SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2008
NA SVIM NASIM MESTIMA
 

 
SA NASLOVNE STRANE

Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost

Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Jelena Pucilowski
Tino Brelak Mortgage
Dusan Dragojevic Takse
Ivana Obradovic
Beograd rent
Frizer Bissa

Casovi_matematike_kompjutera  
SALSA  
Beograed Money Transfer

 Broj 1163, 1. avgust 2008.

“Braniću se kao od elementarne nepogode”
 
Bivši lider Republike Srpske Radovan Karadžić je pred Haškim tribunalom rekao da će se sam braniti tokom celog procesa, "bez obzira na to šta misli o ovoj ustanovi".

"Uz svo poštovanje vaših ličnosti, ja ću se braniti kao od svake elementarne nepogode", rekao je Karadžić.

Karadžić je rekao da želi da obavesti sud o neregularnostima "procesne prirode", a sudija Alfonso Ori ga je podučio da o tome treba da podnese podnesak sudu, koji će to onda detaljno razmotriti.

"Neregularnosti se odnose na način na koji sam doveden ovde", rekao je Karadžić i sudija mu je dozvolio da ukratko upozna sud sa tim.

Karadžić je rekao da je 1996. dobio ponudu od SAD (Ričard Holbruk) da se povuče iz svakog javnog života i da ne ometa primenu Dejtonskog sporazuma.... ali ga je sudija tada prekinuo rekavši da on "očigledno želi da privuče pažnju na neke osobe" i ponovo ga uputio na pisani podnesak.

Karadžić je rekao da ne dovodi u pitanje Tribunal, nego da hoće da govori o tome zašto se sada nalazi na tom sudu a ne 1996. ili 1997, rekavši da mu je tada život bio u opasnosti.

"Celo vreme sam bio lovljen s namerom da budem likvidiran", rekao je Karadžić i ponovo bio prekinut, uz primedbu da će imati mnogo prilike da govori o tome.

Karadžić je onda rekao da je i u Beogradu bilo neregularnosti, da je bio otet od civila za koje nije znao ko su, da je bio na mestu za koje nije znao gde je i da nije mogao da telefonira. Rekao je da je posle 74 sata predat Specijalnom sudu i da je od tada sve bilo regularno.

Sudija Alfonso Ori je takođe podučio Karadžića da sve to treba da iznese u podnesku i da prvo pojavljivanje na sudu nije prilika za to.

Karadžić je insistirao na tome da odmah podnese pisani podnesak o tim neregularnosti, napomenuvši da mu je "život u opasnosti" i da je zato važna brzina. Sudija je insistirao na proceduri i zatražio da on podnesak podnese naknadno.

Sudija Alfonso Tori je takođe rekao da brigu o bezbednosti takođe treba da prosledi registratoru, koji će o tome obavestiti predsednika suda.
 
   
Karadžić se nije izjasnio o krivici
 
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić nije želeo da se u prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom izjasni o krivici po optužnici za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH 1992-95.

Karadžić je iskoristio pravo da izjašnjavanje odloži za 30 dana, u, kako je rekao, iščekivanju nove, izmenjene optužnice.

Sudija Alfons Ori je, zatim, novo izjašnjavanje o krivici zakazao za 29. avgust po podne. Glavni tužilac Serž Bramerc potvrdio je da radi na izmenjenoj optužnici.

Bivši predsednik RS je u sudnici sugerisao da je 1995. godine imao sporazum sa tadašnjim američkim izaslanikom Ričardom Holbrukom i vladom SAD da se po-vuče iz javnog života i "ne ometa primenu Dejtonskog sporazuma", a da će zauzvrat SAD "ispuniti svoje obaveze".

Naznačio je i da je "1996,97, 98 bio ozbiljno spreman" da se pojavi pred Tribunalom, ali da je tada "postojala ozbiljna opasnost da bude likvidiran". Istovremeno, rekao je da sada "strahuje za svoj život", nagovestivši da opasnost vidi u Holbruku.

"Ovde se radi o životu i smrti, ako Holbruk i dalje želi moju smrt i žali što nema smrtne kazne, onda je pitanje da li ja treba da strahujem da me njegova ruka i ovde stigne", kazao je Karadžić.

Karadžić je tvrdio i da je nelegalno uhapšen u Srbiji, tri dana pre nego što je objavljeno i da je držan na nepoznatom mestu.

