SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2008
NA SVIM NASIM MESTIMA
 

 
SVET

    Broj 1166, 22. avgust 2008.

Četiri decenije od sovjetske okupacije Čehoslovačke
 
I Prag i prestonica suseda Bratislava ovih dana obeležavaju četiri decenije otkako su u noći između 20. i 21. avgusta 1968. trupe Varšavskog pakta, sa Crvenom armijom na čelu, upale u Čehoslovačku da tenkovima uguše pokušaj reformskog krila čehoslovačkih komunista predvođenih Aleksandrom Dubčekom da socijalizmu daju ljudski lik, inspirisan i Titovom Jugoslavijom.

Ta noć '68. nadovezala se na češke traumatične istorijske osmice - '38. kada su velike sile u Minhenu dale blagoslov Hitleru da rasparča Čehoslovačku, i '48. kada su plišanim pučem na vlast došli komunisti.

Četrdesetoj godišnjici sovjetske invazije na Cehoslovačku kada je neposlušnog saveznika pregazilo 27 vojnih divizija, ukupno 750.000 vojnika Crvene armije i pet zemalja Varšavskog pakta, sa 800 aviona i 6.300 tenkova, ponešto sumorni ton daje u očima običnih Čeha i Slovaka to što gledaju sasvim stvarne ruske tenkove i danas - u TV izveštajima o najnovijim sukobima u Gruziji.

A sudeći po anketama, ti ruski tenkovi u Gruziji interesuju ih više nego sopstvena prošlost. Najnovije istraživanje je pokazalo da većina Čeha danas smatra da te dane nade u slobodno društvo, Dubčekove reforme, demokratiju i slobodu, poznate u svetu kao Praško proleće, nema razloga posebno obeležavati.

Svega 16 odsto Čeha Praško proleće vidi kao put komunističke Čehoslovačke ka demokratiji, 31 odsto danas tvrdi da je to bila samo još jedna ujdurma da komunisti ostanu na vlasti dok 23 odsto Čeha ceni da je to bio samo eksperiment koji ionako ne bi doveo narodu demokratiju.

Ruska okupacija apsolutno ne interesuje mlade, rođene već u slobodnoj zemlji jer je odgovor "nemam ama baš nikakvo mišljenje" odabralo 70 odsto tinejdžera do 18 godina.

Sociolozi ovako surovo uzdržan odnos današnjih Čeha i Slovaka prema značajnoj godišnjici objašnjavaju time da su iz tadašnjeg optimizma, nadanja, opojnog osećaja da je uz njih ceo svet, uverenja da kada je u sred krize u Prag sredinom tog jula došao da ih obodri i jugoslovenski maršal Tito, Kremlj neće smeti da napadne Čehoslovačku, prešli u posvemašnje poniženje i apatiju.

Dva meseca spontanog nenasilnog otpora većine naroda, dok je reformski komunistički cehoslovački vrh odvučen silom u Moskvu, uzvici "Ivane idi kući", okrenuti putokazi da okupatora navedu na pogrešan pravac, pljuvanje u lice koga se još dobro i danas sećaju poljski vojnici, antiruski plakati... I ništa. Tzv. "normalizacija" i vraćanje u letargiju ćuteće većine sve do 1989. godine.

Već sredinom septembra 1968. godine federalna narodna skupština vratila je u medije cenzuru, a 18. oktobra ratifikovala je sporazum o privremenom boravku snaga Varšavskog pakta na teritoriji Čehoslovačke. To privremeno odužilo se na preko dve decenije.

Ponos čehoslovačkog sporta, fenomenalna gimnastičarka, rekorderka po broju osvojenih zlatnih medalja Vjera Časlavska koja se na Olimpijadi u Meksiku otvoreno suprotstavila "bratskoj pomoći" morala je po direktivi da zaboravi da će se ikada više baviti sportom.

"Lidove novini" otvoreno kažu - nerado se sećamo Praškog proleća i okupacije zato što smo usvojili onu staru narodnu veštinu, kojom se nije rukovodila Časlavska i manjina njoj sličnih - umeće da na vreme savijemo kičmu.

Sociolog, nekadašnji disident, Jiržina Šiklova, anketu i današnje ignorisanje Praškog proleća tumači nešto drugačije. Kontroverze, prema njenoj oceni, izviru iz tadašnjih preteranih, nerealnih nadanja u reformski proces i slabe češke i slovačke komuniste, lidere nedorasle trenutku, koje je samo nosio talas euforije naroda.

