SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2008
NA SVIM NASIM MESTIMA
 

 
SRPSKA ZAJEDNICA

    Broj 1169, 12. septembar 2008.

Naše tamo, sada ovde
 
Po prvi put u Torontu, u organizaciji Systementertainment i Openstagetheatre, u subotu, 6. septembra, održan je u MacMillan Theatre, (u Ednjard Johnson Building), koncert Bilje Krstić i orkestra "Bistrik".

Tradicionalna muzika naroda koji žive na Balkanu ima posebne krakteristike. Vuče korene još iz antičke Grčke. Tokom mnogih vekova primala je uticaje Istoka i Zapada, a ipak zadržala svoju originalnost. Tekst, melodija, ritam, prožimaju se i danas. Pesme koje izvodi ova grupa originalne su po aranžmanu, načinu pevanja, stilu izvođenja. Čak su i haljine ženskog dela ekipe bile unikatne. Crno-bela kombinacija, sjedinjena elegancija i ekstravagancija. Doživljaj za sva čula: pesme se ljuljaju u kočiji, trče poljem, mirišu na dunje, tuguju za dragim…

Koncert Bilje Krstić, na slici desno, i Bistrik orkestra potvrdio je da vrednost narodnih melodija dolazi do izražaja tek kada se neguje. Aranžmani svih pesama odišu prošlošću i ne ostavljaju nikoga ravnodušnim.

"Ako krenete uzvodno bilo kojom rekom, stići ćete do izvora. Tako je i sa narodnom muzikom. Izvor mali, a obale široke. Od par kapi nastale su moćne bujice. Od par tonova nastala je silna muzika, osobena i prepoznatljiva, pravljena za dušu, instinktom i srcem, koju je neko poslao sa nekog izvora…" kaže Bilja Krstić na početku koncerta.

Rođena u Nišu, diplomirala je na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu, a na domaćoj pop sceni je prisutna dugi niz godina. Mnogi je pamte još iz "Suncokreta" i "Ranog mraza".

Kako već dvadeset pet godina radi kao muzički urednik Radio Beograda, Bilja Krstić više godina strpljivo prikuplja autentične audio i notne zapise izvorne muzike. Tako je vremenom, 2001.godine, nastao "Bistrik". Izvorište.

Sastavljen od deset članova, "Bistrik" je nastupio na oko 170 koncerta, što je impozantan broj, s obzirom da se ne radi o komercijalnoj muzici. Grupu u kojoj su većina diplomirani muzičari, čine: Dragomir Stanojević -klavijatura, Ruža Rudić-sitne udaraljke, Nenad Josifović-violina, Slobodan Božanić- bas gitara, Milenko Ivanović- frula, duduk, dvojnica, okarina, diple, Maja Klisinski - perkusionista i prateći vokal, Nevenka Radonić- sitne udaraljke i prateći vokal, Nenad Božić- gitara i tambura, Nataša Mihaljinac, prateći vokal.

"Muzika koju sviramo je spoj tradicije i savremenog muzičkog izraza, spoj arhaičnog i modernog", reći će jednom prilikom Bilja Krstić. Pevala je u rimskom Koloseumu, gostovala u Atini, Japanu, Irskoj, Brazilu.

Na Festivalu u Baiji dobila je kompliment, da muzika Brazila udara u noge, a njena - pravo u srce.

Posle prvog albuma, dolazi drugi, pod nazivom "Zapisi" (2003) i biva podržan filmom "Zona Zamfirova", što je predstavljalo pravi medijski pogodak.

"Tarpos" je treći po redu (2007), nastao kao kruna narodnog zvuka, od Srbije pa do Bugarske i Grčke. Od kuda ovaj naziv?

Elem, "Tarpos" je inače bilo ime za najveću žensku kapu kod nas , sve do 1803. godine. Vuk Karadžić je opisuje kao kapu okićenu cvećem i vezovima. Bogate žene su nosile ispod kape samije, a pozadi je bilo pero sa dukatima.

Kod nas se kaže Tarpus, Turci je zovu Tarbus, a Rumuni- Tarpuci.

Tako su i sve pesme našle svoj dom pod jednom-kapom.

Dočaravajući mimikom, glasom i njegovim prelivima svaku pesmu, a uz to neobično prirodna i sugestivna, Bilja Krstić je pokazala da je majstor svog zanata.

O samom načinu pevanja ona kaže: "Kad pevam te pesme, meni je grlo drugačije otvoreno. Ništa ja tu ne nameštam, pesma kao da se peva sama. Muzika kojom sam se ranije bavila nije mi to pružala. Ovde imam neki čudan dodir, čak i kad mi je grlo bolesno, mogu da pevam. Grlo se otvara samo, kao da sam sa tim rođena."

