SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2008
NA SVIM NASIM MESTIMA
 

 
SA NASLOVNE STRANE

Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost

Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Jelena Pucilowski
Tino Brelak Mortgage
Dusan Dragojevic Takse
Ivana Obradovic
Beograd rent
Frizer Bissa

Casovi_matematike_kompjutera  
SALSA  
Beograed Money Transfer

 Broj 1174, 24. oktobar 2008.

Kriza stambenog sektora
 
En Neukom je "pod vodom" - duguje više za hipoteku nego što joj vredi kuća - što je stanje u koje iz dana u dan tone sve veći broj Amerikanaca.

Finansijska kriza je pogodila narod - gotovo jedan od šest vlasnika kuća u SAD otkriva da mu je dug veći od vrednosti imanja, što američkoj ekonomiji preti novim talasom zaplena imovine i bankrotstava.

Među ugroženima je i Virdžinija Vašington (64), sekretarica iz Kalifornije koja je kupila kuću u Arizoni 1996. godine. "To je trebalo da bude kuća snova, ali se pretvorila u noćnu moru", kaže Virdžinija. Ona duguje 207.000 dolara za kuću čija je vrednost sada pala na 150.000.

Dok mnoge porodice čija je imovina skliznula u minus jednostavno predaju ključeve bankama i odlaze, Virdžinija je progonjena strahom da će izgubiti i ušteđevinu od 65.000 dolara koju je dala kao depozit. "Mnogi nisu uplatili nikakav depozit na kuću pa mogu mirno da odu. Ali, nema drveta na kome raste 65.000 dolara", kaže ona.

Oko 12 miliona Amerikanaca danas duguje više nego što njihova kuća vredi, u odnosu na 6,6 miliona sa kraja prošle godine i nešto više od tri miliona u decembru 2006, navodi Rojters. Ako treba pokazati prstom u jednu stvar koja je Amerikance dovela u ovaj fijasko, kažu ekonomisti, to je činjenica da su milioni vlasnika kuća "pod vodom".

Ako, kao En Neukom, svima bude zaplenjena imovina zbog neplaćanja duga, to će dovesti do viška kuća na tržištu, odlaganja oporavka stambenog sektora i dodatnog pritiska na banke. Potrošnja stanovništva je već u padu jer su Amerikanci otkrili da više ne mogu da se zadužuju na račun svojih kuća, odnosno hipoteke, da bi finansirali svoj potrošački životni stil.

U ekonomiji koja se usporava, ne treba mnogo da se utonula hipoteka gurne još dublje - u nemogućnost plaćanja. Dovoljan je bilo kakav neočekivan trošak.

Kao i En Neukom, mnogi su se našli u nevoljama tako što su refinansirali svoju hipoteku da bi došli do gotovine u vreme kada je vrednost nekretnina rasla i kada im se činilo da je novo zaduživanje na račun kuće posao gotovo bez rizika.

En je zatražila bankrotstvo u maju pošto više nije mogla da plaća hipotekarne rate za svoju kuću u Kejp Koralu, do juče burno rastućem gradu na jugu Floride. U SAD i građani, kao i firme mogu da traže sudsku zaštitu od poverilaca time što će objaviti bankrotstvo.

Kako se očekuje da će cene kuća pasti u proseku za još 10 odsto, ekonomisti kažu da će se 14,6 miliona američkih kućevlasnika naći "pod vodom" do septembra iduće godine.

Analitičari tvrde da će kriza stambenog sektora koštati američke poreske obveznike daleko više od 700 milijardi dolara koje je vlada SAD odvojila za rekapitalizaciju banaka i kupovinu teško naplativnih dugova od finansijskih institucija. Vlada će morati, kažu oni, da počne da puni ovu rupu a to će ići direktno iz džepa poreskih obveznika.

Država je trenutno obuzeta spasavanjem banaka i malo je učinila da pomogne pojednicima koji se upinju da isplate svoje hipoteke. Sem programa "Nada sad" (HOPE NOW), koji je omogućio nekoliko stotina hiljada "prilagođavanja" plaćanja stambenog duga.

