|
|
Broj 1170, 19. septembar 2008.
| Piramida, grad za milion ljudi |
| |
Dubai će dobiti Zigurat - ekološki grad u obliku ogromne futurističke piramide.
On će u osnovi zauzimati 2,3 kvadratna kilometra, imaće stambene komplekse,
ogromne oaze zelene površine a energiju za sopstvene potrebe crpeće iz vetra,
sunca i vodene pare. U pitanju je pilot-projekat kompanije koja razvija
ekološki sigurne projekte, ,,Tajmlinks“.
Zigurat će biti predstavljen u oktobru ove godine na ,,Sitiskejp Dubai“,
najvećem međunarodnom Sajmu nekretnina na svetu.
 -
Zigurat zajednice će biti same sebi dovoljne, jer će biti u stanju da
proizvode energiju, a da ne zagađuju okolinu. Za proizvodnju energije
koristiće isključivo prirodne resurse - vodenu paru, turbine za vetar, sunce
i druge prirodne izvore. Planirali smo da samo 10 odsto površine zauzmu
stambeni kompleksi. Čak 90 odsto površine u osnovi piramide biće javne i
privatne zelene površine. One će biti korišćene za šetnju i odmor stanovnika
ili će biti navodnjavane za potrebe zemljoradnje - objašnjava Ridas Matonis,
direktor ,,Tajmlinksa“.
 Prema
konceptu, svi delovi grada biće povezani mrežom javnog prevoza koja će
voziti vertikalno i horizontalno kroz grad, radi što boljeg kvaliteta života
stanovnika. Sigurnosni sistem baziraće se na biometriji, automatizovanom
metodu utvrđivanja identiteta osobe na osnovu fizioloških karakteristika
(lice, prst...).
Kritičari, međutim, nisu sigurni da li su projektanti Zigurata dobro
osmislili sve detalje. Nisu sigurni da će stanovnici imati dovoljno hrane,
kao i na koji način će se oslobađati đubreta.
- Veoma je važno pre izgradnje, prvo utvrditi da li su ljudi voljni da žive
u mega-zgradi i da li će im biti utešna činjenica da žive u mašini -
komentariše Martin Kramer, direktor Internacionalnog instituta za urbani
razvoj.
 ,,Tajmlinks“
je već patentirao dizajn i tehnologije koje će se koristiti u izgradnji
piramide-grada i konkurisao je kod Evropske Unije za dozvolu za tehnički
projekat. Nekoliko naučnika iz Evrope otputovaće u Dubai kako bi održali
predavanje u kojem će objasniti način na koji se projekat Zigurat može
primeniti i na veće građevine, što verovatno znači da divovska piramida neće
biti jedina te vrste u svetu. Intrigantan koncept biće predstavljen na
međunarodnom sajmu u Dubaiju koji će biti održan od 6. do 9. oktobra ove
godine.
Zigurat je bio sumerski hram
Zigurat je tip sumerskih hramova stepenastog oblika koji se mogu naći na tlu
nekadašnje Mesopotamije i u današnjem Iranu. Zigurat (hram posvećen
božanstvima) je u prvobitnom obliku nadvisivao celu okolinu. Na vrhu
stepenaste piramide bio je opservatorijum, sa kipom i hramom lokalnog
božanstva. Do vrha zigurata, vodile su stepenice. Ispred njega je bilo
veliko dvorište, okruženo prostorijama u kojima su se prinosili žrtveni
pokloni i dažbine, koje su plaćali seljaci, zakupci |
| |
| |
|
| |
| Pamćenje u pilulama |
| |
Hiljadama godina ljudi tragaju za tvarima kojima će osnažiti misaone
sposobnosti. Upinjući se da prošire vlastiti um žvakali su, kuvali i pušili
lišće, korenje i voćke. Potraga se nastavila do naših dana, s jedinom
razlikom što sadašnji šamani borave u farmaceutskim laboratorijama, a ne u
divljim šumama. Mnoge supstancije koje se koriste za lečenje pospešuju
misaona zbivanja
 Uzmite
olovku u ruke i izračunajte trinaesti koren broja od 200 cifara. Ne, nije
ovo ni ispit znanja, ni smicalica. Pokušavamo da vam predočimo koliko je to
glavolomno, a zadatak je - najbrže od svih na svetu - uradio pre tri godine
francuski visokoškolac.
