|
|
Broj 1172, 10. oktobar 2008.
| Najviše odborničkih mesta za SNSD, SDA druga |
| |
Prema preliminarnim i nepotpunim rezultatima lokalnih izbora u BiH, najviše
glasova za odbornička mesta u opštinskim skupštinama osvojio je Savez
nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika.
 Centralna
izborna komisija (CIK) BiH saopštila je u utorak da je SNSD osvojio najviše
glasova u 48 opština, dok je Stranka demokratske akcije (SDA) osvojila
najviše odborničkih mesta u 44 opštinska veća.
Hrvatska demokratska zajednica BiH (HDZ BiH) osvojila je najviše glasova u
18 opštinskih veća, Srpska demokratska stranka (SDS) u 12 opštinskih
skupština, a Socijaldemokratska partija BiH (SDP BiH) u deset.
Većinu u po tri opštinske skupštine imaće Demokratska narodni savez (DNS) i
HDZ 1990.
Većinu u po jednoj opštinskoj skupštini imaće Stranka za BiH (SBiH),
Demokratska narodna zajednica (DNZ), SDS 1990 - Izvorna - pokret za Srpsku,
Partija demokratskog progresa (PDP), Narodna stranka Radom za boljitak (NSRZB),
Hrvatska stranka prava (HSP) BiH Đapić - dr Jurišić, Stranka demokratske
aktivnosti za evropsku BiH (A-SDA), Hrvatska koalicija za Pougarje (HSP
Đapić - dr Jurišić, HDZ 1990, HSS-NHI, Savez SDA-SBiH i Hrvatska koalicija
za Ravno (HDZ 1990 i HDZ BiH).
Predsednik CIK BiH Suad Arnautović podsetio je da je SNSD osvojio i najviše
načelničkih funkcija, 41, a da je na drugom mestu SDA sa 36 osvojenih
načelničkih pozicija.
Slede HDZ BiH sa 16, SDS sa 15, SDP BiH sa devet, Stranka za BiH sa četiri,
DNS i HDZ 1990. sa po tri. Socijalistička partija RS sa dva i Demokratska
narodna zajednica (DNZ), Naša stranka i A-SDA sa po jednim načelničkim
mestom.
U distriktu Brčko najviše glasova za skupštinu osvojila je SDP BiH - 21,88
odsto glasova, dok je na drugom mestu koalicija srpskih stranaka
SDS-DNS-PDP-SRS RS.
Na prošlonedeljne izbore izašlo je 55 odsto od oko tri miliona glasača sa
pravom glasa. |
| |
| |
|
| |
| Karadžić traži podatke o sporazumu sa
Holbrukom |
| |
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je , u ponedeljak,
od Tužilaštva Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju sve
informacije o sporazumu kojim mu je, kako tvrdi, bivši predstavnik SAD
Ričard Holbruk garantovao imunitet od Tribunala.
Danas objavljenim podneskom, Karadžić traži da mu Tužilaštvo dostavi "sve
informacije koje ima o sporazumu koji je oko 18-19. jula 1996. godine sa
Radovanom Karadžićem sklopio Ričard Holbruk".
U podnesku se sugeriše da su ti materijali Karadžiću potrebni kako bi podneo
zahtev za odbacivanje optužnice.
Karadžić od Tužilaštva traži i podatke, sakupljene od 1996. godine do danas,
o "zahtevima da se progon Radovana Karadžića ne sprovodi", kao i informacije
o "propustima da se Karadžić uhapsi i razlozima za to".
Karadžić zahteva i da mu tužioci predaju sve informacije o vezi "pregovaračkih
napora SAD u Bosni" i Ujedinjenih nacija, te njihovih organa - Saveta
bezbednosti, Generalne skupštine, međunarodnih snaga u BiH, te samog
Tribunala, 1995-97. godine.
Isti zahtev podneo je i za informacije o odnosima SAD i članica UN,
uključujući i zemlje Kontakt-grupe.
U podnesku se naglašava da je neophodno da Karadžić ima uvid u te materijale
kako bi "podneo zahtev za odbijanje optužnice", utemeljen na njegovoj
tvrdnji da mu je "Ričard Holbruk obećao, 18-19. jula 1996. da se neće
suočiti sa krivičnim progonom u Hagu ukoliko se složi da se potpuno povuče
iz javnog života".
