|
|
Broj 1176, 7. novembar 2008.
| Nepotrebna Kancelarija visokog predstavnika u
BiH |
| |
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je vreme da međunarodna
zajednica prepusti upravljanje Bosnom i Hercegovinom (BiH) njenim ljudima.
"Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU BiH je pokazala
da može samostalno da vodi politiku. Neprihvatljivo je da sa stanovišta
evropskih standarda o strukturi jedne zemlje odlučuju stranci", rekao je
Dodik na Ekonomskom kongresu Srbije u Hajatu.
 On
je precizirao da misli na zaposlene u Kancelariji visokog predstavnika za
BiH koja broji 500 članova, a čija su mesečna primanja "od 20.000 do 40.000
evra".
Premijer Republike Srpske je naveo da je Kancelarija visokog predstavnika do
sada "nametnula" Bosni 836 "što zakona što odluka" što onemogućuje BiH da
samostalno donosi odluke.
Dodik je istakao da je strateški cilj BiH uključivanje u EU i da je
Republika Srpska usmerena ka tome da napravi stimulativno okruženje za
investicije.
Prema njegovim rečima, RS je izašla u susret poslovnom svetu tako što je
smanjila birokratsku proceduru za izdavanje dokumenata, porez na dobit svela
na 10 odsto, a doprinose na neto zaradu na 48 odsto, što je najniži nivo u
regionu.
"Uveli smo jedinstvenu stopu PDV-a od 17 odsto, već treću godinu za redom
imamo suficit u budžetu i nećemo povećavati fiskalne zahvate od privrede",
kazao je premijer Republike Srpske.
Dodik je kazao da je Srbija "najznačajniji i najkorektniji"
spoljnotrgovinski partner Republike Srpske.
Naveo je i da je Republika Srpska jedina republika na teritoriji bivše
Jugoslavije koja ima višak električne energije.
Prema njegovim tvrdnjama, ovogodišnji izvoz struje vredeo je 100 miliona
evra.
"Želimo da postanemo republika koja će biti prepoznata kao energetski moćna
i sređena", poručio je Dodik.
On je naveo da je iz budžeta Republike Srpske izdvojeno 300 miliona evra za
podršku preduzećima koja otvaraju nova radna mesta, bez obzira da li je reč
o stranim ili domaćim preduzetnicima.
Upitan da prokomentariše jučerašnjii sastanak predsednika Srbije Borisa
Tadić sa zamenikom predsedavajućeg Doma naroda parlamenta BiH Sulejmanom
Tihićem, Dodik je kazao da "nema ništa protiv sastanaka bilo koje vrste".
On je pozvao BiH da potpiše sporazum o specijalnim odnosima sa Srbijom.
"Ako je rezultat sastanka (Tadića i Tihića) ta mogućnost, onda je
realizacija takve politike dobrodošla", poručio je Dodik. |
| |
| |
|
| |
| BiH treba u EU zajedno sa susedima |
| |
Član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, koji po drugi put u ovom mandatu
preuzima predsedavanje Predsedništvom BiH, izjavio je da bi BiH trebalo da
postane kandidat za članstvo u Evropskoj uniji u isto vreme kada i njene
susedne zemlje, ocenivši da BiH ne zaostaje u velikoj meri.
"Pripadam onima koji misle da čitav region zapadnog Balkana treba primiti za
kandidate što je moguće pre i da bi bio potpuno pogrešan pristup da
kandidati sada postaju Srbija i Crna Gora, a da BiH ostaje iz toga
isključena, računajući da su Makedonija i Hrvatska već kandidati", rekao je
Radmanović u intervjuu za banjalučke "Nezavisne novine".
On je naveo da BiH ne može brzo da ispuni određene obaveze prema EU zbog
postojećih ustavnih ograničenja, ističući da zato "ne treba nikoga kriviti,
već ta pitanja treba pokušati rešiti na najbolji mogući način".
Radmanović, koji je srpski član Predsedništva BiH, ocenio je da se iz
Sarajeva i Banjaluke svakodnevno iznose različita politička mišljenja,
naglašavajući da će to morati da se promeni, ako se želi da "BiH funkcioniše,
pa i da opstane".