Oba predsednička kandidata, i Obama i Mekejn, izložili su planove za pomoć ugroženim kućevlasnicima. Ali, kritičari kažu da nema detalja o tome kako to misle da urade i da je malo usaglašenosti po pitanju šta učiniti da bi se izvukli oni koji su ispod vode. U ovom času gotovo polovina kuća koje se prodaju u SAD je iz zaplene. Za one kao što je En Neukom, svako rešenje države i ekonomista će biti kasno. Svakog dana, kaže ona, očekuje pismo sa rokom od 21 do 30 dana da napusti kuću koju je kupila 2000.
 
   
 
Ispitivanje navoda iz knjige "Lov" Karle del Ponte
 
Predstavnici Tužilaštva za ratne zločine Srbije nameravaju da otputuju u Albaniju povodom slučaja trgovine ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji tokom NATO bombardovanja i kasnije, izjavio je tužilac Vladimir Vukčević.

Vukčević je rekao da će Tužilaštvo zatražiti pomoć kolega iz Albanije kako bi se ispitali navodi iz knjige "Lov" bivše glavne tužiteljke Haškog Tribunala Karle del Ponte .

"Imamo određena mesta gde smatramo da se nalaze masovne grobnice i formulisali smo devet zahteva kojima tražimo pomoć kolega iz Albanije", rekao je Vukčević nakon razgovora sa predstavnicima Udruženja porodica kidnapovanih, ne-stalih i ubijenih na Kosovu i Metohiji.

On je podsetio da je Tužila-štvo pokrenulo pretkrivnični postupak vezano za trgovinu organima i da će tužilaštvo u tom pravcu namerava da sarađuje sa Savetom Evrope i izve-stiocem o trgovini ljudskim organima Dikom Martijem i kolegama iz Albanije sa kojima je uspostavljena dobra komunikacija.

Vukčević je danas sa svojim saradnicima u prostorijama udruženja obišao Zid plača na kom se nalaze fotografije 2.500 kidnapovanih i nestalih nealbanskih civila, policajaca i vojnika i istakao da će Tužilaštvo učiniti sve kako bi se rasvetlila sudbina nestalih sa Kosova i Metohije.

Predsednik udruženja Simo Spasić zatražio je od Tužilaštva za ratne zločine da istraži šta se desilo sa njihovim najmiljima koji su nestali na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine.

"Želimo da saznamo pravu istinu i da konačno dođe do pravde", rekao je Spasić.

On je kazao da su porodice kidnapovanih, nestalih i ubijenih punih 10 godina, nakon prvih otmica govorili o stradanjima Srba na kosovu ali da se "dokazi i istina" o tome malo pojavljuju u javnosti.

Portparol Bruno Vekarić naveo je da je svet bio upoznat sa stradanjima Albanaca na Kosovu za vreme NATO bombardovanja ali je malo bio upoznat sa stradanjima Srba.

Veoma je važno da se naglasi da ne postoji razlika u sprovođenju pravde i da je ona ista i za jedne i za druge, kazao je Vekarić.

On je podsetio da su raspisane poternice za 160 pripadnika nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova, da je protiv jednog pripadnika vođen postupak u Beogradu, ali da postoje problemi vezani za saslušanje svedoka iz Albanije.

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović rekao je da Komisija ima konsolidovanu listu nestalih na kojoj se nalazi 1.950 osoba od čega su 545 Srbi i nealbanci.

Više od 1.400 slučajeva je, kako je naveo, rešeno i više ne postoje nedomice da se u Srbiji nalaze masovne grobnice.

Odalović je međutim istakao da rad na rešavanju sudbine nestalih, kidnapovanih i ubijenih na Kosovu otežava "nedovoljan stepen" regionalne saradnje.
 
   
 
Mišković na 35. mestu najbogatijih...
 
Vlasnik Delta holdinga Miroslav Mišković skočio je sa prošlogodišnjeg 42. mesta na 35. mesto na listi 100 najbogatijiih u jugoistočnoj Evropi, koju sastavlja poljski nedeljnik Vprost.

Miškovićeva imovina povećana je sa dve milijarde dolara na 2,8 milijardi dolara, i najbogatiji je ne samo u Srbiji, već u celoj bivšoj Jugoslaviji.

