Broj 1167, 29. avgust 2008.

Zatražiću da mi se omogući poseta Karadžiću
Srbija će uskoro ponuditi svu pravnu pomoć odbrani haškog optuženika Radovana Karadžića, izjavio je ambasador Srbije u Holandiji Radoslav Stojanović. Stojanović, slika dole desno, je u intervjuu agenciji Rojters kazao da će 7. septembra kontaktirati haški Tribunal i zatražiti da mu se omogući poseta Karadžiću. "Mogu samo da mu postavim pitanje (Karadžiću) da li mu je potrebna bilo kakva pomoć vlasti u Srbiji u pripremi dokumentacije, ili eventualno finansijska pomoć. Ako misli da vlast (u Beogradu) može da bude važna za njegovu odbranu, zatražiću od vlade da mu obezbede dokumenta", izjavio je Stojanović. Ambasador je dodao da on lično ne želi da vidi Karadžića ili da sa njim razgovara, ali da će to učiniti ukoliko to bude želeo Karadžić. Stojanović, koji je, pre no što je postao ambasador, bio predstavnik Srbije pri Međunarodnom sudu pravde u Hagu, rekao je da se savetnik ambasade Srbije u Holandiji ranije sastao sa Karadžićem i da mu je ponudio manju finansijsku pomoć od 200 evra mesečno, ali da za sada nije dobio nikakav konretan odgovor Karadžića na tu ponudu. "Odgovorio je: 'Ja sam sada uništen, nisam u stanju da mislim o malim stvarima, videćemo'", naveo je Stojanović. On je dodao da je Vlada Srbije dužna da kontaktira s Karadžićem jer je on uhapšen na njenoj teritoriji i obavezna da osigura fer suđenje, dodajući da to ne znači simpatiju prema optuženom. Stojanović je naglasio da ipak očekuje da će Karadžić odbiti da se sastane sa njim, zbog njegovih ranijih kritičkih izjava o liderima bosanskih Srba. Karadžić, pred Tribunalom osumnjučen za genocid i ratne zločine, u petak će se ponovo pojaviti u sudnici kada bi trebalo da se izjasni o navodima optužnice. Ukoliko to odbije da učini, Sud će to tretirati kao da se izjasnio da nije kriv.

Sindikalna potrošačka korpa 818, 5 evra
Sindikalna potrošačka korpa za juli ove godine za četvoročlanu porodicu u Republici Srpskoj (RS) iznosila je 1.596 KM (818,5 evra), dok je prosečna plata za isti mesec iznosila 392,3 evra i pokrivala je 48 odsto potrošačke korpe. Najmanje prosečne neto plate za jul ove godine u RS isplaćene su zaposlenima u ugostiteljstvu u iznosu od 461 KM (236,4 evra), navodi agencija Onasa. U prerađivačkoj industriji isplaćene neto zarade za pomenuti mesec su 495 KM, u trgovini 505 KM (259 evra), građevinarstvu 545 KM, komunalnim delatnostima 586 KM (300,5 evra). Te plate mogle su, kako se ističe, pokriti potrebe sindikalne potrošačke korpe od 28,9 do svega 36,7 odsto. Prosečna plata radnika u privredi RS za jul 2008., koja se kretala od 461 KM do 704 KM (od 236,4 do 361 evra), za dva do 3,5 puta je manja od sindikalne potrošačke korpe. Savez sindikata RS upozorio je pekare da neprirodno održavaju visoke cene hleba i pozvao ih da, zbog pada cene nafte i pšenice, odmah smanje cenu sa sadašnjih 1,30 na 1,10 KM (na 56 evro centi).

Predložena dva nova slova u crnogorskom jeziku
U crnogorski jezik biće uvedena dva nova slova, nastala ijekavskim jotovanjem glasova "s" i "z", potvrdio je danas član Saveta za standardizaciju crnogorskog jezika Adnan Čirgić. Čirgić je agenciji Beta rekao da će se delom crnogorske standardno-jezičke norme smatrati i opštecrnogorski fonemi "ć" i "đ", nastali ijekavskim jotovanjem. Prema objašnjenju Čirgića, to je jedno od pravopisnih načela crnogorskog jezika, koja su sadržana u Predlogu pravopisa savremenog crnogorskog jezika, koji će biti dostavljen Ministarstvu prosvete i nauke Crne Gore. Od 13 članova Saveta za standardizaciju crnogorskog jezika, naveo je Čirgić, za pravopisna pravila glasalo je njih deset. Predlog pravopisa sadrži još šest pravopisnih načela, a prvo glasi da je model za crnogorsku standardno-jezičku normu zajednički opšti jezički sloj, koji pripada svim autohtonim crnogorskim građanima. Drugo načelo se odnosi na poštovanje pravila "piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano", a treće da je ijekavica normativna u skladu sa crnogorskom tradicijom i savremenom upotrebom. Jedno od pravila tiče se kodifikacije standardnog crnogorskog četvoro-akcenatskog sistema sa dužinama. Prema jednom nacelu, u crnogorskom jeziku nehe biti jezičke arhaizacije, niti će se normirati lokalizmi, dijalektizmi i privincijalizmi, koji su izvan opšte savremene upotrebe u Crnoj Gori. Posebnim pravilom je dogovoreno da se u svemu ostalom, osim ako drugačije ne nalaže savremena crnogorska jezička praksa, neće odstupati od pravopisa srpskohrvatskog jezika koji je do sada bio u upotrebi u Crnoj Gori. Član Saveta za standardizaciju crnogorskog jezika Rajko Cerović rekao je, takođe, Beti da su pravopisna načela bila polazni materijal za diskusiju o crnogorskom jeziku. Cerović je naveo da pravopis crnogorskog jezika "neće biti tako brzo usvojen".

