|
|
Broj 1169, 12. septembar 2008.
| Gluvarenje po Menhetnu |
| |
 Šetam
tako ulicama Menhetna i nameće mi se misao: ni Njujork više nije ono što je
nekada bio. Možda su se moja očekivanja promenila, tako da sada kada ga
posećujem već ko zna koji put tražim neku perfekciju? Na primer kafeterija
na uglu Brodvej i 38. ulice u 21č je zatvorena, ili na 30C satima pokušavam
da nađem restoran sa baštom (konačno tek posle nekoliko dana otkrivam jedan
mali deo na Grinidž vilidžu sa baštama u prijatnoj hladovini), konobar u
elitnom restoranu na Herald skveru jedva da govori, a čak i ne razume
engleski, taksisti glasno cokću i uzdišu ukoliko je bakšiš manji od 20% itd.
Njujork i pored svega ostaje prestonica sveta, ludilo, grad u kojem čak i
ako ne radiš apsolutno ništa imaš utisak da se nešto dešava. Krajem maja,
početkom juna je bila Sex and the City euforija, sve naslovne strane dnevnih
novina, plakati, TV vesti čini se kao da su bili na tu temu. Veliki broj
turista, bolje reći turistkinja je posetilo grad zbog njujorške premijere i
prilike da na žurci u radiju "Radio City" osete atmosferu filma i makar i sa
velike daljine vide glavne glumice i glumce.
 Bilo
je i nekoliko žurki po klubovima organizovanih posle premijere filma, a
većina je lažno obećavala prisustvo barem jedne od protagonistkinja.
Otkrivena je i jedna spam agencija koja je nudila paket aražman za smeštaj u
Njujorku nekoliko dana uoči i posle predpremijere, karte za predpremijeru i
žurku u radiju "Radio City". Žene koje su platile preko deset hiljada
dolara nisu stigle čak ni do reda za ulazak u "Radio City" . Za sve obične
smrtnice i po nekog muškaraca koji se žrtvuje da pravi društvo svojoj
devojci ili ženi ostaje tura Sedž and the City po gradu za koju takođe treba
par dana unapred bukirati kartu.
U 3.5 časovnoj vožnji autobusom po gradu šarmantna devojka vodič koja je
istovremeno i glumica u stilu glavnih junakinja Sex and the City, pokazuje
spotove po gradu gde su određene scene snimane, što kasnije možete videti i
na videu. Autobus staje na nekoliko mesta, tako da je moguće napraviti
fotografije ispred Kerinog apartmana, kupiti isti vibrator rabita u seks
šopu u kojem su ga kupile junakinje serije, pojesti mafine u Magnolija
poslastičarnici.
Interesantno je da se najveći broj spotova nalaze u donjem West Village u
tzv. "Meat Packing" distriktu, a u seriji su prikazani kao Upper East End. U
turi se sazna i dosta tračeva iz realnog života kao i sa snimanja o glavnim
protagonistkinjama i protagonistima serije. Kao npr. da je Sara Džesika
Parker dete iz siromašne porodice sa osmoro dece i da je još od malena
izdržavala celu porodicu glumom, da je Sintija Nikson završila kao lezbejka,
da je glumac koji glumi Aidana postao to sasvim slučajno i to na ubeđivanje
prijatelja.
Za one koji ne dolaze prvi put u Njujork, a svi znaju šta treba videti kada
se dolazi prvi put, preporučila bih nekoliko lokacija. Prvo je Midtown, koji
uključuje Soho, Tribeku, Ist vilidž i Grinič vilidž. U Sohou posebno pored
najzgodnijih Njujorčana i Njujorčanki, a mnogo manje turista, može se videti
i vrlo interesantna arhitektura u tzv. "Iron village". Zgrade imaju
karakteristične fasadne stubeve od livenog gvožđa. U taj deo grada su se
uselile najekskluzivnije prodavnice, galerije i restorani.
Od muzeja bih preporučila muzej Holokausta na samom jugu ostrva u Battery
parku, za koji svakako treba biti posebno psihički pripremljen.
Preporučila bih i Muzej seksa na 5 aveniji i 27. ulici ne samo mladim
ljudima željnih novih saznanja iz te oblasti, već i starijim kojima je
potrebno osveženje i nove ideje.