"Sarajevo ja glavni grad, najveći grad i sedište najvećeg broja političkih
partija. Kada dođe do promene razmišljanja u najvećem gradu, kada dođe do
promene razmišljanja u političkom establišmentu najbrojnijeg naroda, onda
možemo tražiti i promenu razmišljanja drugih", rekao je on.
Radmanović je dodao da "za sada misli da je isključiva odgovornost za ukupno
stanje u političkom establišmentu u Sarajevu".
Govoreći o ulozi Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH, Radmanović je
ocenio da je ona, "ovakva kakva jeste, davno trebalo da prestane s radom".
On smatra da bi u BiH trebalo da dođe do transformacije ukupnog prisustva
međunarodne zajednice, pa samim tim i OHR-a. |
| |
| |
|
| |
| Vlada RS podržala potrebu popisa stanovništva
u BiH |
| |
Vlada Republike Srpske (RS) je podržala stav Saveta za demografsku politiku RS
o potrebi i mogućnostima popisa stanovništva u RS i BiH.
Šef vladinog Biroa za odnose s javnošću Vera Sajić rekla je novinarima da će
sve relevantne institucije i pojedinici biti zaduženi da "zagovaraju potrebu
da popis stanovništva u BiH bude održan 2011. godine", kao i da u popis budu
uvršteni i podaci o nacionalnoj, verskoj i jezičkoj pripadnosti.
Sajićeva je posle sednice Vlade RS navela da će biti imenovana grupa za
izradu zakona o centralnom registru RS.
Bošnjački i hrvatski delegati u Domu naroda parlamenta BiH nedavno su
odbacili predlog zakona o popisu stanovništva koji je predložio srpski
delegat Slobodan Šaraba, a koji je predviđao popis stanovništva u BiH 2011.
godine na kojem bi se stanovništvo izjasnilo i o etničkoj, verskoj i
jezičkoj pripadnosti. |
| |
| |
|
| |
| Posustale reforme u BiH |
| |
Evropska unija mora maksimalno ojačati svoju moć upliva u Bosni i Hercegovini
da bi se dao zamah posustalim reformama na putu u Uniju, u očekivanju da i
uloga visokog međunarodnog predstavnika uskoro bude prenesena na specijalnog
izaslanika EU.
 To
su evropski komesar Oli Ren (desno) i visoki predstavnik EU Havijer Solana
rekli u pismu šefovima diplomatija Evropske unije koji će, u ponedeljak u
Briselu, razmotriti tu novu "osnaženu strategiju" EU u Bosni i Hercegovini.
U pismu, u koje je imala uvid agencija Beta, navodi se da bi Sa-vet za
sprovođenje Dejtonskog sporazuma 19.novembra mogao doneti odluku o ukidanju
položaja međunarodnog predstavnika za BiH.
Mandat budućeg predstavnika EU u BiH bi morao biti "ojačan i usaglašen s
tekućim potrebama" i "mora i dalje biti usredsređen na politička i
bezbednosna pitanja", uključujući vojnu i policijsku misiju Unije u BiH, "kao
i ograničene odgovornosti koje proizilaze iz Dejtonskog mirovnog sporazuma".
Možda bi, dodaje se, za to morala da se usvoji i nova rezolucija SB UN, a "široko
međunarodno angažovanje" u BiH se mora nastaviti "prevashodno u saradnji sa
EU, a ne individualno".
Ustavna reforma nije uslov za zatvaranje kancelarije Visokog predstavnika,
niti EU insistira na posebnom planu za ustavnu reformu. Ali je bitna
evolucija ka funkcionalnoj i efikasnoj državi koja je u stanju da ispuni
obaveze BiH u procesu pridruživanja EU kao buduća država članica", navodi se
u pismu.
Odgovorni za preustrojstvo BiH su vladajući političari te zemlje, što će EU
podržati i stručno i finansijski, rekli su Solana i Ren. Funkcioneri EU su
takođe naveli da je u BiH, uprkos potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju, došlo do pogoršavanja političke situacije, da nema konsenzusa
o ključnim reformama, da je zapaljiva retorika i da su sukobljena viđenja o
državi ponovo usporili reforme".