Sudija Ori uputio je Karadžića da o svemu tome sudskom veću podnese pisane podneske.

Karadžić je optužen, po principu individualne i komandne odgovornosti, za genocid, saučesništvo u genocidu, istrebljenje, ubistva, hotimično lišavanje života, progon, deportaciju, nehumana dela, protivpravno terorisanje civila i uzimanje talaca tokom sukoba u BiH 1992-95.

Prema optužnici, Karadžić je "delujući individualno i u saradnji s drugima, između ostalih Momčilom Krajišnikom i Biljanom Plavšić", "planirao, podsticao, naredio, počinio ili na drugi način pomogao i podržao planiranje, pripremu i izvršenje uništenja, u celosti ili delimično", bosanskih Muslimana i Hrvata kao nacionalnih i verskih grupa u opštinama: Bijeljina, Bratunac, Bosanski Šamac, Brčko, Doboj, Foča, Ilijaš, Ključ, Kotor Varoš, Novi Grad, Prijedor, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Višegrad, Vlasenica, Zavidovići i Zvornik.

Opsada Sarajeva tokom koje su snaga VRS, po optužnici, 44 me-seca granatama i snajperskom vatrom ubile i ranile "na hiljade civila oba pola i svih životnih dobi", Karadžiću se stavlja na teret kao krivično delo "protivpravnog terorisanja civila".

Prvu optužnicu protiv Karadžića i komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, podignutu u leto 1995., a dopunjenu genocidom u Srebrenici u jesen iste godine, glavna tužiteljka Karla Del Ponte razdvojila je i izmenila u maju 2000.

Haško tužilaštvo nagovestilo je, posle Karadžićevog hapšenja, da namerava da optužnicu izmeni i uskladi je sa sudskom praksom u proteklih osam godina.

Vlasti Srbije saopštile su da su Karadžića uhapsile u ponedeljak, 21. jula, u okolini Beograda. Karadžićev advokat Svetozar Vujačić tvrdi, međutim, da je on uhapšen u petak, 18. jula, uveče i da je tri dana držan na nepoznatom mestu.

Iz Beograda, Karadžić je prebačen specijalnim avionom na roterdamski radio, a zatim helikopterom u pritvor Tribunala u Sheveningenu.
 
   
Završen upis besplatnih akcija u Srbiji
 
U Srbiji je juče završen upis besplatnih akcija javnih preduzeća. Kako je agenciji Beta rečeno u Javnom preduzeću PTT Srbija, do 15.30 besplatne akcije upisalo je 5.047.442 građana.

Podatke o tome koliko se građana ukupno prijavilo saopštiće danas u 11.00 na konferenciji za novinare u Vladi Srbije državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić i generalni direktor PTT Srbije Goran Ćirić.

Prvobitna procena je bila da oko četiri miliona građana ima pravo na besplatne akcije.

Predviđeno je da građani dobiju akcije Elektroprivrede Srbije, Naftne industrije Srbije, Galenike, Telekoma, Aerodroma "Nikola Tesla" i Jat ervejza.

Pravo na besplatne akcije imaju svi građani koji su bili punoletni do 31. decembra 2007. i upisani su u birački spisak, zatim da su na dan 3. januara 2008. bili državljani Srbije, a na dan 30. juna 2007. imali prebivaliste na teritoriji Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije, kao i da nisu već ostvarili pravo na besplatne akcije.

Zaposleni i bivši zaposleni šest javnih preduzeća, čije će akcije biti podeljene, prijavljivali su se u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje.

Agencija za privatizaciju je obavezna da sve građane koji su se prijavili za besplatne akcije obavesti o njihovom statusu do kraja godine. To se odnosi na potvrdu o ostvarenom pravu na besplatne akcije, ali i na eventualne dopune prijave.

Očekuje se da će isplata novčane naknade iz privatizacionog registra početi u prvom kvartalu 2009. godine, a besplatne akcije dodeljivaće se sukcesivno do kraja 2010. godine.

Raspodela besplatnih akcija javnih preduzeca obavljaće se posle njihove privatizacije, a najkasnije u roku od šest meseci.
 
   
Automobili-zamke za hvatanje lopova
 
U Sjedinjenim Američkim Državama svakih 26 sekundi ukrade se po jedan automobil, pa su brojni gradovi odlučili da se sa lopovima obračunaju uz pomoć vozila-zamki, koja "zarobljavaju" kradljivce.