Od muzeja svakako ne treba zaobići renoviran Moma muzej, za koji je potreban
obilazak u dve faze, s obzirom da je za obilazak sva četiri sprata sa
eksponatima i muzejsku prodavnicu potreban ceo dan. Ili prosto odlučiti koje
izložbe preskočiti, posebno ako niste zainteresovani da vidite umetnička
dela kao npr: žute kvadrate na belom platnu, izliveni metal koji liči na
kravlju balegu, pokvaren TV sa slikom koja je stalno sa "snegom" i linijama,
dve stolice dizajna iz šezdesetih godinama oslonjene na zid kao da su
spremne da neko na njih sedne, a između njih belo platno sa par krugova u
boji, video: suvo lišće koje neko slaže na gomilu, starinski rekorder koji
na zidu prikazuje kako preko starinske mašine za kucanje padaju sneg i kiša,
fotografija lica sa penom za brijanje i druga fotografija istog lica sa
krvlju. A glavni eksponat u lobiju muzeja je glavni hit: starinski
ventilator okačen o dugačak kabl o plafon koji je uključen i pomera se u
nepredvidivom pravcu.
Izuzetno mesto za odmor i uživanje u samom centru grada, na uglu 6. avenije
i 42. ulice, a imam utisak zaobiđeno kao preporuka u većini turističkih
vodiča je Briant park, u kojem se može u debeloj hladovini kulirati uz piće,
knjigu ili njireless internet access.
Rokfeler centar vidikovac "Top of the rock" je definitvino najbolji
vidikovac u gradu i preporučila bih zaobilaženje "Empire state building"
čiji je vidikovac izuzetno mali, pogled ograničen, a redovi za čekanje
ogromni.
Ako dolazite sa decom tu je mnogo aktivnosti počev od Disney, M and M,
American girls prodavnica, preko Children Museum of Menhetn ili vožnje
biciklima kroz Central park. Prikazuju se i nekoliko brodvejskih predstava
koje mogu da gledaju čak i deca od 5 godina: Lion King, Marry Popins i
ovogodišnji hit Little Meramaid koji je briljirao ne toliko sa muzikom,
koliko sa scenskim efektima koji fantastično dočaravaju dubinu mora.
Brodvej ove sezone ne nudi ništa spektakularno a od poznatih zvezda trenutno
na Brodoveju nastupaju u različitim predstavama ili mjuziklima Laura Liney,
John Litgow, David Hyde Pierce (Dr. Niles Crane iz Fraser serije.)
Preporučila bih mjuzikl Buđenje proleća (Spring Awakening) koji može posebno
da bude interesantan onima koji se sećaju pretstave sa scene Jugoslovenskog
dramskog pozorišta sa Mirom Furlan u glavnoj ulozi.
Šoping u Njujorku je izuzetan, posebno sa sadašnjim kursom dolara. Veće
tržište, veći izbor i veći broj nezavisnih prodavnica i butika, a ne samo
opšte poznatih lanaca. Tu su i neki lanci odeće kojih nema u Kanadi.
Verovatno najraspostranjeniji na Menhetnu je Ann Taylors Loft koji nudi
relativno modernu i kvalitenu žensku odeću za pristojne cene. Tu su robne
kuće Bloomingdales, Macy, Duffies. Ako greškom ili iz čiste radoznalosti
uđete pak u jednu od brand name prodavnica tipa Kenneth Cole ili Prada, a
imate imiks turiste, barem nećete biti napadani od strane prodavaca, jer oni
imaju odličnu procenu ko će stvarno potrošiti pare u prodavnici. Npr. obična
letnja haljina crno bela u Pradi košta $3,800.
Na Menhetnu trenutno ima puno kul stvari i novina. Na mestu bivšeg World
Trade centra je počela izgradnja nove zgrade - upravo je prvi sprat sagrađen
u vreme mog boravka, tako da su prvi budući klijenti poslovnog prostora
potpisali ugovor.
Od pre 6 meseci taksiji u Njujorku imaju mini TV sa touch screenom na kojem
možete videti tačno kojim putem taksista vozi i gde se nalazite u realnom
vremenu, lokalne vesti, vremensku prognozu i mnoge druge stvari. Račun
možete platiti preko viza kartice. Tu je i gomila kiča i suvenira, posebno
na temu predsedničke kampanje. Možete naći bedž sa likom Čelzi Klinton koja
kaže: "Don't tell mama I am voting for Obama; bedž sa Bilom Klintonom
obučenim u večernju haljinu roze boje-our next first lady, ili novčanice od
0 centi sa likom Hilari Klinton.