"Praško proleće nije ni pokušalo ni moglo da donese istinsku demokratiju, već samo demokratizaciju. Maksimalno je od Čehoslovačke moglo da napravi Titovu Jugoslaviju", kaže Šiklova.

Za Šiklovu je najveći ulog Praškog proleća to što je invazija sovjetskih trupa otreznila zapadnu levicu spremnu da koketira sa socijalizmom i pokazala joj pravo lice te ideologije i sovjetske Moskve.

Invazija snaga Varšavskog pakta na Čehoslovačku, protiv koje je od socijalističkih zemalja burno protestovala Jugoslavija, distancirala se Rumunija a Albanija Envera Hodže demonstrativno istupila iz Varšavskog pakta, odnela je među Česima i Slovacima do kraja '68. godine 108 života, preko 500 ljudi je ranjeno teško a nekoliko stotina lakše.

Iz Čehoslovačke je emigriralo oko 160.000 ljudi.
 
Daša Pavlović,
Prag
 
 
Poljska i SAD potpisali sporazum o antiraketnom štitu
 
Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs i poljski ministar inostranih poslova Radoslav Šikorski potpisali su u Varšavi sporazum o razmeštanju raketne baze američkog antiraketnog štita u Poljskoj.

Prema tom sporazumu, SAD će u vojnoj bazi Redžikovo na severu zemlje instalirati do 2012. godine 10 raketa presretača balističkih projektila.

U bazi će pored američkih biti i poljski vojnici,baza neće imati eksteritorijalni status i u njoj će važiti poljski zakoni.

Zajedno sa radarom u Češkoj, u vojnom poligonu Brdi južno od Praga, raketna baza u Poljskoj kompletiraće evropsku komponentu američkog štita protiv raketa iz potencijalne opasnosti iz Azije.

I Česi i Poljaci nadaju se da će američki štit vremenom postati integralni deo zajedničke protivraketne odbrane NATO.

Vašington i Varšava spremni su da omoguće Rusiji, koja ih oštro optužuje da je štit uperen protiv nje, redovne inspekcije, ali poljska vlada traži da međunarodni posmatrači recipročno dobiju pristup u ruske baze u oblasti Kalinjingrada, na granici sa Poljskom.

SAD su se obavezale da će u Poljskoj razmestiti za stalno do 2012. godine i jednu bateriju modernog protivraketnog sistema patriot koja bi štitila Varšavu od napada raketa srednjeg i kratkog dometa.

Rusija je, kada je prošle nedelje parafiran američko-poljski sporazum, zapretila da Poljska, kada pristaje na američku vojnu bazu, mora da računa sa tim da će biti prva na udaru u slučaju eventualnog sukoba.

Vašington i Varšava dogovorili su se takođe da Poljska do 2018. godine dobije mogućnost da po povoljnim uslovima kupi od SAD toliko baterija patriota koliko će joj biti dovoljno da pokrije protivraketnu odbranu cele zemlje.

Kao i SAD koje prvo nisu želele da daju Poljacima sistem patriot, kako ne bi iritirali Rusiju, Poljska je takođe u svojim zahtevima popustila i zadovoljila se budućom vojnom pomoći od oko 40 miliona dolara godišnje, umesto stotina miliona koje je tražila i pomoći kakvu dobijaju od Vašingtona na primer Turska ili Pakistan.

Kondoliza Rajs je potpisala i nezavisnu političku deklaraciju u kojoj se SAD obavezuju da će priteći vojno u pomoć Poljskoj na svaku pretnju od strane neke treće zemlje.

"Sporazum stavlja Poljsku među američke saveznike najvišeg reda", ocenila je uoči potpisivanja sporazuma šefica američke diplomatije.
 
   
 
Proglašena trodnevna žalost, traga se za uzrocima nesreće
 
Vlasti u Španiji istražuju uzroke teške avionske nesreće na madridskom aerodromu "Barahas" (Las Barajas) u kojoj su poginule 153 osobe, od 175 putnika aviona MD-82 španske kompanije "Spener".

Zvaničnici španske aviokompanije "Spener" saopštili su da se još ne zna uzrok nesreće, a španski mediji su preneli da je moguće da je jedan motor otkazao ili eksplodirao prilikom uzletanja aviona.