I zaista čim su počeli prvi tonovi na koncertu "Bistrika" zapitala sam se, koliko ima ljudi koji, poput Bilje Krstić i članova njenog orkestra, zatrepere pred pravim vrednostima? Gde su? - Oni bi mogli sve da spasu.
 
Ksenija Vučević  
 
Za svakog po nešto
 
Kao što je uobičajeno pred svaku školsku godinu, prošle subote u prostorijama SKUD Oplenac u Misisagi, održana je konferencija za štampu, radio i televiziju.

Prisutnima se biranim rečima obratila predsednica Oplenca Dragana Varaklić koja je akcenat stavila na predstojeću sezonu od koje se mnogo očekuje. Pre svega, reč je o iznalaženju novih programa i interesantnih metoda njihovog prenosa na decu. "Ne zaboravimo, istakla je predsednica, da je Oplenac nastao pre 20 godina sa ciljem da neguje srpski jezik i igru, jednom rečju, srpsku kulturu koja se prenosi na generacije. Kako je iz godine u godinu broj članova sve veći, očekujemo impozantan broj i ove sezone."

U Oplencu su kultura i ekonomija uzajamno povezane. Raznovrsne aktivnosti se nalaze pod jednim krovom te ukoliko dete ima više talenata ne mora se ići sa jednog mesta na drugo, a ujedno, svaka sledeća sekcija se plaća manje od prethodne.

Ove godine, uprava je obogaćena novim Umetničkim direktorom iz Beograda, Vladimirom Spasojevićem, koji će biti i odgovoran za celokupan folklor u Oplencu. Tim povodom on kaže: "Volim izazove i zato sam i prihvatio da dođem ovde. Moja vokacija nije samo folklor i igra. Ja ću pomoći svojim znanjem da Oplenac u svim segmentima života srpske zajednice u oblasti kulture, ima jednu nit koja ga objedinjuje."

Gojko Roglić, podpredsednik Oplenca ističe da je folkor najmasovnija sekcija, ali da se isto tako razlikuje od svih ostalih folklornih kompetativnih grupa po tome, što koristi specifične elemente baleta. Tako se ove godine otvara i posebna grupa za folklor, pod nazivom - stilizovani folklor.

"Nastojimo da omasovimo i hor za odrasle i da oformimo dečiji hor "Kolibri". Tu je već poznata dramska škola, zatim škola srpskog jezika, orkestar, kao i folkor za rekreativce", dodao je.

Oplenac je po rečima Dragane Varklić, organizacija koja počiva na radu volentera kada je o upravi reč. Finasira se uglavnom od donacija naših privatnih biznisa. U upravi ima devet članova koji odobravaju program i plan rada za narednu godinu. Svako može popuniti aplikaciju i postati član Oplenca a samim tim uzeti i učešće u radu. Što se tiče instruktorskog kadra, on je profesionalan i plaćen, jer samo najbolji mogu na najkompetentniji način preneti znanje na najvažniji deo populacije - decu.

Cilj SKUD Oplenac je da svako dete koje dovede roditelj, uskoro oseti potrebu da dolazi bez prinude, svojom voljom. Želja svih članova je da se napravi prijatna atmosfera i da sve učionice budu pune. Da svako dete može da napreduje svojim tempom.

Završnu reč konferencije dao je Umetnički direktor: "Siguran sam, da ću se ove godine boriti, da plan koji usvojimo, iznesem do kraja. Uživam kada nešto dobro uradim i verujem u uspeh. Ne obazirem se na kritiku."

Sastanak je završen.

Vera u uspeh, uspeha je pola.
 
Ksenija Vučević  
 

Oglasavanje Marketing

OPLENAC
Dubravka_Mandic
SAMA_Erindale_Park
Bonimi
Marko_Dajic
RADNJA_NIFA_DANIJELA
KIKS BOX
California Pub and Grill
SLAVISA_GARACA
MERKATOR
ZLATAR
Prodavnica_DELICATESEN
MODULAR
Dusan Dragojevic - Takse
ZABAVISTE - SUNSHINE KIDS
VIK DEJANOVIC
VIDOVITA - HANA_VERA
Oplenac_Hall
ADVOKAT_KARAPANCEV
Advokat Dejan Ristic
Imigracija - Advokat Zoran Kostic
Toronto_Travel
Ljiljana-Zdravkovi
sweethome4yu
ZUBARI NIS

Oglasavanje Marketing
Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Fancy_Kafana
PETAR I MIRA RALEVIC
DISK ZDRAVLJE
Dragana Jovanovic
Korica Trans
Srecko Lucky Milidrag
COLUMBUS
Milan Tomasevic Advokat
TINO_BRELAK
ZLATA BIJELIC
SRPSKA TV
THREE BROTHERS
KURKIC MICA

Obradovich Law
DVC_ALUMINIM_VEDRAN_CVITANOVIC
HOROSKOP - HOROSKOPE


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"