Ono što ja najviše volim na Menhetnu je što ništa ne mora da se planira
unapred, što se može provesti dan prema raspoloženju i u zavisnosti od
vremenske situacije. Naravno za to treba znati trikove, kao npr. da za
brodvejske predstave ne treba kupovati karte unapred od raznih agencija i
dilera. Najbolje je doći 1 sat pred pretstavu i kupiti karte za isto veče,
što je rizično samo za najnovije mjuzikle koji su samo par meseci na sceni.
Čak je i smeštaj moguće na Menhetnu naći po relativno niskoj ceni bez
rezervacije, premda je takva avantura zaista izuzetno rizična. Ali skromni
hoteli na fantastičnoj lokaciji u kojima se može dobiti soba za $150 još
uvek ipak postoje, premda je tendencija renoviranja prisutna kod većine. Tu
su npr. na 27. i 28. ulici između 5. i Madison avenije hotel Geršvin, hotel
Madison i Latham Hotel, kao i St. Marks Hotel u Ist vilidžu. Dotični hoteli
imaju osnovni nivo higijenskih uslova, sobe su sa kupatilom, TV-om i
frižiderom i imaju uglavnom internet konekciju u lobiju. Pored publike iz
celog sveta sa ograničenim budžetom za smeštaj na Menhetnu, ugošćavaju
primetno veliki broj afričkih političara i biznismena koji u zujanje po
Njujorku dolaze sa svojim porodicama o državnom trošku.
Mi Toronćani (srpskog porekla) smo skloni lamentiranju na temu klime u
Torontu, ali sigurna sam da njujorška klima ne bi dobila višu ocenu. Od
naizmeničnog smenjivanja sunca, kiše i vetra stiče se utisak ponekad da se u
jednom danu prolazi kroz 3 godišnja doba.
Poslednjeg dana mog boravka na Menhetnu, dok sam uživala u poslednjoj šetnji
po gradu na ulici dobih besplatan magazin i pre nego što ću ga baciti u prvu
kantu za đubre pogledah iz čiste radoznalosti. Naslov je bio To Ro Nto, prvo
promotivno izdanje. Prelistah ga i posle svih tih divnih fotografija
arhitekture, kulturno-umetničkih spomenika, parkova, obale jezera, muzeja,
restorana i noćnih klubova obradovala sam se pri pomisli da se vraćam kući i
pomislila da možda komšijina trava i nije zelenija. A rodila se i genijalna
ideja: zašto ne probati gluvariti i po Torontu?....naravno posle gluvarenja
u Njujorku.
POSETITE NjUJORK
4 DANA - OD 10-13 OKTOBRA 2008
ZA VIŠE INFORMACIJA:416.892.9882 |
| |
| Vesna Nedić |
|
| |
| Naše tamo, sada ovde |
| |
Po prvi put u Torontu, u organizaciji Systementertainment i Openstagetheatre,
u subotu, 6. septembra, održan je u MacMillan Theatre, (u Edward Johnson
Building), koncert Bilje Krstić i orkestra "Bistrik".
Tradicionalna muzika naroda koji žive na Balkanu ima posebne krakteristike.
Vuče korene još iz antičke Grčke. Tokom mnogih vekova primala je uticaje
Istoka i Zapada, a ipak zadržala svoju originalnost. Tekst, melodija, ritam,
prožimaju se i danas. Pesme koje izvodi ova grupa originalne su po aranžmanu,
načinu pevanja, stilu izvođenja. Čak su i haljine ženskog dela ekipe bile
unikatne. Crno-bela kombinacija, sjedinjena elegancija i ekstravagancija.
Doživljaj za sva čula: pesme se ljuljaju u kočiji, trče poljem, mirišu na
dunje, tuguju za dragim…
 Koncert
Bilje Krstić, na slici desno, i Bistrik orkestra potvrdio je da vrednost
narodnih melodija dolazi do izražaja tek kada se neguje. Aranžmani svih
pesama odišu prošlošću i ne ostavljaju nikoga ravnodušnim.
"Ako krenete uzvodno bilo kojom rekom, stići ćete do izvora. Tako je i sa
narodnom muzikom. Izvor mali, a obale široke. Od par kapi nastale su moćne
bujice. Od par tonova nastala je silna muzika, osobena i prepoznatljiva,
pravljena za dušu, instinktom i srcem, koju je neko poslao sa nekog izvora…"
kaže Bilja Krstić na početku koncerta.