Na sastanku lidera vodećih stranaka bez većih dogovora
Lideri šest vodećih političkih partija u BiH sastali su se u Sarajevu, gde su razgovarali o evropskim integracijama, ustavnim reformama, statusu državne imovine i statusu distrikta Brčko. Sastanku je prisustvovao i visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Miroslav Lajčak. Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) BiH Sulejman Tihić rekao je da razgovori "nisu rezultirati velikim dogovorima". Sastanak je održan kako bi politički lideri BiH razgovarali o najaktuelnijim pitanjima koja se odnose na obaveze BiH u procesu evropskih integracija. U zajedničkom saopštenju za javnost, koji je novinarima prezentovao Tihić, navodi se da su se učesnici dogovorili da predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić dostavi informaciju o tome koje uslove iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH nije ispunila i zbog čega. Tihić je rekao da nije postignut konsenzus da se popis stanovništva u BiH vrši bez etničkih kategorija, te da nije dogovoreno ni rešavanje pitanja državne imovine u BiH, ali je dogovoreno je da će sve stranke dostaviti pravna mišljenja u vezi sa donošenjem zakona o državnoj imovini. Politički predstavnici nisu najavili ni mogućnost donošenja državnog zakona o zabrani negiranja genocida, ali su se složili da je potrebno razgovorti o reformi Ustava BiH posle lokalnih izbora u oktobru. Sledeći sličan sastanak biće održan u oktobru, a domaćin će biti lider Partije demokratskog progresa (PDP) Mladen Ivanić. Sastanku su prisustvovali predstavnici Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Stranke za BiH (SBIH), Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH, HDZ 1990, SDA BiH, i PDP-a.

Crna Gora pripremila sporazum o dvojnom državljanstvu
Vlada Crne Gore pripremila je predlog sporazuma o dvojnom državljanstvu, koji će početkom septembra ponuditi vladama bivših jugoslovenskih republika, izjavio je večeras ministar unutrašnjih poslova Jusuf Kalamperović. Prema predlogu, dvojno državljanstvo biće izuzetak i moći će da ga zadrže samo oni koji su ga imali do 3. juna 2006. godine, kada je proglašena nezavisnost Crne Gore, rekao je ministar. Dvojno državljanstvo moći će da dobiju oni kojima jedan od roditelja ima državljanstvo neke druge zemlje, rekao je Kalamperović i ocenio da se "ovim sporazumom samo regulišu posledice već postojećeg dvojnog državljanstva". "Mi smo mala populacija i moramo se čuvati", rekao je Kalamperović Televiziji Crne Gore. On je dodao da sporazumom treba rešiti i druga pitanja, kao što su readmisija i mogućnost izručenja državljana Crnbe Gore drugim državama. I Srbija će narednih dana ponuditi sporazum o dvojnom državljanstvu, rekao je crnogorskoj televiziji srpski ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i poručio da je Srbija spremna na razgovore sa Crnom Gorom, kao i da na to pitanje gleda sasvim drugačije. Dačić je podsetio da postoji nekoliko stotina hiljada ljudi koji su građani i Srbije i Crne Gore, kao i da u Srbiji živi veliki broj crnogorskih državljana za koje je pitanje dvojnog državljanstva od životnog interesa. Da bi se to pitanje rešilo na najbolji način, neophodno je da postoji sporazum o državljanstvu, koji neće biti na štetu građana, rekao je Dačić.

