|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1170, 19. septembar 2008.
| Najveća finasijska kriza |
| |
Na finansijskom tržištu se beleži najveća kriza od Velike depresije u prvoj
polovini prošlog veka.
Svetske centralne banke okupile su se kako bi upumpale ekstra dolare na
globalna novčana tržišta u sklopu nastojanja da obezbede likvidnost.
Evropska centralna banka (ECB), američka Uprava federalnih rezervi (FED),
Banka Engleske, Banka Japana, Švajcarska narodna banka i Banka Kanade
objavile su da rade zajedno kako bi ublažile problem likvidnosti.
 ECB
i Banka Engleske saopštile su da će svaka upumpati na tržište po 40
milijardi dolara dok je FED odobrio povećanje sume za "svop" (snjap)
aranžmane za 180 milijardi.
Centralna banka Japana sa SAD je postigla "svop" aranžman u vrednosti 60
milijardi dolara po kojem će FED obezbediti dolare učesnicima u trgovini na
japanskom tržištu.
FED je takav aranžman, u vrednosti 10 milijardi dolara, postigao i sa Bankom
Kanade. "Centralne banke će nastaviti da rade zajedno i preduzimaće
odgovarajuće korake kako bi smanjile pritiske", navodi se u saopštenju ECB.
Zajednička akcija predstavlja odgovor centralnih banaka na potrese na
finansijskim tržištima, kao i na bojazni od novih krahova.
Sve je počelo kada je američka investiciona banka Liman braders zatražila
zaštitu od poverioca, Meril Linč izgubio samostalnost a osiguranje AIG
dobilo spasilački kredit američke vlade.
Analitičari kažu da se potezom centralnih banaka neće iskoreniti uzrok
problema ali će on pomoći smirivanju tenzija na tržištu novca.
Inače centralne banke Japana, Australije i Indije upumpale na novčano
tržišta još 28 milijardi dolara. |
| |
| |
|
|
| Predlog rezolucije stavljen u dnevni red
Generalne skupštine |
| |
Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da ne može da
zamisli da bi Međunarodni sud pravde mogao da odluči da je proglašenje
nezavisnosti Kosova bilo legalno.
"Iskreno govoreći, teško mogu da zamislim takvu presudu Suda, jer mi smo
vrlo pažljivo pristupili ovom pitanju i u sve ovo verovatno ne bismo ulazili
da smo imali takva očekivanja", izjavio je Jeremić u Njujorku za Bi-Bi-Si na
srpskom jeziku.
Dodao je da odluke Međunarodnog suda pravde nisu obavezujuće, tako da vlade
mogu, ali ne moraju da ih prihvate.
"Odluke ovog Suda imaju i nose veliku moralnu težinu i to je nešto što će
naša vlada uzeti u obzir kada bude donosila odluku o tome kako da reaguje na
konačnu sudsku odluku", kazao je Jeremić.
Na pitanje da li je uveren da će doći do glasanja o inicijativi Srbije
imajući u vidu da zapadne zemlje, koje su podržale nezavisnost Kosova,
lobiraju protiv toga, Jeremić je odgovorio da se tu radi o principu i dodao
da predložena rezolucija ne sadrži ni jednu političku kvalifikaciju kosovske
jednostrano proglašene nezavisnosti.
Upitan šta očekuje od glasanja na Generalnoj skupštini UN i da li misli da
će zemlje poput Britanije ili SAD glasati, Jeremić je odgovorio da se
predstavnici te dve države na zasedanju Generalnog komiteta nisu usprotivili
stavljanju rezolucije na dnevni red.
Ministar je takođe ukazao da je bilo zemalja koje su snažno založile da se
prihvati predlog rezolucije i to pre svega Španija, Egipat, Argentina kao i
neke druge zemlje.
Generalni komitet UN jednoglasno je prihvatio da se u dnevni red zasedanja
Generalne skupštine UN uvrsti predlog rezolucije kojom se traži savetodavno
mišljenje Međunarodnog suda pravde o zakonitosti proglašenja nezavisnosti
Kosova.
Ministar je dodao da je poslednje nedelje septembra dan kada počinje
zasedanje Generalne skupštine UN i da se još ne zna kada će doći na glasanje
tačka Srbije, navodeći da "sad predstoji ubeđivanje 192 zemlje UN da glasaju
za rezoluciju Srbije".
Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je zadovoljstvo što su diplomatski
napori Srbije urodili uspehom i što je predlog rezolucije stavljen u dnevni
red Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Tadić je naglasio da taj uspeh nikako ne znači da je ceo posao obavljen jer
"nas tek čeka glasanje na sednici Generalne skupštine UN" i naveo da je
rezultat tog glasanja neizvestan.
"Pred delegacijom Srbije je veliki posao i mi ćemo u Njujorku pokušati u
direktnim razgovorima da ubedimo što veći broj članica UN da podrži
rezoluciju Srbije", istakao je Tadić, a prenela je pres služba predsednika
Srbije.
Generalni komitet UN jednoglasno je prihvatio da se u dnevni red zasedanja
Generalne skupštine UN uvrsti predlog rezolucije kojom se traži savetodavno
mišljenje Međunarodnog suda pravde o zakonitosti proglašenja nezavisnosti
Kosova. |
| |
| |
|
|
| Žene ponovo žele da budu domaćice |
| |
Tone li feministički san o ravnopravnosti muškaraca i žena u zaborav? Pa još
ne, ali sudeći prema rezultatima jednog britanskog istraživanja, sve više
muškaraca želi tradicionalnu suprugu, a sve više žena je spremno da to i
bude.
Više od 1.500 muškaraca i žena učestvovalo je u anketi u kojoj su morali da
odaberu osobine koje najviše cene kod supružnika. Dobijeni odgovori potpuno
bi se uklopili u staromodne vodiče za srećan brak iz 50-tih godina.