Zlonamernici koji uđu u takav automobil iz njega potom ne mogu da izađu pošto se vrata blokiraju a motor isključi.

"Pametna" vozila postavljena su u problematičnim četvrtima i na parkinzima na kojima su krađe česte, prenosi agencija Frans pres.

Čim lopovi obiju vrata, uključuju se kamere. Alarm je do tada već obavestio policijsku stanicu a sistem GPS-a policajcima šsalje podatke o tačnoj lokaciji vozila.

Lopovima tada ne preostaje ništa drugo nego da sačekaju hapšenje. Uz video snimak provale kao dokaz, teško je poreći krivično delo.

U okrugu Arlington, u predgrađu Vašingtona, policija od 2002. godine postavlja vozila-zamke. Broj krađa u tom gradu je sa 676, koliko ih je bilo pre šest godina, 2007. opao na 302.

U 94 slučaja aktivirao se sistem za upozoravanje policije, a 92 osobe su uhapšene, rekao je portparol policije tog okruga Džon Lajl.

"Postavljamo vozila čija je svrha da privuku lopove. Ali ne objavljujemo ni o kom se tipu vozila radi, niti koliko ih imamo", dodao je on.

Automobili koji služe kao mamac uglavnom su polovne "honde sivik", "honde akord" i "tojote kamri" - tri najčešće kradena vozila u SAD.

Osiguravajuća kompanija Nejšenvajd odlučila je da opremljene automobile-zamke poklanja komesarijatima policije koji rade u rizičnim zonama.

"Poklonili smo 29 vozila i planiramo da damo još 23", kaže portparol te kompanije Li Herman.

Vozila su poklonjena velikim gradovima kao što su Dalas, Hjuston, Detroit i Majami.

Dalas je ovog meseca ponovo aktivirao program nakon njegove tromesečne suspenzije pošto je vozilom-zamkom, koje je policija gonila pre nego što mu se motor blokirao, oboren jedan 83-godišnji vozač koji je od povreda preminuo.

Od uvođenja progama u Dalasu, 2004. godine, 245 kradljivaca je uhvaćeno.

Video snimci se često mogu naći na sajtu YouTube, kao i u rijaliti emisijama o svakodnevnim obavezama policajaca.

I sama policija na svojim sajtovima ponekad objavljuje snimke na kojima se mogu videti lopovi koji se prvo smeju - kada sednu za volan - a potom su u suzama, kada shvate da su vrata blokirana i da su zarobljeni.

"Uhvatiti kradljivca automobila je dobro. Ali najbolja stvar je praviti reklamu za vozila-zamke. To ima efekat zastrašivanja", kaže portparol osiguravajuće kompanije Li Herman.
 
   
Gde završava izgubljeni prtljag?
 
Svakog dana se na aerodromima u svetu od 2,7 miliona komada pritljaga, izgubi oko 80.000. Zato je realno očekivati da će se svaki putnik, kad-tad, "učlaniti u klub tragača za izgublenim koferom".

Pošto je rizik svih koji putuju avionom da ostanu bez prtljaga prilično veliki, čak i avio-kompanije savetuju da dokumenta, ključeve i novac putnici uvek nose sa sobom.

Najgori je, kažu, londonski "Hitrou" koji, sa oko 70 miliona putnika godišnje i najvećim brojem transfera, važi i za najzaposleniji evropski aerodrom, sa 475.000 letova godišnje.

"Britiš ervejz," na primer, godišnje ima po 202.280 letova prema 90 odredišta u svetu. To znači da na svakih 90 sekundi poleti jedan avion. Zbog toga ne čudi da se na 1.000 putnika izgubi 28 kofera. U 98 odsto slučajeva, prtljag se vrati putniku u roku od pet dana.

Šta se događa sa preostalim, zagubljenim i nepodignutim prtljagom? Onaj koji su izgubili veliki američki avio-prevoznici prodaje se kompaniji iz Skotsboroa u Alabami, nazvanoj Unclaimed Baggage Center (Centar za netraženi prtljag).

Tamo se prtljag otvori, očisti, proveri ima li u njemu gotovine, pa se uz slogan "Blago iz svih krajeva sveta" stavi na prodaju u prostranom magacinu. Mesto je sad toliko krcato drangulijama da je postalo svojevrsna turistička atrakcija.

