|
|
Broj 1176, 7. novembar 2008.
| Igra udaranja loptice |
| |
Golf je nastao relativno kasno i mnoge istorije te igre navode da su mu koreni
u srednjovekovnom holandskom sportu kolven koji se igrao na ledu zamrznutih
jezera ili kanala ili na popločanom terenu zvanom kolf bann. Takmičari su
pokušavali da loptom pogode dva stuba na suprotnim krajevima terena, uz
minimalni broj udaraca palicom (kolf). Loptu koja se koristila u ovoj igri –
veličine grejpfruta i težine oko kilograma – bilo bi prilično teško
kotrljati po zemlji.
 U
stvari, čini se da je najranija verzija golfa kineska igra ćiunjan („igra
udaranja lopte”), koja je prvi put pomenuta 943. godine. Ona je bila veoma
popularna za vreme vladavine dinastije Sung (960–1279), naročito među
vojnicima, a igrali su je čak i neki carevi. Ćiunjan je obuhvatao kupice za
loptu, rupe u zemlji obeležene zastavicama, lopte od tvrdog drveta i štapove
sa drškama od bambusa i donjim delom od drveta, tako da je mnogo bliži golfu
od kolvena. Kineski istoričari veruju da su ćiunjan doneli trgovci u Evropu,
gde se razvio današnji sport. Ali, imajući u vidu sličnost reči golf i kolf,
možda je ipak reč golf proizvod kombinovanih uticaja.
Bez obzira na to odakle je došao, golf se proširio po Britaniji u 14. veku.
Prikazan je na vitražu u katedrali u Glosteru. Prvo pisano pominjanje golfa
u Britaniji nalazimo u zakonu koji je marta 1457. usvojio parlament Škotske
i u kojem piše da „golf treba potpuno da se ukine ”. Razlog ovog zakona leži
u tome što je ova igra ometala redovne vežbe u gađanju lukom i strelom koje
su bile neophodne za civilnu odbranu. Međutim, golf je u narednih sto godina
prevazišao ovu fazu nepopularnosti i postao nacionalni sport Škotske, a
1552. osnovan je i golf klub „Sent Endru”, najstariji na svetu.
Golf je sport u kojem igrač nastoji da lopticu sa što manje udaraca ubaci u
rupu, u skladu sa pravilima. Igra je do 19. veka imala samo jedan oblik –
meč plej. Pobednik na svakoj rupi bio je igrač koji je s najmanjim brojem
udaraca uterao lopticu u rupu, a ukupan pobednik je bio igrač koji je
pobedio na najviše rupa. Normalno se igra na osamnaest rupa ili u skraćenoj
verziji na devet. Devetnaesta rupa je popularan naziv za bar u klupskoj
zgradi.
Jedna rupa se igra tako da se prvi udarac izvrši sa tija (tee). Drugi je sa
mesta gde se loptica zaustavila. Kada loptica dostigne grin (green –
površina oko rupe gde je trava izuzetno fino pokošena) onda se patuje (puting
– udara se tako da se kotrlja po zemlji) dok se ne utera u rupu. Na terenu
se nalaze razne prepreke kao bunkeri sa peskom i vodene prepreke. Takmičarki
golf se igra individualno ili ekipno. |
| |
| |
|
| |
| Zemlja gubi kiseonik |
| |
Isparavanje gasa bez kojeg nema života na našoj planeti je, za sada, neznatno,
ali će se u budućim stolećima i hiljadugodištima – zbog zagrevanja Sunca –
znatno povećati
Astronomija
Kiseonik bez kojeg nam nema života polagano isparava iz Zemljinog vazdušnog
omotača preko magnetskih kapa na polovima! Uznemirijuća pojava je ranije
uočena, a tek sada je naučno rastumačena.
Četiri letelice nazvane „jato” ili „grozd”, vlasništvo Evropske svemirske
agencije, obavile su merenja od 2001. do 2003. na osnovu kojih je
odgonetnuto šta se, u stvari, zbiva. U tom razdoblju nagomilali su se podaci
u vezi s mlazevima naelektrisanih kiseonikovih atoma, zvanih joni, koji su
oticali s polova u okolni kosmički prostor.