Najbogatiji Srbin prošle godine, Filip Cepter, osetio je udar finansijske krize, pošto je sa prošlogodišnjeg 23. mesta spao na 36., odmah iza Miškovića. Cepterovo bogatsto sa 4,4 milijarde istopilo se na 2,6 milijarde po procenama autora rang liste.

Među 100 najbogatijih u istočnoj Evropi, sa prostora bivše Jugoslavije, uspeo je da uđe i srpski biznismen Predrag Ranković koga prošle godine nije bilo na listi, a sada je 93. sa bogatstvom koje se procenjuje na 700 miliona dolara.

Jednako je procenjena i imovina srpskog biznismena Đorđa Nicovića kao i jedinog Hrvata među istočnoevropskih 100 bogataša - Ivice Todorića.

Stanku Subotiću, vlasniku kompanije EMI, bogatstvo od 600 miliona dolara - zahvaljujući kojima je prošle godine bio na 93. mestu, sada nije bilo dovoljno da uđe među 100 najbogatijih u istočnoj Evropi.

Ukupna imovina 100 TOP istočnoevropskih tajkuna je ove godine procenjena na 369 milijardi dolara, dok je prošlogodišnja lista cenila njihovo ukupno bogatstvo na 390 milijardi dolara, što znači da je ove godine smanjena za 21 milijardu.

Najviše su izgubili ruski, ukrajinski i poljski tajkuni, poput kralja aluminijuma Olega Deripaske, čije firme su na berzi, a koji su pozajmljivali za dalju ekspanziju na osnovu akcija.

Sada kada akcijama vrtoglavo pada vrednost u jeku finansijske krize, bankama takva garancija više nije dovoljna a "Mlada fronta Dnes" piše da je Deripaska imao vrlo neprijatan razgovor sa jednom francuskom bankom koja je tražila da garantuje pozajmicu sa više novca umesto sve manje vrednim akcijama.

Redosled tajkuna na listi pretumbao se, i najbogatiji nije više Oleg Deripaska, čija imovina se prepolovila sa 30 na 15 milijardi dolara, zahvaljujući čemu je pao na 5. mesto ove liste.

Najbogatiji u centralnoj i istočnoj Evropi sada je ruski finansijer Sulejman Kerimov sa 24,5 milijardi dolara a sa prošlogodišnjeg desetog mesta dospeo je na prvo zahvaljujući prodaji svojih akcija Gasproma ovog proleća pre nego što je izbila kriza.

Pored Deripaske veliki gubitnik je i ruski oligarh, vlasnik fudbalskog kluba Čelsi Roman Abramovič, kome su se prošlogodišnje 22 milijarde dolara, zahvaljujući kojima je bio drugi među najbogatijim, istopile na 10 milijardi, što je sada bilo dovoljno tek za osmo mesto.

Poljski Vprost listu je radio u saradnji sa češkim dnevnikom "Mlada fronta Dnes" i još nekoliko srednjeevropskih redakcija.
 
   
 
Ana će biti bogatija od Divca!
 
Prema nezvaničnim procenama, Ana bi u tom slučaju tokom aktivne karijere od rezultata i sponzora zaradila više od 200 miliona dolara, što nije uspelo ni do sada neprikosnovenom Vladu Divcu! Ivanovićeva je samo od uspeha na turnirima zaradila 5.630.000 dolara, i to za dve-tri godine igranja na vrhunskom nivou, što znači da bi do kraja karijere mogla da zaradi još tri puta toliko.

Početkom godine, nekoliko dana pre Australijan opena, Ana je promenila svog snabdevača reketima, zamenivši "Vilsona" japanskom kompanijom "Joneks". Nagrada je stigla u vidu četvorogodišnjeg ugovora teškog 70 miliona dolara. Posebna klauzula u ugovoru glasila je da će Ivanovićeva, u slučaju dolaska na presto VTA liste, zaraditi dodatnih deset miliona, što se i dogodilo.

Svoj interes u sponzorisanju najlepše teniserke na svetu prepoznao je i lider u proizvodnji časovnika "Roleks", ponudivši atraktivnoj Beograđanki ugovor vredan 1,5 miliona zelenih novčanica. Tome treba dodati i najveći sponzorski ugovor u istoriji srpskog sporta (oko tri miliona evra), koji je potpisan s "Verano motorsom".

