|
|
Broj 1168, 5. septembar 2008.
| Nema zajedničke osnove za nastavak vladine
politike |
| |
Očekuje se samo zvanična potvrda onoga što je više nego izvesno - ove jeseni
Kanađani će ipak izaći na birališta. Zeleno svetlo daće generalna guvernerka
Mišel Žan, raspuštanjem Parlamenta, ali pre toga premijer Stiven Harper
treba to i zvanično da zatraži, pošto smatra da u njemu ne postoji dovoljno
poverenja u manjinsku konzervativnu vladu.
Premijer Harper i lider liberala Stefan Dion već su praktično ušli u
verbalne predizborne okršaje, koji kao i obično sadrže međusobne optužbe.
 Ovog
puta preispituje se ko je radikalniji za Kanađane.
Premijer Harper imao je ovih dana živu političku aktivnost, pošto se sastao
sa liderima svih većih i vodećih stranaka. I lider liberala Stefan Dion
iznenada je pristao da se sastane sa premijerom Harperom pre prvobitno
dogovorenog 9. septembra, koji je bio izabran zbog velikog broja već
zakazanih obaveza.
Zajednički zaključak svih lidera bio je da su konzervativci zaista rešeni da
provere raspoloženje birača već sada, a ne da čekaju zakonom određeni datum
iz oktobra sledeće godine.
Međutim, vladini zvaničnici izjavljuju da je on sebi dao to da ne ispoštuje
datum zato što je očigledno da je opozicija raspoložena da obori vladu, pre
fiksiranog izbornog datuma, pa je odlučio da na ovaj način to uradi pre njih.
No, analitičari u stvari tvrde da je ova manjinska vlada jedna od
najproduktivnijih i najdugovečnijih manjinskih vlada u kanadskoj istoriji,
te ne vide razlog za održavanje skupih izbora samo da bi joj bio dat novi
mandat.
Kao najverovatniji datum za održavanje izbora pominje se 14. oktobar, dan
posle Dana zahvalnosti. Zna se , naime, da predizborna kampanja mora da
traje makar 36 dana i da federalni izbori moraju da se održe u ponedeljak,
osim ako je tada praznik. Pošto je 13. oktobra Dan zahvalnosti,
pretpostavlja se da će izbori biti narednog dana, dakle, 14.
Međutim, predstavnici Kanadskog jevrejskog kongresa uputili su premijeru
Harperu pismo, u kome ga mole da izbori ne budu 14,15, 21. ili 22. oktobra,
jer se u te dane pada jevrejski praznik Sukot.
Liberalna stranke organizovana je, spremna i rešena da pobedi na izborima,
ukoliko se premijer Harper odluči da ih raspiše u predstojećih nekoliko
nedelja, saopštio je lider Dion. Posle sastanka sa Harperom, Dion je rekao
da konzervativci ne žele da vide rezultate naknadnih izbora, koji su u
četiri izborne jedinice u Ontariju i Kvebeku već bili zakazani za ovaj mesec,
već da žele, pre i umesto toga, odmah da idu na federalne izbore. Susret
dvojice političara trajao je dvadesetak minuta, za koje vreme, po rečima
Kori Tenejke, direktora za komunikacije premijera Harpera, oni nisu uspeli
da pronađu zajedničku osnovu za nastavak planirane vladine politike.
Ispitivanje javnog mnjenja, koje je uradio Ipsos Rajd za Kanvest Njuz i
Global Nešenel, pokazuje da su liberali i konzervativci skoro izjednačeni po
podršci birača. U ovom trenu-tku, 33 odsto anketiranih izjašnjava se da bi
svoj glas dalo konzervativcima, dok bi liberali dobili 31 odsto glasova.
Procenti se razlikuju po provincijama, u pojedinima je prednost data drugim
strankama, ali ovakvo je stanje na nivou čitave zemlje.
Kada je o liderima reč, tu je situacija malo drugačija. Harper je u ovom
trenutku najpoželjnija ličnost za premijera, sudeći po anketi urađenoj za
Kanvest Njuz Servis i Global Nešenel. Na pitanje ko bi bio najbolji premijer,
Harperu je prednost dala skoro svaka druga anketirana osoba, Džek Lejton,
lider NDP-a dobio je podršku nešto manje od trećine, dok se za Diona
izjasnio svaki peti anketirani građanin.
Izborni analitičari smatraju da će otpuštanje 800 radnika iz pogona svetske
kompanije za poljoprivrednu opremu Džon Dir, biti iskorišćeno u kampanji kao
negativan primer načina na koji se premijer Stiven Harper bavio privredom.
Nagoveštava se da će ključno mesto u kampanjama zauzimati privreda, a da će
Ontario kao centar proizvodnje u čitavoj zemlji, biti poprište na kome će
biti doneta odluka o budućoj vladi. Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti je
još ranije najavio da će izvršiti pritisak na federalne lidere po više
pitanja koja se tiču provincije, uključujući i regionalni program za razvoj
ugroženog industrijskog sektora sa juga provincije.
Dvojica ministara iz federalne vlade, za inostrane poslove Dejvid Emerson i
za ribarstvo Lojola Hern, neće se kandidovati na predstojećim federalnim
izborima, javlja CTV Njuz.