Na vrhu liste kod pripadnika muškog pola bili su, kako prenosi "Dejli meil",
roditeljstvo, briga za kuću, kuvanje i čišćenje.
Tek 16 odsto ispitanih izjavilo je da poštuju finansijsku stabilnost žene.
Iz toga se, kažu autori studije, da zaključiti da muškarci ipak više žele
ženu koja se brine za blagostanje doma, nego uspešnu poslovnu ženu.
Što je još zanimljivije, slično mišljenje dele i žene. Gotovo 40 odsto
ispitanica potvrdilo je da jako ceni finansijsku sigurnost koju im pružaju
muževi. Drugim rečima, sopstvena karijera im nije na prvom mestu.
Istraživanje je takođe pokazalo da većina žena, koja je doskora držala kako
je muškarac-metroseksualac - sasvim dobar partner, sada kaže da ne želi
partnera koji u kupatilu provodi više vremena od njih samih.
Većina žena sada želi musakarca "lovca", a za sebe mir i stabilnost svoga
doma.
Istraživanje ukazuje na to da se danas mnoge žene pitaju da li su
emancipacijom sebi učinile uslugu ili ne. I ko je tu, zapravo, u povoljnijem
položaju: ona žena koja po kišovitom danu ne mora da ide na posao ili ona
koja mora da se spremi i radi celi dan. Uz sve ono što je kod kuće čeka kada
se vrati sa posla.
Žene koje su do juče videle sebe kao ženu koja radi, nikada kao domaćicu,
sve češće se pitaju da li su spremne da se odreknu posla i da umesto toga
podižu decu i budu domaćice. Ta pomisao im više ne izaziva jezu.
Srećne domaćice više nisu retkost. Taj trend izgleda postaje sve izraženiji
u zapadnim zemljama. Doskorašnji imperativ - postići sve ođednom - biti i
žena od karijere i savršena domaćica i majka - čini se jenjava.
Univerzitet u Kembridžu objavio je nedavno studiju koja pokazuje da u nekim
zemljama na Zapadu opada broj onih koji veruju da žene mogu istovremeno da
grade uspešnu karijeru i da budu dobre majke.
Istračivači su u Britaniji, SAD i Nemačkoj ustanovili da se poslednjih
godina povećao broj onih koji veruju da kada žena radi, porodični život i
deca trpe.
Da li su ljudi počeli da se vraćaju tradicionalnom uverenju da je ženi mesto
kod kuće ? Jedan od autora studije, profesorka sociologije na Kembridžu,
Žaklin Skot, kaže da nije baš tako.
"Promena ne ide u pravcu opadanja podrške za jednakost polova. Još
preovlađuje stav da žene treba da rade. Međutim, ljudi nisu više toliko
sigurni da li je moguće da majka radi, a da to ne izazove probleme u
funkcionisanju porodice".
Pojedine žene postaju umorne od karijere i žele da se, ako ne zauvek, bar na
izvesno vreme, posvete samo deci i kući.
Nove domaćice naravno ne žele da se uklope u staromodni kliše koji
podrazumeva da su neuredne, nezadovoljne, nervozne, neobrazovane.
Neke od onih koje su se odrekle karijere, kažu da uz dobru organizaciju,
kućni poslovi ne moraju da budu noćna mora i da se može odvojiti vreme i za
sebe.
Ima samo jedan, za mnoge ipak nedostižan uslov - da muž dovoljno zarađue da
može sam da izdržava porodicu. |
| |
| |
|
|
| Dabić ne može odbraniti Karadžića |
| |
Guru Dabić neće biti u stanju da odbrani Radovana Karadžića, a kamo li
Republiku Srpsku. Zato je uslov svih uslova da bar Karadžić počne
najozbiljnije da se sprema za odbranu Karadžića i da se u potrebnoj meri
osloni na pomoć ozbiljnog tima savetnika....
Savršeno je legitimno što Radovan Karadžić kaže da ne priznaje Haški
tribunal. Takozvani Međunaroodni krivični sud za ratne zločine u bivšoj
Jugoslaviji ilegalna je tvorevina, stvorena u cilju pružanja kvazipravnog
pokrića bezakonoj balkanskoj politici koju još od ranih 90-ih vode zapadne
sile predvođene SAD.
 Zauzevši
svoj stav, dr Karadžić je imao dve isto tako legitimne opcije. Jedna je da s
prezirom odbaci svako učešće u suđenju koje mu predstoji kao farsu sa
kovertiranim ishodom - i da se potom smireno posveti knjigama, muzici,
pisanju i tihovanju, prepuštajući inkvizitorskom aparatu da odradi svoj
prljavi posao. Druga je da, poput Miloševića, uporedo sa principijelnim
stavom o nepriznavanju suda, prihvati vođenje sopstvene odbrane da bi imao
punu kontrolu nad obradom i prezentacijom argumenata i materijala - ne
toliko radi haškog suda, koliko radi suda istorije.
Svakog čoveka svesnog da će presuda dr Karadžiću biti povod za nove zahteve
za likvidaciju Republike Srpske kao "zločinačke tvorevine" treba da
onespokoji činjenica da se on formalno izjasnio za drugu alternativu, ali da
ima indicija da se on već sedmu nedelju u haškoj ćeliji ponaša kao da će
slediti onu prvu. Proteklih mesec i po dana po dolasku u Sheveningen, naime,
dr Karadžić je proveo u čitanju beletristike i duhovne literature i
meditaciji, zanemarujući gomilanje hiljada stranica materijala koje valja
pročitati i proučiti da bi se osmislila ozbiljna odbrana.