"Iako većina naroda podržava buduće članstvo u EU", ukazuju Ren i Solana, "njihovi
vođi su zaglibljeni u nacionalističku logiku i govore o prošlosti".
U BiH će se 2010. održati izbori i, ako se nešto bitno ne promeni, reforme i
napredak na putu zemlje u EU će biti usporen zbog predizborne kampanje,
upozoravaju u pismu evropski komesar i visoki evropski predstavnik.
Oni napominju da "je međunarodno angažovanje i dalje nužno zato što nema
domaćih snaga koje bi izgledale sposobne da se sučele s postojećim stanjem i
utiču na vođstvo zemlje da svađe zamene istinskim dogovorom o evropskim
reformama". |
| |
| |
|
| |
| Nova strategija međunarodne zajednice |
| |
Ustavna reforma nije uslov za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika (OHR),
a Evropska unija takođe ne bi trebalo da insistira na donošenju novog ustava,
jedan je od šest ciljeva nove strategije međunarodne zajednice u BiH koju
prenosi banjalučki "Glas Srpske".
List piše da se u strategiji, koju će visoki predstavnik EU za spoljnu i
bezbednosnu politiku Havijer Solana i komesar za proširenje Oli Ren predati
ministrima inostranih poslova 27 država EU, navodi da bi vlasti u BiH
trebalo i dalje da budu odgovorne za sve odluke vezane za ustavni okvir.
 Solana
i Ren su ocenili da je BiH postigla napredak u ispunjenju pet ciljeva i dva
uslova, uz potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP),
koje je Savet za primenu mira u februaru 2008. godine postavio pred BiH, pre
zatvaranja OHR-a.
"Najvažnija politička pitanja bi trebalo tek da se reše, kao što je
osiguranje stabilne političke situacije, rešavanje pitanja vezanih za
državnu imovinu i budući pravni status Brčko distrikta. EU treba da
insistira na ispunjenju svih uslova", ističe se u strategiji.
Prema Renu i Solani, osim uslova i ciljeva potrebnih za zatvaranje OHR-a,
trebalo bi imati u vidu da "međunarodna pokretačka sila ostaje preko
potrebna, jer izgleda da domaće snage nisu spremne za promenu postojećeg
stanja i uticanje na vlasti zemlje kako bi ove međusobna neslaganja zamenili
postizanjem istinskog konsenzusa u proevropskim reformama".
Osim toga, navodi se, ako se za primer uzmu oktobarski opštinski izbori, i
ako će OHR biti prisutan, tada će visoki predstavnik i njegova uloga biti
centralna tema opštih izbora 2010. godine.
"To će se negativno odraziti na reforme, članstvo u EU, i efikasnost domaćih
vlasti", navodi se u strategiji.
Najavljeno je da će Solana i Ren od 27 ambasadora EU zatražiti i novi
pristup Evropske unije u BiH "jer je potrebna korenita promena, bazirana na
brižljivo usmerenom i značajnom indirektnom uticaju".
"Postojeće instrumente EU trebalo bi upotrebiti na potpuno nov način, uz
koordinisanu diplomatsku podršku. Nakon odluke o zatvaranju OHR-a, mandat
kancelarije Specijalnog predstavnika EU (EUSR) trebalo bi da bude dopunjen,
kako bi odrazio potrebe na terenu", naveli su zvaničnici EU.
Dodali su da bi EU trebalo da bude prepremljena za povećanje osoblja EUSR-a
na terenu do sredine 2009. godine. "EU bi trebalo da uzme u obzir
povezivanje buduće kancelarije EUSR-a i šefa Delegacije Evropske komisije, i
to u smislu dogovora o 'dvostrukoj ulozi'.
Kriterijumi i procedure bi bile određene kasnije i bile bi zasnovane na
dosadašnjim iskustvima. U ojačanoj kancelariji potrebno je povećati broj
pomoćnog osoblja", navodi su u strategiji. |
| |
| |
|
| |
| Ja sam protiv Republike Srpske |
| |
Bošnjački član Predsedništva BiH Haris Silajdžić izjavio je da je protiv
Republike Srpske (RS), navodeći da taj entitet krši Dejtonski sporazum i
elementarna ljudska i međunarodna prava.
