|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1175, 31. oktobar 2008.
| Amerika bira predsednika |
| |
Svake četvrte godine, prvog utorka, posle prvog ponedeljka u novembru
Amerikanci izlaze na izbore za predsednika, ali o tome ko će u naredne
četiri godine biti stanar Bele kuće odlučuje - Američki elektorski (izborni)
kolegijum.
Predsednik SAD, koji je i šef države i šef vlade, za razliku od većine
zemalja sa predsedničkim sistemom, bira se indirektno. Predsednika, kao i
potpredsednika, biraju članovi elektorskog kolegijuma iz 50 saveznih država
i Distrikta Kolumbija, gde je sedište vlade.
 Pobednik
je onaj ko osvoji najviše elektorskih glasova, a najmanje 270 od ukupno 538.
Izborni kolegijum čine elektori koje biraju građani sa pravom glasa u svakoj
saveznoj državi. Na dan predsedničkih izbora, birači zapravo biraju svoje
elektore koji su se, u prethodnoj fazi izbornog procesa, već obavezali za
kog će kandidata glasati. Članovi izbornog kolegijuma okupljaju se 15.
decembra i daju svoje glasove za predsednika i potpredsednika.
Svaka država ima određeni broj elektora koji je jednak zbiru članova
delegacije te države u oba doma Kongresa - svaka država ima po dva
predstavnika u Senatu, a broj članova u Predstavničkom domu određuje se na
osnovu broja stanovnika te države.
Brojem stanovnika nije određen broj elektora samo u slučaju Distritka
Kolumbija kojem je Ustavom dato tri elektora.
Izbornu matematiku dodatno komplikuje činjenica da odnos broja stanovnika i
broja elektora nije isti za svaku saveznu državu.
Primera radi, Kalifornija kao najmnogoljudnija američka savezna država ima
55 elektora, a Vajoming, kao najmanja, tri elektorska glasa, pri čemu u
Kaliforniji, jedan elektor predstavlja oko 660.000 stanovnika, a u Vajomingu
170.000.
Izborni kolegijum jedne države po pravilu daje sve glasove predsedničkom
kandidatu za koga je glasala većina birača te države, po sistemu "pobednik
uzima sve".
Tako se može desiti da za predsednika bude izabran kandidat koji je dobio
više elektorskih glasova ali zapravo manju podršku birača, kao što je bilo
2000. godine, kada je Al Gor imao oko pola miliona glasova birača više, ali
je Džordž Buš zbog više elektorskih glasova postao novi predsednik.
Predsednička trka u SAD ima tri čina, a počinje obično dve godine pre
izbornog novembra.
Političari koji imaju ambicija da se kandiduju za predsednika najčešće tada
kreću u inicijalnu, test-kampanju nakon čega objavljuju i formalnu
kandidaturu.
Početkom izborne godine počinje prvi čin izborne drame, kada se kandidati
fokusiraju na osvajanje nominacije svoje partije za predsedničkog kandidata.
Da bi osvojio nominaciju svoje stranke, potencijalni predsednički kandidat
ima nekoliko meseci na raspolaganju da ubedi delegate da glasaju za njega.
Delegati se biraju na preliminarnim izborima i/ili izbornim konferencijama,
zavisno od modela za koji se njihova partija u određenoj državi opredelila.
Birajući delegate na preliminarnim izborima ili izbornim konferencijama,
birači zapravo biraju listu kandidata koji bi trebalo da budu nosioci
stranačke liste na opštim izborima. Pored predsednika i potpredsednika, na
ovim izborima se biraju i članovi Donjeg (435) i 35 od 100 članova Gornjeg
doma Kongresa (Senata), i 11 guvernera.
Ovaj, prvi čin izbora je i najkomplikovaniji i najnepredvidiviji. Otud je
početna strategija i najbitnija, jer prvi preliminarni izbori ili izborne
konferencije - po pravilu u Ajovi i Nju Hempširu - mogu doneti neočekivan
ishod što kasnije bitno utiče na dalji tok izbornog procesa.
Neretko, kandidati se posebno spremaju za nastup u nekim državama, dok neke
preskaču, u zavisnosti od toga da li su "crvene" - naklonjene republikancima
ili "plave" - tradicionalno sklone demokratama.