Zadatak obrade materijala i pripreme odbrane u jednom tako složenom slučaju
kao što je Karadžićev, pogotovu s obzirom na maltene neograničene resurse
tužilaštva, znatno prevazilazi moći ma kog pojedinca. Ovo je Slobodan
Milošević shvatio i imenovao pravne savetnike, koji su se oslanjali na tim
saradnika zaduženih kako za terenski rad tako i za obradu pojedinih
segmenata optužnice i propratnu poplavu materijala koja je stizala iz
Tužilaštva. Taj tim doduše nije uvek funkcionisao besprekorno, a i sam
Milošević je često prenebregavao preporuke savetnika. U celini je njegov
učinak u sudnici ipak bio impresivan, od početka procesa februara 2002, pa
sve do njegove smrti marta 2006. godine.
Treba istaći da je Milošević zadovoljavao tri uslova koji su se pokazali kao
neophodni, premda ne i dovoljni, za uspešno vođenje sopstvene odrane pred
haškim sudom. Bio je pravnik po akademskom obrazovanju, britki intelekt po
prirodi (što mu priznaju i politički neprijatelji) i uporni radnik po navici.
Imajući u vidu složenost i neumoljive zahteve posla sopstvene odbrane,
neophodno je da se svi oni kojima je opstanak Republike Srpske na srcu
otvoreno upitaju da li je i u kojoj meri dr Radovan Karadžić spreman, pa i
sposoban da ponese tako teško breme.
Nebitni Holbruk
Karadžićevo insistiranje na navodnom sporazumu o imunitetu sa Ričardom
Holbrukom, na koji se neprekidno pozivao prvih dana po hapšenju i
prebacivanju u Hag, podsećalo je na bezbroj puta osvedočenu spremnost
političkih vođa Republike Srpske iz ratnih vremena da dopuste tzv.
međunarodnoj zajednici da ih prevodi žedne preko vode. Od Lisabona početkom
1992. do Dejtona krajem 1995, na Palama nije sazrela spoznaja hipokrizije,
pokvarenosti i spremnosti na laži i prevare belosvetskih ala i vrana sa
kojima su imali posla.
Taj sporazum jeste postojao, ali to nije bitno. Karadžić ga je odveć
ozbiljno shvatio, ne sagledavajući da o nekom džentlmenskom sporazumu ne
može biti ni govora jer Holbruk nije džentlmen. On je političar, što znači
da neće dozvoliti pukim principima da stanu na put ostvarenju zadatih
ciljeva. Ako je njemu 1996. bio cilj da Karadžića ukloni sa političke scene
i da SDS neutrališe, on bi mu obećao ako treba i počasnu diplomu Harvarda i
pride milion dolara na ciriškom kontu. Ništa od toga nije bilo vredno
paapira na kome je napisano. Ni posle četiri ratne godine, Karadžiću te
1996. nije bilo jasno da apriori treba poći od pretpostavke da je reč o
prevari ako Holbruk dolazi sa takvom ponudom.
MILOŠEVIĆEV PRIMER
Nije preterano reći da su te poslednje četiri godine Miloševićevog života, u
haškoj ćeliji, donele katarzrzu i delimično iskupljenje bivšeg predsednika
Srbije pred nacijom i istorijom za nebrojene grehe, svesne i nesvesne, iz
prethodne decenije i po. Brzo je shvatio da mu izlaska iz zatvora verovatno
nema, ali da je suđenje njemu suđenje naciji: optužbe su bile po definiciji
kolektivne. Sagledao je da bez obzira kakva bila njegova lična sudbina, on
obavlja jedan posao od istorijskog značaja. Pobijajući zlokobni haški
falsifikat novije srpske istorije kao jednog neprekinutog zločinačkog
udruživanja u cilju stvaranja Velike Srbije, projekta koji tobože ima svoj
krvavi trag od Garašanina do danas, Milošević je napokon i u svojoj ličnoj
motivaciji i u svom javnom delovanju (tj. nastupu u sudnici) spojio lični i
nacionalni interes.
U prethodne tri decenije njegovog ličnog i političkog života taj spoj nije
postojao.
Čak da dr Karadžić sa zakašnjenjem nađe taj papir, a grafolozi potvrde
autentičnost Holbrukovog potpisa, tužioci i sudsko veće samo bi slegli
ramenima i konstatovali da to šta je gospodin Holbruk potpisao pre 12 godina
možda obavezuje njega samoga, ali nikako i sud. Tribunal, eto, deluje u
skladu sa mandatom UN - njihov je stav - i stoga nije obavezan da ispoštuje
ma kakva obećanja nekog uveliko bivšeg funkcionera jedne od zemalja-članica
svetske organizacije.
Pitanje - da li je tog sporazuma bilo i kako je bio sročen - manje je bitno
za odbranu dr Karadžića od teških optužbi prorotiv njega samog, a time i
Republike Srpske. Holbruk nije izgubio ni minut sna zbog dokaza koje
Karadžić iznosi o njegovoj lažljivosti. Ako nije greh bombardovati Srbe,
podmetati im genocid, otimati im teritorije, onda svakako nije greh lagati
njihove lidere. Nesumnjivo bi se bivši američki diplomata slatko nasmejao na
Karadžićevu izjavu da je zazirao od predaje Hagu zbog navodne opasnosti da
Holbruk organizuje njegovo ubistvo kako istina o sporazumu ne bi izašla na
videlo. Ako Karadžić ne veruje u istinitost te svoje tvrdnje, nije trebalo
da je iznosi jer ispada smešan. Ako pak iskreno veruje da je tako, njegova
moć rasuđivanja je pod ozbiljnim znakom pitanja.
Moć funkcionisanja za odbranu
Karadžićeva moć funkcionisanja za odbranu, uslovno rečeno, na Miloševićevom
nivou - dodatno je dovedena u sumnju njegovim pojavljivanjem 29. avgusta
pred sudskim većem Tribunala radi izjašnjavanja o krivici. On je tom
prilikom rekao da je tribunal "sud NATO koji želi da ga likvidira". Tu je
tvrdnju dan kasnije ponovila njegova ćerka Sonja, rekavši da se sprema
likvidacija njenog oca u zatvoru.
