|
|
Broj 1175, 31. oktobar 2008.
| Odbiti novu optužnicu iz proceduralnih
razloga |
| |
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od sudskog veća
Haškog tribunala da iz proceduralnih razloga odbije predlog izmenjene
optužnice, koji je protiv njega podnelo Tužilaštvo.
Karadžić u zahtevu navodi da je Tužilaštvo prekoračilo dozvoljen broj reči
kada je podnosilo predlog izmenjene optužnice, a da za to nije tra-žilo, ni
imalo prethodno odobrenje sudija, neophodno po pravilima Tribunala.
Tužilaštvo je krajem septembra podnelo sudskom veću predlog izmenjene
optužnice protiv Karadžića, kome važeća optužnica na teret stavlja genocid u
Srebrenici i širom BiH, te druge zločine nad nesrbima tokom rata 1992-95.
 Karadžić
je u utorak u sudnici rekao da je predlog nove optužnice na srpskom jeziku
dobio prethodnog dana, a pretprocesni sudija Ijan Bonomi dao mu je zatim rok
od 14 dana da na taj predlog uloži prigovor.
Predlogom izmenjene optužnice, Karadžiću se na teret stavljaju genocid nad
nesrbima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, te progon, istrebljenje,
ubistva i drugi zločini nad Muslimanima i Hrvatima 1992-95.
Po predlogu optužnice, koji po pravilima Tribunala mora potvrditi sudsko
veće pre nego što stupi na snagu, Karadžić je u dve tačke optužen za genocid,
a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije,
nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.
Ta krivična dela su u pet tačaka kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti,
a u četiri kao kršenje zakona i običaja ratovanja.
Premda je broj tačaka optužnice ostao isti - 11, tužioci smatraju da su
četiri tačke - progon, istrebljenje i ubistva - nove u predlogu izmenjene
optužnice, iz čega sledi da će Karadžiću biti omogućeno da se po njima
izjasni o krivici.
Umesto 41 opštine iz važeće optužnice protiv Karadžića, predlogom izmenjene
optužnice obuhvaćena su krivična dela počinjena u 27 opštine.
Pored genocida nad Muslimanima u Srebrenici sistematskim ubijanjem oko 7.000
muškaraca, Karadžiću se predloženom optužnicom na teret stavlja i genocid
nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Brčko, Foča, Ključ, Kotor
Varoš, Prijedor, Sanski Most, Višegrad, Vlasenica i Zvornik.
Nameru da potpuno ili delimično unište Muslimane i Hrvate kao etničke grupe
u tim opštinama, Karadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu, po
predlogu optužnice, ostvarivali su progonom, ubistvima i nezakonitim
pritvaranjem pod nehumanim uslovima hiljada nesrba.
U propratnom podnesku, tužioci su izmene u optužnici okarakterisali kao
sažimanje i usredsređivanje optužbi na: etničko čišćenje u BiH 1992-95;
kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva, uzimanje UN osoblja za
taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
Po Tužilaštvu, novi optužni akt "istovremeno čini jasnijim tvrdnje optužbe i
smanjuje njihov obim".
Karadžić je uhapšen 21. jula u Beogradu, a u pojavljivanju pred sudijom
Tribunala, krajem jula i krajem avgusta, odbio je da se izjasni o krivici po
tačkama važeće optužnice. Pretpretresni sudija Bonomi u spis je zatim uveo
da se Karadžić ne oseća krivim. |
| |
| |
|
| |
| Depoziti građana u BIH oko 2, 9 milijardi
evra |
| |
Prema podacima Centralne banke BiH, depoziti građana BiH kod banaka na kraju
septembra iznosili su 5,8 milijardi KM (2,9 milijardi evra) i veći su za
više od milijardu KM ili 21 odsto u odnosu na isti mesec lane.
 Guverner
Centralne banke BiH (CBBH) Kemal Kozarić nada se da će građani nastaviti da
veruju komercijalnim bankama, "iako se ove godine Svetski dan štednje, 31.
oktobar, obeležava u uslovima finansijske krize koja je zahvatila celi svet,
a čije se indirektne posledice osećaju i u BiH".
Kozarić je u izjavi Srni rekao da od ukupne štednje stanovništva, depoziti
po viđenju (neoročeni depoziti) čine oko 2,3 mi-lijarde KM ili 40,4 odsto,
dok oročeni i štedni depoziti iznose 3,5 milijardi KM ili 59,6 odsto.
Oko dve milijarde KM (milijardu evra) ili 32 odsto su depoziti u domaćoj
valuti, oko 3,4 milijarde ili 60 odsto u evrima, a oko 400 miliona KM ili
osam odsto u ostalim stranim valutama. |
| |
| |
|
| |
| Prosečna plata u Makedoniji 250 evra |
| |
Prosečna mesečna isplaćena neto plata u Makedoniji bila je u avgustu 15.820
denara (257 evra), saopšttio je Državni zavod za statistiku.
