|
|
Broj 1171, 3. oktobar 2008.
| Zvaničnici RS za očuvanje entitetskog
glasanja |
| |
Predsedavajući Doma naroda parlamenta BiH Mladen Ivanić izjavio je da
entitetsko glasanje u Skupštini BiH ne može biti dovedeno u pitanje, jer ono
predstavlja temelj dejtonske BiH.
"Bez entitetskog glasanja nema dejtonske BiH", kazao je Ivanić novinarima po
povratku iz Strazbura gde je učestvovao u radu Parlamentarne skupštine
Saveta Evrope.
On je naveo da je rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope "u osnovi
korektna, iako nisu prihvaćeni amandamani predstavnika srpskog naroda iz BiH".
Prema njegovim rečima, rezolucija Saveta Evrope neće imati posebne posledice
po RS, iako je u njoj sporan stav prema kome bi tokom pregovora o ustavnim
promenama u BiH trebalo razmotriti opravdanost entitetskog glasanja.
 Ivanić
(desno) je ocenio da je predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić u
svom govoru u Strazburu "još jednom ispričao neistine o Republici Srpskoj",
naglasivši da je zbog takvih nastupa bošnjačkih političara BiH "sve više
podeljena".
Predsednik RS Rajko Kuzmanović izjavio je da su za RS neprihvatljivi i
neargumentovani navodi u usvojenoj rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta
Evrope, ocenjujući da bi ukidanje entitetskog glasanja omogućilo
preglasavanje srpskog i hrvatskog naroda u BiH. Prema njegovim rečima, "to i
jeste krajnji cilj bošnjačkih lidera koji ne biraju sredstva da neostvarene
ratne ciljeve postignu drugim sredstvima".
Parlamentarna skupština Saveta Evrope juče je pozvala BiH da pojača napore u
sprovođenju reformi, pre svega reforme ustavnog sistema bez koje, kako je
ocenila, nije moguće normalno funkcionisanje demokratskih institucija i BiH
ne može da bude država svih njenih građana u pravom smislu.
Poslanici Skupštine Republike Srpske (RS) na posebnoj sednici 13. oktobra
razmatraće istupe predsedavajućeg Predsedništvu BiH Harisa Silajdžića pred
Generalnom skupštinom UN i Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope.
To je odlučio kolegijum Narodne skupštine nakon što je predsednik RS Rajko
Kuzmanović parlamentu uputio zahtev sa sazivanje vanrednog skupštinkog
zasedanja.
Poslanici će razmotriti i sadržaj rezolucije o BiH Parlamentarne skupštine
Saveta Evrope, kojom se preporučuju ukidanje entitetskog glasanja u procesu
donošenja ustavnih reformi u ovoj zemlji.
Kolegijum parlamenta RS odlučio je da na posebno skupštinsko zasedanje
pozove sva tri člana Predsedništva BiH, Harisa Silajdžića, Nebojšu
Radmanovića i Željka Komšića. |
| |
| |
|
| |
| Tužba protiv makedonskih vlasti zbog otmice
El-Masrija |
| |
Advokat Filip Medarski namerava da tužbom prinudi makedonske vlasti da
priznaju kako je tajna služba te zemlje učestvovala u otmici nemačkog
građanina Kaleda el-Masrija kojeg je u Skoplju bespravno zatvorila i potom u
Avganistan prebacila američka CIA, piše nemački nedeljnik "Špigel".
Nemac libanskog porekla Kaled el-Masri je otet 31. decembra na ulasku u
Makedoniju, a prema njegovim navodima, makedonske snage bezbednosti su ga
potom predale ekipi CIA koja ga je do 23. januara držala u jednom hotelu.
Prema ranijim El-Masrijevim izjavama, "već na aerodromu u Skoplju" i kasnije
u jednom hotelu bio je "tučen i ponižavan".
Upravnik američkog zatvora u Avganistanu mu je u maju 2004, kada je pušten,
rekao da je došlo do zabune zbog imena. Prebačen je potom u Albaniju gde je
vezanih očiju ostavljen na putu nedaleko od granice sa Makedonijom, gde su
ga "pronašli" vojnici i otpratili do Tirane, odakle je avionom prebačen u
Nemačku.
"Špigel" piše da makedonska tajna služba do danas opovrgava da je imala bilo
kakve veze sa otmicom. Službena verzija vlasti u Skoplju glasi da je Kaled
el-Masri Makedoniju napustio "nekoliko dana pošto je stigao u nju i to
kopnenim putem kao što je i stigao".
