|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1176, 7. novembar 2008.
| Crnac u Beloj kući |
| |
Pobednik na predsedničkim izborima u SAD Barak Obama izjavio je juče u govoru
u Čikagu da je promena došla u Ameriku i pozvao Amerikance da se ujedine
pred izazovima.
"Da li još postoji još neko ko sumnja da je u SAD sve moguće; ko se još pita
da li je san naših osnivača i dalje živ; ko još sumnja u u moć naše
demokratije. Ova noć je vaš odgovor", poručio je Obama pred 120.000
oduševljenih pristalica koje su mu klicale u parku u Čikagu.
 Budući
prvi crni predsednik SAD je ocenio da je odgovor u redovima onih koji su
glasali juče - "Amerikanaca koji su poslali poruku svetu da nikada nismo
bili zbirka crvenih (republikanskih) država i plavih (demokratskih) država:
mi smo, i uvek ćemo biti, Sjedinjene Američke Države".
"Put pred nama će biti dugačak. Naš uspon će biti strm. Možda nećemo stići
tamo za jednu godinu ili čak za jedan mandat, ali Ameriko, nikada nisam bio
ispunjeniji nadom nego noćas da ćemo stići tamo", rekao je Obama pred
120.000 pristalica.
Obama je rekao da je razgovarao sa rivalom, republikancem Džonom Mekejnom, "hrabrim
i nesebičnim" čovekom koji mnogo voli svoju zemlju i koji je mnogo za nju
žrtvovao.
"Čestitam njemu i guvernerki (Sari) Pejlin (kandidatkinji republikanaca za
potpredsednika SAD) na svemu što su postigli", rekao je 44. predsednik SAD i
pozvao svoje rivale na saradnju.
Dok je Obama od stana u Čikagu automobilom putovao do parka, stanovnici su
izlazili na ulice i u dugom nizu ga pozdravljali, aplaudirali i uzvikivali.
Centralni čikaški park - simbolično mesto gde je Obama održao govor, bio je
1968. godine poprište napada policije na antiratni protest tokom burne
Konvencije Demokratske stranke.
Obama osvojio 52 odsto glasova
Demokratski kandidat na američkim predsedničkim izborima Barak Obama osvojio
je 52 odsto glasova na nacionalnom nivou, dok je republikanac Džon Mekejn
dobio 46 odsto, javili su američki mediji.
To je prvi put da demokratski kandidat dobije toliku većinu glasova od
pobede Džimija Kartera 1976. godine, a Obama je ostvario najbolji rezultat
od 1964. godine, kada je pobedio Lindon Džonson.
Obama je dobio 62,8 miliona glasova, a Mekejn 55,78 miliona, prenela je
tevevizija En-Bi-Si. Foks njuz je javio da je demokrata dobio 62,95, a
republikanac 55,75 miliona glasova.
Na izbore je izašlo skoro dve trećine upisanih birača, ukupno 64,1 odsto,
rekao je Majkl Mekdonald sa univerziteta "Džordž Mejson". On je naglasio da
tolika izlaznost nije zabeležena još od 1908. godine.
Nakon saopštavanja rezultata iz 48 saveznih država i Kolumbija distrikta (Vašingtona),
Barak Obama je dobio 349 elektorskih glasova, a Mekejn 163. Za pobedu je
bilo potrebno 270 od 538 elektorskih glasova.
Rezultati izbora u državama Misuri i Severna Karolina su još uvek previše
tesni da bi pobednik bio poznat.
U SAD je moguće da kandidat osvoji veći broj glasova a ne bude izabran za
predsednika. To se poslednji put dogodilo 2000. demokrati Alu Goru, koji je
izgubio od Džordža Buša, iako je ukupno imao veću podršku glasača, ali ne i
dovoljno elektorskih glasova. |
| |
| |
|
| |
| Šef Obaminog kabineta član srpskog kokusa |
| |
Kongresmen iz Ilinoisa Ram Emanuel koji bi mogao biti šef kabineta novog
američkog predsednika Baraka Obame u Beloj kući član je Srpskog kokusa u
američkom Kongresu od njegovog osnivanja.
 Srpski
kokus u američkom Kongresu osnovan je u septembru 2004. sa ciljem da
doprinese boljem razumevanju prilika u Srbiji i unapređenju odnosa i
istorijskih veza Srbije i SAD, a Emanuel je zajedno sa republikancem Denom
Bartonom izabran za kopredsedavajućeg.
