|
|
Broj 1172, 10. oktobar 2008.
| VREME JE DA LjUDI GOVORE |
| |
"U Kanadi postoje listovi i časopisi koji uspešno prate život srpske
emigracije. Mnogi od njih, na ovaj ili onaj način, prate i kulturna zbivanja
i srpsku književnost. Ali, ni jedadan od ovih listova nije posvećen
isključivo književnosti i kulturi. Novopokrenuti časopis Ljudi govore biće
pre svega časopis za srpsku književnost i kulturu."
 Ovo
su reči kojima je urednik, i osnivač, novopokrenutog časopisa, Dr. Radomir
Baturan pozdravio, u uredničkom uvodniku prvog broja, sve nas, svoju
čitalačku publiku. I zaista, bilo je vreme da ljudi pro/govore i na ovaj
način, da srpska zajednica dobije i ovakav prostor za iskazivanje svojih
ideja, misaonih osmišljanja, maštovitih zamisli.
Nepopustljivom upornošću, kakva je kod naših pojedinaca retka, Dr. Baturan
je uspeo da osmisli, zaista, po intelektualnim prilozima visokokvalitetan, a
i po mnogo čemu jedinstven do sada časopis. Imena vrsnih saradnika, čije
misli i tekstovi zavređuju pažnju, svih ljudi čijim životima pisana reč daje
smisao, neće ovde biti navedena samo iz razloga što se preporučuje čitanje
časopisa bez predrasuda. I to je suštinski utisak koji svojim sadržajem ovaj
časopis ostavlja posle iscrpnog iščitavanja: bez predrasuda. Koliko bez
predrasuda o totalitarnom globalističkom porobljavanju čovečanstva, toliko i
bez predrasuda i o militantnom pomračenju duha i uma ma kakvim i ma kojim
nacionalizmusom.
 Časopis
je u sredu, 1. oktobra o. g. predstavio, u okviru ovogodišnje manifestacije
Dani srpske kulrture u Torontu, u prostorijama konzulata Republike Srbije,
generalni konzul Dragan Grković, posebno pozdravivši napor Dr. Radeta
Baturana. Tom prilkikom o časopisu su, izuzetno pohvalno, govorili i
književnici Zdravko Gojković i Milovan Mičeta, oba saradnici koji su pružili
nesebičnu pomoć u poslovima pokretanja i izdavanja časopisa.
Urednik i pokretač, Dr. Baturan osvrnuo se na niz problema sa kojima se
susreo tokom obavljanja poslova da časopis izađe i upozorio da ne očekuje
ništa manje problema u nastojanju da časopis opstane. U tom smislu uputio je
apel svoj srpskoj javnosti da po svojoj svesti podrži ovaj poduhvat. Svoj
posao samo je video kao nastavak ideje o osnivanju i opstanku ogranka Matice
srpske u Torontu, u okviru čega vidi i aktivnost svoje škole srpskog jezika,
istakao je.
Časopis je, tokom septembra meseca, promovisan u Beogradu u Ministarstvu za
dijasporu Republike Srbije i u Udruženju književnika Srbije
Polemički tonovi, koje je pojava časopisa izazvala, u nekim delovima srpske
kulturne javnosti, upravo su pravi odraz smisla ovakvih izdanja. U svakom
vremenu, kada izvesna politička ideja, ma ona dolazila i iz najviših vrhova
državne vlasti, preti da, i nasiljem, nametne sebe kao političko jednoumlje,
važni su prostori u kojima se ideje otvoreno mogu, smeju i treba da se
sučeljavaju, a to je smisao koji utvrđuje časopis u kome Ljudi govore .
 Gospodin
Baturan uspeo je svojim iskustvom, požrtvovanim radom i upornošću, koju bi
neki nazvali i zadrtošću, ali svakako zadrtošću pozitivne, časne i poštene,
energije da pokrene časopis koji, kada se ima u rukama, po prvi put za
ovakavo izdanje ostavlja utisak o jedinstvenosti srpskog kulturnog prostora
bez obzira odakle su saradnici, odakle stižu njihove misli, ideje, priče,
stihovi, prilozi o likovnim stvaraocima, maštovite zamisli.