Advokat Medarski, piše nemački nedeljnik, sada želi da tužbom protiv
nepoznatih osoba iz ministartva unutrašnjih poslova izdejstvuje da oni koji
su učestvovali u otmici budu prinuđeni da daju izjave.
Pored toga, zahteva i da se na svedočenje obavežu i zaposleni u hotelu "Skopski
merak" koji su morali da vide da je njihov gost bio tri nedelje zatvoren u
sobi, čuvan i saslušavan. Veliki deo personala tog hotela je, kako se navodi,
posle ovog slučaja zamenjen.
Medarski, kako piše "Špigel", poseduje dokaze da je makedonska pomoć
prilikom otmice El-Masrija "u velikoj meri prevazišla uobičajenu saradnju sa
inostranim tajnim službama".
Ukoliko odluka državnog tužilaštva u Skoplju bude negativna, advokat
Medarski je najavio da će slučaj predati Međunarodnom sudu za ljudska prava
u Strazburu. |
| |
| |
|
| |
| Ruske investicije najveće u eks YU |
| |
Ruske investicije u Crnoj Gori su, prema zvaničnim podacima, veće nego u
ostalim zemljama bivše SFRJ,ali je pravu sliku teško dati jer dosta
investicija dolazi preko treće zemlje ili lokalnih kompanija.
Ovo se ističe u studiji eksperata Evropske unije koja se bavila ruskim
investicijama u Crnoj Gori.
 "Vrlo
je verovatno da ruskih ulaganja ima mnogo više nego što je pokazano u
zvaničnim podacima, ali svakako ne toliko kao što se često ističe u štampi,
odnosno, javnom mnjenju", navodi se u studiji pod nazivom "Ruski ekonomski
prodor u Crnu Goru", prenosi podgorička "Republika".
Evropska unija je, zabrinuta nivoom ruskih ulaganja u Crnoj Gori, krajem
prošle godine zatražila od svojih eksperata da urade kredibilnu studiju o
stvarnoj veličini tih investicija.
Autori Studije, poznati evropski ekonomski eksperti za Balkan, profesori
Mojmir Mrak, Matija Rojec, Tamaž Šemler i Tamaž Novak, tvrde da je ona
zasnovana na "dostupnom materijalu" iz zvaničnih izvora.
Prema podacima iz Studije, Rusi su u 2006. godini bili peti investitor u
Crnoj Gori, sa učešćem od 8,1 odsto. Na prvom mestu su investitori iz
Mađarske, na koje se odnosi 22,1 odsto investicija, drugi su Britanci sa
11,3 odsto učešća, a treći Švajcarci sa 9,8 odsto.
Rusi su zvanično, tokom 2006. godine, u Crnoj Gori uložili 98 miliona evra,
dok su u mnogo veće države, kao što su Srbija i Hrvatska, investirali svega
35,2 miliona, odnosno 21,3 miliona evra.
Autori smatraju da je pravu sliku o ulaganjima teško dati, zato što ruski
investitori u Crnu Goru ulažu preko neke treće zemlje ili lokalnih kompanija.
U Crnoj Gori, kako tvrde, ne postoji ozbiljna i poverljiva statistika na
koju se može osloniti, jer Zavod za statistiku Crne Gore - Monstat i
crnogorska Centralna banka nisu uvek pouzdan izvor. |
| |
| |
|
| |
| Crvenkovski se nada kompromisu sa Atinom |
| |
Makedonski predsednik Branko Crvenkovski izrazio je u Briselu spremnost da
prihvati "pravičan" kompromis sa Grčkom kako bi bile rešene nesuglasice o
nazivu te bivše jugoslovenske republike.
"Republika Makedonija je spremna na pravičan kompromis koji ne ide na uštrb
našeg kulturnog i nacionalnog identiteta i nadam se da će Republika Grčka
pokazati izvesnu fleksibilnost", rekao je Crvenkovski novinarima nakon
susreta sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom.
On je najavio da će posrednik UN Metju Nimic narednog utorka imati nove
konsultacije u nastojanju da problem imena Makedonije bude rešen.
Skoplje i Atina treba da na tom sastanku iznesu poslednje sugestije o
pitanju imena Makedonije kako bi se razmotrio "konačni predlog" za rešavanje
sukoba, rekao je Crvenkovski.
Priznajući nesuglasice sa premijerom Nikolom Gruevskim, koji je nepopustljiv
u sukobu sa Atinom, Crvenkovski nije, međutim, želeo da precizira kakav bi
mogao da bude eventualni kompromis.