Objašnjavajući razloge za ulazak u srpski kokus Emanuel je tada rekao da "u
vreme tranzicije u Srbiji SAD treba da održavaju snažno savezništvo sa
demokratskim snagama" i da treba da "predvode međunarodnu zajednicu u
podršci Srbiji koja nastoji da stabilizuje svoju mladu vlast".
Ram Emanuel bio je i predlagač ili koinicijator više rezolucija koje se
odnose na Srbiju, kao što su rezolucija kojom se odaje počast ubijenom
srpskom premijeru Ziranu Đinđiću ili rezolucija kojom se osuđuje etničko
nasilje na Kosovu.
Kongresmen iz Čikaga Ram Emanuel kome je, kako su prenele agencije, Obama
ponudio mesto šefa kabineta u Beloj kući samo nekoliko sati nakon izborne
pobede, rangiran je kao četvrti čovek po važnosti u svojoj stranci.
Zbog upornosti, čvrstine i odanosti partiji među kolegama je poznat i kao
"Rambo" ili "stranački pitbul".
Od 1993. do 1998. bio je savetnik predsednika SAD Bila Klintona. U Kongres
je prvi put izabran 2003, a od januara 2007. je predsedavajući Demokratskog
kokusa u Kongresu SAD. |
| |
| |
|
| |
| Putin će uskoro smeniti Medvedeva |
| |
Predlog predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva o produženju mandata šefa države
i poslanika, koji će najverovatnije biti usvojen u parlamentu do kraja
godine, izazvao je različita reagovanja u zvaničnoj Moskvi.
 Medvedev
je juče predložio da se predsednički mandat produži sa četiri na šest godina,
a mandati poslanika, koji sada traju četiri godine, za godinu više.
Takve promene Ustava, koje je on nazvao samo "korekcijama" a ne reformom, ne
bi međutim, uticale na dužinu njegovog mandata i sadašnjih poslanika, već na
narednog predsednika i sastav parlamenta.
Analitičari u Moskvi su uvereni da je produžetak mandata namenjen premijeru
Vladimiru Putinu, koji je prethodno iskoristio oba predsednička mandata, i
odbio da menja Ustav kako bi i dalje ostao na toj funkciji.
List Vedomosti, pozivajući se na izvore u Kremlju, piše da bi Medvedev mogao
da podnese ostavku već naredne godine, i tako prokrči Putinu put nazad u
Kremlj.
Dnevnik piše da cela reforma Ustava nije improvizacija Medvedeva, već da je
bila osmišljenja još dok je Putin bio predsednik. Njen osnovni autor je,
prema dnevniku, prvi zamenik šefa predsedničke administracije Vladislav
Surkov.
Ceo plan, razrađen još 2007. godine, bio je namenjen ostanku Putina na
vlasti, podrazumevao je izbor "naslednika", koji će sprovesti sve neophodne
reforme, pripremiti Kremlj na povratak Putina na duži rok, to jest na dva
mandata od po šest godina.
 Eksperti
za ustavno pravo tvrde da za predložene izmene Ustava nije potreban
referendum već samo podrška dve trećine poslanika u Državnoj dumi, koju
Kremlj ima.
Ruski političari, pre svega iz vladajuće Jedinstvene Rusije, čak i lider
komunista Genadij Zjuganov, pozdravili su predlog Medvedeva, dok su
predstavnici liberalnih partija i nevladinih organizacija upozorili na
moguće negativne efekte produžetka predsedničkog mandata.
Gradonačelnik Moskve Jurij Lužkov rekao je da je ideja "veoma dobra i
ispravna", a gubernatorka Sankt Peterburga Valentina Matvijenko navela je da
je šestogodišnji mandat optimalan za tako veliku zemlju.
Potpredsednik Dume, lider Liberalno-demokratske partije Vladimir Žirinovski
takođe je podržao predlog Medvedeva, navodeći da je to "ispravno' i "evropski".
Genadij Zjuganov je rekao da je u "svetlu realizacije strategije razvoja do
2020. godine sasvim u redu".
Bivši premijer, lider opozicionog neparlamentarnog Ruskog
narodno-demokratskog saveza Mihail Kasjanov sa skepsom posmatra a tu ideju.
"U situaciji u koju su nas doveli naši rukovodioci", to nema nikakvog
značenja.
Imitirati smenu predsednika i parlamenta može se jednom godišnje ili jednom
u 25 godina. Većina građana zna da u zemlji nema nikakve efikasne politike",
rekoa je Kasjanov.