 Uočeno
je da su joni kiseonika ubrzani menjanjem usmerenja magnetskog polja, što
pomalo podseća na učinak praćke, objašnjava Hans Nilson iz Instituta za
svemirsku fiziku u Švedskoj. Četiri „vasionska oka” istovremeno su merila i
jačinu i smer magnetskih tragova iznad velikih područja naše planete.
Pre svemirskog doba naučnici su zamišljali da je Zemljina magnetosfera
zasuta jedino česticama sunčevog vetra, stalnom energetskom susnežicom koja
je priticala sa Sunca. Verovali su da je to oblikovalo svojevrsni džinovski
prekrivač koji atmosferu štiti od neposrednog lošeg uticaja sunčevog vetra.
Sada su počeli da razumeju, kako su priznali, šta se zbiva u delovanju (interakcija)
sunčevog vetra na Zemljin vazdušni omotač. Energetske čestice se
postrojavaju duž linija magnetskog polja i kada se u snopovima sudare sa
atmosferom nastaje – polarna svetlost (aurora borealis). Isto uzajamno
dejstvo kiseonikove jone napuni s dovoljno energije ubrzavajući ih prilikom
napuštanja atmosfere.
Svemirske letelice su podatke prikupljale leteći iznad polova na 30.000 do
64.000 kilometara visine. Prethodna merenja, osamdesetih i devedesetih
prošlog veka, pokazala su da se brzina povećavala sa uzdizanjem. Jedne
iščeznu zauvek u kosmičkom prostranstvu, druge se nagomilaju u središtu
neobičnog čaršava plazme ili magnetskog repa i, možda, vrate ka Zemlji u
vidu bumeranga. Povrh toga gustina kiseonikovih jona uočljivo naraste u
razdobljima geomagnetskih poremećaja, što je obelodanjeno još 1986. godine.
U takvim okolnostima najviše su ugroženi astronauti i sateliti.
Gubitak kiseonika još nije za brigu, u poređenju sa zalihama gasa koji
obdržava život na Zemlji to je neznatno. Stareći Sunce će se sve više
zagrevati, zbog čega oticanje u stolećima i hiljadugodištima koja nailaze
može da bude znatno. A da bi se buduće zvivanja predvidela, mora se shvatiti
šta sve utiče na magnetska kolebanja uonaokolo naše planete.
Istraživači svemira predložili su nekoliko mogućih tokova (mahanizam), ali
koji je preovlađujući još je predmet žustre rasprave. Uprkos decenijama
marljivog sakupljanja činjenica, zagonetka opstaje najviše zato što nije
izvodljivo dočarati je u ogledima.
Podrobno naučno rasvetljavanje prikupljenih podataka objavljeno je u
poznatom časopisu „Anali geofizike”. |
| |
| S. Vukašin |
|
| |
| Krave sa šestim čulom |
| |
Hiljadama godina lovcima i odgajivačima izmicala je zagonetka da je rogato
marvinče, pripitomljeno još u praistorijsko vreme, obdareno svojevrsnim –
kompasom. Odgonetku su, međutim, nagovestili satelitski snimci stada
objavljeni na „Guglu”
Ako ste zalutali u nepoznatoj šumi, pogledajte samo obližnje stablo –
lišajevi i mahovina će vam pokazati gde je sever. Na nepreglednom polju
poželjno je da što pre spazite jelena da biste se snašli.
Najnovija saznanja ukazuju da ne bi trebalo nimalo da se začudite kada
vidite da se krdo goveda zaputilo ka jednom ili drugom polu. Rogato marvinče
koje su ljudi pripitomili još u praistorijsko vreme predoseća strane sveta,
kao da mu je neko umetnuo skriveni kompas. Zašto je ta začkoljica toliko
dugo izmicala ljudskom opažanju? Kakvo je evoluciono preimućstvo podareno
kravi, za koju smo koliko juče verovali da postoji samo da bismo je mi muzli?
Magnetski osećaj
Pručavanjem satelitskih snimaka dostupnih na „Guglu” uočeno je da se stado,
iako svako grlo nije najbolje poravnato, okreće u smeru Zemljinih podzemnih
magnetskih silnica koje pokazuju sever ili jug.
