska komisija.
"Postoje barem dva različita lica Bugarske. Jedno, koje će biti predmet
izveštaja Evropske komisije, i ovo ovde", kaže zvaničnik Evropskog
parlamenta u Bugarskoj Tun Strepel. |
| |
| |
|
| |
| Deo najstarije Biblije dostupan na internetu |
| |
Prvi fragment najstarije Biblije sveta, na Zapadu poznate kao "Kodeks
Sinaitikus" bi će dostupan na internetu.
Univerzitetska biblioteka u Lajpcigu je saopštila da se radi o "prvom
odlučujućem koraku" u planovima da do jula 2009. bude sačinjena virtuelna i
kompletna verzija "Kodeksa Sinaitikusa", koji u naučnim krugovima važi za
najstariju Bibliju sveta.
 To
delo, koje sadrži kompletnu verziju Novog zaveta, napisali su na starogrčkom
jeziku sveštenici manastira Svete Katarine na Sinaju, u Egiptu, između 330.
i 350. godine nove ere.
Knjiga od 400 strana napisana je na telećoj koži. "Kodeks Sinaitikus" je u
19. veku doneo nemački naučnik Konstantin fon Tišendorf , poreklom iz
Lajpciga.
Delo je potom podeljeno: 43 stranice se od 1844. čuvaju u Lajpcigu, a ostali
fragmenti nalaze se u Britanskoj biblioteci u Londonu, Ruskoj nacionalnoj
biblioteci u Sankt Peterburgu i u manastiru Svete Katarine u Egiptu.
Više od 100 strana - fragment iz Lajpciga i 67 stranice iz Londona, biće
dostupni na sajtu www.codedž-sinaiticus.net, rekao je Frans presu direktor
lajpciške biblioteke Ulrih Johanes Šnajder .
Svaka od visokokvalitetnih fotografija dopunjena je transkripcijom teksta na
novogrčkom. Čitaoci mogu da uvećaju elemente stranice, izaberu određene reči
grčkog teksta i dobiju prevod određenih odlomaka na nemačkom ili engleskom.
Naredni deo dela biće dostupan na internetu od novembra, rekao je Šnajder. |
| |
| |
|
| |
| Oko 2,5 milijardi nema osnovne sanitarne
uslove |
| |
Oko 2,5 milijardi ljudi na svetu nema osnovne sanitarne uslove, zbog čega su
izloženi raznim infekcijama i bolestima od kojih je najopasnija kolera, ali
ipak većina ljudi ima pristup pijaćoj vodi, saopštile su UN.
U zajedničkom izveštaju Unicefa i Svetske zdravstvene organizacije (SZO),
objavljenom danas u Ženevi, navodi se da oko 70 odsto ljudi u Aziji živi u
nehigijenskim uslovima, a oko 22 odsto u subsaharskoj Africi.
 Oko
1,2 milijardi ljudi uopšte nema nikakve sanitarne uslove i za vršenje nužde
koristi poljane, žbunje, drveće i ostala raspoloživa mesta na otvorenom,
navodi se u tom saopštenju.
"Oko 5.000 dece svakodnevno umire od najobičnije dijareje", rekla je šefica
odeljenja za vodu i sanitarije Unicefa Klarisa Broklherst (Claricka
Blocklehurst) i dodala da "većina njih umire zbog neadekvatnih sanitarnih
uslova".
U izveštaju UN se navodi i da, iako je na početku decenije bilo najavljeno
da će broj ljudi koji žive bez pristojnih sanitarija biti smanjen na pola do
2015. godine, vlasti u mnogim zemljama dosta sporo rade na ostvarenju tog
cilja.
One, kako se dodaje, ipak uspešnije u drugom postavljenom zadatku, odnosno u
obezbeđivanju pijaće vode.
Oko 13 odsto svetske populacije, oko 884 miliona ljudi, kako je navedeno u
tom izveštaju, nema bezbednu pijaću vodu, što je ipak duplo manje nego
početkom 1990. godine.
Najugroženiji svetski region je subsaharska Afrika, gde ljudi i dalje piju
vodu nezaštićenu od spoljašnjih zagađenja, sa bunara, izvora, iz reka i
jezera.
U izveštaju se predviđa da će do 2015. godine pristup pijaćoj vodi imati
više od 90 odsto svetskog stanovništva. |
| |
| |
|
| |
| Cena pala za više od 23 dolara za barel |
| |
 Nafta
je sklizula na najnižu cenu u proteklih sedam nedelja, potiskivana sve jačim
znakovima da visoke cene i ekonomske slabosti usporavaju potražnju u SAD,
najvećem svetskom potrošaču petroleja.
Nafta je sad za više od 23 dolara jeftinija u odnosu na cenu od rekordnih
147 dolara za barel posignutu 11. jula.
Američka laka nafta se danas prodaje za 123,62 dolara barel. U Londonu.
severnomorski Brent košta 125,27 dolara. |
| |
| |
|
| |
| Sve više 70-godišnjaka je seksualno aktivno |
| |
Sve više 70-godišnjaka je seksualno aktivno, a žene u tim godinama su
zadovoljne svojim seksualnim životom, rezultati su najnovije ankete sprovede
u Švedskoj, a objavljene u medicinskom časopisu "Britiš medikal džornal"
(British Medical Journal).
Naučnici sa Univerziteta u Geteborgu su ispitali 1.500 70-godišnjaka,
heteroseksualaca u nekoliko perioda - od 1971-1972, 1976-1977, 1992-1993 i
2000-2001.
Od 1971. do 2001. godine broj 70-godišnjaka seksualno aktivnih se povećao od
52 na 68 odsto za oženjene muškarce, a od 38 na 56 odsto za udate žene, kao
od 30 na 54 odsto za neoženjene muškarce i od 0,8 na 12 odsto za neudate
žene.
U studiji se navodi da je više od deset odsto muškaraca imalo seksualne
odnose jednom nedeljno 1971. godine, a 31 odsto 2001. godine. Taj postotak
je kod žena porastao od devet na 26 odsto.
Više od 50 odsto muškaraca i žena je reklo da je srećno sa svojim partnerima. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
