|
|
Broj 1172, 10. oktobar 2008.
| Jeremić i Ban Ki Mun za ubrzavanje dijaloga o
UNMIK-u |
| |
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je da se u razgovoru sa
generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom složio da se ubrza dijalog o šest
tačaka u procesu rekonfiguracije UNMIK-a.
"Odlučili smo da ubrzamo dijalog sa UN o šest tačaka u vezi sa
rekonfiguracijom međunarodnog civilnog prisutva na Kosovu. Optimista sam da
taj proces može uskoro doneti pozitivne rezultat", rekao je Jeremić na
konferenciji za novinare u sredu u sedištu UN u Njujorku.
 Jeremić
se nakon sednice Generalne skupštine UN sastao sa generalnim sekretarom Ban
Ki Munom.
On je izrazio nadu da će naredni tromesečnom izveštaj generalnog sekretara
UN o stanju na Kosovu sadržati dogovor sa Beogradom o šest tačaka u procesu
preustrojstva UNMIK -a.
Jeremić je rekao da je stav Srbije od početka bio da se ne protivi
angažovanju EU na celoj svojoj teritoriji, uključujući Kosovo, ali da
angažovanje Unije na Kosovu mora biti statusno neutralno i u skladu sa
Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Prema njegovim rečima, Srbija želi da sarađuje kako bi se pronašlo adekvatno
rešenje koje će omogućiti povećano angažovanje EU, ali sa jasnom granicom da
bude statusno neutralno i u skladu sa Rezolucijom 1244, i da ne bude u cilju
primene Ahtisarijevog plana, koji je odbačen u Savetu bezbednosti UN i koji
Srbija nije prihvatila.
Promena međunarodnog prisustva mora biti odobrena u Savetu bezbednosti UN,
naglasio je on.
Jeremić je ocenio da će usvajanje predloga Srbije u Generalnoj skupštini UN
doprineti smirivanju tenzija u regionu, pošto će se pitanje kosovskog
statusa iz "političke arene" prebaciti na pravosuđe.
On je izrazio očekivanje da će uslediti manje napet period u političkom
smislu koji će, kako je rekao, Srbija iskoristi na ostvarivanju drugih
strateških ciljeva, a pre svega evropskih integracije.
Povodom najave da će neke zemlje u regionu uskoro priznati nezavisnost
Kosova, Jeremić je rekao da očekuje veće razumevanje tih zemalja za
osetljivost pitanja Kosova i pozvao ih da se odupru spoljnim pritiscima.
On je izrazio nadu da te zemlje neće pokleknuti pod spoljnim uticajem, koji,
kako je rekao, i same priznaju da postoji i učiniti "nešto zbog čega će
ispasti smešne u očima međunarodne javnosti" i pogoršati odnose sa Srbijom.
Dodao je da Srbija samtra priznavanje nezavisnosti Kosova kršenjem svog
suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Ocenio je da ishod glasanja u Generalnoj skupštini UN nije bio tesan već "odlučan"
i dodao da bi srpski predlog, da nije spoljnog uticaja, bio usvojen bez
glasova protiv.
Naveo je da su od 74 uzdržane zemlje, dve trećine bile naklonjene srpskoj
inicijativi, ali da su morale da popuste zbog pritiska uticajnih zemalja.
Prema njegovim rečima, Srbija očekuje da postupak pred Međunarodnim sudom
pravde zančajno uspori ili zaustavi proces priznavanja Kosova u svetu i
dovede do pokretanja pregovora o statusu u cilju prostizanja kompromisnog
rešenja.
Dodao je da nije nemoguće postići kompromisno rešenje i da je za to potrebna
politička volja, a da će mišljenje suda biti katalizator za pokretanje
takvog procesa.
"Postaće očigledno da Kosovo ne može da zauvek ostane u tom limbu - da ga
jesu priznale zemlje, ali da ga nije priznala većina i da ne može da postane
član mejdunarodnih institucija, i da će pregovori o statusu ponovo početi sa
najboljim namerama u cilju postizanja kompromisnog rešenja", rekao je
Jeremić.
Izrazio je očekivanje da će Međunaordni sud pravde oceniti da je
jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova prekršeno međunarodno pravo. |
| |
| |
|
| |
| Kako su glasale neke zemlje u UN |
| |
Rezoluciju Srbije u Generalnoj skupštini UN je podržalo 77 zemalja među kojima
pet članica Evropske unije, susedna Crna Gora kao i dve članice Saveta
bezbednosti UN - Rusija i Kina.
Generalna skupština UN usvojila je u sredu većinom glasova rezoluciju Srbije
kojom se od Međunarodnog suda pravde (ICJ) traži savetodavno mišljenje o
zakonitosti proglašenja nezavisnosti Kosova. Za rezoluciju je bilo 77
zemalja, protiv je bilo šest, a 74 su bile uzdržane.