Lider opozicionog Saveza desih snaga Leonid Gozman smatra da bi produžavanje
mandata bilo napad na demokratiju i demokratske institicije.
Prvi čovek nevladine organizacije "Za ljudska prava" Lev Pomomarjov ocenio
je da izmene ustava ne dolaze u pravo vreme. "Sada postoje aktuelniji zadaci.
To sad nije najvažnije", kazao je on, dodajući da je menjanje Ustava
pogrešno.
Opozocioni Građanski front, na čijem je čelu nekadašnji svetski šahovski
šampion Gari Kasparov, ocenio je da iza predloga Medvedeva stoji ne samo "uzurpacija
vlasti već i pokušaj da se pažnja društva odvuče od socijalno-ekonomske
krize koja jača".
"Scenario po kojem će, odmah posle donošenja izmena Ustava, biti raspisani
vanredni izbori za predsednika i poslanike Dume, izgleda kao najverovatniji.
Teško da neko u Rusiji sada sumnja ko će se kandidovati na najvišu funkciju
u državi", navodi se u saopštenju Građanskog fronta. |
| |
| |
|
| |
| Prva crna dama Amerike |
| |
Mišel Obama (44) ističe da ne želi da ima direktnu ulogu u krojenju politike u
Obaminoj administraciji. "Moj prvi posao je da nastavim da budem prva mama",
rekla je Mišel u intervjuu jednom nedeljniku, misleći na ćerke Maliu (10) i
Sašu (7).
Dodala je da bi želela da se posveti pitanju žena koje balansiraju između
posla i porodice, i potrebama porodica vojnih lica. Svom suprugu mogla bi da
bude, kaže, samo neformalni savetnik, kao što je bila i tokom predizborne
kampanje.
 Mišel
Obama, manekenskog stasa, visoka 182 centimetra, odrasla je u radničkom
kraju u južnom delu Čikaga gde je pohađala državnu školu. Često, kako navodi
Rojters, govori o svom ocu koji je radio za gradski javni vodovod i o
vrednostima koje su joj ulili roditelji.
Nakon što je, uz pomoć stipendija, završila elitne univerzitete Prinston i
pravni fakultet na Harvardu, Mišel je radila u advokatskoj kancelariji i u
kabinetu gradonačelnika Čikaga.
Njen poslednji posao bio je mesto potpredsednice Univerzitetske bolnice u
Čikagu, gde je zarađivala više od svog muža. Iako je porodica Obama sada
dobrostojeća, delimično zahvaljujući tantijemama od Obamine dve knjige,
Mišel ističe vrednosti koje je naučila dok je odrastala.
"Kada odrastaš u kući u kojoj imaš ljubav i sigurnost, i osobe koje se
žrtvuju za tebe, imaš obavezu da nešto vratiš. Zato je društveno koristan
rad toliko veliki deo mog života".
Barak Obama opisuje svoju suprugu kao "stenu", izvor snage i blagog
kritičara koji ga drži čvrsto na zemlji. Njihovi javni izlivi nežnosti i
njen smisao za modu - pojavljivala se u časopisima kao što su Vog i Esense -
doprinose i mladalačkom imidžu novog predsednika.
Magazin Pipl nedavno je uvrstio Mišel na listu deset najlepše odevenih žena,
uz obrazloženje: "Politika je možda surovija nego ikada, ali gospođa Obama
napreduje kroz kampanju sa samopouzdanjem, sa izgledom bez greške koji
podseća na jednu bivšu prvu damu, Žaklinu Kenedi".
U veoma hvaljenom govoru na završnoj Demokratskoj nacionalnoj konvenciji
Mišel je podelila sa prisutnima detalje iz bračnog života i rekla da njen
muž predstavlja tipične američke vrednosti.
"Ono što je na mene ostavilo utisak kada sam upoznala Baraka je da je, iako
je imao to smešno ime, i odrastao na drugom kraju kontinenta - na Havajima,
njegova porodica toliko slična mojoj", rekla je Mišel. "Njega su odgajili
baka i deka koji su bili radni ljudi kao i moji roditelji, i samohrana majka
koja se borila da plati račune baš kao i mi".
Mišel se posle tog govora na konvenciji povukla izvan centra pažnje, mada je
i na predizbornim skupovima za svog supruga na kojima je bila, i sama
privlačila veliki broj pristalica. Njena izjava izrečena u februaru, kada se
Obama još borio da dobije nominaciju demokrata, izazvala je veliku
kontroverzu.