 Zadivljujuće
je da lovci i odgajivači hiljadama godina nisu to primetili, piše Sabine
Begal sa Univerziteta Duisburg-Esen (Nemačka), jedna od potpisnica naučnog
članka u uglednom časopisu „Prosiding ov Nešenel akademi of sajensiz”. A
biofizička svojstva prijemnika koji to omogućuju veoma su jednostavna.
Proučene su slike 8.510 govečeta na 308 mesta na našoj planeti. Uslovi su
bili: jasno viđenje svakog četvoronošca, položaj na na tlu i udaljenost od
izvorišta ili hranilišta. Ispostavilo se da su se krave, verovatno,
usmeravale slučajno u smeru sever-jug.
Nakon toga su proučili položaj tela 2.974 ženki i mužjaka jelena na 241
mestu.
Zaboravljeno objašnjenje da se životinje poređaju da bi upile što više
sunčeve toplote moralo je da se isključi. Istraživači su nastavili da
pregledaju pašnjake blizu polova, na kojima je najveće odstupanje između
severnog geografskog i magnetskog. Ukoliko su životinje žudele da se sunčaju,
morale su da se okreću prema prvom. Ali ispalo je obratno: usmeravale su se
prema drugom! Očigledno je da imaju urođen osećaj za magnetske sile.
Nije sunčanje
Iako su nalazi opčinjavajući, ozbiljno ograničenje jeste to što je celo
istraživanje zasnovano na uzajamnom poređenju, smatra biolog Ken Loman sa
Univerziteta Severna Karolina (SAD). Neophodni su izvesni ogledi da bi se
potvrdilo da li je goveče obdareno magnetskim osećajem. Najpre bi valjalo
proveriti šta se zbiva ako se magtnetske silnice prekinu i kako se životinja
ponaša kada joj se prikači jak magnet.
Ukoliko duva snažan vetar na uzbrdici, zna se da krave telo okreću po dužini
da bi umanjile rasipanje vlastite toplote; u hladnim zimskim jutrima izlažu
se postrance da upiju što više sunčevih zraka.
Naučnicima je odranije poznato da su brojni stvorovi obdareni sposobnošću da
naslute i predosete magnetsko polje na našoj planeti: bakterije, ptice, ribe,
kitovi, čak i glodari, imaju malecne organe u svojim mozgovima s česticama
magnetita koji oponašaju kompas. Pticama-selicama to je jedini usmerivač na
dugotrajnom preletu iz hladnih u tople krajeve, i na povratku. Isto važi za
mladunčad pacova, jastoga, kokošaka, vodozemaca i larve mušica.
Čak i na kratkim rastojanjima određivanje magnetskih strujanja predstavlja
ključno svojstvo kretanja u prostoru, naglašava Džon Filips koji proučava
biološka čula u Tehnološkom institutu Virdžinija.
Od kakve je to koristi kravama, ostaje – zagonetka. Da li da pronađu put do
staje ili je to preostali osećaj koji više ničemu ne služi? |
| |
| |
|
| |
| Obama već favorit kladioničara za izbore
2012. |
| |
 Tek
što je izabran za predsednika SAD, Barak Obama (Barack) već je favorit za
sopstvenog naslednika 2012, ako je verovati irskoj kladionici Padi Pauer
(Paddy Power), koja njegove izglede za pobedu za četiri godine procenjuje na
četiri prema pet.
Kandidatkinja republikanaca za potpredsednika Sara Palin (Sarah), koja će se
vratiti na funkciju guvernera Aljaske posle poraza Džona Mekejna (John
McCain) favoritkinja je, sa šansama tri prema jedan, za kandidaturu svoje
stranke za izbore za predsednika SAD 2012.
Ipak, kladioničari njene šanse da za četiri godine postane predsednica SAD
procenjuju na jedan prema sedam. |
| |
| |
|
| |
| Crtež Vinija Pua za 50.000 dolara |
| |
Originalan crtež popularnih dečijih junaka A.A. Milna (Milne) Vinija Pua,
Tigra i Praslina prodat je za 31.200 funti (50.000 dolara) na aukciji u
Londonu.
 Crtež
je nadmašio procene, pošto je pre aukcije prognozirano da će dostići sumu od
20.000 funti.