U Španiji je juče proglašena trodnevnu žalost, a zastave su spuštene na polja koplja zbog najteže avionske nesreće koja se dogodila u toj zemlji u poslednjih 25 godina.

Samo 19 osoba, od 175 putnika španske avio komapnije "Spener" koji su putovali avionom MD-82 je preživelo nesreću.

Prema rečima jednog zaposlenog u službi bezbednosti aerodroma, koga je juče citirao španski dnevnik "Pais", do nesreće je došlo kada se prilikom uzletanja zapalio motor na levom krilu aviona.

Avion je trebalo da leti za Las Palmas na Kanarskim ostrvima.
 
   
 
Kako prodati vampira
 
Rumuni su od tanke priče o Vlad Čepešu Drakuli, surovom vladaru koji je protivnike nabijao na kolac, naparavili zlatnu koku. Na njemu najviše danas zarađuju turističke agencije - srpske u tome ne zaostaju - neprestano podgrevajući priču o najpoznatijem navodnom vampiru Evrope.

Ljudi hoće za svoj novac da budu bezbedno zastrašeni. Od Beograda do Sigošoare, rodnog mesta grofa Drakule, vazdušnom linijom je 365 kilometara, autobusom se stiže za petnaestak sati.

Ono što putnika iz Srbije ozbiljno uzdrma je saznanje koliko je Rumunija danas ne samo ispred Srbije nego i svojih dojučerašnjih nedostižnih suseda, poput Mađarske.

Za Sigišoaru, i čelu okolnu regiju, nema zime sve dok svet zanima priča o vampiru. Sigišoara je najčuvaniji srednjevekovni grad Rumunije. Jezgro starog grada je neveliko, ali donosi lep prihod, pogotovu što je u svetskoj baštini pod zaštitom UNESCO-a.

Na malenom prostoru je Kula sa satom u kojoj je skroman Istorijski muzej. Ulaznica vredi za tri postavke, između ostalog i za jednu prostoriju u kojoj su sprave za mučenje.

Koji korak dalje je Drakulina rodna kuća u kojoj je restoran. Tu su Kula kovača i Kula krojača, Kula užara i ostaci Kule zlatara.

Tokom 16. veka u Sigošoari je bilo 15 gildi i 20 esnafa. Možda su onda majstori lepo zarađivali, ali sada su Rumuni velemajstori da dođu do para od posetilaca u potrazi za vampirom.

Rumuni vešto podgrevaju legendu: u Nemačkoj živi Vlad Drakula, dane provodi pokušavajući da se dokopa Britanije jer mu u Nemačkoj ekstremisti ne daju mira.

Taj Vlad Drakula nije u srodstvu sa rumunskim vampirom. Do nedavno se zvao Otomar Berbig, onda je upoznao Drakuline potomke i shvatio da može štogod da se zaradi.

Pošto je bilo jasno da vampirska porodica neće imati muškog naslednika ako se nešto određeno ne preduzme, princeza Drakula je Otomaru darovala titulu i prezime. Novi princ je kupio dvorac u Nemačkoj, opremio ga po svom ukusu i fama je nastavila da živi.

Tipična filmska priča o grofu Drakuli, po romanu Brama Stokera iz 1897. godine jednostavna je i naivna: časovnik otkucava ponoć, podiže se poklopac mrtvačkog sanduka, izlazi grof Drakula. Ogrnut tamnim plaštom, hitrim koracima izlazi iz svog transilvanijskog dvorca i kreće u noć.

Agencije dovlače putnike na priču o poseti Bistrici, transilvanijskom gradu u koji je Stoker smestio radnju romana Drakula. Smeštaj je u hotelu Coroana de Aur u kome je odseo junak romana Džonatan Harker. Večera u Drakulinom tobožnjem dvoru. Poseta navodnom Drakulinom grobu.

Zamak Bran, u kojem je možda boravio vlaški vojvoda Vlad Cepeš poznatiji kao Drakula, na obroncima rumunskih Karpata, oko 200 kilometara severno od Bukurešta, izbio je na drugo mesto najskupljih imanja na svetu na listi američkog magazina "Forbs".

Vrednost građevine i okolnih livada i šuma procenjena je na 140 miliona dolara. Prvo mesto zauzeo je nekadašnji dom američkog novinskog magnata Randolfa Hersta na Beverli hilsu, čija je vrednost 165 miliona dolara.