Haški insajderi, međutim, uključujući iskusne advokate koji već godinama
rade na odbrani srpskih klijenata, odlučno tvrde da je istina dijametralno
suprotna. "Za sud i tužilaštvo iznenadna Karadžićeva smrt bilala bi krajnje
nepoželjna", kaže jedan od njih," jer su su uvereni da je on, prosto rečeno,
emotivno nestabilan, stručno nesposoban i intelektualno nedorastao zadatku,
što im olakšava posao".
Tvrdnja o Karadžićevoj nestabilnosti znatno dobija na težini nesuvislom
replikom koju je uputio sudiji Ianu Bonomiju pošto je ovaj u zapisnik uneo
da se optuženi ne oseća krivim. Iznenada nasmejani Karadžić ga je upitao, "Da
li mogu da vas držim za reč "U vezi sa čim" - uzvratio je iznenađeni Bonomi.
"Da nisam kriv!" - na to će još uvek nasmešeni Karadžić. Sada već namršteni
Bonomi uzvratio mu je ledenim glasom, "To ćemo tek da vidimo, gospodine
Karaadžiću".
Opisana scena mučna je do krajnosti. Da li je po Karadžićevoj proceni to
zaista bilo mesto, vreme i prilika za pokušaj uspostavljanja nekakvog
neformalnog, pa čak i šaljivog dijaloga sa sudijom. Pa čak i da je rekao
nešto zaista vispreno (umesto što je odvaliio neduhovitu besmislicu), da li
je Karadžić imao u vidu da su u njega uprte oči desetina miliona ljudi širom
sveta, uključujući milione njegovih sunarodnika i njihovih neprijatelja Da
li je stvarno mislio da će takvim nastupom doprineti svom kredibilitetu u
očima suda, međunarodne javnosti, pa i svojih nekadašnjih saboraca
Posle više od decenije skrivanja pod lažnim identitetoom, ni najstabilnija
ličnost ne bi mogla da se vrati "u normalu" bez izvesnih posledica. Dr
Karadžiću ne treba zameriti ako je delimično još uvek uživljen u gurua "Dabića".
Taj Dabić, međutim, izgleda misli da sebi može dopustiti luksuz frivolnih
kozerija pred sudom i dangubnog opuštanja u ćeliji, jer sve šta se oko njega
doogađa tiče se nekog drugog. David Dabić možda može da izleči bolno rame
jednog zatočenog starešine VRS bioenergetskim dodirom, ali zasigurno ne može
da brani predsednika Karadžića.
Vreme za akciju
Treći mesec Karadžićevog zatočeništva je na pragu, a da on ni korak nije
bliži rešenju dileme sa početka ovog teksta.
Ugledne ličnosti koje su mu bliske i u koje on ima poverenja - pravnici,
akademici, duhovnici... - moraju da postojanje problema prime k znanju, da
ga ozbiljno sagledaju i da shodno tome deluju savetom i praktičnom pomoći.
Za početak to iziskuje odlaske u posetu zatvoreniku u Sheveningen sa jasnim
ciljem koncipiranja njegovog nastupa pred sudom. Prepustiti bitne odluke
članovima uže porodice ravno je prihvatanju linije najmanjeg otpora.
Prihvatiti, pak, zdravo za gotovo njegova uveravanja da je sve pod kontrolom
i da on zna šta radi - bilo bi katastrofalno i za njega samoga, a što je još
važnije i i za dobar deo srpskog naroda zapadno od Drine čija je sudbina
delimično vezana i za ishod ovog suđenja.
Konkretno govoreći, na Karadžića treba uticati da imenuje jednog
prvorazrednog savetnika, dakle nekog međunarodno priznatog advokata kalibra
jednog Deršovica, kao i ekipu pomoćnika koji su se već detaljno upoznali sa
pristupom i materijalima Tužilaštva u dosadašnjim slučajevima (Sarajevo,
Srebrenica, Prijedor, itd). Svaki od njih, pak, treba da obrazuje sopstveni
tim, tako da nijedna stranica materijala ne ostane nepročitana, nijedan
scenario efektne replike optužbama nerazmotren, nijedna greška tužilaštva
propuštena, nijedan potencijalno koristatan svedok zaboravljen. Bitno je
rušiti optužbu za genocid i mit o zajedničkom zločinačkom poduhvatu; sve
ostalo, uključujući i godine ili decenije robije koje će mu neminovno biti
izrečene, možda mu može biti i sporednno.
Zadatak odbrane dr Karadžića na predstojećem suđenju u Hagu možemo uporediti
sa upra-vljanjem složenim sistemom poput Majkrosofta ili sa pilotiranjem
lovca MIG-29. Za uspeh nije dovoljna ni pilotska dozvola za "boing-737", a
kamoli odavno položena B kategorija. Ovoga dr Karadžić trenutno još nije u
potrebnoj meri svesttan. Da li će, kada i u kojoj meri tu kardinalnu
činjenicu sagledati, a posebno šta će tim povodom učiniti, ne tiče se samo
njega.
Guru Dabić neće biti u stanju da odbrani Radovana Karadžića, a kamo li
Republiku Srpsku. Zato je uslov svih uslova da bar Karadžić počne
najozbiljnije da se sprema za odbranu Karadžića i da se u potrebnoj meri
osloni na pomoć ozbiljnog tima savetnika.
Piše: Srđa Trifković
GLAS JAVNOSTI,
18. septembar 2008.
ILEGALNOST SUDA
Ilegalnost tog suda datira od samog njegovog nastanka, pukom rezolucijom 827
Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 25. maja 1993, a ne odlukom
Generalne skupštine koja bi ga učinila zakonitim.
Politička svrha jasna je i iz dosadašnje prakse te institucije: od
orvelovske, na barem milion Srba primenjive formule "zajedničkog zločinačkog
poduhvata", preko etničke disproporcije u optužnicama i presudama, do
skaradnih oslobađajućih presuda Ramušu Haradinaju i Naseru Oriću.