Rezolucija o pomoći Makedoncima izbeglim iz Grčke
Skupština Makedonije je aklamacijom usvojila Rezoluciju o izbeglicama iz vremena građanskog rata u Grčkoj (1946-49. godine). Rezolucijom se predviđa da Vlada Makedonije pravno pomogne građanima makedonske nacionalnosti rođenim na severu Grčke da povrate svoju tamošnju imovinu. Inicijativu za donošenje rezolucije podnelo je Udruženje građana dece-izbeglica iz građanskog rata u Grčkoj. "Šezdeset godina smo lutali po evropskim zemaljama i ostalim kontinentima. Nismo imali prava na imovinu koju smo ostavili na severu Grčke, nismo imali prava da posetimo svoja rodna mesta i upravljamo imovinom. Verujem da ćemo uz pomoć Evrope i Republike Makedonije ostvariti svoja prava", rekao je Donevski nakon donošenja Rezolucije. Do sada je Savet Evrope nekoliko puta raspravljao o pravima tih izbeglica, a od Grčke je zatraženo da izmeni Zakone o amnestiji i vraćanju imovine što do sada nije učinjeno. Grčki građanski rat je trajao od 1946. do 1949. godine i u njemu su pobedile prozapadne, antikomunističke snage. One su optužile Makedonce sa severa Grčke da su se stavili na stranu poraženih komunista i da se zalažu za sopstvenu autonomnu državu. Pitanje prava makedonskih izbeglica iz Grčke ponovo je aktuelizovano povodom spora Grčke i Makedonije o njenom imenu.

Restriktivan pristup za dvojno državljanstvo
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović rekao je da Crna Gora treba da ima restriktivan pristup u davanju dvojnog državljanstva. "Treba poštovati restriktivan pristup", kazao je Vujanović novinarima u Kolašinu, dodavši da Crna Gora, u pogledu dvojnog državljanstva, treba da sledi praksu zemalja sa sličnom demografskom strukturom. Vujanović, na slici desno, je naglasio da Crna Gora treba što pre da ponudi sporazum drugim državama o regulisanju pitanja dvojnog državljanstva. Predsednik Crne Gore je u Kolašinu ponovio raniji stav da Crna Gora, u vezi sa priznavanjem nezavisnosti Kosova, treba i dalje da vodi racuna o tri stvari - unutrašnjim prilikama u državi, njenim dobrim odnosima sa Beogradom i Prištinom i evroatlantskim stremljenjima. Vujanović je pomenuo mogućnost da se o pitanju priznavanja Kosova izjasni i crnogorski parlament. Vujanović je u Kolašinu prisustvovao svečanosti obeležavanja Dana opštine.

Jahta Olega Deripaske u Tivatskom zalivu
Luksuzna megajahta "Queen K", koja pripada vlasniku Kombinata aluminujum Podgorica (KAP), ruskom oligarhu Olegu Deripaski, uplovila je u Tivatski zaliv i izazvala veliku pažnju Tivćana i turista. Super atraktivna 73-metarska ploveća palata usidrila se uz severnu obalu ostrva Sveti Marko, a prema nezvaničnim saznanjima podgoričkog dnevnika "Vijesti", Deripaska se nalazi na jahti. Ovaj impozantan brod za uživanje, vredan je oko 70 miliona evra i na listi 100 najvećih privatnih jahti sveta zauzela je 55.mesto. Deripaskina kompanija je za većinski paket akcija KAP-a platila 49 miliona evra, a osim KAP-a, Oleg Deripaska je kupio i nikšićki Rudnik boksita. Deripaska je sa "Ljueen K" lani boravio u Boki Kotorskoj, kada je sredinom jula njegova jahta bila usidrena kod Perasta. Deripaska je u Crnoj Gori prisutan i kroz učešće u vlasništvu nad kompanijom Adriatic Marinas, koja u Tivtu na mestu bivšeg vojnog brodogradilišta Arsenal, gradi elitni nautičko-turistički centar Porto Montenegro, ukupne vrednosti veće od pola milijarde evra. Većinski vlasnik Adriatic Marinasa sa 54 odsto akcija je kanadski biznismen Piter Mank.

Plakati podrške Radovanu Karadžiću u Banjaluci
Plakati s likom bivšeg predsednika Republike Srpske (RS) Radovana Karadžića optuženog za ratne zločine nad nesrbima tokom rata u BiH, pojavili su se u Banjaluci i drugim gradovima RS. Na plakatima piše "Ustani stara Srbijo, i golema Rusijo, za nevinog čovjeka", a u potpisu je banjalučka nevladina organizacija "Srpski narodni pokret - Izbor je naš". Plakati su se pojavili dan uoči ponovnog izlaska Karadžića pred sudsko veće haškog Tribunala gde će se izjasniti o optužnici. Karadžića su 21. jula uhapsile vlasti Srbije u Beogradu, odakle je prebačen u Hag 30. jula. U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, 31. jula, Karadžić je za 30 dana odložio izjašnjavanje o krivici. Pokret "Izbor je naš" pozdravio je i proglašenje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije i pozvao Republiku Srpsku da podrži njihovu nezavisnost, ali i da RS krene putem nezavisnosti.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"