"To obećanje može se pripisati Haškom tribunalu zato što je dato u ime, ili
uz konsultacije sa članicama SAveta bezbednosti UN, ili se razumno moglo
poverovati da je bilo tako", piše u podnesku.
Karadžić je optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i širom BiH i za
druge zločine 1992-95. godine. Uhapšen je u Srbiji krajem jula, a u
pojavljivanju pred sudijom odbio je da se izjasni o krivici, posle čega je u
spis uvedeno da se ne oseća krivim. Tužilaštvo je nedavno podnelo predlog
izmenjene optužnice, koji sudsko veće još nije potvrdilo. |
| |
| |
|
| |
| Dodik: Stranci stvaranjem krize žele da
zadrže svoj uticaj |
| |
Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i premijer Republike Srpske
(RS) Milorad Dodik izjavio je da u međunarodnim organizacijama u BiH postoji
određen broj službenika koji stvaranjem kriza u zemlji pokušavaju da zadrže
svoj uticaj ili dobar status i primanja.
"Oni politikom proizvođenja problema pokušavaju da zadrže svoje prisustvo na
ovim prostorima, a SNSD je upravo takvima problem. SNSD je jasno rekao da ne
pristaje na kalkulacije o političkom razvoju u BiH na teret RS i njenih
kapaciteta", rekao je Dodik u intervjuu za "Glas Srpske".
On je upozorio da BiH može postići uspeh jedino ako radi sama, a ne pod
upravom stranaca, dodajući da nije dobro što se stranci sa BiH "igraju kao
sa banana državom".
On je dalje ocenio da se pojedini ambasadori u BiH "više bave lokalnim
problemima nego što predstavljaju svoju zemlju", dodajući da se u "nekim
ambasadama u BiH organizovano vodi akcija protiv RS".
"Tamo se kreiraju neistine i prenose loše vesti. Tako se upravo sada kreira
rezolucija za evropski parlament u kojoj treba da stoji da RS predstavlja
problem po pitanju slobode medija i povratka izbeglica i pored činjenice da
su i OEBS i UN potvrdili da je to pitanje rešeno sa stanovišta povratka
imovine", naveo je on.
Prema njegovim rečima, takva konstatacija ne bi ni bila sporna kada bi se
postavilo pitanje povratka Srba u Sarajevo u kojem ih je pre rata bilo oko
150 hiljada. |
| |
| |
|
| |
| Ubistvo koje je prelilo čašu strpljenja
građana |
| |
Najnovije brutalno ubistvo 26-godišnje Ivane Hodak, na slici dole, kćerke
poznatog zagrebačkog advokata Zvonimira Hodaka, žestoko je uzbunilo i
preplašilo hrvatsku javnost, koja optužuje politički vrh da ne čini dovoljno
da ulice gradova budu sigurnije za život.
Hrvatski premijer Ivo Sanader odmah je reagovao i svega nekoliko sati nakon
ubistva smenio ministra unutrašnjih poslova Berislava Rončevića, ministarku
pravde Anu Lovrin i šefa policije Marijana Benka.
Na vanrednoj konferenciji za novinare Sanader je izjavio da je nakon
poslednjih ubistava u Zagrebu "potrebno više odlučnosti u borbi protiv
kriminala nego što je to pokazano do sada".
 Čini
se, međutim, da javnost sve više gubi poverenje u državne strukture koje bi
trebalo da se bore protiv konstantnog porasta kriminala i uličnog nasilja.
Taj su zaključak doneli ovdašnji mediji nakon što su se već juče popodne na
nekoliko popularnijih internet sajtova i foruma počele pojavljivati poruke i
pozivi građanima da izađu na ulice i mirnim protestima izraze svoje
nezadovoljstvo radom policije i pravosuđa, te da vlastitim angazmanom
pokrenu promene radi smanjenja stope kriminala.
Dodatni razlog za nepoverenje građana leži u činjenici da je ubistvo Ivane
Hodak samo poslednje u nizu sličnih zločina koji su se proteklih godina
dogodili na zagrebačkim ulicama, a koja po načinu izvršenja upućuju na
mafiju. Ni jedan od izvršilaca, kao ni naručilaca, nikada nije otkriven niti
procesuiran.