Rođena u Nišu, diplomirala je na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu, a
na domaćoj pop sceni je prisutna dugi niz godina. Mnogi je pamte još iz "Suncokreta"
i "Ranog mraza".
Kako već dvadeset pet godina radi kao muzički urednik Radio Beograda, Bilja
Krstić više godina strpljivo prikuplja autentične audio i notne zapise
izvorne muzike. Tako je vremenom, 2001.godine, nastao "Bistrik". Izvorište.
 Sastavljen
od deset članova, "Bistrik" je nastupio na oko 170 koncerta, što je
impozantan broj, s obzirom da se ne radi o komercijalnoj muzici. Grupu u
kojoj su većina diplomirani muzičari, čine: Dragomir Stanojević -klavijatura,
Ruža Rudić-sitne udaraljke, Nenad Josifović-violina, Slobodan Božanić- bas
gitara, Milenko Ivanović- frula, duduk, dvojnica, okarina, diple, Maja
Klisinski - perkusionista i prateći vokal, Nevenka Radonić- sitne udaraljke
i prateći vokal, Nenad Božić- gitara i tambura, Nataša Mihaljinac, prateći
vokal.
 "Muzika koju sviramo je spoj tradicije i savremenog muzičkog izraza, spoj
arhaičnog i modernog", reći će jednom prilikom Bilja Krstić. Pevala je u
rimskom Koloseumu, gostovala u Atini, Japanu, Irskoj, Brazilu. Na Festivalu u Baiji dobila je kompliment, da muzika Brazila udara u noge, a
njena - pravo u srce.
Posle prvog albuma, dolazi drugi, pod nazivom "Zapisi" (2003) i biva podržan
filmom "Zona Zamfirova", što je predstavljalo pravi medijski pogodak."Tarpos" je treći po redu (2007), nastao kao kruna narodnog zvuka, od Srbije
pa do Bugarske i Grčke. Od kuda ovaj naziv?
Elem, "Tarpos" je inače bilo ime za najveću žensku kapu kod nas , sve do
1803. godine. Vuk Karadžić je opisuje kao kapu okićenu cvećem i vezovima.
Bogate žene su nosile ispod kape samije, a pozadi je bilo pero sa dukatima.
 Kod nas se kaže Tarpus, Turci je zovu Tarbus, a Rumuni- Tarpuci.
Tako su i sve pesme našle svoj dom pod jednom-kapom.
Dočaravajući mimikom, glasom i njegovim prelivima svaku pesmu, a uz to
neobično prirodna i sugestivna, Bilja Krstić je pokazala da je majstor svog
zanata.
O samom načinu pevanja ona kaže: "Kad pevam te pesme, meni je grlo drugačije
otvoreno. Ništa ja tu ne nameštam, pesma kao da se peva sama. Muzika kojom
sam se ranije bavila nije mi to pružala. Ovde imam neki čudan dodir, čak i
kad mi je grlo bolesno, mogu da pevam. Grlo se otvara samo, kao da sam sa
tim rođena."
I zaista čim su počeli prvi tonovi na koncertu "Bistrika" zapitala sam se,
koliko ima ljudi koji, poput Bilje Krstić i članova njenog orkestra,
zatrepere pred pravim vrednostima? Gde su? - Oni bi mogli sve da spasu. |
| |
| Ksenija Vučević |
|
| |
| Za svakog po nešto |
| |
Kao što je uobičajeno pred svaku školsku godinu, prošle subote u prostorijama
SKUD Oplenac u Misisagi, održana je konferencija za štampu, radio i
televiziju.
 Prisutnima
se biranim rečima obratila predsednica Oplenca Dragana Varaklić koja je
akcenat stavila na predstojeću sezonu od koje se mnogo očekuje. Pre svega,
reč je o iznalaženju novih programa i interesantnih metoda njihovog prenosa
na decu. "Ne zaboravimo, istakla je predsednica, da je Oplenac nastao pre 20
godina sa ciljem da neguje srpski jezik i igru, jednom rečju, srpsku kulturu
koja se prenosi na generacije. Kako je iz godine u godinu broj članova sve
veći, očekujemo impozantan broj i ove sezone."