Savezne države se trude da što pre održe preliminarne izbore ili izborne
konferencije, kako bi što pre odabrale delegate, mada je rok obično do
sredine juna. Zato je poslednjih godina - mada teoretski to nije pravilo - i
po dva meseca pre nacionalne konvencije poznato koga će određena partija
odrediti za predsedničkog kandidata.
Nacionalne partijske konvencije, na kojima se formalno proglašavaju
predsednički kandidati predstavljaju drugi čin izbornog procesa.
Iako su po definiciji kulminacija izborne procedure za predsedničke
kandidate, konvencije sve više postaju četvorodnevne parade marketinga već
poznatih kandidata.
Kada se završe partijske konvencije, počinje pravi izborni duel
suprotstavljenih tabora oličenih u po jednom predsedničkom kandidatu.
Kreće masovna propagandna medijska kampanja, televizijske debate u kojima
ponekad, učestvuje i po neki nezavisni kandidat kako bi se dodatno "začinio"
direktni duel dvojice predsedničkih kandidata.
U nekoliko meseci pre novembarskog glasanja štabovi oba pretendenta na Belu
kuću organizuju lokalne kampanje od praga do praga i uglavnom se koncentrišu
na države u kojima ishod prva dva čina deluje neizvesno. To je i vreme
gotovo svakodnevnih medijskih anketa o izgledima predsedničkih kandidata i,
naravno, završnica finansijskih kampanja.
Posle izbora i prebrojavanja glasova, 15. decembra sastaju se članovi
izbornog kolegijuma iz svake države i glasaju za predsednika i
potpredsednika.
Izborne rezultate potom, 8. janaura, treba da potvrde oba doma Kongresa
nakon čega se, 20. januara inauguriše novi predsednik SAD sa
četvorogodišnjim mandatom. |
| |
| |
|
| |
| Razmeštanje misije EU samo uz odluku SB UN |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je razmeštanje misije Euleks na
Kosovu moguće samo uz odluku Saveta bezbednosti UN.
 Tadić
je novinarima u Medija centru kazao da ne može da proceni namere
predstavnika Evropske unije kada je u pitanju ta misija i dodao da
predstavnici države Srbije trenutno vode razgovore samo sa šefom UNMIK-a
Lambertom Zanijerom.
"Još je daleko do rešenja", kazao je on dodajući da je misija Euleksa za
Srbiju prihvatljiva samo uz odluku Saveta bezbednosti, ako ne primenjuje
Ahtisarijev plan i ako je statusno neutralna.
Kako je Tadić naveo, to su principi na kojima je svaka misija na Kosovu
prihvatljiva.
Za debatu koja se vodi u Srbiji da bi prihvatanje misije pod tim uslovima
značilao priznavanje nezavisnosti Kosova, Tadić je rekao da je vode stranke
koje su govorile i da je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju priznavanje nezavisnosti.
"Ako je to već tad bilo priznavanje nezavisnosti Kosova, pa ne možemo dva
puta priznati nezavisno Kosovo. Ili su onda govorili neistinu ili sada
govore neistinu. Ni jedno ni drugo nije priznavanje nezavisnosti KiM već
podizanje kapaciteta države da se bori za integritet vlasti na Kosovu",
naglasio je on.
Tadić je kazao i da nije razgovarao sa izaslanikom UN Endrujem Lenom kao i
da predstavnici države Srbije neprekidno vode razgovore sa predstavnicima
UN.
Komentarišući vraćanje ambasadora Srbije u SAD, Tadić je kazao da je takav
korak načinjen u cilju poboljšanja odnosa dve zemlje što je veoma korisno,
jer će Srbija tako uspeti da brani svoj integritet.
"Svima je jasno stavljeno do znanja da Srbija nikad neće priznati
nezavisnost Kosova, naveo je predsednik, dodajući da bi izolacija zemlje
dovela do gubitka Kosova.
Za slučaj istrage o trgovini organima, Tadić je rekao da će država reagovati
po preporuci Ministarstva spoljnih poslova, ali da Srbija nikada neće
prestati da istražuje taj slučaj kao ni slučaj nestalih osoba.
"Ispunjavanje tih obaveza nije samo stvar Srbije već i ostalih država
regiona", naglasio je on.
