|
|
Broj 1174, 24. oktobar 2008.
| SKUD OPLENAC - SRBIJO GOSPODARICE |
| |
U Oplencu, velikoj srpskoj kući , uz prisustvo Generalnog konzula republike
Srbije u Torontu, Dragana Grkovića kao i mnogobrojnih prijatelja Oplenca, u
subotu 18. oktobra, svečano su obeleženi "Dani srpske kuture" u Torontu.
 To
veče, vrata srpske kulture otvorili su glumci, pevači, igrači i svirači koji
ponosnim korakom koračaju Oplencem po Srbiji koja počiva ovde. Ona nema
drugog koraka osim našeg a ni mi nemamo drugu Srbiju osim te.
Umetničko veče "Srbijo, gospodarice" otvorio je razigrano reprezentativni
ansambl "Igrama iz južne Srbije", a igrači su na simboličan način pokazali
da, iako su kroz vekove i seobe Srba lađe pradedovske pokrenute, alke ipak
nisu pokidane.
U celokupnoj srpskoj kulturi kroz vekove, najvažnije je nekako bilo i ostalo:
kolo. Ono se zapliće u dva reda, jedni napred, drugi nazad, ramena se
dodiruju, pogledi ukrštaju, dokle god se sav krug ne rasplete. Tako su Splet
igara : "Igra kolo u 52", "Mi smo deca vesela" i "Majka Maru savetovala"
veselo izvela deca uciteljice, Tanje Vrbice.
 Stihove
praćene muzikom govorili su i time umetnički obojili čitavo veče, dramski
umetnici Dragana Živić-Ilić, Ljiljana Marković i umetnički direktor Oplenca,
Vladimir Spasojević.
Čulo se kako je još pre skoro 800 godina Župan srpski, Stefan Nemanja, na
samrtničkoj postelji u Hilandaru, ostavio svima nama u amanet na čuvanje, ne
samo grobove i kosti, crkve, nebo i države srpske, veš pre svega-jezik.
Jezik je ostao živi svedok svih vremena. Sve je video, sve zapamtio i
imenovao.
Te večeri se nije moglo govoriti o srpskoj kulturi, a da se ne pomene
najstarija sačuvana rukopisna knjiga "Miroslavljevo jevanđelje" koje potiče
iz 11.veka. Taj ćirilični rukopis smatra se jednom od najlepših rukopisnih
knjiga sveta. Od Hilanadara, preko Beča i Krfa, Užica i manastira Rače, ovaj
spomenik starosrpske pismenosti, našao je svoj dom u trezoru Narodnog Muzeja
u Beogradu.
Kultura nekadašnjih srpskih zemalja utrla je put kojim idemo danas. Krenimo
od pisane reči: glagoljica, ćirilica, apokrifi, žitije, zapisi i natpisi,
jevanđelja pa do srednjovekovne srpske crkvene arhitekture: Žica, Dečani,
Pećka Patrijaršija, Lazarica, Ravanica, Ljubostinja. Hilandar, Zahum, Konca..
U srpsku kulturu spada i slikarstvo, razvoj muzičkih instrumenata, ali i
psovke, tuče i svađe- sa posebnim polaganjem važnosti na poljubac i na suzu.
Kultura se ogledala kroz viteška nadmetanja, kroz običaje i verovanja , kroz
stihove kojima se izražavaju osećanja radosti i jada.
U srpsku kulturu spada i vez, kao jedna od najstarijih negovanih umetnosti,
zatim nošnja i nakit... i to kao ukras, kao simbol i kao ritual.
Kako je horsko pevanje vrlo važno u razvoju srpske kulture, oplenački hor
pod dirigentskim štapićem magistra Jasmine Vučurović , raspevano se
predstavio sa dve pesme u pratnji orkestra Oplenac pod rukovodstvom Dušana
Suvajca.
Kada je u 13. veku Jelena Anzujska stigla u Kraljevinu Srbiju, njen budući
muž Uroš u njenu čast je dolinu reke Ibar posadio hiljadama jorgovana.
Jelena je bila jedina naša kraljica koja je uz vladare dinastije Nemanjića
imala svoje žitije jer je ostvarila svoju misiju: izgradila je mnoge crkve,
škole i bolnice i rodila izuzetnog kralja Milituna koji je svake godine
svoje vladavine dizao po jednu crkvu.