U Oplencu su kultura i ekonomija uzajamno povezane. Raznovrsne aktivnosti se
nalaze pod jednim krovom te ukoliko dete ima više talenata ne mora se ići sa
jednog mesta na drugo, a ujedno, svaka sledeća sekcija se plaća manje od
prethodne.
Ove godine, uprava je obogaćena novim Umetničkim direktorom iz Beograda,
Vladimirom Spasojevićem, koji će biti i odgovoran za celokupan folklor u
Oplencu. Tim povodom on kaže: "Volim izazove i zato sam i prihvatio da dođem
ovde. Moja vokacija nije samo folklor i igra. Ja ću pomoći svojim znanjem da
Oplenac u svim segmentima života srpske zajednice u oblasti kulture, ima
jednu nit koja ga objedinjuje."
Gojko Roglić, podpredsednik Oplenca ističe da je folkor najmasovnija sekcija,
ali da se isto tako razlikuje od svih ostalih folklornih kompetativnih grupa
po tome, što koristi specifične elemente baleta. Tako se ove godine otvara i
posebna grupa za folklor, pod nazivom - stilizovani folklor.
"Nastojimo da omasovimo i hor za odrasle i da oformimo dečiji hor "Kolibri".
Tu je već poznata dramska škola, zatim škola srpskog jezika, orkestar, kao i
folkor za rekreativce", dodao je.
Oplenac je po rečima Dragane Varklić, organizacija koja počiva na radu
volentera kada je o upravi reč. Finasira se uglavnom od donacija naših
privatnih biznisa. U upravi ima devet članova koji odobravaju program i plan
rada za narednu godinu. Svako može popuniti aplikaciju i postati član
Oplenca a samim tim uzeti i učešće u radu. Što se tiče instruktorskog kadra,
on je profesionalan i plaćen, jer samo najbolji mogu na najkompetentniji
način preneti znanje na najvažniji deo populacije - decu.
Cilj SKUD Oplenac je da svako dete koje dovede roditelj, uskoro oseti
potrebu da dolazi bez prinude, svojom voljom. Želja svih članova je da se
napravi prijatna atmosfera i da sve učionice budu pune. Da svako dete može
da napreduje svojim tempom.
Završnu reč konferencije dao je Umetnički direktor: "Siguran sam, da ću se
ove godine boriti, da plan koji usvojimo, iznesem do kraja. Uživam kada
nešto dobro uradim i verujem u uspeh. Ne obazirem se na kritiku."
Sastanak je završen.
Vera u uspeh, uspeha je pola. |
| |
| Ksenija Vučević |
|
| |
| Kosmičke babuške |
| |
Dokle dopiru teleskopske oči svekoliki kosmos podseća na fraktalno ustrojstvo
u kojem je - od najsićušnijeg do najkrupnijeg - sve istovetno, samo uvećano.
Potonje je slika i prilika preteče, i tako u nedogled. Da li je karta sa
gotovo 800.000 ucrtanih galaksija, koja to nagovešćuje, dovoljan dokaz za
smelu pretpostavku i nagradu u vinu?
Podseća li svekoliki kosmos, uprošćeno kazano, na poznate ruske rukotvorine
nazvane babuške koje se stavljaju jedna u drugu - od najmanje do najveće? Za
ljupke ukrase znamo da ih ne možemo ubacivati u beskraj, važi li isto načelo
i za prostor-vreme čiji je začetak matematički izračunat, a kraj ostaje
nedokučen? Da li kosmos, u stvari, liči na fraktal?
 Najnovije
proučavanje italijanskih i ruskih naučnika, koje je obuhvatilo maltene
milion galaksija, nagovešćuje da je svekolika materija raspoređena prema
fraktalnom obrascu. A šta su to fraktali?
Antičkom astronomu i matematičaru Apoloniju iz Pergama pripisuju da je prvi
uvideo da se neograničen broj manjih kružnica koje se dodiruju može upisati
u jednu veću. Slično ustrojstvo proučavao je, verovatno, najslavniji lužički
Srbin, matematičar i filosof Gotfrid Vilhelm Lajbnic u 17, a dva-tri stoleća
kasnije pojedini matematičari su ih izučavali i crtali.