Za odlaganje povećanja penzija, predsednik Srbije i Demokratske stranke je
rekao da neće biti odustajanja od predizbornog obećanja da penzije dostignu
nivo od 70 odsto prosečne plate, iako to rešenje ne postoji ni u jednoj
zemlji.
Dodao je da niko tokom predizborne kampanje nije mogao da predvidi dešavanja
na međunarodnoj finansijskoj sceni i naveo da će država voditi odgovornu
politiku koja će imati za cilj da ublaži efekte finansijske krize i
stabilizuje srpsku ekonomiju i politiku a ne da ih destabilizuje.
Predsednik Tadić je za hapšenje studenta Miladina Kovačevića i bivšeg
konzula Slobodana Nenadovića rekao da policija i tužilaštvo rade svoj posao
i da niko u Srbiji ne bira ko će i kada biti uhapšen već da to određuju
istražni postupci.
"Podržavam sve inicijative koje će proizvesti da ljudi koji su krali i
harali po eko-nomiji budu osuđeni ali i da im bude oduzeta imovina", naveo
je on dodajući da je Srbiji neophodna oštrija sudska praksa.
Tadić je rekao i da se sa patrijarhom Pavlom sreće redovno, jednom ili dva
puta mesečno i da se ti razgovori tiču njegovog zdravstvenog stanje.
"Nemam nikakvu institucionalnu moć da se uplićem ili utičem na izbor novog
patrijaha. To je stvar crkve. Crkva je institucija koja mora da prezume
odgovorno sve što se dešava i pronađe rešenje koje će biti stabilizujuće ne
samo za njih već i za društvo", kazao je Tadić. |
| |
| |
|
| |
| Patrijarh Pavle zatražio da se povuče iz
službe |
| |
Patrijarh srpski Pavle podneo je molbu da mu se na predstojećem Saboru SPC 11.
novembra odobri "povlačenje iz aktivne službe", objavljeno je na sajtu SPC (www.spc.yu).
 Patrijarh
je svoju molbu obrazložio zdravstvenim razlozima i nemoći, navodi se u
saopštenju sa sednice Sinoda SPC.
"Sveti arhijerejski sinod SPC, sa svoje sednice održane u Patrijaršijskom
dvoru u Beogradu, obaveštava javnost da je njegova svetost patrijarh srpski
gospodin Pavle, na osnovu člana 111. Ustava SPC podneo molbu kojom zbog
zdravstvenih razloga i nemoći umoljava Sveti arhijerejski sabor da mu, na
svom predstojećem redovnom zasedanju 11. novembra 2008. godine, odobri
povlačenje iz aktivne službe", piše u saopštenju.
Dodaje se da je Sinod molbu patrijarha dostavio "Saboru u nadležnost".
Patrijarh srpski Pavle je od 13. novembra prošle godine na Vojno-medicinskoj
akademiji u Beogradu, a u septembru je napunio 94 gdine.
Episkop niški Irinej rekao je u sredu za agenciju Beta da se o povlačenju
patrijarha Pavla može raspravljati samo ako on sam predloži da se povuče jer
nije u stanju da obavlja funkciju i dodao da je to "prilično realno", jer je
patrijarh već godinu dana u bolnici.
Vladika Irinej je naglasio da je stvar Sabora da li će takav zahtev
patrijarha prihvatiti ili će doneti odluku da patrijarh ostane patrijarh dok
je živ.
Po Ustavu SPC patrijarh se bira doživotno, ali se, prema tumačenju vladike
Irineja, i na njega može primeniti princip koji važi za episkope.
"I izbor episkopa je doživotan, ali se on može opozvati - ili kanonskom
krivicom, ili dokazanom nemoći da vrši funkciju - ili po želji da se povuče,
dobije penziju... to se primenjuje u odnosu na episkope, ali to isto može da
se primeni na patrijarha, jer je on samo prvi među sebi ravnima", rekao je
episkop Irinej.
Prema njegovim rečima, patrijarh se bira "apostolskim žrebom", odnosno
slučajnim izvlačenjem imena jednog od trojice kandidat koje prethodno
izaberu episkopi SPC. |
| |
| |
|
| |
| Slavni koji najviše zarađuju iako nisu živi |
| |
 Elvis
Prisli, tvorac Snupija Čarli Šulc i australijski glumac Hit Ledžer su slavne
ličnosti koje su, iako pokojne, prošle godine zaradile najviše para.