SVEDOČIO DVA PUTA
Dr Srđa Trifković, spoljnopolitički urednik američkog mesečnog časopisa
Hronike (Chronicles), pojavio se pred Haškim tribunalom kao svedok odbrane
dr Milomira Stakića (mart 2003.) i Ljubiše Beare (septembar 2008.) |
| |
| |
|
|
| Briga o deci i obrazovanju u žiži
interesovanja |
| |
 Konzervativac
Stiven Harper se, optužući opoziciju da predlaže skupe programe koje zemlja
ne može da izdrži, zadržao na predlaganju relativno skromnih mera za
odbijanje dece od pušenja, poput zabrane stavljanja aroma u cigarete. U
želji da pridobije glasove ženskog dela populacije, on je pre nekoliko dana
obećao porodiljsko odsustvo i roditeljske beneficije za samostalne
privrednike, objašnjavajuće da nije u redu da oni zbog vladine politike budu
prinuđeni da biraju između bavljenja poslom i stvaranja porodice.
 Govoreći
ispred jednog vrtića u Torontu, lider NDP-a Džek Lejton je najavio da će,
ukoliko bude izabran, već u prvoj godini izdvojiti 1,4 milijarde dolara za
otvaranje novih 150 hiljada mesta za decu u vrtićima. Naredne godine donele
bi nova ulaganja i samim tim dalje povećanje kapaciteta za pristupačan i
kvalitetan smeštaj dece, istakao je Lejton, istupajući u društvu svoje
supruge Olivije Čau, takođe poslanika NDP-a.
U svom predizbornom obraćanju na Univerzitetu u Entigonišu, N.S., liderka
Zelene stranke Elizabet Mej obećala je da će svršenim studentima biti
ponuđene olakšice pri vraćanju kredita. Svakome ko završi fakultet ili
koledž biće upola umanjen iznos kredita koji treba da vraćaju. Mejova je
istakla da mladi u Kanadi zaslužuju da dobiju obrazovanje koje neće
doživljavati kao kaznu zbog kasnije otplate duga.
 Džek
Lejton, prvi čovek NDP-a, predstavio je plan za zdravstvenu zaštitu, koji je
napravila njegova stranka, kojim bi se milijarda dolara izdvojila, tokom pet
godina, za povećanje broja studenata medicine i medicinskih sestara. Planom
je predviđeno i da se oslobode obaveze vraćanja kredita oni koji kao
porodični lekari ostanu u opštoj praksi deset godina.
Lider liberala Stefan Dion (desno) najavio je veliku reformu stipendija i
kredita koji se odobravaju studentima koledža i univerziteta za pomoć pri
sticanju visokog obrazovanja. On je obećao 1,2 milijarde tokom četiri godine
za direktnu, ali i indirektnu pomoć pri studiranju, kroz smanjene kamate za
kredite, produžen grejs period za vraćanje pozajmica i sredstva za
visokoškolske obrazovne institucije. |
| |
| |
|
|
| Poseta Ministra za dijasporu Torontu |
| |
Ministar za dijasporu, Srđan Srećković, ukratko je izneo svoje buduće smernice
u radu, koje će se, po svemu sudeći, razlikovati od prethodnih ministarstava.
Kanada je zemlja koja je prva izabrana za posetu Ministarstva baš zbog svoje
stare i brojne dijaspore.
"Ja sam kao jedan od prvih prioriteta na početku rada definisao čvrsto
uverenje da je neophodno usvojiti Zakon o dijaspori. Siguran sam da će ovo
Ministarstvo biti mnogo snažnije nego prethodno. Hteo bih da usvajanje
Zakona ima jasnu poruku: želimo da postavimo normativnu bazu na kojoj će se
voditi politika prema dijaspori na srednji i duži rok", rekao je Ministar
Srećković.
Nacrt ovog Zakona trebalo bi da bude objavljen za mesece dana, a zatim dat
na javnu raspravu. U radu će se, kako smo čuli, koristiti iskustva zemalja
koje imaju značajnu i brojnu dijsaporu kao što su Indija, Irska, Izrael. Tim
povodom u Beogradu će biti održana i Međunarodna konferencija pod
pokroviteljstvom UN na kojoj će učestvovati eksperti zemalja koje imaju
važan uticaj na dijasporu.
"Kada dijaspora definitvno uđe u zakonodavni sistem republike Srbije, više
nikada neće moći da bude zanemaren uticaj matice prema dijaspori, bez obzira
na postojeći odnos političkih snaga", rekao je Ministar i nastavio: "Ne
želim previše da obećavam, videće se rezultati mog rada, ali ono u šta
verujem je, da je politika, koja je vođena prema dijaspori bila pogrešna
duže od 50 godina i da treba staviti tačku na odnose nepoverenja. Treba
početi od partnerskih odnosa od kojih će imati koristi i država Srbija i
naša dijaspora."
 On
je zatim istakao da je upravo to, odsustvo poverenja, jedan od najvećih
problema i da zna da je mnogo puta do sada dijaspora bila izneverana i
prevarena od strane države Srbije.
"Ja ću posebnu pažnju", rekao je Ministar," za razliku od nekih mojih
prethodnika pokloniti privrednoj saradnji, jer mislim da je konačno došao
trenutak da možemo mnogo brže da se razvijamo nego što je to bio do sada
slučaj."
Ministar je zatim pozvao dijasporu na ulaganje investicija u Srbiju, koja se
sve više bliži Evropskoj Uniji, a samim tim i brže razvija. "Dijaspora bi
trebalo da uzme učešće u ovom razvoju, ne samo iz kvazi patriotskih razloga
i nacionalne demagogoje, već zbog toga što je tržište u Srbiji brzorastuće",
naglašava Ministar Srećković.
