|
|
Broj 1170, 19. septembar 2008.
| POSETA MINISTRA ZA DIJASPORU |
| |
U Generalnom Konzulatu Republike Srbije u Torontu, prošle nedelje je povodom
dolaska novog Ministra za dijasporu Srđana Srećkovića i državnog sekretara
Ministrastva za dijasporu Miodraga Jakšića, upriličena konferencija za
novinare. Uvodnu reč je dao Generalni Konzul u Torontu Dragan Grković, a
zatim reč prepustio gostima.
Ministar za dijasporu, Srđan Srećković, na slici desno, u sredini, ukratko
je izneo svoje buduće smernice u radu, koje će se, po svemu sudeći,
razlikovati od prethodnih ministarstava.
Kanada je zemlja koja je prva izabrana za posetu Ministarstva baš zbog svoje
stare i brojne dijapore.
"Ja sam kao jedan od prvih prioriteta na početku rada definisao čvrsto
uverenje da je neophodno usvojiti Zakon o dijaspori. Siguran sam da će ovo
Ministarstvo biti mnogo snažnije nego prethodno. Hteo bih da usvajanje
Zakona ima jasnu poruku: želimo da postavimo normativnu bazu na kojoj će se
voditi politika prema dijaspori na srednji i duži rok", rekao je Ministar
Srećković.
Nacrt ovog Zakona trebalo bi da bude objavljen za mesece dana, a zatim dat
na javnu raspravu. U radu će se, kako smo čuli, koristiti iskustva zemalja
koje imaju značajnu i brojnu dijsaporu kao što su Indija, Irska, Izrael. Tim
povodom u Beogradu će biti održana i Međunarodna konferencija pod
pokroviteljstvom UN na kojoj će učestvovati eksperti zemalja koje imaju
važan uticaj na dijasporu.
 "Kada
dijaspora definitvno uđe u zakonodavni sistem republike Srbije, više nikada
neće moći da bude zanemaren uticaj matice prema dijaspori, bez obzira na
postojeći odnos političkih snaga", rekao je Ministar i nastavio: "Ne želim
previše da obećavam, videće se rezultati mog rada, ali ono u šta verujem je,
da je politika, koja je vođena prema dijaspori bila pogrešna duže od 50
godina i da treba staviti tačku na odnose nepoverenja. Treba početi od
partnerskih odnosa od kojih će imati koristi i država Srbija i naša
dijaspora."
On je zatim istakao da je upravo to, odsustvo poverenja, jedan od najvećih
problema i da zna da je mnogo puta do sada dijaspora bila izneverana i
prevarena od strane države Srbije.
"Ja ću posebnu pažnju", rekao je Ministar," za razliku od nekih mojih
prethodnika pokloniti privrednoj saradnji, jer mislim da je konačno došao
trenutak da možemo mnogo brže da se razvijamo nego što je to bio do sada
slučaj."
Ministar je zatim pozvao dijasporu na ulaganje investicija u Srbiju, koja se
sve više bliži Evropskoj Uniji, a samim tim i brže razvija. "Dijaspora bi
trebalo da uzme učešće u ovom razvoju, ne samo iz kvazi patriotskih razloga
i nacionalne demagogoje, već zbog toga što je tržište u Srbiji brzorastuće",
naglašava Ministar Srećković.
Po njegovim rečima, Srbija je interesantna za ulaganje i oni prvi koji budu
zauzeli poziciju na tržištu imaće mnogo bolju perspektivu za svoj biznis u
Srbiji.
Kao veoma važna stavka je i stimulisanje mladih i obrazovanih ljudi koji
razmišljaju o povratku u domovinu, a čulo se da država Srbija može da
garantuje ekonomsku perspektivu i zarade koje su na nivou zarada u stranim
firmama. Tako je zahvaljujući potpisanom Ugovoru o saradnji između
Ministrastva za dijasporu i najveće kompanije za zapošljavanje u Srbiji "Inofostud",
prošle godine 35.000 ljudi dobilo posao.
Što se tiče procesa kulturne saradnje, to je nešto što je dugoročan posao
države Srbije i Ministarstvo će sve stare projekte nastaviti da realizuje, a
ujedno, nove pokrenuti.