Po magazinu Forbs, Elvis Prisli je, 31 godinu posle smrti, u 2007. zaradio
52 miliona dolara, što je znatno više od živih muzičkih zvezda kao što su
Džastin Timberlejk (44 miliona) i Madona (40 miliona).
Šulc, kreator Snupija i Čarlija Brauna, koji je umro 2000. doneo je prošle
godine svojim naslednicima 33 miliona dolara.
Hit Ledžer, koji je početkom 2008. umro u 29. godini od prevelike doze
lekova, po podacima Forbsa zaradio je 20 miliona dolara, zahvaljujući ulozi
Džokera u filmu o Betmenu "Mračni vitez".
Taj film je drugi najveći komercijalni uspeh u američkim bioskopima, posle "Titanika". |
| |
| |
|
| |
| Astronauti bi morali da ostanu na Marsu |
| |
"Uslovi na Marsu su bolji nego igde drugde zbog toga što je blizu Zemlji i
mnogo su bolji nego na Mesecu", rekao je agenciji Frans pres pilot lunarnog
modula Apolo 11 koji je kročio na površinu Meseca odmah posle komandanta
misije Nila Armstronga.
Uprkos atmosferi koja uopšte ne pogoduje ljudima, Mars sadrži velike
količine vode u vidu leda, koju bi eventualni doseljenici mogli da upotrebe.
Odlazak na četvrtu planetu od Sunca i povratak na Zemlju trajao bi godinu i
po dana, dok je za let do Meseca, koji je udaljen 380.000 kilometara od
Zemlje, potrebno samo nedelju dana.
Razdaljina Zemlja-Mars varira i iznosi između 55 miliona i 400 miliona
kilometara, u zavisnosti od orbita obe planete na putu oko Sunca.
"Zašto bi neko pokušavao da savlada sve teškoće i slao do tamo nekoliko
ljudi ako je to samo da bi se oni vratili posle godinu, godinu i po dana",
kaže 78-godišnji Oldrin.
Astronauti koji budu išli na Mars "moraju da znaju da će biti prvi
doseljenici i ne treba da se nadaju povratku kući", dodao je.
Na pitanje da li bi prvi ljudi na Marsu trebalo da očekuju da na "crvenoj
planeti" ostanu do kraja života, astronaut je bez oklevanja odgovorio
potvrdno.
"Kada navrše 30 godina, dobijaju od nas šansu. Ukoliko je prihvate, mi ćemo
ih obučiti i sa 35 godina ih poslati. Kada budu imali 65 godina, ko zna do
kakvog će se naučnog napretka doći. Oni će onda moći ili da se penzionišu na
Marsu ili ćemo možda moći da ih vratimo", izjavio je Oldrin.
"Verujem da dobrovoljci neće manjkati", dodao je.
Na pitanje da li bi i sam učestvovao u tako dugoj misiji, da je tako nešto u
njegovo vreme bilo moguće, Oldrin je odgovorio da verovatno ne bi.
"Nisam baš najsposobnija osoba za život u grupi koju čini pet do šest ljudi,
a koja bi posle bila uvećana na 12, a onda proširena na 20 a zatim i na 30
članova".
Potreba slanja misije na Mars sa ljudskom posadom može se, prema njegovim
rečima, opravdati udaljenošću crvene planete od Zemlje.
Oldrin je objasnio da je zbog velikih razdaljina i raskoraka u prijemu i
slanju podataka onemogućeno direktno upravljanje robotizovanom opremom.
Zbog blizine prirodnog Zemljinog satelita, direktno upravljanje opremom na
Mesecu se može obaviti bez poteškoća.
Postavljanje stalne svemirske stanice na Mesecu predviđeno je oko 2020.
godine, dok bi Međunarodna svemirska stanica trebalo da okonča rad oko 2016. |
| |
| |
|
| |
| Partizan srušio "kralja", za prvenac u
Evroligi! |
| |
Košarkaši Partizana uspeli su da sruše neugodnu tradiciju od 12 poraza protiv
Reala, nakon što su u drugom kolu D grupe Evrolige savladali "kraljevski
klub" rezultatom 81:77 (21:13, 23:25, 13:21, 24:18)!