Protiv rezolucije bile su SAD, Albanija i još četiri države južnog Pacifika
- Maršalska ostrva, Federalne Države Mikronezije, Nauru i Palau.
Od zemalja u regionu, Crna Gora je podržala srpski predlog, Hrvatska i
Makedonija su bile uzdržane, dok BiH nije ni učestvovala u glasanju.
Među 77 zemalja koje su podržale predlog Srbije, bilo je pet članica EU koje
nisu priznale nezavisnost Kosova Slovačka, Grčka, Kipar, Španija i Rumunija
kao i dve stalne članice Saveta bezbednosti UN Rusija i Kina.
Rezoluciju su podržali i Angola, Alžir, Argentina, Belorusija, Bolivija,
Brazil, Kambodža, Čile, Kongo, Kuba, Džibuti, Egipat, Fidži, Gvatemala,
Gvineja, Honduras, Iran, Kazahstan, Kenija, Kirgistan, Lihtenštajn, Meksiko,
Mjanmar, Nikaragva, Norveška, Panama, Filipini, Južna Afrika, Svazilend,
Vijetnam, Urugvaj, Zimbabve.
Avganistan, prva zemlja koja je priznala Kosovo, bila je uzdržana kao i
Švajcarska, Kanada, Gruzija, Moldavija, Ukrajina, Izrael, Japan, Liban,
Mongolija, Novi Zeland i Pakistan.
Na sednici Generalne skupštine UN nije glasao veliki broj afričkih zemalja
poput Centralnoafričke Republike, Etiopije, Libije, Ruande, Somalije, kao ni
Turska, Irak, Kuvajt, Saudijska Arabija, Tadžikistan, Venecuela, Sejšeli,
Maldivi.
Srbija je zatražila da Međunarodni sud pravde odgovori na pitanje "da li je
nezavisnost Kosova koju su jednostrano proglasile privremene institucije
samouprave u skladu s međunarodnim pravom".
Kad dobije zahtev, Međunarodni sud pravde sam odlučuje o dinamici
razmatranja - po hitnom postupku ili u redovnoj proceduri. Na ocenu tog suda
može se čekati i više godina, a njegove odluke nisu obavezujuće. |
| |
| |
|
| |
| Nikolić i Vučić najavljuju umerenu politiku i
otvorenost |
| |
Srpska napredna stranka (SNS) vodiće umerenu politiku i biće otvorena za
saradnju sa celim svetom, poručili su u sredu na prvoj zajedničkoj
konferenciji za novinare doskorašnji funkcioneri radikala Tomislav Nikolić i
Aleksandar Vučić.
 U
obraćanju novinarima u novim prostorijama u centru Beograda, Nikolić i Vučić
(slika desno) su ocenili da će naprednjaci već za nekoliko meseci postati
pojedinačno najjača stranka i da će to dokazati na sledećim izborima.
Prema rečima čelnika SNS -a, već se prijavilo 10.000 građana koji će biti
osnivači partije, a do osnivačke skupštine zakazane za 21. oktobar u Sava
centru, očekuje se da će ih biti 50.000 i da će u svakoj opštini imati
formirane lokalne odbore.
On je rekao da je "u toku krađa" odborničkih mandata odbornicima koji su iz
radikala prešli u SNS, ali da to tim ljudima nije smetnja jer su svesni da
sa naprednjacima imaju budućnost, dok bi sa radikalima trajali samo do
narednih izbora.
Nikolić je rekao da naprednjaci neće imati političke neprijatelje i da neće
sukobljavati ljude, već ideje i istakao da je njihov cilj da na sledećim
izborima dobiju priliku da povedu Srbiju na drugačiji način i stvaraju
državu u kojoj će građani živeti bolje i bezbednije.
"SNS je otvorena za saradnju sa celim svetom. Potpuno sa prijateljima i
zemljama koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije i otvoreni za
teške pregovore sa onima koji su ga priznali", kazao je Nikolić i ocenio da
takva njegova politika nije iznenađenje jer on i Vučić već dve-tri godine
forsiraju umereni stav.
"Mi smo i u radikalima imali umereni stav, ali smo uvek zaustavljani pred
ostvarenjem cilja, jer su pojedini birači odustajali od toga da nam daju
glas iz straha da ćemo nešto pogrešiti. Svi sada shvataju da smo na pravom
putu, osim manjeg broja koji je ostao u SRS", rekao je Nikolić i ponovio da
je SNS otvorena za sve.
Upitan da li će se Maja Gojković priključiti naprednjacima, Nikolić je
odgovorio da ne zna i da to treba nju pitati.