Na sve to časopis ima savremenu grafičku opremu koja može da ga stavi u
policu ma koje knjižare bilo koje svetske metropole. Ovakav poduhvat od
značaja je kako za srpsku dijasporu sveg Sveta tako i za Maticu baš time što
ne pravi razliku među njima.
Saradnici, redakcija, osnivači, urednik, svi udruženi oko ovog
intelektualnog poduhvata da Ljudi govore, time zasklužuju svaku pohvalu,
preporuku i čestitke. |
| |
| Radovan Gajić |
|
| |
| 100 - JUBILARNO DRUŽENjE LjUBITELjA KNjIGE |
| |
3. oktobra svečano je obeleženo 100. čitalačko druženje u našoj knjižari "Srbika".
Bilo je to trosatno ugodno druženje pravih prijatelja knjige sa cenjenom
familijom Apić. Nezaboravno duhovno veče starih prijatelja. Domaćinski smo
dočekani, počašćeni specijalitetima gospođe Olge i Tamare. Uz vino i na
kraju divnu tortu, pričali smo i družili se slaveći naše 100. druženje.
Iznenađenje za sve prisutne u prepunoj knjižari te večeri su bile knjige
koje su dobili svi posetioci od Peđe i Tamare, a posebno su nagrađeni
najistaknutiji članovi Kluba. Te divne noći smo se uverili da je ova
knjižara naša druga kuća. Hvala gospođi Olgi, Peđi, Tamari, i Violeti na
iznenađenju i poklonima.
 Davne
1999 godine, negde u isto vreme kada su "Indigo" i "Chapters" osnovali svoje
čitalačke večeri i klubovi, gospođa Olga B. Marković i Dr. profesor Rade
Baturan su se našli u "Chapters-u" gde se je rodila ideja da bi se čitalačke
večeri mogle organizovati i za srpsku zajednicu, pogotovo kada postoji
srpska knjižara u Torontu. Vlasnici "Srbike" Živko i Olga Apić prihvatili su
tu ideju i pristali da budu domaćini. Tako je i osnovan Klub čitalaca "Srbika"
sa još nekoliko entuzijasta i ljubitelja proze i poezije, koji se sastajao
svakog prvog petka u mesecu.
Tako je ova naša čuvena knjižara, postala dom knjigoljupcima, hram
ljubitelja proze, poezije i lepe reči, da se okupljamo u njoj, i zajedničku
ljubav prema knjigama podelimo sa što širim krugom čitalaca.
Cilj Kluba je bio da pruži ljubiteljima srpske knjige i literature priliku
da zajedno čitaju, diskutuju i razmene misli o jednoj knjizi ili piscu u
atmosferi prijateljstva, gde je ljubav prema čitanju i knjizi glavni
podstrek za razgovor.
Prva knjiga koju smo čitali zvala se "Montenegro" koju je napisao amerikanac
Starling Lanjrence. Od onda do sada razgovarali smo o 34 klasika srpske
književnosti, delima 41 savremenog autora, 8 knjiga koje su dobile NIN-ovu
nagradu, 9 knjiga autora iz dijaspore, 4 knjige stranih pisaca prevedenih na
srpski jezik i dve večeri pod nazivom "Karađorđe u srpskoj književnosti".
Počeli smo u staroj knjižari sa domaćinima Živkom i Olgom Apić i zajedno sa
njima preselili smo se u nove prostorije knjižare, oaze srpske književnosti
u Torontu i Kanadi, gde su nam sada domaćini druga generacija Apića - Peđa i
Tamara.
Članovi čitalačkog kluba uživali su u poeziji i prozi svom dušom svojom, jer
su veliki zaljubljenici srpske i svetske književnosti. Te pročitane knjige i
razgovori o njima su ispunjavale naš život, jer su govorile o ljubavi, sreći,
bolu, nadi, životu, smrti… Pročitane knjige su veoma uticale na formiranje
naše svesti, zato su za nas te knjige bile zlatni fond naših ljudskih
vrednosti, one su nas oživljavale i budile nam savest i naše misli.