Partizan je odlično otvorio meč protiv "kraljevskog" kluba, a posle
furioznih deset minuta izabranici Duška Vujoševića stekli su prednost od
osam poena 21:13.
 Odlična
odbrana Slavka Vraneša, dobra realizacija kontri i precizni šutevi za tri
poena Tepića (2) i Vitkovca obezbedili su vođstvo crno belima na polovini
četvrtine 17:6.
Real je uspeo da smanji na 19:12, ali su četiri poena Lazmea obezbedili lepu
prednost domaćem timu pred nastavak meča. Bez ikakvog respekta prema
renomiranom rivalu, košarkaši Partizana nastavili su da igraju sjajnu
košarku i u drugoj četvrtini, a trojka Aleksandra Rašića obezbedila je do
tada najveću prednost za crno bele 31:19 posle četiri minuta igre.
Završnica druge deonice ipak je pripala Realu, a nekoliko olako izgubljnih
lopti u napadu košarkaša Partizana i lako primljeni poeni približili su
goste na "minus pet" na dva i po minuta do kraja 37:32.
Prvo poluvreme očekivano je završeno vođstvom Partizana (44:38), ali se Real
razigrao u trećoj deonici. Kvinton Hosli doneo je izjednačenje (45:45), da
bi u 23. minutu Real prvi put poveo poenima Rejesa - 47:45.
Usledila je mini serija gostiju (8:2) koju je poenima sa penala zaokružio
Bulok za 55:47, ali je Partizan uzvratio i pogocima Rašića, Veličkovića i
Vitkovca u finišu deonice ostao u igri 57:59 za Real.
Poslednjih deset minuta meča bili su za infarkt, a posle četiri minuta igre
nova trojka Tepića obezbedila je vođstvo od 66:63. Real je vratio tri poena,
a onda je Partizan zatvorio seriju trojki pogotkom Rašića - 68:66.
 U
poslednja četiri minuta razigrao se Lazme koji je sa četiri vezana poena
obezbedio prednost od pet poena 72:67. Fantastičnu igru Partizana u
poslednjoj deonici trojkom je zapečatio sjajni Milenko Tepić koji je na
minut i po do kraja povisio na 77:71!
Sve što je Real uspeo do kraja bilo je da se vrati na 77:74, a onda je
Hosikns načinio namernu ličnu, a Novica Veličković obezbedio vođstvo
postigavši poslednji poen za Partizan - 81:74! Ni trojka Mumbrua već u
sledećem napadu nije spasila ekipu Reala koja je zasluženo poražena pošto je
na prethodnih 12 mečeva protiv Partizana u Evroligi redovno pobeđivala.
Najefikasniji u redovima Partizana bio je Aleksandar Rašić sa 18 poena,
Tepić je ubacio 16, a dvocifreni su bili i Veličković sa 13 i Lazme sa 12
poena. Goste je predvodio Ljulj sa 19 poena, Hosli je ubacio 14, a Rejes 11
poena. |
| |
| |
|
| |
| U novoj vladi rekordan broj žena |
| |
U ovom trenutku jedan od najvažnijih resora svakako je onaj u Ministarstvu
finansija. Na njegovom čelu ostao je Džim Flaerti, što analitičari ocenjuju
kao signal stabilnosti i poverenja, upućen podjednako i građanim, ali i
tržištu.
Premijer Harper je u saopštenju objasnio da je Ministarstvo iskusno i
ekonomski fokusirano, spremno da radi u interesu građana i očuva zarade,
ušteđevinu i finansijsku sigurnost, kao i da izvede zemlju snažniju nego
ikad iz ovog finansijskog previranja.
 Ministar
odbrane ostao je Piter Mekkej, a predsednik Saveta trezora Vik Toevz.
Bivši ministar za životnu sredinu Džon Berd naimenovan je za ministra
saobraćaja, koji bi trebalo posebno da se pozabavi infrastrukturom.
Stokvel Dej dobio je resor međunarodne trgovine, Džim Prentis životne
sredine, a Toni Klement industrije.