Grčka se protivi nazivu Makedonija zato što se tako zove njena severna
provincija. Atina je zbog tog spora na aprilskom samitu NATO-a u Bukureštu
uložila veto na ulazak Makedonije u taj savez sve dok ne bude rešen problem
njenog imena.
Makedonija je 1993. godine primljena u UN pod imenom Bivša Jugoslovenska
Republika Makedonija.
Ta zemlja je 2005. godine dobila status kandidata u EU, ali još nije počela
pregovore o učlanjenju u Uniju.
Oli Ren je ocenio da Makedonija treba da ostvari napredak u poštovanju
demokratskih pravila, posebno u sprovođenju izbora. |
| |
| |
|
| |
| Žalba na presudu Ademiju i Norcu |
| |
Županijsko državno tužilaštvo u Zagrebu uložilo je žalbu na presudu kojom je
hrvatski general Rahim Ademi oslobođen optužbe za ratni zločin u vojnoj
akciji "Meda-čki džep", a general Mirko Norac osuđen na sedam godina zatvora.
Tužilaštvo je u žalbi zatražilo od Vrhovnog suda da ukine oslobađujuću
presudu Ademiju i da poveća zatvorsku kaznu Norcu.
Tužilaštvo je u žalbi, objavljenoj na internet sajtu, navelo da traži
ukidanje oslobađajuće presude Ademiju zbog značajne povrede odredaba
krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i da
zato suđenje bude ponovljeno pred prvostepenim sudom.
Sudsko veće Županijskog suda u Zagrebu je 30. maja ove godine, nakon
jednogodišnjeg suđenja za ratne zločine počinje-ne nad srpskim civilima i
ratnim zarobljenicima na području Medačkog džepa u septembru 1993, presudilo
da Rahim Ademi nije kriv za te zločine.
Drugooptuženog Mirka Norca osudilo je po dve tačke optužnice na po pet
godina zatvora, odnosno na jedinstvenu zatvorsku kaznu od sedam godina.
U prvom sudskom postupku koji je Haški tribunal prepustio hrvatskom
pravosuđu, Ademi i Norac su po komandnoj odgovornosti optuženi da u vojnoj
akciji "Medački džep" između 9. i 17. septembra 1993. nisu sprečili ubistvo
23 srpska civila i pet zarobljenika, mučenja, namerna razaranja 300 uglavnom
civilnih objekata, trovanje bunara, ubijanje stoke i pljačkanje vredne
civilne imovine. |
| |
| |
|
| |
| Novi naziv Crkve podelio vladike |
| |
Skopski list "Dnevnik" pod naslovom "Novo ime podelilo vladike" piše o
najavljenoj sednici Crkvenog narodnog sabora Makedonske pravoslavne crkve na
kojoj bi naziv Crkve bio promenjen u Makedonska pravoslavna crkva - Ohridska
Arhiepi-skopija.
Sednica bi, prema najavama, trebalo da se održi danas.
List navodi da su "najmanje dvojica vladika MPC-a kategorično protiv ideje
da se na predstojećem Crkveno-narednom saboru naziv dopuni sa Ohridska
arhiepiskopija".
Debarsko-kičevski vladika Timotej je međutim izjavio da na Saboru neće biti
rasprave niti će se usvajati nov naziv, već će samo biti obeležena 50.
godišnjica Prvog crkveno-narodnog sabora.
"Neću dozvoliti da se raspravlja o bilo čemu drugom, a najmanje o uvođenju
novog naziva", izjavio je Timotej.
Izvori Sinoda su u utorak rekli agenciji Beta da će na Saboru nazivu MPC
biti dodato "Ohridska Arhiepiskopija", međutim, "ne kao nov naziv", nego kao
"definisanje postojećeg naziva koji je do sada glasio: 'Makedonska
pravoslavna crkva - naslednica Ohridske Arhiepiskopije' ".
Nov naziv bi, prema izvorima, trebalo da bude "Makedonska pravoslavna crkva
Ohridska Arhiepiskopija".
List "Dnevnik" citira ida je povardarski vladika Agatangel rekao da "nema
informacije da bi moglo da dođe do takve promene".
"Na poslednjoj sednici Sinoda nije najavljeno da će biti nekih intervencija
u vezi sa nazivom Crkve", rekao je Agatangel i dodao da "takva promena ne
može da bude tako brzo obavljena".
On je naglasio da bi pre toga, "bila neophodna konsultacija sa pravnicima o
mogućim posledicama proširenja naziva".
Na promeni Ustava MPC radile su vladike Timotej i Petar, i profesor
Teološkog fakulteta Dimitar Belčovski koji je za "Dnevnik" rekao da je
predlog o dopuni naziva "posledica odluke koju je Sinod MPC doneo još 2005.
godine".