Vrednost imanja je u predanju da je u zamku živeo vladar rumunske provincije Vlaške (1456-1462) Vlad Cepeš, koga je Stoker krajem 19. veka proglasio za vampira i krvopiju Drakulu.
 
Milosav Slavko Pešić,
Sigošoara
 
 
Moskva obustavila vojnu saradnju sa NATO
 
NATO je danas saopštio da je obavešten iz Moskve da Rusija obustavlja vojnu saradnju s tim savezom.

Predstavnica NATO Karmen Romero rekla je da je Alijansa kroz vojne kanale dobila obaveštenje da je Ministarstvo odbrane Rusije odlučilo da "obustavi međunardonu vojnu saradnju između Rusije i zemalja članica NATO". Ona je samo rekla da je NATO "primio k znanju" tu odluku.

SAD su u brzoj reakcija na odluku Moskve umanjile značaj tog poteza, uz ocenu da je NATO već delotovorno zamrznuo saradnju s Rusijom u znak protesta zbog nastavljnog pristustva ruskih snaga na teritoriji Gruzije.

Portparol američkog Nacionalnog saveta za bezbednost Gordon Džonrou rekao je da je "za sve praktične svrhe" vojna saradnja s Rusijom okončana.

"Ne mogu da zamislim okolnosti pod kojima bi se sada upustili u vojnu saradnju s Rusijom dok se ne reši situacija u Gruziji", naveo je Džonrou.

Stejt department SAD ocenio je odluku Rusije kao "nesrećnu". Portparol Robert Vud rekao je u Vašingtonu da SAD žele da sarađuju s Rusijom uprkos zabrinutosti zbog invazije na Gruziju.

"Još postoje veoma značajna pitanja na kojima treba da radimo s Rusijom, rekao je Vud.

Ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO u utorak su saopštili da će dalje odnose s Rusijom razvijati u zavisnosti od toga da li će Moskva povući trupe iz Gruzije kako je obećala. Ministri NATO nisu zatražili hitno prekidanje saradnje.

Prema sporazumu iz 2002. godine postignutom na Savetu NATO-Rusija, započeto je nekoliko projekata saradnje, među kojima je razmena stručnjaka u borbi protiv trgovine heroinom iz Avganistana, zajednicke vežbe i pomoć u spasavanju na moru.

Romero je rekla da nije upoznata da li je neki poseban projekat saradnje trebalo da se se realizuje pre septembra.

NATO je prošle nedelje suspendovao planove da se ruski ratni brod pridruži protivterositčkim patrolama NATO u Sredozemnom moru, navodeći da to nije prikladno nakon eskalacije sukoba u Gruziji.
 
   
 
Amerikanci sve manje zadovoljni američkim vozilima
 
Kupci vozila u SAD sve su manje zadovoljni američkim vozilima, dok istovremeno kompanije iz Azije i Evrope prolaze sve bolje, navodi se u objavljenoj studiji.

Zadovoljstvo Amerikanca američkim proizvođačima opada dok su japanski "Leksus" i nemački "BMV" na prvom mestu, a prate ih "Tojota" i "Honda", piše u izveštaju Univerziteta Mičigen o indeksu zadovoljstva kupaca u SAD.

Američki "Bjuik" i "Kadilak" "Dženeral motorsa", kao i "Ford", "Linkoln" i "Merkjuri" pali su s drugog mesta upravo dok američke kompanije pokušavaju da svoje rivale zasene popustima.

Profesor Univerziteta Mičigen Kliz Fornel koji je rukovodio istraživanjem, ocenio je da su podaci uznemirujući za američke autoproizvođače.

Obično, američki brendovi indekse zadovoljstva potrošača poboljšavaju svake godine, premda ne toliko koliko rivali iz inostranstva, a ovo je prvi put da taj indeks pada za američke komapanije dok raste za strane.

"To je dvostruka nezgoda", kaže Fronele i dodajući da će se kompanije suočiti s problemima i u bliskoj budućnosti, postavlja pitanje da li imaju sredstva da se izbore s njima.

Zadovoljstvo potrošača proizvodima autoindustrije vremenom je raslo i sada ima ukupni skor od 82 poena što je nepromenjeno u odnosu na prošlu godinu ali veći u odnosu na indekse drugih industrija.