Dakle, bez ugovora s kineskom kompanijom, Ana Ivanović je već inkasirala 90 miliona dolara, a s novcem od Kineza i dvadesetak miliona dolara zarade od turnira nadmašila bi legendarnog košarkaša Vlada Divca, koji je, prema grubim procenama, u karijeri kroz igračke i sponzorske ugovore na bankovni račun "namakao" 200 miliona dolara.

Međutim, Divac je po završetku karijere svoj novac oplodio investirajući u mnogobrojne poslove, pre svega u SAD. Takođe, Novak Đoković i Jelena Janković pripadaju vrhu srpskih sportskih Rokfelera.

Treći teniser sveta je naš sportista s najvećim brojem sponzorskih ugovora. On je zaštitno lice "Vilsona", "Adidasa", "gala vode", Hipo-Alpe-Adrija banke, a još mnogi poznati svetski brendovi pokušavaju da pridobiju Novakovo poverenje. Najbolji srpski teniser u istoriji od nagrada na turnirima zaradio je 8.035.000 dolara, a posebno je bio raspoložen početkom ove godine, kada mu je na račun leglo neverovatnih 2.024.267 dolara.

I Jelena Janković se može pohvaliti berićetnom saradnjom sa svetskim kompanijama. Najbolja igračica sveta je zaštitno lice "Hjundaija", a osim novca od južnokorejskog proizvođača, dobila je na poklon i najnovijeg terenca. Jankovićeva je u karijeri do sada zaradila 4.972.000 dolara.

Majstorima belog sporta mogu samo da pariraju srpski košarkaši koji su odlučili da znanje unovče "preko bare". Od povlačenja Vlade Divca, ubedljivo je najplaćeniji Predrag Stojaković. On je u julu 2006. godine potpisao ugovor s Nju Orleansom težak 64 miliona dolara. Njemu će blagajnik "stršljenova" pred početak ove sezone isplatiti 13.068.000 dolara (oko 40. mesta na NBA listi).

U narednoj sezoni Stojaković će primiti 14.202.000, a u "izlaznoj" 2010/11. godini 15.336.000 dolara.

Drugi na listi je Darko Miličić, kome će Memfis isplatiti 7.000.000 dolara (5.390.000 evra), a 7.500.000 zelenih novčanica 2009/10. Takođe, Miličić ima potpisan ugovor sa "Adidasom", koji nije na nivou teniserskih dilova, jer ga je levoruki centar potpisao kao tinejdžer.

Marko Jarić je na trećem mestu po primanjima (2009/10. dobiće 7.100.000, a 2010/11. tačno 7.625.000 dolara).

Kada su u pitanju fudbaleri, apsolutni vladar kluba bogatih je Nemanja Vidić, koji posle produžetka saradnje s Mančester junajtedom ima zagarantovanih 3,9 miliona evra (ugovor važi do 2012. godine).

Rame uz rame pouzdanog defanzivca je kapiten "orlova" i standardni član šampiona Italije Intera Dejan Stanković. Prema nezvaničnim podacima (koji se vešto kriju u italijanskom fudbalu), bivši igrač Crvene zvezde i Lacija godišnje inkasira oko 3,6 miliona evra. Međutim, Stanković je zastupnik poznatog italijanskog brenda "Svit jirs" za Srbiju, a vlasnik je i restorana "Pjetro del'Oro" i brojnih nekretnina koje izdaje.
 
   
 
Ontario ide ka deficitu
 
Ontarijski ministar finansija Dvajt Dankan, slika dole, dao je ove nedelje finansijski pregled stanja provincijskog budžeta, u kojem se vidi da situacija u provinciji nije ni malo ružičasta i da postoje osnove za deficit od 500 miliona dolara do kraja godine u Ontariju.

Pored toga, biće odloženo upošljavanje oko devet hiljada medicinskih sestara i stvaranje 50 porodičnih zdravstvenih timova, manje novca za putne troškove službenika, reklamiranje i kupovinu ili iznajmljivanje novih zgrada i automobila. Privredni rast iznosiće svega 0,1 odsto, drastično manje od proletos projektovanih 1,1 odsto, tako da drastično smanjivanje budžetskih prihoda zahteva srezivanje svih troškova koji ne spadaju u neophodne.