Kad su nedavno pronašli plastičnu vrećicu sa misterioznim kamenčićem, stručnjaci su utvrdili da je to vrlo vredan 40,95-karatni prirodni smaragd. Niko ga nije tražio i sad se prodaje.

"Jedan pogled na Centar za netraženi ptljag dovoljan je da uveri čak i onog putnika koji ima najveće poverenje u avionske kompanije, da se čvrsto drži svega što može da ponese sa sobom u avion", piše "Vol Strit Žurnal".

"Na četiri ogromna prodajna sprata može se naći sve, od bundi, preko štapova za ribolov, do majica i fotoaparata. Mogu se naći i tosteri, šminka, losovi rogovi, kasete sa mađarskom narodnom muzikom, čak i jedan mrtvački kovčeg".

Putnici imaju tri meseca da potražuju izgubljen prtljag pre no što bude otpremljen u Centar.

"Iako avionske kompanije tvrde da ne mogu da nađu vlasnike predmeta poslatih u Skotsboro, tamošnji službenici kažu da satima moraju da skidaju i gule imena i adrese s robe pre nego što je stave u prodaju", navodi njujorški dnevnik.

Udruženje svetskih avioprevoznoka IATA razvija novi standard za obeležavanje prtljaga, u obliku RFD čipa. U čipovima će biti radio-lokatori, te bi se koferi lako pronalazili.
 
   
Brenson najavio prvi komercijalni let u svemir
 
Američki preduzetnik Ričard Brenson je noćas novinarima pokazao avion koji bi trebalo da put svemira ponese svemirsku letelicu punu putnika koji će platiti svoj prvi put u kosmos.

Brenson je maloj grupi novinara i pozvanim zvanicama letelicu "Uajt najt tu" (White Knight Two "Beli vitez dva") pokazao u kalifornijskoj pustinji Mohave gde je sedište firme za svemirske brodove "Skejld kompozits", u kojoj je ta letelica izgrađena.

Letelica "Uajt najt tu" čiji je nadimak "Iv"po Brensonovoj majci, projektovana je kao avion za velike visine koji će do ruba atmosfere podići svemirski brod sa putnicima "Spejs šip tu".

Ona ima dva trupa i raspon krila od 43 metra, a nosiće "Spejs šip tu" ispod središta svojih krila, između dva trupa.

Plan je da "Eva" ponese svemirski brod do visine od 15.240 metara, odakle će on svojim raketnim motorom nastaviti dalje, u svemir.

Firma "Virdžin Glaktik", deo Brensonove kompanije za vazduhoplovstvo, odmor i maloprodaju "Virdžin grup" se nada da će u roku od dve godine u svemir otići prva grupa putnika koji će to zadovoljstvo platiti po 200.000 dolara.

Brenson je rekao da se 200 ljudi prijavilo za to vrhunsko razgledanje i da očekuje da će u narednih pet godina cena karte opasti.

Očekuje se da među prvim putnicima u svemir budu fizičar Stiven Hoking, glumica Viktorija Prinsipal (Victoria Principal) i dizajner Filip Stark .

"Virdžin Galaktik" je jedna od nekoliko kompanija koje se takmiče u novoj, komercijalnoj svemirskoj trci.

Ostale su evropska "EADS Astrium", "Blue Origin" koju je pokrenuo osnivač sajta "Amazon", Džef Bezos, zatim Korporacija za istraživanje svemirskih tehnologija - "SpaceDž", "Rocketplane Kistler" i "Bigelonj Aerospace" koju je osnovao hotelijer Robert Bigelou, a cilj mu je da gradi hotele u svemiru.

Lider u razvoju svemirskog turizma je kompanija iz Virdžinije "Svemirske bečke avanture" (Space Adventures of Vienna) koja je započela još 2001. godine kada je američkog biznismena Denisa Tita smestila u ruski "Sajuz" da za 20 miliona dolara stigne na Međunarodnu svemirsku stanicu.
 
   
Da li su SAD spremne za crnca u Beloj kući
 
Pitanje rase u Beloj kući je neprekidno prisutno - na radio i tv talasima i u novinama. S obzirom da je ovogodisnje nadmetanje istorijsko - uz očekivanu nominaciju Baraka Obame za kandidata Demokratske stranke, ceo svet posmatra, kaže radio Glas Amerike.

Izbori 4. novembra će biti drugačiji od svih prethodnih. Prvi put će jedan od kandidata, senator Barak Obama, imati drugu boju kože.