"Prvi put od kada sam odrasla zaista sam ponosna na svoju zemlju", rekla je
ona tada na skupu u Viskonsinu. "I to ne samo zato što je Barak toliko uspeo,
nego što mislim da su ljudi željni promena".
Konzervativci su je odmah kritikovali kao nedovoljno patriotsku, a te
optužbe razljutile su Afroamerikance koji su ocenili da im se nameće viši
standard patriotizma. Otpor rasnoj nepravdi, rekli su, često se prikazuje
kao nepatriotski.
Mišel Obama je od tada provela vreme u pružanju podrške porodicama američkih
vojnika koji se bore u Iraku i Avganistanu. Na jednom skupu u Denveru Mišel
Obama je izjavila:
"Mi ne bismo stigli do ovog trenutka u našoj istoriji bez svih vas jer se
nešto čudesno dogodilo ove godine. To nešto je novo i veoma važno. I ja sam
ponosna na svoju zemlju i na svog supruga". |
| |
| |
|
| |
| Prva Eskimka u kanadskoj vladi |
| |
Prvi put u istoriji Kanade jedna pripadnica polarnog naroda Inuiti (Eskimi)
postala je ministarka u federalnoj vladi te zemlje.
Leona Aglukak jedna je od 11 žena koje je kanadski premijer Harper
naimenovao u svoj novi kabinet, a čiji su ministri položili zakletve.
 Ona
je, pobedom na 14-oktobarskim izborima, osvojila jedino poslaničko mesto
predviđeno za severnu teritoriju Nunavut i prvi put postala poslanica. U
novoj vladi konzervativaca biće ministarka zdravlja. U vladi Nunavuta bila
je ministarka finansija, a potom takođe ministarka zdravlja.
Nunavut je nastao 1999. odvajanjem od (takođe polarnih) Severozapadnih
teritorija, zauzima gotovo jednu petinu Kanade (dva miliona kvadratnih
kilometara), ali u njemu živi samo 30.000 Inuita i novodošlih Kanađana.
Nova kanadska vlada ima 38 umesto dosadašnjeg 31 ministra, a broj
žena-ministarki uvećan je sa sedam na 11.
Među novima ministarkama je i bivsa farmerka iz prerijske provincije
Seskečuan Lini Jelić, poslanica od 2000. godine. Njoj je pripao portfelj za
ekonomsku diversifikaciju zapadnih provincija.
Familija Jelićeve je daljeg hrvatskog porekla.
Takođe prvi put od osnivanja Kanade 1867. godine jedan ministar obavljaće
odgovornu državnu dužnost iako je potpuni invalid (paraplegičar). Stiven
Flečer kreće se isključivo u invalidskim kolicima, a 2004. postao je prvi
poslanik u kanadskoj istoriji sa apsolutnim zdravstvenim hendikepom.
Zanimljivost novog kabineta predstavlja i naimenovanje jednog novinara za
državnog ministra za inostrane poslove za region Severne i Južne Amerike.
Taj portfelj poveren je veteranu sa 40-godišnjom karijerom Piteru Kentu,
televizijskoj i medijskoj zvezdi koji je na izborima pre dve sedmice prvi
put postao poslanik.
Iako se federalni parlament nalazi u Otavi samo dva ministra potiču iz
poslaničkih izbornih jedinica u širem prestoničkom regionu. Jedan od njih je
novi ministar inostranih poslova Kanade Lorens Kenon. On zastupa birače
frankofonog grada Gatino sa kvebečke strane reke Otave, a skoro deceniju bio
je zamenik predsedavajućeg i ministar komunikacija u parlamentu Kvebeka.
Posle 13-godišnje većinske prevlasti liberala pod dugotrajnom (1993-2003)
vladavinom Žana Kretjena i kratkotrajnim premijerskim vođstvom (2004-2005)
Pola Martina Kanadom u dva izborna polu-mandata (2006-2008 i 2008. na dalje
manjinskim kabinetima vladaju konzervativci predvođeni Stivenom Harperom. |
| |
| |
|
| |
| Veliki preokret Partizana za pobedu |
| |
Košarkaši Partizana su upisali drugu pobedu u Evroligi posle teškog meča u
Pioniru sa Armanijem iz Milana i velikog preokreta od "minus 23" do "plus 5"
- 81:76 (15:28, 23:27, 28:12,15:9).
 Crno-beli su u utakmicu 3. kola elitnog takmičenja ušli naizled rasterećeno
i stekli su početnu prednost od 6:2, trojkama Rašića i Veličkovića.