Razlika između najbolje i najgore plasiranog je samo 11 poena, ali američki proizvođači najveće problema imaju u prilagođavanju visokim cenama goriva i promenom u potražnji - sada se bolje prodaju ekonomičnija vozila, što je zapravo pokazao indeks zadovoljstva kupaca, naveo je Fornel. Azijski i evropski autoproizvođači nagomilali su se u gornjem delu rang-liste. "BMV" je dobio jedan poen i sada ima indeks 87, zajedno s "Tojotinim" brendom luksuznih vozila "Leksus" zauzima prvo mesto. Prošle godine je "Lekus" bio usamljen na vrhu.

Američka vozila su, međutim, pala u rangiranju. "Bjuik" i "Kadilak" su pali na 85 poena, dok je "Ševrolet" na 79. "Satrun" "Dženeral motorsa" je skočio na 85 peona, što Fornel objašnjava relativno malom potrošnjom goriva tih autombila.

"Linkoln" i "Merkjuri" su, izgubivši tri poena, pali na 83, dok je "Ford" ostao na nepromenjenih 80 poena.

Ubedljivo je najgore prošao "Krajslerov" brend "LLC" čiji su modeli "Dodž"i "Džip" na dnu.

Izveštaj je urađen na osnovu telefonske ankete u kojoj je ispitano 5.500 ljudi koji su kupili vozilo u protekle tri godine.

Oni su upitani o tome da li su im se ispunila očekivanja, kako svoje vozilo porede s idealnim, i o sveukupnom nivou zadovoljstva na skali od nula do sto.
 
   
 
Kinezi spremni za ceremoniju zatvaranja čak i po kiši
 
Do kraja Olimpijskih igara u Pekingu ostalo je nešto manje od nedelju dana, a domaćini su već spremni da završnom ceremonijom 24. avgusta ponovo zadive svet, kao što su to učinili na otvaranju Igara.

Ceremonija zatvaranja održaće se, kao i otvaranje, na Nacionalnom stadionu, poznatijem pod imenom Ptičje gnezdo. Pre početka ceremonije na istom stadionu završiće se i maraton u muškoj konkurenciji, tako da će organizatori imati samo osam sati za pripreme.

Na kraju ceremonije organizatori narednih Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine izvešće osmominutni plesni nastup, piše danas kineska agencija Sinhua.

Kineski organizatori navode da su probe ceremonije zatvaranja održane na manjim stadionima u Kini, ali nisu želeli da iznose detalje. Sadržaj programa za sada se i dalje čuva kao tajna.

Kineske novine ipak navode da u nedelju neće biti globusa i drugih elemenata iz programa otvaranja Olimpijade, već da će se završna ceremonija razlikovati.

Očekuje se da će se u jednoj tački programa pojaviti 350 majstora kungfua, kao i 60 muzičara koji će svirati kineski tradicionalni instrument erhu, koja je slična violini.

Direktor programa Džang Jimou, koji je bio zadužen i za ceremoniju otvaranja, ranije je izjavio da će vrhunac programa biti trenutak kada se olimpijski plamen bude postepeno gasio.

"Mi smo posvećeni tome da napravimo dobru atmosferu na ceremoniji zatvaranja. Glavna poruka biće da poželimo do viđenja, ali uz obećanje da ćemo se ponovo videti za četiri godine", izjavio je Džang koji je i proslavljeni kineski filmski režiser.

Ono čega se organizatori najviše plaše na završnoj ceremoniji je kiša. Meteorolozi su najavili da postoji mogućnost da dođe do padavina 24. avgusta.

Zbog toga će možda morati da bude skraćen jedan deo programa ili prilagođen uslovima, ali organizatori obećavaju da kiša sigurno neće pokvariti šou.
 
   
 
Odbrana piramida
 
Spomenici su veličanstveni, ali obilazak čuvenih piramida u Gizi je bio pravi košmar zbog uličnih presretača koji vrebaju turiste sa svih strana, nudeći jahanje kamila i drangulije sa likovima faraona.

Sada je gnjavaža prestala, pošto je Egipat prošle sedmice napravio prve korake da zašitit svoje turističke atrakcije i učini ih pristupačnijim ljubiteljima umetnosti. Sa sve bezbednosnim kamerama i ogradom dugačkom dvadesetak kilometara.

"To je bio zoološki vrt," kaže šef egipatskog arheološkog tima Zahi Hovas, govoreći o piramidama koje su bile dostupne baš svima. "Ovim ćemo zaštiti i turiste i drevne spomenike."