I to bez korišćenja olovke ili ma kakve računaljke, onako iz glave ili, kako
se učevno kaže, mentalnim računanjem. Da se ne mučite: Aleksis Lemer iz
Remsa za osam minuta i 33 sekunde sračunao je da je to šesnaestocifreni broj
- 2391481494636373. Do traženog skora vodi - ni manje, ni više - 400.000
milijardi kombinacija!
Novi svetski rekord smesta je priznat, postavljen je u prisustvu dva
službena svedoka: matematičara Žan-Pol Delaja i sudskog izvršitelja. Aleksis
Lemer je već prozvan najvećim "živim kompjuterom" do sada, jer je izazov s
kojim se suočio "najveći u mentalnoj aritmetici u istoriji"!
Hiljadama godina ljudi su tragali za tvarima kojima će osnažiti misaone
sposobnosti i obodriti pamćenje. Upinjući se da prošire vlastiti um žvakali
su, kuvali i pušili lišće, korenje i voćke. Potraga se nastavila do naših
dana, s jedinom razlikom što sadašnji šamani borave u farmaceutskim
laboratorijama, a ne u divljim šumama. Ako ih upitate zašto to čine,
uzvratiće da pokušavaju da načine lekarije kojima će umanjiti posledice
Alchajmerove bolesti, teškog poremećaja pažnje, moždane kapi i izlapelosti,
združene s Parkinsonovim obolenjem i duševnim rastrojstvom (shizofrenija).
Svakojaka jedinjenja zgotovljena za lečenje nadohvat su, istovremeno, i za
jačanje duhovnog zdravlja.
Proširuju saznanje
Lekovi opštepoznati kao pojačivači saznanja deluju na nervne tokove na
kojima se temelje misaona zbivanja poput pažnje, opažanja, učenja, pamćenja,
pričanja, predviđanja i odlučivanja, obično menjajući razmeru umešanih
hemijskih neurotransmitera. U minulih nekoliko desetleća, kako je skoro
obznanila Akademija medicinskih nauka Velike Britanije, pojavilo se mnoštvo
farmaceutskih supstancija kojima se utiče na mozak.
 Pobrojano
je više od 600 koje, prema rečima Gejbrijela Horna sa Univerziteta Kembridž,
naučnici proučavaju samo za otklanjanje neuroloških smetnji!
Dosadašnje iskustvo ukazuje da većina neće dobiti odobrenje za upotrebu, ali
priličan broj hoće. Iako ih nijedna kompanija ne preporučuje za išta drugo,
osim za iscelenje, dva postojeća - "ritalin" (methylphenidate) i "provigil"
(modafinil) - uveliko se koriste da osokoljuju ljude. I jedan i drugi,
zaista, osnažuju saznajne sposobnosti kod zdravih.
"Provigil", na primer, potpomaže da se prisetite još jedne cifre ili da
proširite tzv. radno pamćenje (većina je u stanju da upamti sedam slučajno
odabranih, već sa osmom se naveliko muče). Ujedno poboljšava učinak na
proverama veštine planiranja. Zbog povoljnog delovanja na obične ljude, kaže
se u naučnom izveštaju, pomenuti lekovi se preporučuju da umanje umor,
pomognu radnicima da lakše podnesu učestale prelaske iz dnevne u noćnu smenu,
pospeše uspeh na ispitima i pomognu u oporavljanju posle višečasovnih
avionskih letova.