 Kroz
dijalog glumca Đordija Živkovića kao Stefana Uroša i Ksenije Vučević kao
Jelene Anzujske, u kratkoj dramskoj igri "Mirisi starog Rasa" sa setom je
prizivano zlatno srpsko kulturno doba 13.veka. Slika desno.
Tokom večeri, četvrta folkorna grupa učitelja Darka Krnjetina, izvela je sa
dečijim zanosom igru "Pop Marinko, dok je treća grupa "Igrama iz Belice"
učitelja Vladimira Spasojevića, pokazala da kolo nije jednostavan ples. Čas
se hitro pomera napred, čas se zaustavi kao da će da krene nazad. Čini se ,
kao da održava kretanje vojske u borbi koja osvaja prostor.
A onda, pred publiku izlazi drugi ansambl sa "Mačvankom".
Igrači se drže za pojaseve ili ruke ili pak, prebacuju jedni drugima ruke
preko ramena kao da su zagrljeni.
Kako je razigrano počelo, veče je razigrano i privedeno kraju" Igrama iz
Jasenice" ponovnim energičnim nastupom reprezentativnog ansambla .
Gledajući te mlade ljude , moramo da primetimo da srpske devojke imaju lak i
odlučan korak. Ne gordu, ali visoko podignutu glavu. Momci su gordog držanja,
a nogama proizvode pravi umetnički prasak.
"Dani srpske kulture" našli su svoj pravi dom prošle subote u Oplencu u kome
su duvali vetrovi prošlosti i sadašnjosti. Vetrovi koji stvaraju
organizaciju budućnosti. Nije ni čudo, jer kako reče predsednica ovog
društva, Dragana Varaklić:" Oplenac je mesto gde Srbija cveta pod kanadskim
nebom". |
| |
| Ksenija Vučević |
|
| |
| AKADEMIJA MIROSLAVA BATE MARČETIĆA - ČUVARI
TRADICIJE |
| |
Pod nazivom "Čuvari tradicije", 19.oktobra u Leah Posluns Theatre u Torontu, a
povodom "Dana srpske kulture" u Torontu, održan je celovečernji concert
Akademije "Miroslav Bata Marčetić".
Pored brojnih poštovaoca ovog društva gosti na koncertu su bili konzul Goran
Savić sa suprugom iz generalnog Konzulata Republike Srbije u Torontu,
Senator Consiglio Di Nino i kompletno rukovodstvo udruženja Folklorista
Ontarija.
 Samo
mesec dana pre ovog koncerta, Akademija je imala nastup u Liberty Grandu u
Torontu za učesnike Konferencije OSCE na kojoj je učestvovalao 52 zemlje
članice, uključjući i predstavnike Srbije. Pored Akadamije u programu su
učestvovali samo još letvijski i španski folklorni ansambl.
Posle uvodne reči dobrodošlice prisutnima, počeo je celovecernji koncert
tradicionalnom srpskom pesmom "Karađorđe". Muzički aranžman pripada Mići
Petroviću, dok je solista bila Nađa Crnomarković.
 Videla
se igra iz Vranjskog Polja "Milan mi Milku apese", zatim igre iz Jasenice,
kao i igra iz Niša "Kladiše se mori mome".
Da se na koncertu folklora možete i slatko nasmejati, uverila nas je
Banatska humoreska sa solistima: Goranom Kovačevićem, Bojanom Knežević,
Jovanom Erčić, Mirjanom Marčetić i Adrijanom Grujić.
Nizu se igre iz Bujanovca i Kosovskog regiona "Izlezi Vido mori", igre iz
istočnog dela Srbije "Vlaške igre".
Čula se još jedna tradicionalna lepa srpska pesma "Orahovac", a onda ponovo
nastavlja folklor još življim tempom.
Ređaju se jedna za drugom igre iz Bačke "Ivanjsko cveće", igre iz Bele
Palanake "Lako, lako tancovođo", "Pjeva lola, odjekuje gora" iz Like i
Dalmacije.
"Trojno" iz istočne Srbije i "Šopske" igre.
Kao lajt motiv verovatno svakog ansambla, tu je bila i popularna "Ciganska
igra" iz Vojvodine, sa solistima Bojanom Knežević i Lukom Popovićem.
Čitavo veče igrače i pevače je pratio orkestar Miće Petrovića.
Sa završnom igrom "Oj Stojane mlad stopane", najavljene su predstojeće
aktivnosti Akademije Miroslav Bata Marčetić koja je i ovaga puta svima koji
su došli priredila prijatno veče. |
| |
| Ksenija Vučević |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