Po njegovim rečima, Srbija je interesantna za ulaganje i oni prvi koji budu
zauzeli poziciju na tržištu imaće mnogo bolju perspektivu za svoj biznis u
Srbiji.
Kao veoma važna stavka je i stimulisanje mladih i obrazovanih ljudi koji
razmišljaju o povratku u domovinu, a čulo se da država Srbija može da
garantuje ekonomsku perspektivu i zarade koje su na nivou zarada u stranim
firmama. Tako je zahvaljujući potpisanom Ugovoru o saradnji između
Ministrastva za dijasporu i najveće kompanije za zapošljavanje u Srbiji "Inofostud",
prošle godine 35.000 ljudi dobilo posao.
Što se tiče procesa kulturne saradnje, to je nešto što je dugoročan posao
države Srbije i Ministarstvo će sve stare projekte nastaviti da realizuje, a
ujedno, nove pokrenuti.
Ministar je ovom prilikom, za uložene napore na očuvanje srpskog jezika kod
dece pohvalio Generalni Konzulat u Torontu, jer se u poslednjih godinu dana
broj dece koja uče srpski jezik po školama, povećao na preko 1000. Ta cifra
naravno nije dovoljna, ali zato jeste, ohrabrujuća.
Na pitanje novinara o finansiranju projekata, čuli smo da Ministarstvo pomno
prati realizaciju projekata koji su dobili sredstva na prošlom konkursu i da
će se tražiti izveštaj od svih, a na osnovu priloženog oceniti njihov rad i
eventulano finansiranje budućih. Što se novog konkursa tiče, on će biti
raspisan 1. novembra 2008.godine.
"Kako vlada veliko interesovanje za finansiranje tih projekata mi ćemo
tražiti detaljan izveštaj u skladu sa zakonom o trošenju sredstava i o tome
kako su projekti realizvani i da li su dali očekivane rezultate" dodao je
Ministar.
Posle konferencije za novinare razgovor sa Ministrom za dijasporu Srđanom
Srećkovićem i državnim sekretarom Ministrastva za dijapsoru Miodragom
Jakšićem, nastavljen je na tribini sa dijasporom. Potom je usledio večernji
koktel u uvek prijatnoj atmosferi Generalnog Konzulata Srbije u Torontu .
Mikrofoni su isključeni, kamere ugašene.
Novi Ministar za dijaporu je neosporono mlad, pametan, razborit i elokventan
čovek. Okrenut budućnosti. Napretku.
“…U prošlosti smo imali svetlost što je svetlucala, danas imamo svetlost
koja plamti, a u budućnosti svetlost će sijati preko zemlje i mora…” zapisao
je negde, nekada Čerčil. |
| |
| Ksenija Vučević |
|
|
| Počela borba za tron, prvak evrope bez pobede |
| |
Zvanični šampion Evrope Mančester junajted nije uspeo da startuje pobedom u
ovogodišnjem ciklusu LŠ nakon mršavih 0:0 protiv Viljareala, dok je Juventus
po ko zna koji put u karijeri spasio Alesandro Del Pjero koji je posle
fantastičnog slobodnjaka obezebedio minimalnu pobedu protiv Zenita.
Na ostalim mečevima Arsenal je u finišu spasio bod u Kijevu, Seltik je sa
bele tačke promašio pobedu protiv Alborga, a Lion se tek u nastravku meča
protiv Fiorentine vratio u život, dok BATE Borisov nije imao šta da traži u
Madridu.
Bajern je odneo tri boda iz Bukurešta, dok je u utakmici sa najviše golova
Porto bio bolji od Fenera.
Aktuelni prvaci Evrope nisu uspeli da trijumfom otvore novu sezonu Lige
šampiona, pa su uprkos totalnoj dominaciji protiv Viljareala, svojim
navijačima doneli samo puno lepih akcija i jedan bod - 0:0.
Mančester junajted je na Old Trafordu imao zadatak da pokaže ambicije u
novoj sezoni elitnog takmičenja i pobedom protiv Viljareala obraduje
navijače posle traljavog starta u Premijer ligi. Igrači su se od početka
utakmice dobrano potrudili da ispune očekivanja, pa je tokom 90 minuta
fudbal uglavnom gledan samo pred golom "žute podmornice", ali agresivna igra
Nanija, Teveza i Runija nije davala prave rezultate.
Apsolutna dominacija na terenu Mančestera je trajala sve do 60. minuta kada
je Viljareal pripretio praktično prvi put na utakmici. Prelepu akciju
završio je Franko, čiji je fantastičan udarac od prečke završio pravo u
rukama već savladanog Van der Sara. To je bio znak za uzbunu, pa je Aleks
Ferguson sa klupe ubacio Kristijana Ronalda u 62. minutu.
Ulazak zvanično najboljeg fudbalera dodao je još ritma u redove "đavola",
koji su ubrzo stigli do nove šanse. Rezervista Anderson je pronašao Teveza,
on je centrirao ka Ronaldu, a Portugalac je šmekerski iz prve poslao žabicu
- u ruke Lopezu.
Do kraja meča i dalje je lopta bila konstantno pred golom Viljareala, nizale
su se prilike, ali kada je Evans zatresao okvir gola u 83. minutu na
centaršut Ronalda, bilo je jasno da Mančester nije isti kada ne igra 90
minuta sa arogantnim Portugalcem - 0:0.
U manje zvučnom duelu grupe E, Seltik je dočekao Alborg i remizirao 0:0.
Jedino vredno pomena u prvom poluvremenu je šansa Danaca iz 15. minuta kada
je Kurt iz lepe pozicije promašio gol.
Na drugoj strani zeleno-beli su imali sjajnu priliku da povedu, iz penala. U
šesneastercu je oboren Šon Malouni, ali Robson nije uspeo da dovede Seltik u
vođstvo. Golman gostiju Zaza je nogom uspeo da sačuva mrežu svog tima.