Premijer Dalton Mekgvinti odbacuje mogućnost da će doći do otpuštanja u javnom sektoru, ali napominje da će opštine, univerziteti, školski odbori i bolnice osetiti posledice nepovoljne finansijske situacije.

Za razliku od Ontarija, u Britanskoj Kolumbiji stvari stoje mnogo drugačije. Tamošnji ministar finansija, Kolin Hensen kaže da od ove provincije nema boljeg mesta na svetu na kome bi se moglo čekati da prođe globalna finansijska kriza i čak obećava da će u narednom budžetu provincije porasti izdvajanja za zdravstvo i visoko školstvo. Prihodi provincije za prirodni gas i pravo na bušenje veći su od prognoziranih, a i stopa zaposlenosti ostaje visoka.

Globalna kriza oseća se u različitim finansijskim sektorima. Kanadski dolar pao je u jednom trenutku na svega 79,80 američkih centi, najmanje još od sredine 2005. godine, i preko trideset američkih centi manje nego pre samo godinu dana, kada je dostigao rekordnih 110,31 centi.

Velike kanadske banke smanjile su kamate za četvrtinu procenta, u skladu sa merom Banke Kanade, čime su učinili da krediti budu jeftiniji potrošačima i preduzetnicima.

Trgovina na veliko u Kanadi opala je u avgustu, po prvi put u poslednjih šest meseci, zbog loših rezultata ostvarenih u automobilskom sektoru.

Kanadski provincijski i teritorijalni lideri spremni su da daju premijeru Stivenu Harperu zeleno svetlo za ulazak u deficit, čulo se na sastanku na kome se raspravljalo o globalnoj finansijskoj krizi.

Ministar finansija Džim Flaerti ističe da je siguran da će u ovoj fiskalnoj godini federalna vlada ostvariti budžetski suficit, ali za razliku od premijera Stivena Harpera, on ne želi da daje dugoročnije prognoze, jer one zavise od velikog broja faktora.
 
   
 
Poraz Partizana na startu lige
 
Fudbaleri Partizana izgubili su u Beogradu od ekipe Sampdorije sa 1:2 u prvom kolu Grupe C lige Kupa Uefa.

Pobednički gol za Sampdoriju postigao je u 57. minutu Danijele Desena. Prvi gol za goste je postigao Emilijano Bonacoli u 21. minutu, a izjednačenje Partizanu u 34. doneo je pogodak Laminea Dijare.

"Crno-beli" će sledeću utakmicu u Kupu Uefa igrati 6. novembra kada će gostovati Štutgartu, koji je večeras u Sevilji izgubio od istoimene ekipe, osvajača Kupa Uefa iz 2006. i 2007. godine, sa 0:2.

Beogradski tim će tada pokušati da nadoknadi izgubljeno na večerašnjem meču na kome je bio potpuno ravnopravan sa Sampdorijom, ekipom sa mnogo skupljim igrača od Partizanovih, ali i ekipom koja na tabeli italijanske Serije A posle sedam kola zauzima tek 18. mesto.

Partizan je od samog starta meča krenuo ofanzivno ka golu gostiju i prvu ozbiljnu priliku imao posle samo par minuta igre kada je Ljubomir Fejsa sa desne strane pronašao Dijaru čiji je šut sa šest metara završio pored stative.

Gosti su, ipak, iskoristili napadačku igru mnogo neiskusnijeg tima Partizana i prvi stigli do gola.Prethodno je Antonio Kasano proturio loptu kroz noge Marka Jovanovića i uposlio Đenara Delvekija, koji je slabo šutirao. Lopta je, ipak, na dva metra od gol linije stigla do Bonacolija, koji je petom prevario Ivana Stevanovića i postigao vodeći gol za Sampdoriju.

"Crno-beli" su posle samo par minuta mogli do izjednačenja, pošto je Žuka proigrao Almanija Moreiru, ali je njegov pas do Dijare u poslednjem trenutku zaustavio Pijetro Akardi.