U poređenju sa avgustom prošle godine, plata je bila 9,5 odsto veća dok je
na mesečnom nivou bila stabilna, odnosno tek neznatno manja, za osam denara.
Najveći rast neto plate na mesečnom nivou ubeležen je na sektorima
snabdevanja struhom, gasom i vodom, poljoprivrede, lova i šumarstva i
zdravstva i socijalnih poslova.
Gledano na godišnjem nivou, najveći rast plate je registrovan u
građevinarstvu i saobraćaju.
Avgustovska prosečna bruto plata, prema zvaničnim statistikama, bila je
25.758 denara (418 evra), 7,7 odsto veća na godišnjem nivou.
U avgustu 8,4 odsto zaposlenih u Makedoniji nije primilo platu što je za 2,9
odsto manje nego u isto vreme prošle godine. |
| |
| |
|
| |
| Slovenija na 15. mestu po konkurentnosti u EU |
| |
Slovenija je prema lisabonskim kriterijumima ove godine zauzela 15. mesto po
konkurentnosti među državama Evropske unije .
Najkonkurentnije članice EU su Švedska, Danska i Finska, a među nečlanicama
- Hrvatska, objavio je pregled Svetskog ekonomskog foruma (SEF), izvestila
je iz Ženeve agencija STA.
 SEF
je ocenjivao države s obzirom na osam oblasti iz lisabonske strategije -
informacijsko društvo, razvoj evropskog područja za inovacije, istraživanja
i razvoj, liberalizacija, industrijske mreže, efikasno i integrirano tržište
sa finansijskim uslugama, poboljšanje ambijenta za preduzetnike, povećanje
socijalne uključenosti i ubrzanje trajnog razvoja.
Ciljevima lisabonske strategije se, čini se, najviše približavaju nordijske
države Švedska, Danska i Finska koje su nabolje u oblasti inovacija, a na
vrhu tabele su i zahvaljujući velikom broju registrovanih patenata po
stanovniku i visokom stepenu socijalne pravde. Ove zemlje imaju i nizak
stepen nezaposlenosti i veliki procenat zaposlenih žena.
Slovenija je na 15. mestu u društvu sa Kiprom i Estonijom (koje su na 12. i
13. mestu) po konkurentnosti među najboljim članicama EU. Na repu tabele u
EU našle su se Poljska i Bugarska, a od starih članica na najnižem mestu su
Grčka i Italija (na 23. i 24. mestu).
Ovog puta je četvrti izveštaj Svetskog ekonomskog foruma uvažavao i
kandidate i moguće kandidate za članstvo u EU i države Zajednice nezavisnih
država, gde vodi Hrvatska, koja se po rezultatima izjednačila sa Grčkom, a
bolja je i od starih članica Italije, Rumunije, Poljske i Bugarske. |
| |
| |
|
| |
| Sindikalna potrošačka korpa u RS preko 800
evra |
| |
Sindikalna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu u Republici Srpskoj u
septembru iznosila je 1.605 KM (preko 800 evra), a nju je prosečna
septembarska plata pokrivala sa svega 49 odsto.
 Prosečna
plata u RS u septembru je iznosila 783 KM (391,5 evra), podseća u saopštenju
Savez sindikata RS a prenosi Onasa.
Najviše novca u strukturi potrošačke korpe odlazilo je za na hranu (591 KM),
na stano-vanje i komunalne usluge odlazilo je 26,5 odsto, dok su građani
najmanje izdvajali za obrazovanje i kulturu - 4,4 odsto od iznosa potrošačke
korpe.
Sindikalna korpa obuhvata i troškove za odeću i obuću, higijenu i prevoz.
Najviše prosečne neto plate u septembru u RS, u visini od 612,5 evra imali
su zaposleni u finansijskom sektoru, a najniže, od 236 evra zaposleni u
ugostiteljstvu, ističe se u saopštenju.
Sindikat podseća da najniži životni standard imaju radnici u privredi, i da
to traje "nedopustivo dugo" što mora biti briga Vlade RS, Ministarstva
privrede RS i Saveta ministara BiH. |
| |
| |
|
| |
| Policija potvrdila hapšenja zbog ubistva
Pukanića |
| |
Hrvatska policija potvrdila je da je uhapsila osam hrvatskih i dvojicu srpskih
državljana, koji su osumnjičeni da su povezani sa ubistvom novinara i
suvlasnika nedeljnika "Nacional" Ive Pukanića.