U nastavku, Škoti su krenuli odlučnije i nanizali nekoliko šansi predvođeni
Nakamurom i Samarasom, ali su gosti uspešno odolevali.
U 77. minutu poništen je gol grčkog napadača zbog ofsajda. Nedugo zatim,
Alborg je ostao sa desetoricom igrača. Ipak, uspeli su da izdrže do kraja
meča i na debiju u Ligi šampiona osvoje veliki bod u Edinburgu.
Lion se u prvom kolu ovogodišnje Lige šampiona predstavio u novoj opremi.
Neon žuta varijanta domaćih fudbalera, međutim, nije mnogo poremetila
Fiorentinu.
Doduše Lion je bolje otvorio utakmicu, a posle samo sedam minuta Karim
Benzema je pogodio prečku. Tri minuta kasnije gosti su poveli. Odličan
centaršut sa desne strane iskoristio je Alberto Đilardino koji je sjajno
reagovao i pored igrača na leđima glavom poslao loptu u mrežu 0:1.
Lion je postajao sve opasniji, ali slobodni udarci Žuninja, nekoliko
odličnih akcija Benzeme i sjajna šansa za Tulalana koju je odličnom
intervencijom zaustavio Frej nisu mogli da izvade fleke u odbrani domaćih.
U jeku dominacije Liona zadnja linija ekipe dozvolila je Adrijanu Mutuu da
se nađe u situaciji "1 na 1" sa golmanom Lorisom, ali je talentovani golman
domaćih ipak izašao kao pobednik.
Bivši golman Nice ipak nije imao šanse u 41. minutu. Iako su se domaći
fudbaleri konstantno "motali" oko gola gostiju još jedan atak sa desnog boka
bio je fatalan po Lion. Adrijan Mutu uputio je centaršut na drugu stativu, a
na pravom mestu ponovo se našao Alberto Đilardino 0:2.
U nastavku utakmice Italijani su u svom stilu čuvali veliku prednost, a Lion
je uspeo da preko Pikijona u 72. minutu stigne do dugo čekanog gola. Iako su
u momentu napada Liona bar dva fudbalera domaćih bila u ofsjadu, jedan
fudbaler "viole" ležao je na travi, pa je Benzema izbegao nedozvoljenu
poziciju i zavrnuo loptu na peterac tamnoputom napadaču kome nije bilo teško
da izjedanči.
Fiorentina do kraja meča ipak nije uspela da sačuva tri boda za šta se
pobrinuo fantastični Karim Benzema. Ove večeri najbolji fudbaler Liona je
izuzetno jakim udarcem na asistenciju Žuninja probušio zemljaka Freja i u
85. minutu vratio Lion iz mrtvih 2:2.
Do kraja meča nije bilo promene rezultata, a kapitalna prednost Fiorentine
ipak je bila isuviše velika za daleko bolji tim Liona koji može, ali i ne
mora biti zadovoljan jednim osvojenim bodom.
Posle jednogodišnjeg odsustva iz LŠ Bajern Minhen se na trijumfalan način
vratio u takmičenje. Zadatak u Bukureštu nije bio naročito težak ako se zna
da je Steaua u prethodne dve sezone jedan od najslabijih timova u eliti.
Bavarci su od prvog minuta krenuli ofanzivno, a posle slobodnog udarca
Bastijana Švajnštajgera vođstvo gostima doneo je Danijel Van Bujten 0:1 u
15. minutu.
Samo šest minuta kasnije Steaua je propustila najbolju priliku na meču.
Lovin je odlično šutirao sa distance, Rensing samo odbio loptu, a ništa
manje razoran udarac Semeda pogodio je samo spoljni deo mreže.
Komična situacija u 31. minutu ispred gola Bajerna umalo je donela
izjedančenje. Rensing je ispucao loptu, ali je uspeo da pogodi napadača
domaćih Morena, a odbijena lopta volšebno se odbila o okvir gola, spasiviši
mlađanog golmana gostiju propisne blamaže.
Do kraja prvog dela igre nije bilo većih uzbuđenja, ali je u nastavku meča
bliža izjednačenju bila Steaua. Zekelji je zapretio udarcem iz daljine u 49.
minutu, ali nesigurni Rensing ipak nije morao da ineterveniše, da bi deset
minuta kasnije Artutro Bernhart izbegao ofsajd zamku i šutirao u stativu.
Domaći konačno uspeli da zatresu mrežu Bajerna u 75. minutu, ali je strelac
gola Stanču bio u ofsjadu. Domaći fudbaleri pošteno su se istrošili, a
Bajern je do kraja meča uspeo da vrati ravnotežu na terenu i sačuva
minimalnu pobedu.
Fudbaleri Arsenala su "gazili" Dinamo u prvih sat vremena igre, ali su mogli
da se vrate iz Kijeva bez bodova. Srećom po njih, sumnjiv penal, siguran šut
Bangure i zasluženu kaznu za bezbroj propuštenih prilika anulirao je Galas u
samom finišu - 1:1.
Arsenal je već u 3. minutu najavio šta želi od gostovanja u Kijevu - Robin
van Persi i Teo Volkot su brzom razmenom paseva stvorili prostor za šut, ali
je pokušaj holandskog reprezentativca rezervni golman Boguš nekako uspeo da
skrene. |
| |
| |
|
|
| I razmišljanje goji |
| |
Prilikom intelektualnog rada čovek sagoreva svega tri kalorije više nego
prilikom odmora, a unosi gotovo 30 odsto više kalorija i otuda višak
kilograma, kažu naučnici.
Oni su naime otkrili da stres koji prouzrokuju teški mentalni zadaci može
dovesti do prejedanja.
Ovi rezultati mogu da pomognu da se otkrije kako savremeni način života
utiče na pravu epidemiju gojaznosti.