Na čelu Ministarstva inostranih poslova nalazi se Lorens Kenon, drugi iz
Kvebeka u kratkom razmaku.
Javna bezbednost biće u nadležnosti Pitera Van Louna, poljoprivreda Gerija
Rica, javnih radova Kristijana Paradiza i baštine Džejmsa Mura.
Za ministra za imigraciju i državljanstvo postavljen je Džejson Kenej,
doskorašnji državni sekretar za multikulturalizam. Njegov prevashodni
zadatak biće uvođenje reformi u način selekcije imigranata.
Ministar pravde ostao je Robert Nikolson, dok je ministar za nacionalne
prihode i državni ministar za poljoprivredu postao Žan-Pjer Blekburn.
Pitanjima ratnih veterana baviće se i dalje Gregori Tompson, indijanskim
pitanjima i razvojem severa Čak Stal, a predsednik i sekretar vlade biće
Džej Hil i Gordon O'Konor.
Žene su dobile značajniji broj mesta u odnosu na ranije kabinete, tako da ih
je sada jedanaest, od ukupno 38 članova vlade. Tu su senatorka Mardžori
Lebreton, lider vlade u Senatu i državni sekretar za starija lica, Rona
Ambrouz, ministarka za rad, Dajen Finli, ministarka za ljudske resurse, Bev
Oda, za međunarodnu saradnju, kao i Džozi Verner, za međuvladina pitanja i
Kvebek.
Kao jedna od najvećih promocija računa se postavljanje Lione Aglukak, bivše
ministarke zdravlja u Nanavutu, za federalnu ministarku zdravlja i ujedno
prvog Inuita za člana federalnog kabineta.
Takođe, Gejl Šia, koja je naimenovana za ministarku za ribarstvo i okeane,
posle dužeg vremena ponovo reprezentuje Ostrvo princa Edvarda i na čelu ovog
ministarstva.
Ministarka za prirodne resurse postala je Lisa Rejt, dok su tri državne
ministarke Helena Gergis, Dajen Ablonši i Lin Jelič, zadužene za status žena,
malu privredu i turizam i proširenje ekonomske saradnje sa zapadom.
Državni ministri postali su i Geri Lin, za sport, Rob Merifild za saobraćaj,
Stiven Flečer za demokratske reforme, Geri Gudjir za nauku i tehnologiju,
Denis Lebel za ekonomski razvoj, Kit Ašfeld za Atlansku Kanadu i Piter Kent
za Amerike. |
| |
| |
|
| |
| Liverpul za Srbina dao milion funti! |
| |
Reč je o Srbinu rođenom u Sarajevu, čiji su se roditelji 1991. preselili u
Dansku, gde je Nikola nastupima za mlađe kategorije Herfolgea izazvao pažnju
gotovo svih ozbiljnijih evropskih klubova.
 "Crveni"
sa "Enfilda" su za njegov transfer izdvojili neverovatnih milion funti!
Nikolin otac kaže da je imao želju da mu sin igra u nekom srpskom klubu, ali
Zvezda i Partizan jednostavno nisu imali novca da ga dovedu.
- Na moj poziv u Dansku je dolazio Dušan Trbojević, trener mlađih kategorija
u Partizanu. Jednom prilikom kada smo bili u Beogradu, Nikola i ja smo
posetili Zvezdu i Mitra Mrkelu. Imao sam želju da Nikola nastupi za neki od
najvećih srpskih klubova, ali činjenica je da oni ne mogu ponudama da
pariraju evropskim ekipama.
- Kada je imao 15 godina, Nikoli su ponudili da potpiše profesionalni ugovor
sa Herfolgeom na tri godine i tako je postao najmlađi profesionalac u
istoriji danskog fudbala. Još čuvam faksove s konkretnim ponudama koji su
stizali iz Juventusa, Ajaksa, Herenvena, Hamburga, Totenhema, Barselone...
Stariji Sarić kaže da je malo nedostajalo da Nikola ode u Barselonu.
- Još 2005. godine dobili smo poziv iz Katalonije. Posle samo dva treninga
čelnici katalonskog kluba ponudili su Nikoli ugovor, ali je on tada imao
samo 14 godina i procenili smo da ne bi bilo dobro da tako mlad ode u takav
klub. Znate kako to ide, veliki klub brzo može da "pojede" mladog igrača -
kaže Nikolin otac.