Ivana Hodak, mlada pravnica koja je kao advokatski pripravnik radila u
advokatskoj kancelariji svog oca, likvidirana je u ponedeljak oko 11 sati sa
dva metka u glavu, u haustoru zgrade u centru Zagreba u kojoj je živela, a
ubica je uspeo da pobegne.
Javnost je bila posebno šokirana načinom na koji je ubistvo izvršeno, da se
ono dogodilo u samom centru grada, ni sto metara od zgrade Policijske uprave,
usred dana, i da je ubica mirno odšetao ulicom nakon likvidacije.
Mediji su odmah ovaj zločin povezali sa angažmanom Ivaninog oca Zvonimira
Hodaka, koji je prošle godine preuzeo odbranu kontroverznog generala
Vladimira Zagorca.
Zagorac je optužen za ratno profiterstvo i krađu dijamanata iz trezora
Ministarstva obrane, koji su bili položeni 1993. godine na ime garancije za
kupovinu raketnog sistema S-300. Zagorca je prošle sedmice Austrija izručila
Hrvatskoj.
Sam Zvonimir Hodak je odmah nakon ubistva kćeri u medijima indirektno
nagovestio da veruje da iza zločina stoji takođe kontroverzni biznismen,
sklon vezama sa podzemljem, Hrvoje Petrač, koji služi šestogodišnju kaznu
zatvora zbog umešanosti u otmicu Zagorčevog maloletnog sina 2006. godine.
Petrač je bio dugogodišnji Zagorčev prijatelj i poslovni suradnik, ali je
njihova veza pukla posle optužbe da je Petrač učestvovao u otimici
Zagorčevog sina, nakon čega je Petrač na suđenju optužio Zagorca za krađu
spomenutih dijamanata.
Mediji su takođe počeli da špekulišu da upravo iz kruga osoba bliskih
Petraču treba tražiti naručioca ovog brutalnog ubistva, tim pre što je mlada
Ivana Hodak poslednjih nekoliko meseci bila u intimnoj vezi sa Petračevim
advokatom Ljubom Pavasovićem Viskovićem.
Većina nezavisnih analitičara se ipak slaže u proceni da je ubistvo Ivane
Hodak nesumnjivo bio čin upozorenja njenom ocu, ali i očiti dokaz da u
Hrvatskoj ima osoba koje će učiniti sve kako bi sprečile da Hodakov klijent
Vladimir Zagorec na suđenju otkrije imena ratnih profitera i pljačkaša
državnog novca s početka 90-ih godina. |
| |
Sandra Carić Herceg
Zagreb |
|
| |
| Sreten Jocić bio zainteresovan za imovinu
Zagorca |
| |
Za kupovinu imovine hrvatskog generala Vladimira Zagorca, optuženog za ratno
profiterstvo, bio je zainteresovan jedan od najpoznatijih pripadnika srpskog
podzemlja Sreten Jocić, poznat pod nadimkom Joca Amsterdam, piše zagrebački
Jutarnji list.
 Informacije
o Jociću krenule su nakon ubistva Ivane Hodak, ćerke Zagorčevog advokata
Zvonimira Hodaka, koja je u ponedeljak ubijena usred Zagreba. Njen otac je
za ubistvo indirektno optužio Zagorčevog suparnika, Hrvoja Petrača, koji
služi zatvorsku kaznu zbog umešanosti u otmicu Zagorčevog sina 2006. godine.
Bivši mladić Ivane Hodak, zagrebački preduzetnik Ivor Vucelić, potvrdio je
Jutarnjem listu da je firma u kojoj je on zaposlen pregovarala sa Jocićem o
prodaji jednog hotela u vlasništvu Vladimira Zagorca, ali da je taj posao
propao.
"Policiji su već duže vreme poznati poslovi koje Hrvoje Petrač ima sa Žarkom
Pavlovićem zvanim Žare San, vlasnikom firme San koja se u Srbiji bavi uvozom
kafe, automobila i cigareta, i jednim od glavnih saradnika Sretena Jocića",
piše list.
List takođe navodi da je Jocić poslednjih godina okupio bivše pripadnike tzv.
surčinskog klana Milana Narančića Limuna, Andriju Draškovića, Ljubišu Buhu
Čumeta i Predraga Rankovića Peconija, s kojima, kako tvrdi list, aktivno
učestvuje u privatizaciji srpskih poduzeća.