On je ponovio da je pozvao DSS i NS na saradnju, ali da čelnici te dve
partije nisu odgovorili, iako je pozive slao preko najviših stranačkih
funkcionera.
Nikolić je ocenio da bi već sledeće godine mogli da uslede vanredni
parlamentarni izbori zbog krize koja će nastupiti uzrokovana svetskom
finansijskom krizom, ali i zbog blokade rada parlamenta koja je nastala zbog
opstrukcije radikala.
Prema njegovim rečima, radikali svojim istupanjima u Skupštini Srbije štete
i parlamentu, ali i sebi, jer je besmisleno to što rade.
On je rekao da su radikali, dok ih je on vodio, umeli da iznose svoje
stavove i da se izbore za svoje zahteve za skupštinskom govornicom, ali da
je istovremeno skupština mogla da radi.
Ocenjujući da će se radikali zbog ovakvom ponašanja "boriti za cenzus",
Nikolić ih je pozvao da javno iznesu zahtev ukoliko opstrukcijom žele da
provociraju vanredne izbore.
Aleksandar Vučić je rekao da SNS, prema najnovijem istraživanju javnog
mnenja, nije daleko iza Demokratske stranke i da bi za šest meseci mogla da
postane pojedinačno najjača stranka, kao i da sve ostale opozicione stranke
zajedno imaju manje od naprednjaka.
Vučić je rekao da bi, da se sada održavaju izbori, DS podržalo oko 35 odsto
birača, a SNS 25 odsto. Prema Vučićevim rečima, SRS bi podržalo oko 7,2
odsto, dok bi se ostale, sada parlamentarne stranke, borile za cenzus.
Uz Nikolića i Vučića, na konferenciji za novinare su bili nekadašnji
istaknuti radikali među kojima profesor Oliver Antić i književnik Brana
Crnčević.
Nakon konferencije na kojoj je bilo više desetina novinara, fotoreportera i
snimatelja, kao i više desetina pristalica nove stranke, priređen je koktel
a otvoren je i šampanjac. |
| |
| |
|
| |
| Ukupno 49 zemalja priznalo Kosovo |
| |
Nezavisno Kosovo do sada je priznalo 49 zemalja sveta, nakon što je tojuče
učinila Crna Gora.
Od zemalja bivše Jugoslavije, Kosovo su prvo priznale Slovenija (5. marta),
a potom i Hrvatska 19. marta. Crna Gora je do nedavno bila uzdržane po tom
pitanju. Makedonija bi trebalo da donese odluku o priznanju Kosova.
BiH je saopštila da neće za sada priznati Kosovo, a parlament Republike
Srpske je usvojio rezoluciju kojom se odbacuje jednostrano proglašena
nezavisnost Kosova.
Od 27 zemalja Evropske unije, samo njih pet nije priznalo Kosovo - Slovačka,
Grčka, Kipar, Španija i Rumunija.
Među prvim zemljama koje su priznale Kosovo odmah po njegovom proglašenju
17. februara, jesu Kostarika, Avganistan, Turska, SAD kao i velike evropske
zemlje Francuska, Nemačka i Velika Britanija.
Od evropskih zemalja koje nisu clanice EU, Kosovo su priznale i Švajcarska,
Island i Norveška.
Nezavisnosti Kosova protive se dve stalne članice Saveta bezbednosti UN -
Rusija i Kina, kao i Indonezija i još nekoliko bivših sovjetskih republika.
Kosovo, kako su najavili, neće priznati ni Vijetnam, Šri Lanka, Libija,
Burkina Faso i Južnoafrička Republika. |
| |
| |
|
| |
| Četiri pacifičke zemlje imaju 206.000
stanovnika |
| |
Četiri države koje su, uz SAD i Albaniju, glasale protiv rezolucije Srbije u
Generalnoj skupštini UN imaju ukupno 206.000 stanovnika i površinu od 1.362
kvadratna kilometra.
Najmnogoljudnija i po površini najveća od četiri ostrvske zemlje u Pacifiku
je Mikronezija sa 108.000 stanovnika i 702 kvadratna kilometra.
Maršalska ostrva imaju 63.000 stanovnika i 181 kvadratni kilometar, Palau
21.000 stanovnika i 458 kvadratni kilometar.
Najmanji je Nauru sa 14.000 stanovnika i površinom od 21 kvadratnog
kilometra.
Generalna skupština UN u sredu je uvojila rezoluciju Srbije kojom se od
Međunarodnog suda pravde traži da oceni legalnost jednostrano proglašene
nezavisnosti Kosova. Za predlog Srbije glasalo je 77 zemalja, šest je bilo
protiv a 74 uzdržane. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