Tri piramide u Gizi - Kefrenova, Keopsova i Mikerina, 5.000 godina važe za svetsko čudo i, što je neobično kada su u pitanju takvi spomenici, bile su dostupne svima - sitnim lopovima, torbarima, beskućnicima, kao i milionima turista.

Piramide su u pustinji, na mestu koje je nekada bilo udaljeno od Kaira. Ali, danas su na samoj ivici grada odeljene samo trošnim zidom od izniklih sirotinjskih naselja.

Trgovci, mnogi iz obližnjih udžerica, trude se da maksimalno iskoriste turiste, u čemu postali nesnosni.

Posetioci su izloženi neumornim napadima prodavaca kopija statua faraona, amajlija u obliku skarabeja i drugih drangulija. U stopu ih prate vodiči kamila, koji prodaju jahanje ili fotografisanje sa životinjama - i nikad ne prihvataju 'ne' kao odgovor.

Neki čak pokušavaju da se nasilno ubace u taksije koji prevoze strance do piramida, težeći da ih usmere do prve konjušarnice, gde bi ih ubedili da iznajme konje za obilazak turističke atrakcije.

I turisti su skloni svakojakim avanturama. Omiljena zabava mnogih je bila pentranje na najveću od tri piramide u Gizi - Keopsovu, što je nekoliko pijanih turista platilo životom.

Egipatske vlasti su zabranile penjanje uz blokove teške 2.5 tone, mada posetioci i dalje mogu slobodno da krstare oko piramida, gde su mnoge grobni-ce i druga arheološka nalazišta, samo delimično iskopane i nezaštićene.

Nova tehnologija će svemu tome stati na put.

Dugačka metalna ograda sa infracrvenim zracima i senzorima okruživaće ceo kompleks. Turisti će ulaziti kroz novu ulaznu zgradu koja će imati detektore za metal. Kad jednom uđu u kompleks, svaki njihov korak će biti praćen sa 199 kamera, koje će snimati svaki pedalj piramida i prostora oko njih.

Kada projekat zaštite piramida bude potpuno gotov, turi-ste će okolo prevoziti mali, otvoreni električni automobili za golf, slični onima koji se već koriste u Dolini kraljeva u Luksoru i na drugim arheološkim nalazištima u Egiptu.

Od kako su stupile na snagu nove mere, više nigde nema prodavaca, a na samoj ivici platoa stajala su samo tri vodiča kamila, u tradicionalnoj arapskoj odeći. Umesto da saleću mušterije, čekaju da turisti priđu njima.

Čak su oterali novinare vičući: "Odlazite, policija nam je zabranila da pričamo sa vama". Jedan kaže da 25 godina živi od "rada na piramidama". "Sada ne znam da li ću ovde biti i sutra. Imam petoro dece i ženu. Šta će biti sa nama?"
 
   
 
Američka vojska finansira čitanje misli
 
Iz SAD stiže vest nad kojom se možda vredi zamisliti: američka vojska finansira istraživanja u oblasti - čitanja misli.

Svrha takvog istraživanja je pružanje pomoći vojnicima koji su u borbama pretrpeli povrede mozga ili pacijentima koji su preživeli moždani udar, uz spravu koja bi mogla da prepozna njihove misli.

Postoji, međutim, zabrinutost da bi istraživanje moglo da bude upotrebljeno za ispitivanje neprijatelja.

Naučnici, koji su za te potrebe dobili četiri miliona dolara od američke vojske, istražuju moždane signale kako bi pokušali da dešifruju ono o čemu neka osoba misli i kome ona želi da uputi poruku.

Naučnici koriste tehnologiju čitanja moždanih talasa, poznatu kao elektroencefalografija (EEG), koja elektrodama postavljenim na glavu pacijenta meri električnu aktivnost mozga.

Volonteri u tom eksperimentu na glavu stavljaju kapu sa elektrodama i dobijaju zadatak da misle na reč koju im zadaju naučnici koji potom analiziraju moždanu aktivnost.

Naučnici se nadaju da će u budućnosti uspeti da naprave softver za prepoznavanje misli koji će omogućiti kompjuteru da "izgovori" ili otkuca misao neke osobe.

"Od osobe koja slobodno misli do načina koji otkriva o čemu je razmišljala dele nas godine", rekao je glavni istraživač Majkl D'Zmura (Mićael), šef katedre za kognitivne nauke Univerziteta Kalifornija.Projekat je plod saradnje tri univerziteta - Kalifornija, Karnegi Melon i Merilend.
 