Istovremeno, sa izborom novog predsednika SAD neki birači će biti suočeni sa sopstvenim rasnim predrasudama. Glas Amerike je pitao ljude širom zemlje da li su spremni za crnog predsednika.

"Mislim da smo spremni. Nadam se da smo spremni."

"Slušam komentare. To će biti pravi dan - kad crnac počne da nam vodi zemlju." "Nisam siguran. Zaista nisam siguran," glase neki odgovori.

Poglede iznose i politički analitičari. Profesor Lari Sabato, sa Virdžinijskog univerziteta, kaze da će boja Obamine kože biti neizbežan faktor u novembru.

"Ne budimo naivni. I dalje postoje rasne predrasude i to ne samo na jugu i u graničnim državama. To je realan problem za Obamu, i to problem koji nije lako rešiti.

Što se više priča o rasi, više ljudi će o tome da razmišlja. A ipak, ako se ne bude govorio o tome, problem bi mogao da bude još veći," kaže Sabato.

Očekuje se da će nominacija Baraka Obame probiti ogromnu barijeru, mada on nije prva osoba crne boje koja se kandidovala za Belu kucu.

Demokratska članica Predstavničkog doma iz Njujorka, Širli Čizolm, 1972. godine je tražila nominaciju svoje stranke, ali je nije dobila.

Kada je prethodno, 1968, goidne postala prva crna žena izabrana u Predstavnički dom, zemlja je izlazila iz perioda marševa za građanska prava i protesta protiv rasnih podela i diskriminacije na jugu.

Sve je kulminiralo aprila 1968. godine ubistvom vođe pokreta za građanska prava Martina Lutera Kinga. Crnački bes i nezadovoljstvo prelili su se na ulice američkih gradova.

Šesnaest godina kasnije, Džesi Džekson je poveo kampanju za demokratsku predsednicku nominaciju na izborima 1984. Na primarnim izborima svoje stranke, uspeo je da osvoji oko tri i po miliona glasova.

U drugom takode neuspesnom pokušaju, 1988, osvojio je dvostruko više.

Barak Obama se predstavlja drugačije, kaze Tomas Man, iz Instituta Brukings u Vašingtonu.

"Obama predstavlja novi naraštaj manjinskih kandidata. On ne pripada generaciji građanskih prava. On se ne konfrontira. I ne vodi kampanju kao Afroamerikanac. On se kandiduje kao Barak Obama," kaže Man.

Obama je tokom kampanje pridobio podršku belaca, latinosa i Ame-rikanaca azijskog porekla, zajedno sa Afroamerikancima.

Ulio je mladima novu energiju u meri koja nije zapamćena od 1972. godine, kada je glasačko pravo dato 18-godišnjacima.

Na prvi pogled, moglo bi da se pretpostavi da će široka podrška i rezultati anketa dobro da posluže Obami na dan izbora.Ali, istraživačica Vesla Viver, sa Virdžinijskog univerziteta, kaže da to može da bude zamka.

Na predhodnim izborima, ukazuje ona, crni kandidati su doživljavali neprijatna iznenadenja.

"Reč o tome da ljudi ulaze u glasačku kabinu i rade jednu stvar, a onda izađu i kažu da su uradili nešto drugo. Ne mali deo toga je posledica rasne pristrasnosti."

Gradonacelnik Los Andelesa, Tom Bredli, je 1982. godine prema svim anketama vodio u trci za guvernera Kalifornije. Ali, kada su glasovi prebrojani, izgubio je.

Na guvernerskim izborima u Virdžiniji, 1989. godine, crni kandidat Daglas Vajlder je u anketama pred izbore imao prednost od 10 odsto. Pobedio je sa manje od jednog procenta.

Politički analitičari nazivaju to "Bredlijevim efektom." Kažu da je on i dalje u igri.

Na pitanje da li su spremni da glasaju za crnog predsednika, mnogi ljudi iz različitih delova SAD, starosnih grupa i prihoda, su odgovorili pozitivno. Međutim, nije mali ni broj onih koji su rekli da nisu sigurni.
 
   
Danas totalno pomračenje Sunca
 
Totalno pomračenje Sunca moći će da se vidi samo iz najudaljenijih delova zemljine kugle: sa severoistočnog oboda Kanade i gornjih delova Grenlanda, iz delova Rusije, Kine i Mongolije, uključujući i pustinju Gobi.