 Tim
istraživača merio je spontani unos hrane kod 14 studenata nakon rešavanja
svakog od triju različitih zadataka. Prvi zadatak je bilo opuštanje u
sedećem položaju, drugi čitanje i prepričavanje teksta, a treći zadatak se
odnosio na seriju testova pamćenja, pažnje i koncentracije na kompjuteru.
Nakon 45 minuta svake od ovih aktivnosti učesnici ispitivanja mogli su da
pojedu koliko god žele posluživši se sa švedskog stola.
Naučnici su izračunali da svaka od navedenih intelektualnih aktivnosti troši
svega tri kalorije više od odmaranja.
Međutim, uprkos niskoj potrošnji kalorija prilikom mentalnog rada, studenti
su nakon prepričavanja teksta uneli 203 kalorije više, a nakon rešavanja
testova 253 kalorije više nego nakon odmaranja.
To znači da je unos kalorija bio 23,6, odnosno 29,4 odsto veći nakon
mentalnog rada nego posle odmaranja.
Uzorci krvi uzeti pre, za vreme i posle svake aktivnosti pokazali su da
mentalni rad prouzrokuje mnogu veću fluktuaciju glukoze i fruktoze nego
period odmaranja.
Te fluktuacije može da prouzrokuje stres koji je posledica intelektualnog
rada, kažu naučnici.
Telo na to verovatno reaguje pojačanim unosom hrane ne bi li održalo
ravnotežu glukoze, jedinog "goriva" koje koristi mozak.
Preterani unos kalorija prilikom intelektualnog rada, u kombinaciji s
činjenicom da je savremeni čovek premalo fizički aktivan, umnogome doprinosi
epidemiji gozanosti, zaključili su naučnici. |
| |
| |
|
|
| Žaklina Kenedi najelegantnija prva dama SAD |
| |
Žaklina Kenedi (slika dole) proglašena je za najelegantniju prvu damu
Sjedinjenih Američkih Država od 1960, u anketi dnevnika "Vimen's ver dejli".
 U
listu najelegantnijih uvrštene su i potencijalne prve dame, Sindi Mekejn i
Mišel Obama.
Supruga republikanskog kandidata Džona Mekejna je na drugom mestu, a supruga
Baraka Obame na trećem.
Hilari Klinton, supruga bivšeg pedsednika Bila Klintona koja nije uspela u
nameri da postane predsednički kandidat Demokratske stranke, plasirala se na
deseto mesto.
U istraživanju je učestvovalo 1.100 osoba, a rezultati su pokazali da 48
odsto njih Žaklinu Kenedi smatra elegantom, 36 odsto se opredelilo za Sindi
Mekejn, 28 odsto za Mišel Obamu, dok je samo sedam odsto ispitanika to
mislilo za Hilari Klinton.
Nensi Regan je na toj listi na četvrtom mestu, a sledi Lora Buš, supruga
aktuelnog predsednika Džordža Buša.
Na šestom mestu je Pet Nikson, na sedmom Rozalin Karter, osmom Beti Ford a
na devetom Barbara Buš, majka aktuelnog američkog predsednika i supruga
ranijeg predsednika Džordža Buša starijeg. |
| |
| |
|
|
| Led na Antarktiku raste, na Arktiku se
smanjuje |
| |
Količina zimskog leda oko Antarktika raste poslednjih godina što, kažu
eksperti, može biti pomalo neobična posledica globalnog zagrevanja. U
carstvu pingvina, zaleđena površina vode oko Antarktika raste od kasnih
1970. godina po stopi od 0,6 odsto za deceniju.
 Na
drugoj strani planete, morski led oko Arktika je ovog septembra dostigao
gotovo rekordni prošlogodišnji nizak nivo i predstavlja opasnost za one koji
žive od lova, domoroce i životinje poput polarnih medvedea.
"Nema tu ničeg čudnog. Predviđeno je davno da će se Arktik zagrevati brže, a
da će stanje na Antarktiku biti stabilno za duži period", tvrdi specijalista
Britanske istraživačke stanice za Antarktik Ted Maksim.
Glavna razlika je u tome što artički led pluta okeanom i zagreva se usled
promene vodenih struja i južnih vetrova. Antarktik je, nasuprot, izolovani
kontinent (veći od SAD), okružen ogromnim okeanom i stvara "sopstveni mraz",
tako da je temperatura vrlo neznanto porasla.
Druga teorija je da topliji vazduh apsorbuje više vlage, što znači više
padavina, a to opet može da znači više sveže vode na površini okeana oko
Antarktika - a sveža voda mrzne na višoj temperaturi od slane vode.
Eksperti kažu i da su vetrovi oko Antarktika ojačali, što se može dovesti u
vezu sa stanjenjem ozona visoko iznad kontinenta (za šta se inače optužuje
ljudska upotreba hemikalija). Na nekim mestima, jači vetrovi mogu izduvati
led na okean do predela na kojima se led, prirodno, ne bi formirao.
Prema mišljenju nekih od istraživača polova, globalno zagrevanje može na
kraju dovesti do otopljavanja južnih okeana i smanjiti površinu leda na
vodama oko Antarktika. |
| |
| |
|
|
| Bečej domaćin otvorenog prvenstva sveta u
preferansu |
| |
 Bečej
će od 17. do 19. oktobra biti domaćin prvog otvorenog svetskog prvenstva u
preferansu, na kome će učestvovati više od 150 igrača iz Srbije, Crne Gore,
Hrvatske, Makedonije, Slovenije, Grčke i drugih zemalja.
"Najuspešniji među njima poneće titulu 'Master 8' - najbolji igrač
preferansa na svetu za 2008. godinu", saopštio je inicijator i glavni
organizator manifestacije klub "Prefmasters".
Prijavljivanje za takmičenje može se obaviti preko e-maila
prefmasters@gmail.com do
16. oktobra. |
| |
| |
|
| |
|
|