Šef Kancelarije komande hrvatske policije Krunoslav Borovec je na
konferenciji za novinare u Zagrebu potvrdio da su sve osobe uhapšene u sredu
uveče, a četiri su uhapšene na graničnom prelazu Bajakovo između Hrvatske i
Srbije.
Osumnjičene je uhapsila specijalna policija uz posebne mere koje su
preduzete na osnovu pretpostavke da su te osobe naoružane i da će pružiti
otpor, rekao je Borovec.
 Rekao
je i da su prilikom hapšenja lakše ozleđene dve osumnjičene osobe, ali i dva
specijalna policajca, ali je ponovio raniju izjavu da o imenima uhapšenih u
interesu istrage ne želi govoriti.
Hrvatski mediji su odmah nakon hapšenja objavili da su uhapšeni 30-godišnji
hrvatski državljanin Robert Matanić, njegov 23-godišnji bratić Luka Matanić,
te Amir Mafalani i Tomislav Marjanović.
Ministar policije Tomislav Karamarko u izjavi za hrvatsku televiziju je
potvrdio da je "policija na tragu izvršiocima atentata na Pukanića", ali su
i on i Borovec odbili da govore o imenima.
Borovec je potvrdio novinarima da je proteklih dana hrvatska policija
ostvarila dobru saradnju sa policijama Srbije i BiH, a novost je i saradnja
sa Republikom Srpskom.
Sastao se sa direktorima policija Hrvatske i Srbije Vladimirom Faberom i
Miloradom Veljovićem i razmenili su informacije i dogovorili se o daljnjem
modalitetu saradnje u ovom slučaju.
Borovec je rekao i da je policija nasilno upala u dvadesetak stanova na
području Zagreba, za koje se sumnja da su poslužili za skrivanje
osumnjičenih i za dogovaranje atentata i da će i tokom današnjeg dana biti
izvršeni pretresi još nekoliko stanova i vozila.
Dodao je da policija osnovano očekuje da će sve ove istražne radnje pružiti
dovoljno dokaza o načinu izvršenja atentata, ali i o umešanosti osumnjičenih
u ovaj zločin.
Naglasio je, međutim, da policija još pouzdano ne zna identitet osobe čiji
je fotorobot objavljen prošle subote, kao ni mladića sa kacigom za motor
koji se pojavljuje na videosnimci objavljenoj u sredu.
Ivo Pukanić i šef marketinga "Nacionala" Niko Fra-njić poginuli su prošloga
četvrtka nakon što je u neposrednoj blizini Pukanićevog automobila,
parkiranog u dvorištu redakcije "Nacionala" u samom centru Zagreba,
eksplodirala podmetnuta bomba. |
| |
| |
|
| |
| Robert Matanić hapšen u Negotinu 2005. godine |
| |
Hrvatski državljanin Robert Matanić, koji je uhapšen u vezi sa ubistvom
novinara Ive Pukanića, 2005. godine je bio osuđen u Negotinu na dve i po
godine zbog neovlaštenog držanja oružja, a zatim je izručen Bugarskoj gde je
bio osumnjičen za ubistvo.
Matanić je uhapšen 28. februara 2005. godine u hotelu Ineks u kojem je odseo
na putu iz Bugarske. On se zabarikadirao u hotelskoj sobi i odbijao da se
preda, ali je policija posle nekoliko sati uspela da ga savlada, a u sobi su
pronađena dva pištolja, automatska puška, ručna bomba i veća količina
municije.
 Matanić
je u maju te godine u Negotinu osuđen na dve i po godine zatvora zbog
neovlašćenog nabavljanja, posedovanja i nošenja vatrenog oružja i
eksplozivnih materija, a zatim je izručen Bugarskoj, s obzirom da Hrvatska
nije tražila njegovo izručenje.
Zbog nedostatka materijalnih dokaza, sud je tada oslobodio Tomislava
Marjanovića (23) koji je uhapšen zajedno sa Ma-tanićem. Hrvatski elektronski
mediji su javili da je u vezi sa ubistvom Pukanića uhapšen i Marjanović, ali
je to njegov advokat demantovao.
Portparol hrvatske policije Zlatko Mehun u to vreme je age-nciji Beta rekao
da izručenje Matanića nije zatraženo jer protiv njega u Hrvatskoj nije vođen
nikakav krivični postupak, a negirao je i izjavu negotinskog sudije
Bratislava Milosavljevića da je za Matanićem u Hrvatskoj raspisana poternica.
Mehun je rekao da je protiv Matanića do tada bilo podignuto nekoliko manjih
krivičnih prijava vezanih uglavnom za nedozvoljeno posedovanje oružja.