Na crtežu olovkom Milnovog ilustratora Ernesta Šeparda (Shepard), Vini Pu
sedi za stolom i umače šapu u posudu sa medom, dok ga Praslin i Tigar
posmatraju.
Aukcijska kuća Bonams (Bonhams) navodi da je kupac iz Nemacke i da je crtež
kupio za svoju ženu, koja je strastvena obožavateljka Vinija Pua.
Aukcijska kuća Sotbi (Sotheby's) ponudiće u decembru na prodaju vrednu
kolekciju Šepardovih crteža za knjige o Viniju Puu.
Na aukciji zakazanoj za 17. decembar u Londonu biće ponuđene i retke Milnove
knjige, a očekuje se da će ukupan prihod iznositi između 650.000 i 930.000
funti. |
| |
| |
|
| |
| Neuspeh Džejmija Olivera u Nemačkoj |
| |
 Britanski
kuvar Džejmi Oliver (Jamie), međunarodna televizijska zvezda, odložio je
premijeru gastronomskog šou programa u Nemačkoj zbog malog broja prodatih
ulaznica, piše dnevnik Bild.
Program pod nazivom "Jamie Oliver Dinner Shonj", koji je trebalo da počne
13. novembra u Hamburgu, odložen je za iduću godinu a u zvaničnom
obrazloženju se navode tehnički problemi.
Bild, međutim, tvrdi da je pravi razlog slabo interesovanje za ulaznice čija
se cena kreće od 89 do 129 evra.
Portparol Džejmija Olivera za Nemačku rekao je Frans presu da informacija
Bilda nije tačna i da je prodato 7.000 ulaznica. |
| |
| |
|
| |
| "Fu Fajtersima" glavna Klasik rok nagrada |
| |
 Američki
sastav "Fu Fajters" (Foo Fighters) proglašen je bendom godine na dodeli
nagrada Klasik rok (Clašic Rock), dok je album "Good To Be Bad" grupe "Vajtsnejk"
(Whitesnake) izabran za najbolji.
Pevač Ozi Ozborn (Ozzy Osbourne) je dobio nagradu u kategoriji živa legenda
na svečanosti upriličenoj u Londonu, piše na sajtu Bi-Bi-Si njuza (BBC
News).
Za izvođača godine izabran je gitarista grupe "Kis" (Kiss) Pol Stenli (Paul
Stanley), dok je australijska grupa "Erborn" (Airborne) proglašena najboljim
novim bendom.
Koncert koji je grupa "Led Cepelin" (Zeppelin) održala prošlog decembra u
londonskoj areni O2, proglašen je nastupom godine. |
| |
| |
|
| |
| Andželina Džoli: I dalje sam autsajder |
| |
 Holivudska
zvezda Andželina Džoli (Angelina Jolie), o čijoj glumačkoj karijeri,
humanitarnom radu i privatnom životu pišu magazini širom sveta, i dalje sebe
smatra autsajderom.
"U srcu sam i dalje, i uvek ću to biti, obično beznačajno dete sa tetovažama",
izjavila je decembarskom broju magazina Harper's bazar (Bazaar) a prenosi
sajt TV emisije Akses Holivud.
Andželina Džoli, koja sa glumcem Bredom Pitom (Brad Pitt) ima troje biološke
i troje usvojene dece, rekla je da ne oseća potrebu da opravdava svoju burnu
prošlost. |
| |
| |
|
| |
| Trening u zoološkom vrtu za bolju formu |
| |
Fudbalere poljskog kluba GKS Katovice, koji je na poslednjem mestu prvoligaške
tabele, od definitivnog ispadanja iz lige mogao bi da spasi novi način
treninga - u lokalnom zoološkom vrtu.
Po zamisli njihovog trenera Adama Navalke, demotivisani i apatični fudbaleri
tog kluba koji zbog ekscesa navijača igraju na praznom stadionu, dobiće
volju da se bore redovnim treninzima među divljim životinjama, javljaju
poljski mediji.
Nije poznato koji vešti borci iz životinjskog carstva treba da posluže kao
sparing-partneri fudbalerima.
Jedino je sigurno, a o tome je i javnost unapred obaveštena, da su se
fudbaleri obavezali da njihov trening ni na koji način neće narušiti mir
stanovnika zoo vrta. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