U tekstu se navodi i da Sreten Jocić, zajedno sa Narančićem, već nekoliko
godina pokušava da prodaje robu u Hrvatskoj, zbog čega je razgovarao i s
vlasnicima najvećih trgovačkih lanaca u Hrvatskoj, a navodno se u sklopu tih
pregovora sastajao i "s pojedinim visokim funkcionerima hrvatskog
bezbednosnog aparata". |
| |
| |
|
| |
| Podignute optužnice za šverc cigareta u
Italiju |
| |
Italijansko tužilaštvo podnelo je optužnicu protiv sedam osoba iz Srbije i
Crne Gore zbog umešanosti u šverc cigareta, ali će postupak protiv
crnogorskog premijera Mila Đukanovića, koji je takođe bio osumnjičen za to
delo, biti obustavljen zbog imuniteta, javili su italijanski mediji.
Advokat Mila Đukanovića, Enriko Tućilo, izjavio je podgoričkom listu "Vijesti"
da nije obavešten da je arhiviran sudski proces protiv njegovog klijenta
koji se u Italiji vodio zbog Đukanovićeve navodne umešanosti u šverc
cigareta.
 "Nisam
dobio nikakvo obaveštenje o arhiviranju sudskog procesa protiv crnogorskog
premijera Mila Đukanovića", kazao je Tućilo podgoričkim "Vijestima",
komentarišući navode italijanske agencije Ansa da se uskoro očekuje zahtev
za arhiviranje sudskog procesa protiv Đukanovića, koji uživa diplomatski
imunitet.
Italijanska agencija je ranije objavila da je nakon dugogodišnje istrage u
petak 3. oktobra podignuta optužnica protiv ukupno 14 osoba, od kojih sedam
iz Crne Gor i Srbije, osumnjičenih za šverc cigareta iz Crne Gore od 1994.
do 2002. godine.
Među optuženima su, prema navodima Anse koje prenose "Vijesti", uticajni
crnogorski biznismeni Branislav Mićunović, Veselin Barović, Branko Vujošević,
bivši ministar finansija Miroslav Ivanišević i diplomata Dušanka
Pešić-Jeknić.
Prema pisanju Anse, na listi optuženih su i biznismeni iz Srbije Stanko
Subotić - Cane i Andrija Drašković, kao i sedmoro italijanskih državljana.
Prema rečima Enrika Tućila, advokata crnogorskog premijera, "pokretanje
sudskog procesa protiv 14 osoba koje tereti italijansko tužilaštvo" je "očekivano".
Tućilo je kazao da je postupak protiv Đukanovića, koji je pre nekoliko
meseci svedočio pred sudom u Italjiji, "odvojen od ostalih", te da se "posebno
vodi".
Prema navodima Anse, crnogorski premijer je bio osumnjičen da je švajcarskom
državljaninu Franku dela Toreu dao licencu da u Crnu Goru uvozi cigarete,
koje su kasnije švercerskim kanalima prebacivane u Italiju.
Đukanović je u martu na lični zahtev svedočio u Bariju u vezi sa sumnjama da
je pre više godina bio jedan od učesnika organizovanog šverca cigareta iz
Crne Gore u Italiju. |
| |
| |
|
| |
| Nimic predložio ime Severna Makedonija |
| |
Posrednik Ujedinjenih nacija (UN) u sporu Skoplja i Atine o imenu Mekedonije
Metju Nimic predložio je ime "Severna Makedonija", javili su grčki mediji.
Državna televizija i štampani mediji preneli su da je Nimic preložio ime "Repu-blika
Severna Makedonija" za bivšu jugoslovensku republiku, što je Grčka
pozdravila.
Portparol ministarstva spoljnih poslova Jorgos Kumucakos nije potvrdio
predloženi naziv, ali je rekao da bi "tekst... uz dijalog, mogao da dovede
do zajednički prihvatljivog rešenja".
Ranije predloge grčka strana je odbacila.
Makedonski predsednik Branko Crvenkovski izjavio je prošlog meseca da bi,
ukoliko se u narednih nekoliko nedelja ne reši spor o imenu Makedonije i
Grčke, pregovori mogli da budu odloženi za godinu dana. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