Pomračenje će, kako astronomi najavljuju, trajati dva minuta i 27 sekundi.

Neki od delova Zemlje, kao što je Arktik, na kojima će pomra-čenje najduže trajati, međutim, imaju 75 odsto šanse lošeg vremena, kako predviđaju meteorolozi što će otežati posmatranje te retke prirodne pojave.

Ali, oni koji ne budu bili u prilici da lično uživaju u totalnoj eklipsi, moći će da je zahvaljujući NASI otprate preko interneta (http://eclipse.gsfc.nasa.gov/SEmono/TSE2008/TSE2008.html), a i neki muzeji, kao što je Istraživački muzej u San Francisku, imaće specijalne programe posvećene tom događaju.

Sledeće totalno pomračenje Sunca odigraće se 22. jula sledeće, 2009. godine i biće vidljivo sa južnijih delova Zemlje . Takođe, to će biti najduže pomračenje u 21. veku i trajaće čitavih šest minuta i 39 sekundi.

No, pošto će se ono desiti u periodu monsunskih kiša, moći će da se vidi samo ako vreme to dozvoli, i to iz Indije, Nepala, Bangladeša, Butana, Kine i sa Tihog okeana.

Totalno pomračenje Sunca dešava se kada Mesec, Zemlja i Sunce dođu u istu liniju, te Mesec Zemlji zakloni Sunčevu svetlost.
 
   
Startovao konkurent Gugla
 
Startovao je novi internet veb-pretraživač pod nazivom "Kul" (Cuil) koji će, smatra autor Ana Paterson ugroziti svetskog lidera "Gugl".

"Gugl" je 2004. godine kupio tu tehnologiju, ali ju je Paterson poboljšala i sada ne namerava da proda novu verziju. Naprotiv, namerava da detronizira "Gugl" koji je nezadovoljna sporim razvojem, napuistila 2006. godine da bi napravila sveobuhvatniji i efikasniji veb-pretraživač.

Rezultat je "Kul" koji ima investicioni kapital od 33 miliona dolara.

Projekat je držan daleko od medija dok su Paterson, njen suprug Tom Kostelo i još dva bivša "Guglova" inženjera - Rasel Pauer i Luis Monije, usavršavali traganje po internetu.

"Kul" ima indeks od 120 milijardi veb-stranica što je, kaže Paterson, bar tri puta više od "Guglovog" indeksa.

Nema načina da se to potvrdi jer je "Gugl" pre tri godine prestao da objavljuje podatke o svom indeksu koji je tada sadržao 8,2 milijarde veb-stranica.

Izbegavši da oponaša "Guglov" metod rangiranja količine i kvaliteta linkova sa veb-sajtova, tehnologija "Kula" je drugačija: traga za sadržinom stranica, kaže Paterson.

I rezultat se na "Kulu" prikazuje drugačije - u formi nalik novinskoj stranici, umesto kolone naziva veb-linkova. Rezultati pretrage su na "Kulu" prikazani uz više fotografija i sadrže "dugmad" na koja se može "kliknuti" da bi se saznalo više o traženom pojmu.

"Kul" se nada da će privući korisnike i time što, kako obećava, neće zadržavari podatke korisnika o pretrazi ili "surfovanju" po internetu što "Gugl" čini izazivajući šokirajući time zaštinike prava na privatnost.

U prvim satima rada "Kula" serveri su zbog ogromnog interesovanja odgovarali na upit za pretragu sa: "Nema podataka zbog visokog opterećenja" (No results because of high load).

"Kul" je najnoviji na listi izazivača "Gugla", među kojima su "Teoma" čija je tehnologija postala kičma "Ask.com", zatim "Vivisimo", "Snap", "Mahalo" i, nedavno, "Pauerset" (Powerset) koji je ovog meseca kupio "Majkrosoft" (Microsoft).

Uprkos investiranju stotina miliona dolara u istraživanje, "Majkrosoft" i "Jahu" (Yahoo) gube teren pred "Guglom" koji drži 62 odsto tržišta pretraživača u SAD, na kojem sledi "Jahu" sa 21 odsto i "Majkrosoft" sa 8,5.

"Kul" je prvi pretaživač koji je napravio bivši stručnjak svetskog lidera "Gugla", a verovatno neće biti poslednji jer "Gugl" ima gotovo 20.000 zaposlenih.
 
   
 


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"