   
 
Guglov telefon dobio odobrenje za izlazak na tržište SAD
 
Američka Federalna komisija za komunikacije dala je odobrenje za izlazak prvog Guglovog telefona na američko tržište pa je postalo izvesno da će se taj telefon, zasnovan na sistemu otvorenog koda, uskoro naći u prodaji.

Telefon HTC drim zasnovan je na sistemu android, koji bi trebalo da omogući lak pristup Internetu, kao sa ličnih računara, a prototip je napravljen 2007. godine.

U prijavi se navodi da bi telefon nazvan HTC drim trebalo da se pojavi na tržištu 10. novembra, ali, kako prenosi Njujork tajms, četvrti američki mobilni operater Ti mobajl mogao da bi da ga predstavi u septembru i pusti u prodaju pre sezone božićnih kupovina u SAD.

Očekuje se da će telefon zasnovan na sistemu otvorenog koda android imati ekran preko kog se mogu izdavati komande odnosno tač skrin (touch screen), prijemnik za bežičnu vaj faj (WiFi) mrežu, Internet pretraživač, aplikaciju za video sadržaje ju tjub (YouTube) i Guglove aplikacije poput gugl mapa.

Novi telefon je za Gugl (Google) značajan korak za širenje van sektora ličnih računara i prodor u sektoru mobilnih telekomunikacija, tim pre što čelnici Gugla insistiraju na tome da je pristup Internetu preko mobilnih uređaja ključna tačka u razvojnim planovima te kompanije.

Gugl je objavio i novu verziju paketa za razvoj softvera (SDK) za sistem android, a prema navodima blogova posvećenih novim tehnologijama, Gugl je otklonio propuste u paketu za razvoj softvera, ali i obogatio sistem android novim aplikacijama poput budilnika, računara i programa za puštanje muzike.

Paket za razvoj softvera sadrži dokumentaciju i alate za razvoj programa i aplikacija za određenu platformu.

Sadašnji paket nosi oznaku 0.9, a tokom ove godine trebalo bi da budu otklonjeni još neki propusti pa će se prema najavi Gugla pojaviti i verzija 1.
 
   
 
Blagi skok cena posle pada od 25%
 
Cene nafte popele su se iznad 116 dolara za barel posle izveštaja o smanjenju zaliha američkih rafinerija i nagađanja o mogućem zauzdavanju produkcije OPEK-a.

Laka američka nafta poskupela je za 1,37 dolar, na 116,93, dok je severnomorski Brent skuplji za 1,47 dolar i košta 115,83 dolara barel.

Ulagači pokušavaju da pogode ishod zasedanja OPEK-a, početkom septembra, usmeravani glasimama da će kartel odlučiti da snizi produkciju nafte kao odgovor na usporavanje potražnje.

Cena petroleja se nešto oporavila posle pada od oko 35 dolara, ili za gotovo četvrtinu, sa rekordne visine svih vremena od 147,27 dolara barel, postavljene 11. jula.
 
   
 

Oglasavanje Marketing

OPLENAC
Dubravka_Mandic
SAMA_Erindale_Park
Bonimi
Marko_Dajic
RADNJA_NIFA_DANIJELA
KIKS BOX
California Pub and Grill
SLAVISA_GARACA
MERKATOR
ZLATAR
Prodavnica_DELICATESEN
MODULAR
Dusan Dragojevic - Takse
ZABAVISTE - SUNSHINE KIDS
VIK DEJANOVIC
VIDOVITA - HANA_VERA
Oplenac_Hall
ADVOKAT_KARAPANCEV
Advokat Dejan Ristic
Imigracija - Advokat Zoran Kostic
Toronto_Travel
Ljiljana-Zdravkovi
sweethome4yu
ZUBARI NIS

Oglasavanje Marketing
Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Fancy_Kafana
PETAR I MIRA RALEVIC
DISK ZDRAVLJE
Dragana Jovanovic
Korica Trans
Srecko Lucky Milidrag
COLUMBUS
Milan Tomasevic Advokat
TINO_BRELAK
ZLATA BIJELIC
SRPSKA TV
THREE BROTHERS
KURKIC MICA

Obradovich Law
DVC_ALUMINIM_VEDRAN_CVITANOVIC
HOROSKOP - HOROSKOPE


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"