Ministar je ovom prilikom, za uložene napore na očuvanje srpskog jezika kod
dece pohvalio Generalni Konzulat u Torontu, jer se u poslednjih godinu dana
broj dece koja uče srpski jezik po školama, povećao na preko 1000. Ta cifra
naravno nije dovoljna, ali zato jeste, ohrabrujuća.
Na pitanje novinara o finansiranju projekata, čuli smo da Ministarstvo pomno
prati realizaciju projekata koji su dobili sredstva na prošlom konkursu i da
će se tražiti izveštaj od svih, a na osnovu priloženog oceniti njihov rad i
eventulano finansiranje budućih. Što se novog konkursa tiče, on će biti
raspisan 1. novembra 2008.godine.
"Kako vlada veliko interesovanje za finansiranje tih projekata mi ćemo
tražiti detaljan izveštaj u skladu sa zakonom o trošenju sredstava i o tome
kako su projekti realizvani i da li su dali očekivane rezultate" dodao je
Ministar.
Posle konferencije za novinare razgovor sa Ministrom za dijasporu Srđanom
Srećkovićem i državnim sekretarom Ministrastva za dijapsoru Miodragom
Jakšićem, nastavljen je na tribini sa dijasporom. Potom je usledio večernji
koktel u uvek prijatnoj atmosferi Generalnog Konzulata Srbije u Torontu .
Mikrofoni su isključeni, kamere ugašene.
Novi Ministar za dijaporu je neosporono mlad, pametan, razborit i elokventan
čovek. Okrenut budućnosti. Napretku.
“…U prošlosti smo imali svetlost što je svetlucala, danas imamo svetlost
koja plamti, a u budućnosti svetlost će sijati preko zemlje i mora…” zapisao
je negde, nekada Čerčil. |
| |
| Ksenija Vučević |
|
| |
| Čudo na kišnom jezeru |
| |
- Tata, hvala ti što si nas doveo na jezero - reče Lena, sva ozarena, dok je
zalazeće sunce prosipalo neverovatne boje po njenim loknicama. Moj mali
ljutko je retko kad nečim u potpunosti zadovoljan, takvo je dete. Ali
dolazak u letnji srpski kamp za nju je, izgleda, bio nešto posebno. Iz očiju
joj je sijala čista, nepomućena sreća. Ni mene, te prve večeri, nije
mimoišlo osećanje zahvalnosti i veliko zadovoljstvo što smo opet tu.
 Prošle
godine smo se prvi put obreli u prelepom ontarijskom odmaralištu na obali
Kišnog Jezera (Rainy Lake), na nekih dvadesetak minuta kolima od gradića
Peri Saund. Vrlo brzo smo shvatili da ćemo ponovo hteti da dođemo. Već
nekoliko godina, u avgustu, na sedam dana, sve kućice u ovom odmaralištu
zakupljuju isključivo srpske porodice, i tokom svog boravka na jezeru dele
nesvakidašnje i uvek nezaboravno iskustvo zajedništva, druženja i radosti u
netaknutoj prirodi. Ipak, ono što ovom skupu uvek daje poseban šarm i značaj
je čuvena Škola srpskog jezika, originalno zamišljena kao dodatak redovnoj
nastavi Akademije Srpskog Jezika iz Toronta, u organizaciji našeg uče,
profesora Radomira Baturana.
Znali smo da ćemo opet doći a, nekako, kao da je i jezero to znalo. Čim smo
kročili blizu obale, nežno su nas zapljusnuli odblesci sa vode, a povetarac
zaogrnuo mirisom borova. Tu su nas već čekali i lokvanji, kornjače i žabe.
Talasići su nas zanosno mamili da se okupamo. Sve je bilo spremno za ono
čemu sam se toliko unapred radovao, sastanak sa dragim i bliskim ljudima.
 Naši
strastveni pecaroši i hranioci, Miša i Miša, već su rano ujutru stigli, ne
bi li već prvog dana izvukli nekog "kapitalca". Deca su se već skupljala na
plaži, naoštrena za plivanje, pecanje i igru u pesku. Popodne smo već svi
bili tu. Ove godine sa nama nije bio čika Rade, ali je naš novi uča i
organizator kampa, Željko Bojić, obećao da će nas naučiti lepim i korisnim
stvarima, kao i da će biti puno zabave i igara, te nismo sumnjali da će deca
biti srećna.