Međutim, od tada pa sve do treće četvrtine Vujoševićevi izabranici su igrali
mnogo stegnutije i nedovoljno čvrsto u odbrani i nisu ni izbliza podsećali
na tim koji je deklasirao Real u Beogradu.
Gosti su to iskoristili na najbolji način, a njihov fantastičan procenat
šuta im je doneo i dvocifrenu razliku već na kraju prve četvrtine. Trojka
Džobija preko ruke je postavila rezultat od 28:15, a odmah po početku druge
deonice on je novim šutem iza linije 6,25 najavio poraz Partizana - 31:15.
Italijani su na polovini drugih 10 minuta probili i dvadeset razlike
(42:22), a tada su se već potpuno raspucali i šestom trojkom iz sedam
pokušaja stigli do ogromnih "plus 23" - 45:22.
Partizan se nije probudio sve do treće deonice, kada su stegli odbranu i
počeli da tope razliku. Na isteku 25. minuta igre crno-beli su mirno stigli
do jednocifrene razlike (59:50), bučni Pionir je potpuno proključao i nosio
je ekipu do konačnog preokreta sve do kraja meča.
Dva minuta kasnije Božićeva trojka je razliku smanjila na šest poena
(61:55), a u samom finišu treće četvrtine "rampa" Lazmea i trojka Uroša
Tripkovića su donele i izjednačenje - 64:64.
Šokirani gosti su uspeli da vrate trojku i sve do poslednjih par minuta
održavaju rezultatsku neizvesnost, a mini serija od 5:0 u tom periodu
fantastičnog Novice Veličkovića i Čede Vitkovca za 77:73 doneli su novu
prednost, koju je mladi tim Partizana uspeo i da uveća do konačnih 81:76.
Najefikasniji u Partizanu bio je ključni čovek u drugom poluvremenu Novica
Veličković sa 14 poena, Aleksandar Rašić je postigao 12, kao i Stefon Lazmi,
koji je već po navici upisao i dabl-dabl sa deset skokva. Vitkovac i Tepić
su postigli po 11 poena. Na drugoj strani, u redovima oslabljenih Milaneza,
Tomas je postigao 27 koševa, a Hokins 14. |
| |
| |
|
| |
| Ana upletena u mrežu! |
| |
Ana Ivanović ponovo se uplela u mrežu sopstvenih grešaka, izgubila posle dva i
po časa igre od Vere Zvonareve i svela šanse za plasman u polufinale VTA
šampionata u Dohi na teoriju. Bolje reći na fantastiku, po kojoj bi Jelena
Janković trebalo da izgubi oba meča a da Ana ubedljivo dobije Kuznjecovu. Ni
tada ne bi bila sigurna...
Igru srpske teniserke opet su obeležile strahovite oscilacije i brutalno
grube greške. Nervoza i nesigurnost od prvog izgubljenog servisa, a pri tom
i sa zdravstvenim stanjem Ivanovićeve nešto očigledno nije u redu.
 U
prvom setu, kod 4:1 za Zvonarevu, Ana je povela 40:0, a onda morala da brani
brejk-loptu. Tada se ponovio prizor s kraja meča protiv Jankovićeve. Ana je
prekinula igru i sela na klupu, bledog lica i vidno uplašena. S obzirom na
to da je u tom trenutku proteklo tek dvadesetak minuta meča, teško je
verovati da je dehidrirala, kao što je rekla posle poraza od Jelene.
Lekari su Ivanovićevoj izmerili pritisak i puls, koji su očigledno bili
zadovoljavajući, pa se naša teniserka vratila na teren, osvojila gem, ali
nije uspela da uradi isto i u sledećem, pa je Zvonareva dobila set.
Početak narednog seta protekao je u znaku Ane Ivanović. Jedan brejk bio je
dovoljan za 3:0, a od tog trenutka teniserke su čuvale svoj servis.
Taman kada je delovalo da je Srpkinja konačno sigurna, pogađala je snažnim
udarcima linije i uglove terena, pa Ruskinja nije mogla da se odbrani.
I tada opet neverovatan pad, prokockane tri set lopte i umesto da počne
treći set, igrao se taj-brejk, koji je uz mnogo sreće Ana dobila sa 7:5.
Serija kardinalnih neiznuđenih grešaka, pogađanje mreže iz zicer situacija i
jednostavnih riterna na drugi servis rivalke, koštale su Anu ogromnog
deficita od 0:3, a kasnije i 2:5. Brejk u idealnom trenutku, za 4:5, otvorio
je vrata izjednačenja, ali su onda katastrofalne dvostruke servis greške
naše teniserke bile vetar u leđa Zvonarevoj koja brejkom stiže do pobede.