Ubrzo je, međutim, moglo da bude i 2:0 za tim iz Đenove, pošto je u 26. minutu Jovanović nespretno reagovao na jedan ubačenu loptu sa leve strane i umalo postigao autogol.Mrežu Partizana sačuvala je odlična reakcija golmana Mladena Božovića, koji je u 33. minutu odbranio i dobar šut Kasana sa 20 metara.

"Crno-beli" su potom kaznili protivnika za propuštene šanse i u 34. minutu stigli do izjednačenja. Moreira je uposlio Dijaru, koji je prošao pored trojice odbrambenih fudbalera Sampdorije i rutinski matirao golmana Luku Kastelacija.

Partizan je u 41. minutu mogao i do vođstva, ali je Veljko Paunović loše uhvatio volej posle odličnog pasa Dijare.

Drugo poluvreme počelo je slično kao i prvo.

Partizan je prvi imao šansu u 53. minutu, ali je šut Dijare, posle novog dodavanja Moreira, Marijus Stankevičijus zaustavio glavom na metar od gola Sampdorije.

Četiri minuta kasnije gosti su stigli do novog vođstva, pošto je Danijele Desena iskoristio veliku grešku 18-godišnjeg "rezerviste" Aleksandra Miljkovića koji je nespretno reagovao na centaršut Stankevičijusa i glavom loptu prosledio do fudbalera Sampdorije.

Desena se oslobodio Jovanovića i postigao gol.Sampdorija je potom terensku inicijativu prepustila Partizanu i gol domaćih napadala uglavnom posle kontranapada.Partizan je do kraja meča još dva puta ozbiljno ugrozio gol Sampdorije, ali je Kastelaci zaustavio šut Žuke sa 20 metara, dok je Dijara u sudijskoj nadonadi pogodio spoljni deo mreže.

Utakmica je, inače, protekla bez većih incidenata. Bio je primetan samo veliki transparent sa parolom "Crni obraz izdaje i srama, kad brat brata izda na mukama", koji su istakli navijači Partizana iz Crne Gore aludirajući na crnogorsko priznanje nezavisnosti Kosova.
 
   
 
Najsrećniji ljudi na svetu su Danci
 
U vremenima kakva su danas, kada niko nije imun na depresiju, Danci su najsrećniji ljudi na svetu zahvaljujući međusobnom poverenju koje, na žalost, u svetu nije u velikoj ponudi.

Bez obzira ko i gde radi "merenja sreće", 5,5 miliona ove skandinavske zemlje nalazi se na vrhu grupe najsrećnijih poslednjih 20 godina.

Ekonomisti, dok isprobavaju nove metode kako bi što bolje izmerili sreću, kažu da Danci, koji su i među najimućnijima u svetu, imaju tradiciju jednakosti i poverenja koju ne kopiraju mnogi.

Možda je jedan od najboljih dokaza poverenja slika danske berze. Ona nije izbegla globalne potrese i od početka ove godine je izgubila 37 odsto, ali već pet godina ima najbolje performanse među razvijenim tržištima, bolje i od naftom bogate Norveške.

Ekonomista OECD Justina Fišer sreću Danaca pripusuje činjenici da ljudi "konzumiraju" relativno jednake delove bogatstva i veruju jedni drugima.

"Danska je jedna od zemalja sa najvećim nivoom poverenja među ljudima", istakla je Justina Fišer za Rojters, dodajući da su u drugim državama ljudi mnogo ciničniji kada je reč o institucijama, od vlade do biznisa, kao i u međusobnim odnosima.

Danska je inače jedna od prvih zemalja koja je u uslovima tekućih potresa na finansijskim tržištima obećala neograničene garancije depozita.

"Poverenje u druge, kao i institucionalno poverenje, ali posebno u druge, značajan je i odlučujući faktor za dobar subjektivni osećaj", naglašava Justina Fišer.

Diplomata Klavs Holm navodi da mnogi Dansku slikaju kao nekada Hans Kristijan Andersen, kao zemlju malih sirena, dok istovremeno ne vide "jedinstvene danske vrednosti".

"Danci su 'Srećni ljudi'. Zašto?", pita se Holm i odgovara da Danci uživaju u običnim zadovoljstvima, poput plivanja u luci koje bi se na nekom drugom mestu smatralo suviše rizičnim.