Ni Emerson ni Hern nisu prokomentarisali ovu vest. |
| |
| |
|
| |
| Rekordno smanjenje leda na Arktiku ovog leta |
| |
Ledeni pokrivač na Arktičkom okeanu je ovog leta pretrpeo dva najveća
smanjenja u poslednje tri decenije, uključujući i otcepljenje ledenjaka
veličine Menhetna od ostrva na polarnoj granici Kanade, saopštili su
naučnici.
 Ledeni
pokrivač je preko leta izgubio 212 kvadratnih kilometara, rekao je Martin
Džefris (Jeffries) iz Američke Nacionalne naučne fondacije i Univerziteta
Ferbanks na Alajsci.
Ledenjaci se formiraju akumulacijom snega i smrznute otopljene vode, koja
oblikuje velike platforme leda velike debljine koji pluta po površini okeana,
ali je povezan sa kopnom. U toku prošlog veka kada bi se ledenjaci otcepili
led u moru bi vremenom ponovo formirao novi ledenjak na njihovom mestu.
Derek Mjuler, naučnik sa Univerziteta Trent u Ontariju, rekao je da su ove
promene pod sadašnjim vremenskim uslovima nepovratne i da ekološki uslovi
koji su ih održavali u ravnoteži hiljadama godina više ne postoje.
Mjuler je rekao da se ledenjak Markam, površine 49 kvadratnih kilometara i
star 4.500 godina otcepio od ostrva Elsmer u avgustu i sada pluta okeanom u
arktičkom krugu.
 Otcepila
su se dva dela velikog ledenog bloka Serson i smanjila ga za 60 odsto ili za
122 kvadratna kilometara kao i 21 kvadratni kilometar leda sa trećeg ledenog
bloka Vard Hant, koji se prostire na 440 kvadratnih kilometara, debljine 40
metara.
Na bloku Vard Hant vidljive su pukotine što naznačava da bi mogao da nastavi
da se smanjuje, dodao je on.
Sa druge strane zemljine kugle se dešavaju slični fenomeni, ranije ove
godine odvojio se jedan deo od 414 kvadratnih kilometara ledenog bloka u
Antarktiku.
Gubitak ovih ledenjaka znači da retkim ekosistemima koji od njih zavise
preti nestanak, još je upozorio Varvik Vinsent, naučnik sa Univerziteta
Laval.. |
| |
| |
|
| |
| Muškarci češće idu u kupovinu |
| |
Sudeći po izveštaju Master kartice Kanade, muškarci u Kanadi sve češće
preuzimaju na sebe obavezu odlaska u kupovinu, sami ili uz pratnju supruge.
Kako kaže Džuli Vilson, direktorka za javne poslove pri MasterKard, gotovo
da se može reći da je prošlo vreme ženske dominacije u ovom segmentu kućnih
poslova. U svakom sedmom domaćinstvu muškarac sam nabavlja kućne potrepštine,
dok se u dve petine domaćinstava odgovornost raspoređuje ravnopravno.
 Jedan
od razloga zašto muškarci počinju više da učestvuju u tom poslu je to što im
daje priliku da provedu vreme sa partnerom i porodicom. Nasuprot njima, žene
to uglavnom obavljaju samostalno i uživaju što su tada same.
Muškarci i žene razlikuju se kao kupci. Dok jači pol više voli da u korpu
smesti razne grickalice, žene su zadužene za sredstva za higijenu. Do
šezdesete godine, pokazuju rezultati, uživa se u kupovini, ali kasnije to
prestaje, posebno među ženama. Vilson objašnjava da su za to krivi detalji
koji su sastavni deo kupovine, kao što su teške kese, problemi sa
parkiranjem, ili pak veličina hipermarketa, jer sve to sa godinama počinje
mnogo više da smeta.
Studija Masterkard pokazuje da prosečno četvoročlano kanadsko domaćinstvo
potroši oko sedam hiljada dolara za nedeljne kupovine.
Najviše se u kupovini uživa u Kvebeku i to vole da rade sredinom nedelje, a
u zapadnom delu zemlje najviše vremena provedu u kupovini. |
| |
| |
|
| |
| Prava zastava može,obojena ne |
| |
Teodor Antonopulos, žitelj Montreala, još uvek nije uspeo da se izbori na sudu
da vrata njegove garaže ostanu u bojama grčke zastave.
Sudija Vrhovnog provincijskog suda Frans Šarbone doneo je presudu u kojoj
stoji da u Antonopulosom dvorištu može nesmetano da vijori grčka zastava,
ali da je farbanje vrata garaže u belo-plave pruge, kakteristične za grčku
zastavu, narušilo estetske standarde koji važe za izgled grada i ulica.
 Interesantno
je da komšijama nisu smetala tako ofarbana vrata garaže, koja su takva još
od 2004. godine, kada ih je Antonopulos sasvim prebojio kao grčku zastavu, u
čast pobede reprezentacije Grčke nad Portugalijom u evropskom fudbalskom
prvenstvu. Gradske vlasti su mu, međutim, prvo naplatile mandatnu kaznu, na
koju je podneo žalbu, i tako redom, sve do ove presude. Njegov advokat
zastupa tezu da gradski propisi osporavaju slobodu izražavanja, koja je
zagarantovana Poveljom o pravima i slobodama i na tome zasniva borbu da
zastava ostane na vratima garaže.