Čitajući divne knjige srpske literature u nama su pokrenute one pozitivne
ljudske aktivnosti koje nam služe za dobrobit u ovom materijalnom svetu u
kojem živimo. Knjige koje smo čitali i o njima razgovarali nosile su za nas
vredne poruke, iskustva i istorijske istine.
Ljubitelji knjiga u Torontu, u našem čitalačkom klubu razgovarali su kao
dobronamerni ljudi, rasterećeni svih drugih motiva, sem ličnih doživljaja i
vrednovanja pročitane knjige. Moji prijatelji iz ovog kluba i ja lično,
izlazili smo iz ove male književne pričaonice, pročišćeni i produhovljeni,
osetili se boljim i plemenitijim, jer smo zavoleli i cenimo knjige koje nam
pružaju duhovna utočišta i radost življenja u ovoj novoj zemlji, daleko od
otadžbine, a uvek u mislim s njom i narodom.
Kroz sastanke u knjižari postali smo jedna familija ljubitelja knjiga i
pretvorili književni događaj u tradiciju. Tako smo sačuvali i naše korene i
postali, u najboljem smislu reči most između stare i nove kulture.
Kroz taj petak oživljavamo svoj duhovni život, i za ovih 100 sastanaka mnogo
smo naučili o srpskoj i svetskoj književnosti. Petkom virtualno putujemo u
našu otadžbinu i po svetu, razgovarajući o tim divnim knjigama.
Ako bih želeo i ovom prilikom da istaknem najaktivnije članove Kluba, moram
biti iskren pa reći da su to u ovom proteklom periodu, bili gospođa Olga B.
Marković i Dr. Radomir Baturan, gospođa Kajka Popović, gospodin Nikola
Aleksičenko, uz familiju Apić. I svi ostali su dali svoj veliki doprinos
ovom Klubu. I ovom prilikom želim da se iskreno zahvalim mojim prijateljima
iz ovog čitalačkog Kluba, kao i porodici Apić, na divnom druženju i
razumevanju tokom naših diskusija, u kojima se ponekada i nismo slagali, jer
smo imali drugačija viđenja, ali uvek argumentovano i kulturno ocenjivali
pisce i njihova dela. |
| |
| Slobodan Rundo |
|
| |
| ZADUŽBINA ZDRAVKA GOJKOVIĆA |
| |
U knjižari Srbika, jedinstvenom kulturnom mestu u našem gradu gostovao je u
petak, 3 oktobra, poznati književnik i zadužbinar iz Beograda Zdravko
Gojković, u organizaciji Udruženja književnih stvaralaca "Desanka Maksimović".
Predsednica ovog poznatog pesničkog udruženja iz Toronta Katarina Kostić
uručila je našem gostu specijalnu Diplomu Udruženja i tako je on postao
njegov počasni član.
 Zdravko
Gojković je na jedan poseban i sveobuhvatan način izrazio svoju ljubav prema
svom rodu poklanjajući srpskom narodu i Beogradu veliku biblioteku od 22
hiljade knjiga kompletno opremljenu sa značajnim fondom raznovrsnih i retkih
knjiga, jer je tokom celog života bio pasionirani čitač i kolekcionar pisane
reči. Zaveštao je biblioteku Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i tako
postao veliki zadužbinar i donator na polju kulture i duhovnog razvoja našeg
naroda.
Poklonio je svoje stanove akademiji. U velikom stanu, u Dubljanskoj ulici
broj 10 u Beogradu nalazi se biblioteka, a drugi stan se izdaje i tako se
finansira rad biblioteke, tako da ona normalno funkcioniše. U rad biblioteke
su uključeni mladi literarni talenti Srbije i Beograda, Srpska književna
zadruga i Beogradski univerzitet.
Kako nam reče pisac "U ovoj biblioteci-zadužbini gostuju naši poznati
književnici, pesnici, umetnici, akademici i naučnici iz zemlje i dijaspore.
Ova moja zadužbina je postala stecište svih onih koji neguju kulturu, jezik
i duhovnost svog naroda. Vrata ove biblioteke su otvorena i za okupljanja
pesnika i književnika iz dijaspore i ja ovim putem pozivam članove iz
Udruženja književnih stvaralaca "Desanka Maksimović" da kada su u Beogradu
slobodno koriste ovaj prostor za promovisanje svojih knjiga".