Da, dečija sreća i osmesi su ono zbog čega smo i došli (pa dobro, i zbog
Mišine riblje čorbe). I smeha i radosti je bilo napretek. Prepoznali su se i
smesta krenuli u svoje dečije avanture. Deci koja se nisu poznavala nije
trebalo puno da se zbliže. Čarolija neposrednosti, tako svojstvena njima,
munjevito ih je pretvorila u najbolje drugare. Zamkovi od peska su počeli da
rastu čudesnom brzinom, a žabe neuspešno pokušavale da pobegnu od hrabrih i
složnih lovaca. Mi, odrasli, smo stajali sa strane, razmenjivali anegdote o
svojoj deci i pazili na one najmlađe. Pitao sam se zašto se ta njihova
čarolija nama "velikima" tako retko dešava, ako se ikada i desi. Ali, na
Kišnom Jezeru je svašta lepo moguće...
Naš učitelj Željko je osvojio decu "na prvu loptu". Uvek zanimljiv i nežan
prema mališanima, a strog kada treba, nije imao nikakvih problema da ih,
kroz igru i razne interesantne zadatke, upoznaje sa novim srpskim rečima,
gramatikom i pravopisom.
 Popodne
je organizovao i sportske aktivnosti, u kojima su i roditelji učestvovali.
Ozarena i zadovoljna deca su bila najbolji dokaz koliko su uspešni Željkova
vedrina i njegov moderan pristup nastavi. Za to vreme smo se i mi, roditelji,
rasterećeni svakodnevne gradske jurnjave, sve više zbližavali i, mnogo brže
nego što sam očekivao, postajali jedna divna, velika porodica. Čuvali smo
jedni drugima decu, uživali u ribi majstorski spremljenoj od strane tata
Dragana i Miše i, za drvenim klupama, u debelom hladu od četinara,
prepričavali uspomene iz Beograda, Sarajeva, Mostara...
Započinjali smo dan pevajući "Bože pravde", dok su deca ponosno dizala
srpsku zastavu. Srpstvo i molitva su se sjedinjavali tu, na obali jezera, u
svečanim tonovima himne i očima naših malih izdanaka, koji su netremice
pratili svaki treptaj zastave. Uveče smo, nakon škole, sporta, pecanja,
plivanja, pa čak i časova plesa, sedeli svi uz logorsku vatru, opijeni od
vazduha, prijatnog umora i ljubavi prema ovom trenutku i ovim malim i
velikim ljudima tu, pored nas. Zvezde, sjajne i jasne kao malo gde, budno su
motrile na nas, a mi smo ih odozdo gledali kao omađijani. Blaženstvu i miru
još je više doprinosila i pokoja usnula devojčica u krilu svoje mame.
Ovo je jedno od retkih mesta sa kojeg se nikad ne odlazi razočaran ili tužan.
Ne mari što je trajalo samo nedelju dana. Svi smo znali da smo povlašćeni i
počašćeni time što smo se našli, naši sa našima, onakvi kakvi treba da
budemo, posvećeni očevi i majke, verujuća deca. I još smo znali da ćemo se
opet naći sledeće godine, na ovom istom mestu, a neko već i ove zime, na
srpskom zimskom kampu. Gledao sam, dirnut, ovu našu veliku srpsku porodicu,
dok smo se, pred ručak, poslednjeg dana pred polazak, molili Gospodu. Treba
li tražiti veća čuda? U jednom trenutku pogled mi zastade na Leninoj kosi,
kao na nekoj nedokučivoj tajni, i tiho izustih: - Hvala Ti... što si nas
doveo na jezero...
U ime predivnih "kampera", porodica Todosijević, Vukmanović, Tubić, Bojić,
Sergejev, Lolić i Duvnjak, naše drage baka Cane (molim za prvi ples sledeće
godine), i naših gostiju, |
| |
| Nikola Živojinović |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