Ana bi trebalo da se pozabavi zdravstvenim stanjem jer nije normalno da dva
dana zaredom dođe u istu situaciju. Za nešto više u Dohi je kasno... |
| |
| |
|
| |
| Đoković u Zlatnoj grupi |
| |
Na završnom Masters turniru u Šangaju srpski teniser Novak Đoković igraće u
Zlatnoj grupi zajedno sa Nikolajem Davidenkom, Žoom Vilfredom Congom i
Huanom Martinom Del Potrom, odlučeno je juče žrebom u Šangaju.
 U
Crvenoj grupi igraće Rodžer Federer, Endi Marej, Endi Rodik i Žil Simon,
koji je dobio pravo učešća na Mastersu, nakon što se prvi teniser sveta
Rafael Nadal povukao sa turnira zbog povrede.
Turnir, koji počinje u nedelju, 9. novembra, igra se na tvrdoj podlozi, za
nagradni fond od 4,45 miliona dolara. Pobednik turnira zaradiće 1,3 milona
dolara i 750 ATP poena, dok će poraženi finalista dobiti 600.000 dolara i
250 poena.
Najbolji srpski dubl igrač Nenad Zimonjić i Kanađanin Danijel Nestor biće
drugi nosioci na završnom Masters turniru u Šangaju od 9. do 16. novembra,
gde će predvoditi Zlatnu grupu.
Srpsko-kanadski par igraće protiv četvrtih nosilaca, Šveđanina Jonasa
Bjorkmana i Kevina Julijeta, kao i protiv češko-indijske kombinacije Lukas
Dluhi - Leander Paes (6) i poljskog tandema Marijus Firstenberg - Marijus
Matkovski (7).
U Crvenoj grupi igraće sledeći parovi: (1) Bob i Majk Brajan (SAD), (3)
Maheš Bupati (Indija) i Mark Nouls (Bahami), (5) Džef Keci (Južna Afrika) i
Vesli Mudi (Južna Afrika), (8) Pablo Kuevas (Urugvaj) i Luis |
| |
| |
|
| |
| Fleming se za agenta 007 inspirisao špijunom
iz 16. veka |
| |
Britanski pisac Ijan Fleming je inspiraciju za svoje romane o tajnom agentu
007 našao u avanturama jednog špijuna iz 16. veka, aristokrate Džona Bonda,
tvrde potomci tog avanturiste.
Potomci srednjevekovnog špijuna sada su prvi put obelodanili dnevnik Denisa
Bonda, sina Džona Bonda.
"U Denisovom dnevniku ne piše precizno čime sa bavio njegov otac, ali je
jasno da je bio čovek od akcije, koji se, čini se, isuviše često nalazio na
opasnom mestu u opasno vreme, da bi to bila slučajna podudarnost", izjavio
je Vil Bond, jedan od potomaka.
"Veoma je moguće da je Ijan Fleming poznavao porodicu Bond. Takođe je moguće
da je bio upoznat sa njenom živopisnom prošlošću", dodao je Vil Bond.
Porodično imanje Bondovih, naime, nalazi se na ostrvu Perbek, u Dorsetu, a
tamo se Ijan Fleming školovao i tamo je istorijat aristokratske porodice
prilično poznat.
Upravo je Džon Bond izabrao porodičnu devizu, koju je video u jednom dvorcu
u Španiji, a koja glasi "Non sufficit orbis" što znači "Svet nije dovoljan".
Fleming je taj izraz prvi put upotrebio u 11. romanu o Džejmsu "U službi
kraljevskog visočanstva", a pripisao ga je jednom pretku svog junaka. Godine
1999. "Svet nije dovoljan" bio je naslov filma u kojem je Pirs Brosnan igrao
tajnog agenta.
Istoričar iz Dorseta Rodni Leg kaže da je Fleming govorio da u svemu što
piše ima delić istine. "Stvarao je likove na osnovu osoba koje je poznavao.
Njegov Bond je koliko slika njega samog, toliko i živopisnih osoba iz
njegovog okruženja. Džon Bond je deo te inspiracije", dodao je Leg.
U dnevniku Denisa Bonda opisuju se i podvizi njegovog oca sa Frensisom
Drejkom, britanskim gusarom i istraživačem, i njegovim naslednicima što bi
moglo da znači da je radio kao špijun u službi Elizabete prve, smatraju
njegovi potomci. |
| |
| |
|
| |
|
|