Početkom godine "Nejčer", jedan od vodećih svetskih naučnih časopisa,
objavio je nezvaničan pregled izjašnjavanja svojih čitalaca, uglavnom
istraživača: petina od 1.400 učesnika izjavila je da uzima "ritalin", "provigil"
ili beta-blokatore (medikamenti za stišavanje uznemirenosti) u nemedicinske
svrhe. Koriste ih, prevashodno, za usredsređivanje, pribranost i pamćenje. U
toj petini preovlađuje "ritalin" (62 odsto) nad "provigilom" (44); većina ih
nabavlja na recept ili preko Interneta.
Mnogi, uključujući potpisnike izveštaja, smatraju da upotreba lekova za
pojačavanje saznajnih moći ubrzano raste.
I bolesni i zdravi
Na delu je nekoliko pristupa, a jedan od tih je - prema mišljenju Trevora
Robinsa sa Univerziteta Kembridž - "uključenje" i "isključenje" mozga. Grubo
kazano, nervna mreža u glavi se može posmatrati kao električno kolo u kojem
neurotransmiteri igraju ulogu "prekidača".Takav prenosnik elektrohemijskih
poruka kroz džunglu živaca (u ljudskom mozgu ima oko 100 milijardi neurona
koji, zajedno sa onima iz ostalih delova tela, čine ogromnu mrežu) jeste
glutamat koji prebacuje u položaj "uključeno" u kolopletu pamćenje. Skoro
otkrivena jedinjenja, ampakini, pospešuju njegov učinak olakšavajući da
nešto zapamtite. Jedan od sastojaka, pod skrivenim nazivom CDž717, proverava
se na ostarelim licima obolelim od Alchajmerove bolesti. Prvi nalazi
nagovešćuju poboljšanje: nasuprot kofeinu, amfetaminu i ostalim podsticajnim
supstancijama, tajanstveni ne povisuje krvni pritisak i ne ubrzava srčane
otkucaje; čak ne izaziva zavisnost.
Geri Linč s Kalifornijskog univerzitetaje pre tri godine na osnovu dotičnog
sastojka izmislio visokotehnološku pilulu koja podstiče nerve da jedni s
drugima bolje opšte.
Sasvim neočekivano drugi podstrekač glutamata, "di-sajkloserin", ispitivan
je u poništenju pamćenja zato što je zaboravljanje (ili gašenje, u
neuorološkom kazivanju) pojava u brojnim pojedinostima slična učenju.
Vezujući se za izvesne prijemnike (receptori) glutamata, on po izboru (selektivno)
podstiče gašenje, potiskujući učinke uslovljene udruživanjem uznemirenosti,
zavisnosti i prestrašenosti.
U ogledima na pacovima opaženi su nagoveštaji da su s prethodnim strahom
spregnuta neugodna sećanja iščilela, naročito izazvana posletraumatskim
stresovima. I povrh toga pomaže da se mozak zavisnika povrati u pređašnje
stanje, možda i da ukloni uzročnike koji navode na pušenje.
Drugi pristup proširenju uma podrazumeva korišćenje neurotransmitera
acetilholina koji upliviše na nerve upletene u usredsređenost, pažnju i
pamćenje. Kod obolelih od Alćajmerove boljke oni se postepeno oštećuju.
Proširenje misaono-saznajnih moći postaće, kako se najavljuje, uskoro veliki
posao: lekarije osmišljene da isceljuju bolesne uzimaće i zdravi ljudi, i to
niko ne može da spreči.
Možda će se neko okuražiti da krene stopama Aleksisa Lemera. |
| |
| S. Stojiljković |
|
| |
| Bojni otrovi |
| |
Kad su portugalski konkvistadori stigli u Brazil, početkom 16. veka, dočekali
su ih domoroci koji su pokušali da odbrane svoju zemlju paleći ljute paprike
na užarenom uglju da bi se proizveo toksični dim. Uprkos ovom genijalnom
odbrambenom sredstvu, domoroci su ipak izgubili zemlju jer su okupatori
imali bolje, vatreno oružje. Otrovni gas se u početku koristio protiv
sitnijeg neprijatelja – buve. I u drevnoj Kini i Egiptu kuće su redovno
dimljene da bi se rešili ove napasti.