Jedna od srećnih, dekorater Mete Elevang Petersen, 26-godišnjakinja koja na biciklu krstari Kopenhagenom, sreću objašanjva time što se oseća bezbednom i što može da se osloni na druge.

Zašto Danci imaju toliko poverenja jedni u druge nije baš sasvim jasno ali se čini da je poverenje nešto što se prenosi generacijama, kaže profesor sa Univerziteta Arhus Kristijan Bjornskov.

"Verujemo da poreklo tog poverenja treba tražiti daleko u prošlosti. Verovatno u nekim vikinškim normama".

U prilog tome govore istraživanja koja pokazuju da su Skandinavci koji su emigrirali u SAD u 19. veku danas Amerikanci sa najviše poverenja.

Justina Fišer iz OECD pak ukazuje na vezu poverenja i ekonomskog rasta. Profesor Bjornskov se slaže da je dansko poverenje povezano sa boljom ekonomijom i boljom konkurentskom pozicijom.

"To znači da pravni sistem funkcioniše bolje u Danskoj, obrazovni sistem radi bolje nego u većini drugih zemalja. Poverenje doprinosi sreći ali i konkretnim ekonomskim rezultatima", kaže ovaj profesor.

Bjornskov očekuje da u uslovima globalne krize i Dancima životi budu turobniji ali i prognozira da će oni ostati na čelu liste najsrećnijih ljudi u svetu.
 
   
 
Završeno otvoreno svetsko prvenstvo u preferansu
 
Milo Radović iz Beograda je danas proglašen za pobednika Otvorenog svetskog prvenstva u preferensu, koje je tokom vikenda održano u Bečeju, uz učešće oko 160 igrača iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Slovenije, Grčke i drugih zemalja.

Radović je osvojio titulu "Master 8", zlatnu narukvicu i novčanu nagradu od 2.500 evra. Drugu nagradu, od 1.200 evra, osvojio je Ratko Međedović iz Vrbasa, a treće mesto i 600 evra pripalo je Saši Omaljevu iz Zrenjanina, saopštio je organizator, klub "Prefmasters".

Takmičenje je, kako se navodi, organizovano po švajcarskom sistemu, što znači da su se međusobno sastajali najbolji igrači.

Sva tri dana turnira protekla su "u ferplej atmosferi, po čemu je ova igra poznata među ljubiteljima kartaških igara. Zato je ovoga puta dodeljena i nagrada za džentlmenstvo, srebrna narukvica, koju je poneo Aleksandar Račić iz Podgorice", dodaje se u saopštenju.

Otvoreno svetsko prvenstvo u preferansu, kakvo je održano u Bečeju, prvi put je organizovano ove godine.
 
   
 
Softver koji blokira telefoniranje u vožnji
 
Kanadska kompanija Egis mobiliti lanisirala je bezbednosni uređaj koji sprečava vozače da koriste mobilne telefone.

Uređaj automatski prekida poziv ili poruku ako je vozilo u pokretu a softver onome ko je uputio poziv javlja da osoba koju zove vozi i traži da ostavi poruku.

U kanadskoj kompaniji se nadaju da će njihov Drajv asist sistem biti ponuđen vozačima uz mesečnu nadoknadu.

Sistem Drajv asist takođe može da obavesti osobu koja upućuje poziv gde se nalazi onaj koga traži zahvaljujući tehnologiji za satelitsku navigaciju.

Vozači koji u vožnji koriste telefon imaju četiri puta veću šansu da se sudare od onih koji ne telefoniraju, pokazuju podaci britanskog Kraljevskog društva za sprečavanje udesa, preneo je BiBiSi (BBC).

Korišćenje mobilnih telefona u vožnji je nelegalno u Britaniji od decembra 2003. i prekršiocima preti kazna od 60 funti na licu mesta.

U prošloj godini vozači koji su koristili mobilni telefon izazvali su 25 udesa sa fatalnim posledicama, 64 teška i 259 lakših udesa, pokazuju podaci Ministarstva saobraćaja.

Istraživanje grupe za nadzor RAC pokazalo je da gotovo polovinu vozača veoma ometaju i drugi uređaji u kolima, poput CD plejera i uređaja za satelitsku navigaciju. Kod mlađih vozača je procenat onih kojima uređaji smetaju još veći.
 
   
 


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"