Sarić kaže da je bio fasciniran prijemom u Liverpulu. - Početkom ove godine
Liverpul je poslao ponudu koja se ne odbija! Bio sam u mnogim evropskim
klubovima, ali ono što sam tamo video fasciniralo me je. čim smo došli u
klub zamolili su nas da pređemo u jednu posebnu prostoriju. Reč je o
njihovom centru za skauting, u kom je bilo 1.000 ekrana. Na svakom od njih
su non-stop utakmice, i to iz svih delova Evrope i sveta. Gledali su čak i
drugu srpsku ligu! Nikolu su pratila tri skauta pune tri godine, a da bi ga
Liverpul doveo, morala su sva trojica da se slože s tim. Imali su milion
statističkih podataka o njemu. Koliko puta odigra levom, a koliko puta
slabijom desnom nogom. Zatim, koliko puta, kada je u šansi, podigne glavu i
pogleda da li je neko od saigrača u boljoj poziciji. Zapazili su da uvek
izlazi poslednji na teren. Ostao sam bez reči, a oni su dodali da znaju i
koju pastu za zube koristi! Pre potpisivanja ugovora, menadžer Rafael
Benitez odveo je na ručak Nikolu, moju suprugu i mene, pa smo razgovarali o
svemu - opisuje Predrag Sarić događaje iz Liverpula.
Sarić dodaje i da bi njegov sin rado zaigrao za reprezentaciju Srbije, ali
da će prednost dati Danskoj.
- Nikola je prošao sve mlađe selekcije u Danskoj i sada već nastupa za
omladinsku reprezentaciju. Nećemo se dvoumiti ako mu Danci ponude da zaigra
za seniorski tim, jer bismo morali da ispoštujemo činjenicu da su mu pružili
sve! Međutim, nikada u istoriji danske reprezentacije nije nastupao stranac,
pa je veliko pitanje da li će Nikola biti prvi. Ukoliko po tom pitanju bude
nekog zatezanja, onda bi verovatno prihvatio da igra za Srbiju. To je i
Nikolina želja - kaže Sarić. |
| |
| |
|
| |
| U svetu 200 milijardi neželjenih i-mejlova
dnevno |
| |
Tokom novogodišnjih praznika preko interneta će se svakog dana slati 200
milijardi neželjenih elektronskih poruka odnosno spema (spam), procenila je
firma za zaštitu računara Sekjur kompjuting.
Kako se navodi u izveštaju te kompanije, u julu je dnevno bilo oko 120
milijardi spem poruka dnevno, nakon čega je broj počeo da raste pa je krajem
septembra internetom kružilo i više od 160 milijardi neželjenih poruka
dnevno, a rast je nastavljen u oktobru.
 Svaka
treća neželjena poruka poslata je iz Sjedinjenih Američkih Država, čime je
udeo SAD-a udvostručen u odnosu na prethodno tromesečje, kada je iznosio
16,6 odsto.
Turska, Rusija i Brazil imaju po pet do sedam odsto udela, a ostale zemlje
manje učestvuju u slanju spemova.
Tema skoro svake treće neželjene poruke je jačanje potencije, 19,3 odsto
čine reklame, a 10,7 odsto ponude za kupovinu lekova.
Kategorija "najnovije vesti" je dobila na značaju i zauzela 6,7 odsto svih
spem poruka, a zbog finansijske krize u svetu ljudi se zanimaju za
informacije o bankama, pa su autori spema to iskoristili za slanje većeg
broja poruka sa naslovima poput "kolaps banke".
Stručnjaci Sekjur kompjutinga procenjuju da se dnevno pošalje 100 miliona
neželjenih poruka koje se odnose na predsedničke izbore u Sjedinjenim
Američkim Državama, pri čemu je mnogo veći broj poruka o kandidatu
Demokratske strnke Baraku Obami nego o republikancu Džonu Mekejnu.
Tokom jula i avgusta svaka šesta poruka bila je o Mekejnu, potom se razlika
smanjila u septembru.
Nakon javnog duela predsedničkih kandidata 7. oktobra, razlika se ponovo
povećala, pa je 80 odsto poruka o Obami. |
| |
| |
|
| |
|
|