Kineski tekstovi iz 4. veka pre n. e. beleže upotrebu hemijskog oružja
protiv armija koje su opsedale gradove; dok su napadači prokopavali tunele
ispod gradskih zidina, branioci su tajno u njih unosili cevi od terakote. Na
krajevima cevi nalazili su se mehovi od volujske kože povezani sa pećima u
kojima su gorele otrovne supstance, kao što su kuglice od slačice ili biljke
komonika. Mehovi su upumpavali otrovne gasove u tunele, delujući na nervni
sistem neprijatelja, pa čak dovodeći i do smrti.
 Otrovi
su se koristili na bojnim poljima i u srednjem veku, tako što su mešani sa
barutom, povezivani smolom i stavljani u đule. Đulad je u početku izbacivana
iz katapulta, a kasnije iz topova. Upaljeni fitilj bi osigurao da bomba
eksplodira u vazduhu ili prilikom doletanja, goreći i šireći svoj otrovni
dim u gustim oblacima po neprijateljskim linijama.
U Vojnoj enciklopediji pisanoj 1044, Ceng Kungljang daje formule za dve
bombe sa otrovnim gasom koje bi se katapultom izbacivale na neprijatelja.
Glavni sastojci njegove „bombe s otrovnim gasom” bili su akonit (ekstrakt
biljke jedić) i arsenik. Bomba je bila uvijena u papir i uvezana vlaknima
kudelje, a palila se neposredno pre ispaljivanja na neprijatelja. Ceng piše
da su njena isparenja, ukoliko se udahnu, uzrokovala krvarenja iz usta i
nosa.
Još strašniji je bio Cengov recept za bombu od ljudskog izmeta u kojoj su se
osim osušenog i isitnjenog izmeta nalazili nalep, čaure sapunske bobice (ploda
sapunovog drveta), španska mušica, pepeo itd. Ta smrdljiva mešavina se
držala u staklenim bocama, a prilikom upotrebe se spajala sa barutom,
neposredno pre ispaljivanja. Ceng je tu bombu naročito preporučivao za napad
na gradove i beležio da ona može da probije oklop i da dovede do ozbiljne
iritiranosti i plikova na koži. Da bi se izbeglo da i sami artiljerci
podlegnu ovom smrtonosnom otrovu, preporučivao je da sisaju suve šljive i
kineski sladić.
Srednjovekovni Kinezi su razvili čak i nešto slično današnjem suzavcu. Jang
Vang Li, u svojoj Ushićenoj odi za morske jegulje nalik ratnim brodovima,
opisuje jednu pomorsku bitku iz 1161. godine:
„Pobunjenici Vanjen Ljanga došli su do severne obale reke... ali naša flota
je bila sakrivena... Onda je iznenada ispaljena jedna praskava bomba. Bila
je napravljena od kartona i punjena krečom i sumporom. Izbacivane iz
katapulta, ove bombe su padale iz vazduha, a u dodiru sa vodom eksplodirale
kao grom, dok je sumpor pucao uz plamen. Karton se lomio i razbacivao kreč u
dimnoj magli koja je zaslepljivala ljude i konje tako da ništa nisu videli.