"Tu odluku bi sada samo trebalo da potvrdi Sabor. Za takav predlog ne važi
procedura predviđena za druge promene Ustava (MPC). Ja očekujem da takav
predlog bude stavljen na glasanje", izjavio je profesor Belčovski. |
| |
| |
|
| |
| Vladimir Zagorec izručen Hrvatskoj |
| |
Austrijske pravosudne vlasti izručile su Hrvatskoj generala Vladimira Zagorca,
koji je u Zagreb stigao privatnim avionom iz Beča pod jakom policijskom
pratnjom.
Zagorca je na aerodromu Pleso preuzela je hrvatska policija, odmah je
prebačen u blindirani kombi i pod policijskom pratnjom odvezen u okružni
zatvor Remetinec.
On bi u roku od 24 sata trebalo da se pojavi pred istražnim sudijom
Županijskog suda u Zagrebu, pred kojim je pre godinu i po dana protiv njega
pokrenuta istraga.
 Protiv
Zagorca, bivšeg pomoćnika ministra obrane, koji je od 1993. do 2000. godine
bio zadužen za nabavku oružja, vodi se istraga zbog zloupotrebe položaja i
ovlašćenja i krađe dragulja vrednih 5,5 miliona evra, koji su bili
vlasništvo hrvatskog ministarstva obrane.
Austrijski Ustavni sud je odbio Zagorčevu žalbu na odluku o izručenju, jer
smatra da mu u Hrvatskoj neće biti ugrožen život, kako su to poslednjih
nedelja tvrdili Zagorec i njegovi advokati.
Zagorčeva austrijska advokatkinja Elizabet Reh u žalbi je navela da bi
njegovo izručenje Hrvatskoj moglo ozbiljno da mu ugrozi život. Ona je
novinarima u Beču izjavila da njegov integritet mora biti važniji od potrebe
da bude prisutan na suđenju u Hrvatskoj.
Rehova je potvrdila da je od austrijskog suda zatraženo izricanje privremene
mere zabrane Zagorčeva izručenja, ali da je taj zahtev odbijen i da je
Zagorčev hrvatski advokat Zvonimir Hodak već u utorak počeo s pripremama za
njegovo izručenje.
Od hrvatskih pravosudnih vlasti je zatraženo da obezbede posebne mere
sigurnosti u zatvoru Remetinec, u kome će Zagorec biti smešten do početka
suđenja i za vreme procesa. Nakon toga je objavljeno da će Zagorec biti
smešten u jednokrevetnoj ćeliji.
General Zagorec, koji je taj visoki vojni čin dobio sredinom 1990-ih godina
od pokojnog predsednika Franje Tuđmana za navodne zasluge u odbrani zemlje,
iako nijedan dan nije proveo na ratištu, povezuje se sa mutnim poslovima
tajnih novčanih transakcija i malverzacija sa novcem predviđenim za obranu
Hrvatske u ratnom periodu.
Bio je opunomoćenik i jedan od nekoliko osoba koje su imale pristupa na čak
77 tajnih računa u inostranstvu, na koje se u vreme Tuđmanove vladavine
slivao novac za kupovinu oružja prikupljen među hrvatskom dijasporom u svetu.
Prema još uvijek nepoptvrđenim informacijama na iste je račune iz Hrvatske
prebačeno oko 360 miliona dolara.
Istraga o tim računima i tokovima novca, koji je većinom nestao, vodi se od
2000. godine, a Zagorec je u međuvremenu optužen i za krađu dragulja i
dragog kamenja vrednog 5,5 miliona evra iz sefa hrvatskog Ministarstva
obrane.
Dragulje je hrvatskom Ministarstvu odbrane predao njemački trgovac oružjem
Josef Rothejhner (Rothaićner) na ime pologa za pet miliona evra preuzetih od
toga Ministarstva za kupovinu raketnog sistema S-300, a Zagorec ga je bez
ovlašćenja uzeo iz sefa kada je 2000. godine smenjen sa funkcije pomoćnika
ministra odbrane.
Zagorec je nakon smene i krađe dragog kamenja sa porodicom otišao u Austriju,
a podatak o krađi izašao je u javnost na suđenju kontroverznom hrvatskom
biznismenu Hrvoju Petraču, koji je krajem 2006. godine bio optužen za otmicu
maloletnog Zagorčevog sina.
Petrač je na suđenju izjavio da ga je Zagorec molio da mu pomogne da
ukradene dragulje proda na svetskom tržištu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