Donekle saglasni
Tvorcem fraktala smatraju matematičara Benoa Mandelbrota koji je 1975.
opisao pojavu i nadenuo joj ime, imajući na umu latinsku reč za razlomljen,
slomljen, polomljen -fraktus (fractus). To su, zapravo, delovi i delići, sve
do najsićušnijih, koji su - kada se uveličaju - isti kao prethodni veći, pa
i najveći. Svaki potonji je slika i prilika preteče od kojeg su svi potekli.
I pre najnovijeg članka Frančeska Silosa Labinija iz "Enriko Fermi" centra u
Rimu, Lučana Pjetronera sa Rimskog univerziteta, Nikolaja Vasiljeva i Jurija
Bariševa sa Sankt Peterburškog univeziteta, objavljenog u uglednom časopisu
"Nejčer fiziks", zamalo svi fizičari su, uglavnom, saglasni da na prilično
kratkim odstojanjima raspored nalikuje fraktalima: stotine milijardi zvezda
udružuje se u galaksije, galaksije u jata, a jata u superjata. Sporenje
nastaje kada se razmatraju zbivanja na kudikamo većim rastojanjima. Većina
smatra da kosmos ruskih babuški ustupa mesto ujednačenom kosmosu.
Četvorica potpisnika dokazuju da podaci upućuju na oprečan zaključak: kosmos
je fraktalno ustrojen sve dokle dopiru teleskopske oči, pozivajući se na
razmeštaj galaksija u "Slounovom digitalnom premeru neba" iz kojeg je
proizišla najveća trodimenzionalna (3D) karta kosmosa. Kada iscrtavanje bude
okončano, obuhvatiće položaj oko milion galaksija i kvazara.
Ali su dvojica Amerikanaca, Dejvid Hog sa Univerziteta Njujork i Denijel
Ajzenstejn sa Unuverziteta Arizona, obznanili da su, proučivši 55.000
svetlih crvenih galaksija, uočili da fraktalski uzorak iščili kada se
prevali 200 miliona svetlosnih godina i nalikuje ujednačenom tkanju.
U igri je veliki naučnički ulog i skromna opklada koju ostavljamo za
poslednje retke napisa.
Sanduk vina čeka
Frančesko Silos Labini i Lučano Pjetronero i dalje se opiru verujući da je
opažena glatkoća zabluda izazvana skromnim statističkim podacima. Sačekavši
šesto izdanje pomenutog premeravanja neba, u koje je - u grubim crtama -
uneto 800.000 galaksija i 100.000 kvazara (galaksija koja gro energije crpe
iz materije zagrejane do više miliona Celzijusovih stepeni dok juri ka "crnoj
rupi" u vlastitom središtu), saopštili su da izričito slede fraktalski
obrazac u razmerama do 100 miliona svetlosnih godina, pa čak i u trostruko
većim (300 miliona).
Ukoliko se kosmos preobraća u uglađen, to je tek iza ove osmatračke granice.
A to je zato što se u tom opsegu još opažaju velika odstupanja u raspodeli
materije - ovde galaktičko jato, onde praznina.
Većina kosmologa naglašava da su ovakve neujednačenosti važne taman toliko
koliko mali valovi na okeanskoj površini; pomenuta četvorica zagovornika
fraktalskog kosmosa ih, naprotiv, upoređuju sa cunami-talasima. Mnogi iz
tabora osporavalaca su, povrh toga, našli nedostatke u tumačenju koji
podrivaju vladajuće kosmološko učenje (Standardni model) - kosmička zbivanja
od samog začetka pre oko 14 milijardi godina do naših dana.
Opšteprihvaćena slika ujednačenog kosmosa u velikim razmerama veoma je
postojana ako je poduprete kartama pozadinskog zračenja, prostiranja
iks-zraka i radio-talasnim snimcima galaksija, kaže Nil Tarok sa
Univerziteta Kembridž (Velika Britanija). Ukoliko optička osmatranja nisu u
skladu s pomenutima, moglo bi se naći mnoštvo objašnjenja, bez ikakve
potrebe da pribegnete veoma neujednačenom, fraktalnom kosmosu.
Pre više od jedne decenije Frančesko Silos Labini i Lučano Pjetronero
opkladili su se s fizičarem Markom Dejvisem, sa Berkli univerziteta (SAD), a
treba da presudi, upravo, Nil Tarok. Ako se ispostavi da je razmeštaj
galaksija fraktalni do pedesetak miliona svetlosnih godina, Amerikanac
duguje sanduk kalifornijskog vina dvojici Italijana; u protivnom moraće da
uzvrati sandukom italijanskog. (Pogodite ko je bolje?).