Onda su naši brodovi krenuli da napadnu brodove neprijatelja i svi su se
njihovi ljudi i konji podavili, tako da su bili potpuno poraženi.” |
| |
| |
|
| |
| Najvrelija voda na Zemlji |
| |
U stanju kakvo pre nije viđeno u prirodi, tečnost kulja iz dva crna duvala (otvori)
na Srednjeatlanskom grebenu – gušća od pare, lakša od tečne. Ispira metale i
druge sastojke iz stena s kudikamo većim učinkom
 Čak
ni maštoviti Žil Vern to nije predvideo: na samom dnu Atlantskog okeana
geohemičarka Andrea Košinski pronašla je nešto, zaista, nesvakidašnje. „To
je voda, ali ne onakva kakvu znamo”, kaže ona. Na dubini većoj od tri
kilometra, smeštena na ogromnom mehuru od magme, nalazi se najvrelija voda
ikada otkrivena na Zemlji. U stanju kakvo pre nije viđeno u prirodi, tečnost
kulja iz dva crna duvala (otvori), zvana „Dva čamca” i „Sestrinski vrh”.
Andrea Košinski, sa Univerziteta Jakobs u Bremenu (Nemačka), kaže da je to
nešto između gasa i tekućine, a moglo bi da pruži prvi uvid u postupak
ispiranja iz Zemljine utrobe i ispuštanja u okeane suštinskih minerala i
hranljivih materija, poput zlata, bakra i gvožđa.
Neobična tečnost ključa i isparava s porastom temperature i pritiska.
Ukoliko oba činioca pređu kritičnu tačku, nešto se neobično desi: gasno i
tečno stanje (faza) stope se u nesvakidašnju tečnost – gušću od pare, a
lakšu od tečne vode.
Brzo zagrevanje
U laboratorijama su i obična i morska voda već prelazile pomenutu kritičnu
tačku, ali dok Andrea Košinski nije 2006. sa saradnicima otplovila južno od
ekvatora na Atlantskom okeanu, niko u prirodi video tzv. superkritične
tečnosti. Geohemičari su pretpostavljali da, ako ih igde mogu naći, to su
veoma duboki hidrotermalni otvori.
Prvi put grupa naučnika je isplovila 2005. godine da ispita južni kraj
Srednjeatlantskog grebena. Tamo je otkrila nove podmorske otvore koje su
2006. i 2007. ponovo posetili. I svaki put su spuštali termometar da izmere
tempereaturu. Računarsko oponašanje (model) pokazuje da tečnost koja izlazi
iz dotičnih „crnih dimnjaka” curi u okolne pukotine na morskom dnu,
postepeno se zagrevajući što se dublje spuštala i približavala magmi. Na
kraju, na temperaturi od 407 Celzijusovih stepeni i pritisku od 300 bara,
voda je postala superkritična.
Pošto je superkritična voda ređa od vode u tečnom stanju, ispaljuje se u
vidu mehura ka morskom dnu kroz ispuste.
Još u toku prve posete 2005. istraživači su izmerili da temperatura u
otvorima iznosi, najmanje, 407 Celzijusovih stepeni, a da za samo 20 sekundi
dosegne 464! Superkritična voda ispira metale i druge sastojke iz stena s
kudikamo većim učinkom od one u tečnom ili gasovitom stanju. Zlato, bakar,
gvožđe, mangan, sumpor i mnogi drugi hemijski elementi izlaze iz Zemljine
utrobe kroz „crne dimnjake”.
Oprema se topi
Pojedini, poput sumpora, obezbeđuju energiju za pokretanje „lanca ishrane”
organizmima prilagođenim da žive bez svetlosti; na sličan način mikrobi u
višim slojevima koriste mangan. Gvožđe je od suštinske važnosti za
umnožavanje fitoplanktona. Procenjuje se da pola mangana i deseti deo gvožđa
u okeanima dospeva, verovatno, iz ovih otvora.
Imamo priliku da u velikoj meri poboljšamo svoja predviđanja kruženja
tečnosti i prenosa toplote i mase, smatra geohemičar Margaret Tivi iz
Okeanografskog instituta u Vuds Holu (SAD).