O plodnom pesničkom i proznom delu Zdravka Gojkovića, kao i njegovoj veoma
poznatoj i cenjenoj, zadužbini u Beogradu, govorili su pesnikinja Buba
Braunstajn-Veljović i Dr. profesor Radomir Baturan.
Odlomke iz njegovih knjiga čitali su Nikol Marković, Buba Braunstajn,
Božidar Živanović i Slobodan Rundo.
Pesnik i književnik Zdravko Gojković je prisutan u književnim krugovima već
dugi niz godina. Entuzijasta i večiti borac za dobrobit ljudi, obožavatelj
pisane reči, kolekcionar pisanog blaga iz oblasti pesništva, priređivač više
antologija poezije za decu i inače veliki prijatelj dece i njihovog dečijeg
sveta. Autor je više knjiga, pesama i proze za decu i odrasle, a književni
glas je stekao svojim prvim romanom "Ljubav i nespokoj", koji je doživeo tri
izdanja i u kojem je na suptilan način gradio odnose muškarca i žene, od
romanse do tragedije.
U ovoj divnoj knjizi naš pisac analizira srce i um, pomućenosti ljudske
svesti i uznemirenosti njihove savesti. Haos u ljudskim dušama prekrivena je
mirnim izrazom lica, ali pisac duboko ponire u svest i psihu ljudi,
analizira njihove postupke i otkriva njihove unutrašnje intimne želje. Ovo
je proza tanane senzibilnosti, protkane lirikom sna o oporosti života. Pisac
je pokazao dar otkrivanja psihe žene i tajnovitih staza koje vode ka
spoznaji tople i nesavladive ženske puti.
Prve zbirke pesama "Odzivi smrti" i "Zla sreća - jauci bosanskih vetrova",
koje su doživele više izdanja, nastale su na izvoru zla i smrti u nedavnom
građanskom ratu na tlu Bosne i Hercegovine, pod svežim utiskom događaja
kojima je bio svedok i učesnik. Ta poezija je istinita i verodostojna, lično
proživljena i doživljena, jer je pesnik učestvovao u ratu.
Već sledeća knjiga poezije u "Lavirintu vremena" predstavlja zaokret u
tematskom smislu. Rat i užasi rata su iza pesnika i on od svedoka događaja
postaje njihov tumač. On je u ovoj knjizi misaoni, refleksioni pesnik,
duboko zamišljen nad smislom života i zabrinut za ljudsku sudbinu.
Zdravko je čovek lirske i metafizičke zapitanosti, jedna velika slavenska
duša koja oseća i podrhtava, leluja i treperi.
U drugom delu večeri održano je poetsko veče u čast našeg gosta u kojem su
učestvovali naši pesnici, Gordana Stojić, Lazar Subotički, Srđan Bajić,
Katarina Kostić, Buba Braunštajn, Radovan Gajić, Božidar Živanović a svoju
pesmu je poslao i naš poznati književnik iz SAD Vasa Mihajlović koji živi u
severnoj Karolini.
Književnik i pesnik Zdravko Gojković je rođen u Osečanima kod Doboja 1930
godine. Zbog obimnog književnog rada, dobročinstva i zadužbinarstva dobitnik
je visokih društvenih priznanja, između ostalih, Diplome za širenje kulture
slavenskih naroda i izgrađivanje prijateljstva između naroda Bjelorusije i
Srbije - u Minsku 2007 godine, dobitnik je niza priznanja biblioteka u
Srbiji i Bosni i Hercegovini, zatim Svetoslovenskog književnog društva koje
mu je dodelilo "Priznanje Krleža" za njegovo životno delo, kao i visoko
priznanje Vojske republike Srpske za nesebičnu pomoć i značajan prilog
pravednoj borbi srpskog naroda.
Član je Udruženja književnika Srbije i član Udruženja pisaca Republike
Srpske. Živi i radi u Beogradu. |
| |
| Slobodan Rundo |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