Britanac još nije proglasio pobednika.
|
| |
| S. Stojiljković |
|
| |
| Najstarija pesma na svetu |
| |
Vavilonci i njihovi susedi Asirci ostavili su na desetine hiljada ispisanih
glinenih tablica, čak čitave biblioteke. Zahvaljujući tome, sačuvani su i
neki muzički tekstovi koji su nauci bili dostupni još 1919, ali je bilo
potrebno da prođe pedeset godina pre nego što su i rastumačeni. Sve je
započeo engleski arheolog dr Oliver Garni.
 Pošto
je bio veoma zainteresovan za muziku, mogao je da utvrdi da je jedna od
neobjavljenih tablica u njegovom posedu tekst s kraja prvog milenijuma pre
n. e., pronađen u Uru u južnom Vavilonu, u kome su liste naziva za strune
jednog muzičkog instrumenta, očigledno lire. Kopiju ove tablice dala je Ani
Kilmer (sada profesor asirologije na univerzitetu Berkli), koja je u to
vreme radila na jednom vavilonskom matematičkom tekstu koji je takođe
sadržao muzičke termine. Uz pomoć zapisa sa tablice iz Ura, profesorka
Kilmer je mogla da počne s mukotrpnim dešifrovanjem teksta. Postalo je jasno
da je (pominje se devet žica, prva i osma, kao i druga i deveta)
predstavljena oktava istog tona. Izgleda da su Vavilonci koristili
heptatonsku skalu (od sedam nota).
Uskoro su usledila i druga otkrića. Garni je naišao na još jednu tablicu, na
kojoj je radio uz pomoć oksfordskog muzikologa Dejvida Vulstana. Ispostavilo
se da je tekst izuzetno precizan niz uputstava za štimovanje svake žice
vavilonske lire. Tu mnogo više iznenađuje datum - tablica je bila napisana
čak 1800. godine pre n. e. U ovaj rad su se uključili i ostali muzikolozi,
dok je američka profesorka analizirala dodatne fragmentarne muzičke tekstove
i skupljala ih u jednu celinu.
Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka počele su da se naziru mogućnosti
za pouzdane dokaze. Vavilonski termini za žice, intervale i štimovanje bili
su prilično dobro protumačeni, pa je Ani Kilmer usmerila pažnju na čudnu
tablicu nađenu u Ugaritu, u severnoj Siriji, pedesetih godina prošlog veka.
Nju je već bio objavio jednog asirolog koji je bio prilično zbunjen njenim
sadržajem.
Na vrhu tablice nalazila se himna upućena ženi boga Meseca pisana
hurijanskim, jednim od drevnih jezika u Siriji. Odmah ispod himne nalazila
su se dva reda zapisa u kojima je profesorka Kilmer prepoznala muzičke
termine sa vavilonskih tablica. Primenjujući logičku pretpostavku da svaki
slog iz himne odgovara jednoj noti pratećeg notnog zapisa, bila je u stanju
da pročita muzičku notaciju i da rekonstruiše pesmu, notu po notu. Pošto
ugaritska tablica datira iz 1400. godine pre n. e., to je, prema rečima
eminentnog muzikologa Ričarda Krokera, čini "do sada najstarijom pisanom
muzikom".
Krokerov kolega Robert Braun pravio je lire po modelu drevnih bliskoistočnih
instrumenata, pa su 1974. godine Kilmerova, Kroker i Braun priredili javni
koncert muzike sa ugaritske tablice. Dve godine kasnije, ovu pesmu su
objavili i na ploči pod nazivom Zvuci iz tišine, zajedno sa knjižicom o
detaljima svojih otkrića. Zaključili su da je himna Ugarita u modernoj
sedmotonskoj dijatonskoj skali (Do, Re, Mi...) i da to nije bila samo
jednostavna linearna melodija tonova nego da je harmonski obogaćena.
Pre rada profesorke Kilmer verovalo se da je drevna muzika bila lišena
harmonija - čak i u vreme klasične Grčke. Kako se potraga za novim muzičkim
tekstovima sa drevnog Bliskog istoka nastavlja, mogu se očekivati dalja
iznenađenja - ono nekoliko tablica koje su do sada dešifrovane samo su vrh
ledenog brega. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