Zbog surovih uslova, dočaravanje u računaru jedini je put za razumevanje
zbivanja (procesi) u kojima se elementi s morskog dna izvlače blizu vrelih
izvora. Još nije moguće bušiti ma kakve rupe, objašnjava Andrea Košinski,
jer su temperature toliko visoke da bi se najveći deo opreme istopio! Upravo
prikupljeni podaci biće dragoceni u proveravanju postojećih naučnih
predstava.
Nalazi su bitni iz još jednog razloga: Srednjeatlantski greben se ne uvećava
toliko brzo, za razliku od Tihookeanskog na kojem se znatno više magme
izbaci bliže morskom dnu. U Tihom okeanu otvori se ohlade posle, otprilike,
godinu dana, verovatno su „Dva čamca” i „Sestrinski vrh” uzburkani (aktivni)
od zemljotresa koji je oblast uzdrmao 2002.
Andrea Košinski zamišlja da ispod ima magne u većim količinama, s čime nije
saglasan Kolin Devi sa Univerziteta u Kilu. On naglašava da bi dugotrajne
temperature mogle da naveste nešto krupnije: činjenica da se otvori brže
hlade u Tihom okeanu mogla bi ukazivati na to da je kora tamo mnogo više
prožeta vodom nego u Atlantskom. |
| |
| S. Vukašin |
|
| |
| Vitamin B možda dobar u prevenciji od srčanog
udara |
| |
Vitamin B može da štiti od srčanog i moždanog udara, ali treba biti oprezan u
konzumiranju tog vitamina jer njegovo preventivno svojstvo nije potvrđeno,
saopštili su norveški naučnici u najnovijoj studiji u SAD.
Posle studije objavljene 1998. godine, mnogi ljudi su pomislili da vitamin B
stiti od srčanog i moždanog udara, posebno drugog srčanog napada. Ali jedna
nova studija navodi da to i nije baš tako, prenosi danas "Glas Amerike"
(Voice of America).
Više od jedne decenije, lekari i pacijenti sa problemima srca bili su veoma
zainteresovani za vitamin B zbog ranijih studija koje su pokazivale da bi on
mogao da odbrani od drugog srčanog napada i pomogne u prevenciji moždanog
udara.
B vitamini smanjuju nivo jedne aminokiseline pod nazivom homocistein koja
izaziva stvrdnuće arterija. Visoki nivo homocisteina smatra se kao faktor
rizika za oboljenja koronarnih arterija.
Istraživači iz Haukeland Univerzitetske bolnice u Norveškoj želeli su da
provere da li smanjivanje tog nivoa može da poboljša zdravlje pacijenta.
"Mogli smo da smanjimo vrednosti homocisteina i samim tim pomislili smo
takođe da bi mogli da smanjimo rizik od dobijanja novih srčanih napada i
bolesti povezanih sa tim", rekla je stručnjak Marta Ebing.
Svaki treći pacijent, koji je imao srčani napad dobio je novi napad u roku
od tri godine.
Istrazivači su pratili više od 3.000 pacijenata sa bolestima koronarne
arterije tokom tri godine. Neki od njih uzimali su dnevnu dozu razlicitih B
vitamina: B12, B6 i mravlju kiselinu. Drugi su primili lažni lek.
"Smanjili smo homocistein za oko trećinu, ali nije izgledalo da ima bilo
kakvih dobrih efekata", rekla je ona.
Istrazivači su naveli da različite vrste vitamina B koje su date pacijentima
nisu pomogle.
"Naši rezultati mogli bi da znače da homocistein nije promenio pravac
bolesti koronarnih arterija, ali je on samo oznaka povećanog rizika kod
pacijenata sa bolestima koronarnih arterija", navodi se u studiji.
Neimenovani portparol Americkog udruženja za borbu protiv srčanih bolesti
rekao je da lekari treba da prihvate da B vitamini ne pomažu u prevenciji
prvog srčanog napada.
On je rekao da je i dalje najbolja prevencija dobra ishrana, održavanje
nivoa holesterola, vežbanje i prestanak pušenja.
Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