Matanića je, prema navodina zvaničnika iz negotinskog pravosuđa, policija
Bugarske tražila "zbog sumnje da je učestvovao u naručenim ubistvima u toj
državi, a za Marjanovićem je u Hrvatskoj bila raspisana poternica" jer se
nije javio na izdržavanje zatvorske kazne u Zadru, ali iz Hrvatske nije
stigao zahtev za izručenje.
U Bugarskoj, Robert Matanić je 2004. godine bio pod istragom u vezi sa nizom
ubistava u obračunu sukobljenih kriminalnih grupa. Bugarske vlasti su, nakon
što je u kući jednog od osumnji-čenih pronađeno nekoliko hrvatskih pasoša,
raspisale poternicu za 12 hrvatskih državljana. ali je su na kraju na tom
spisku ostala samo trojica hrvatskih državljana - Branko Vujanović, Ivan
Može i Robert Matanić.
Elektronski mediji u Hrvatskoj sinoć su preneli da je policija u vezi sa
ubistvom vlasnika nedeljnika "Nacional" Ive Pukanića uhapsila Roberta
Matanića, njegovog sedam godina mlađeg brata Luku, kao i Amira Mafalanija i
Tomislava Marjanovića.
Hrvatske vlasti danas su potvdile hapšenja, ali ne i imena uhapšenih.
Portal "Indeks" u svom izveštaju objavio je da su uhapšena braća Matanić deo
grupe koju je bugarska policija 2004. godine sumnjičila za mafijaška ubistva
u Sofiji.
Robert Matanić zbog toga je neko vreme proveo i u zatvoru, tvrdi "Indeks",
ali je ubrzo pušten na slobodu zbog nedostatka dokaza, a prema istom izvoru
uhapšeni se povezuju sa srpskim kriminalcem Sretenom Jocićem, poznatim pod
nadimkom Joca Amsterdam. |
| |
| |
|
| |
| Dodik želi da se izjasni kao Srbin |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da na popisu
stanovništva u BiH želi da se izjasni kao Srbin i pravoslavac koji govori
srpskim jezikom, i da ga u tome niko ne može sprečiti.
 "Na
popisu stanovništva u BiH ili u RS želim da se izjasnim kao Srbin, hoću da
kažem da govorim srpskim jezikom, da sam pravoslavac i niko me ne može
sprečiti u tome. Onaj ko to ne želi da kaže - i ne mora. To je njegovo pravo
koje poštujem, ali i on mora poštovati moje pravo", rekao je Dodik za
banjalučki "Fokus".
Navodeći da se u BiH nastoji onemogućiti popis stanovništva koji bi sadržao
i podatke o naciji i veri stanovništva, Dodik je rekao da ima utisak da "koncepciju
krnjeg popisa u BiH prave neki stranci".
"Multietničke zemlje u pravilu su zasnovane na konstitutivnosti naroda.
Ustav BiH, član dva, kaže da je BiH sastavljena od dva entiteta i tri
konstitutivna naroda. Sada bi neko da ide u takav popis koji će uništiti
konstitutivnost, odnosno temelje BiH. Onda postaje upitan i prvi deo
definicije o dva entiteta", istakao je premijer RS.
Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH juče je glasovima bošnjačkih i
hrvatskih delegata odbacio Predlog zakona o popisu stanovništva u BiH
predlagača Slobodana Šarabe.
Hrvatski i bošnjački delegati saglasili su se da je potreban popis, ali su
protiv toga da on obuhvati pitanja nacije, vere i jezika stanovništva, koja
su između ostalog predviđena Šarabinim predlogom zakona. |
| |
| |
|
| |
| OHR treba ukinuti |
| |
 Srpski
član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović izjavio je da bi Kancelariju
visokog predstavnika u BiH (OHR) trebalo ukinuti, i da međunarodna zajednica
u BiH treba da deluje samo savetodavno, kako bi joj pomogla u evropskim
integracijama.
Radmanović je na predavanju, koje je održao studentima Nezavisnog
univerziteta u Banjaluci, ocenio da međunarodna zajednica nije u BiH
ispunila svoj osnovni zadatak sadržan u uvođenju demokratije zapadnog tima i
vladavine prava, već se u ovoj zemlji "demokratija uništava, a vladavina
prava izvrgava ruglu".
On je još naveo da je međunarodna zajednica ukinula suverenitet BiH,
pojasnivši da je međunarodna zajednica narodima koji žive u ovoj zemlji
oduzela deo vlasti koja im, po definiciji suvereniteta, pripada.
Srpski član Predsedništva BiH dalje smatra da je suštinsko pitanje
budućnosti BiH njeno unutrašnje uređenje, ističući da bez entiteta ne može
postojati ni BiH.
Prema njegovim rečima, težnja za vlašću čitavom BiH bila je uzrok poslednjeg
rata na ovim prostorima. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