Antonopulos priznaje da mu je sudski proces do sada odneo poprilično novca i
živaca, ali da još ne namerava da se preda |
| |
| |
|
| |
| Za osnovce bez domaćeg, molim! |
| |
Nastavnici državne osnovne škole Princ od Velsa u Beriju odlučili su da daju
svoj konkretan doprinos svetskom trendu preispitivanja svrsishodnosti
domaćih zadataka. Iza ove prilično rogobatne konstatacije stoji stav
nastavnika da đacima ne treba davati domaći zadatak.
Razloga za ovakav zaokret ima više nego dovoljno, a prvi i najčešći tiče se
pomoći koji deca imaju pri izradi zadataka. Naime, oni imućniji imaju
kompjutere, a mogu i da plate nastavnika koji će pomagati deci u pisanju ili
izradi domaćeg zadatka, drugima pomažu roditelji, ukoliko imaju dovoljno
znanja jezika i obrazovanja da mogu da reše neki problem stavljen pred
njihovu decu. Siromašnija deca i ovde prolaze najgore, jer oni nemaju od
koga da očekuju pomoć, mada često ni adekvatno mesto na kome će učiti ili
pisati.
Ispostavlja se da domaći zadatak gubi svrhu. Često se dešava da učenici iz
sasvim objektivnih, porodičnih ili drugih razloga nisu u prilici da odgovore
na zadatak, pa se dešavaju prave drame.
 Takođe,
nastavnici u ovoj školi kažu da su ispitivanja pokazala da domaći zadaci na
doprinose poboljšanju uspeha u osnovnoj školi. U kasnijem uzrastu, ipak,
određena zaduženja mogu da zaokruže proces učenja, pospeše učeničke
rezultate na testovima, kao i unaprede sposobnosti za organizaciju i
upravljanje vremenom i obavezama. Opšti je stav, ipak, da više od par sati
dnevno daje kontraproduktivne rezultate.
Nastavnici iz škole Princ od Velsa insistiraju da je njihov, a ne
roditeljski zadatak da obrazuju decu. Stoga oni imaju listu alternativa za
domaći zadatak za najmlađe, pre svega, gde se između ostalog nalazi igranje
Monopola, postavljanje stola za porodični obrok ili zajedničko pripremanje
jela, jer sve to može da pospeši čitanje, razne matematičke operacije, ali i
unapređivanje međusobnih i uopšte socijalnih odnosa.
Ove jeseni i Školski odbor regiona Toronto namerava da uvede novu politiku
prema domaćim zadacima. Najmlađi će biti sasvim bez domaćih zadataka, i
umesto toga preporuka je da čitaju i razgovaraju sa roditeljima, učenici
sedmog i osmog razreda moći će da dobiju zaduženje za maksimalno jedan sat
dnevno, a srednjoškolci do dva sata dnevno, dok za praznike neće biti
nikakvih zadataka. |
| |
| |
|
| |
| Otvoren 33. filmski festival |
| |
 U
Torontu je juče otvoren najveći filmski festival u severnoj Americi sa nizom
holivudskih zvezda i programom u znaku humora, nasuprot prošlih godina kada
su dominirali rat u Iraku, terorizam i američka politika.
Festival u Torontu, 33. po redu, ima na programu 312 filmova iz 64 zemlje, a
svetske premijere imaće čak 116 ostvarenja, javile su svetska agencije.
Među ostvarenjima od kojih se najviše očekuje su "Miracle at St-Anna" Spajka
Lija, "Three Njise Men" Finca Mike Kaurismakija, "The Njrestler" Darena
Aronofskog, "Restleš" Amosa Kolekai "Rachel getting Married" Džonatana
Demija .
Najavljen je i dolazak filmskih zvezda kao što su Bred Pit, Džordž Kluni,
Ejdrijen Brodi, Benisio Del Toro, Piter O'Tul i Emanuel Bear. |
| |
| |
|
| |
| Bolji sati za radnike u Nanavutu |
| |
Počevši od prvog vikenda u septembru, minimalna zarada za sat rada u Nanavutu
iznosi 10 dolara.
Ovo prvo povećanje od 2003. godine, iznosi 1,50 dolara i čini da zaposleni u
ovom delu zemlje budu najbolje plaćeni za minimalni rad od svih radnika u
Kanadi. Odluku o ovom povećanju poslanici tamošnjeg Parlamenta doneli su još
u junu, jer su želeli da na taj način pomognu radnicima pritisnutim visokim
životnim troškovima u Nanavutu.
Vlada je u svom saopštenju istakla da će ova cena rada primenjivati kod svih
zaposlenih, bez obzira na godine.
Posle Nanavuta, najviše naknade za sat rada su u Ontariju, 8,75 dolara, a
najniže na Ostrvu princa Edvarda i Nju Brunsviku, 7,75. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