Silajdžić je za banjalučki "Glas Srpske" rekao da očekuje da će članovi
Upravnog odbora Saveta za primenu mira (PIC) na sednici u Briselu "konačno
kazati da Vlada RS koči napredak BiH na putu ka Evropskoj uniji".
"Vlada RS je odgovorna za zastoj u sprovođenju reformi u BiH. Upravni odbor
PIC-a ovog puta morao bi pokazati prstom u onog ko odbija evropski put, a to
je rukovodstvo RS", naglasio je on.
Silajdžić je optužio RS da sprečava povratak i potpunu implementaciju
Dejtonskog sporazuma i dodao da Kancelariju visokog predstavnika (OHR) u BiH
"nikako ne bi trebalo zatvoriti".
"U BiH još nije završen posao, nemamo novi Ustav. Zato nam je potreban OHR
sa bonskim ovlašćenjima", naveo je on.
Upitan kako komentariše kritike koje su mu nedavno uputili predstavnici
međunarodne zajednice, Silajdžić je rekao da međunarodna zajednica "nema
pravu orijentaciju i pokušava da izjednači one koji se zalažu da BiH postane
deo EU i one koji su protiv toga". On je rekao i da očekuje od nove američke
administracije da obezbedi poštovanje ljudskih i međunarodnih prava i
doprinese uspostavljanju vladavine prava u BiH.
"Očekujem da SAD u BiH sprovedu međunarodno pravo, zbog toga što se bivšem
predsedniku RS Radovanu Karadžiću sudi u Hagu za genocid i da tako spreče
sprovođenje projekta Slobodana Miloševića", dodao je Silajdžić. |
| |
| |
|
| |
| Ko zna za paklenu napravu kojom je ubijen Ivo
Pukanić? |
| |
Direktor policije Republike Srpske (RS) Uroš Pena izjavio je da nema mnogo
ljudi u RS i regionu koji znaju da sastave eksplozivnu napravu aktiviranu
daljinskim upravljačem, kakvom je ubijen Ivo Pukanić.
 On
je za banjalučki "Glas Srpske" naveo da su u skorije vreme u RS dva ubistva
izvršena na identičan način, dodajući da je reč o eksploziji u novembru
prošle godine u Banjaluci kada je ubijen Milan Vukelić i teško ranjeno još
dvoje ljudi, te identičnom ubistvu Vlatka Mačara na Palama u januaru ove
godine.
Direktor policije RS je kazao da "ipak ne želi da ova ubistva dovodi u vezu
sa Željkom Milovanovićem", ali je ponovio da veoma malo ljudi zna da sastavi
takvu paklenu napravu".
Prema njegovim rečima, policija RS i dalje intenzivno traga za Milovanovićem,
osumnjičenim za ubistvom Ive Pukanića, koji je od subote u bjekstvu, a da su
u toku i ubrzana veštačenja predmeta pronađenim kod njega.
Pena je naveo da je u akciju hapšenja Milovanovića sa policijom RS radila
hrvatska policija, koja je zbog toga dugo boravila u Banja Luci.
"Kolege ih Hrvatske sa nama su vodile pripreme i akciju do zadnjeg časa, a
bio je prisutan i hrvatski tužilac", naglasio je on, odbacujući navode o
tome da je neko iz policije dojavio Milovanoviću da beži. |
| |
| |
|
| |
| Policije RS i Hrvatske zajedno rešavaju
ubistvo Pukanića |
| |
Policije Republike Srpske (RS) i Hrvatske nastaviće saradnju na rasvetljavanju
ubistva Ive Pukanića i Nike Franjića, dogovoreno je na sastanku direktora
dve policije Uroša Pene i Vladimira Fabera u Banjaluci.
Pena je posle sastanka novinarima rekao da je razgovarano o mogućnosti
uspostavljanja oficira za vezu koji bi omogućio blagovremenu razmenu
informacija između hrvatske policije i bezbednosnih agencija u BiH.
Direktor policijer Hrvatske Vladimir Faber izjavio je da se pretpostavlja da
se Bojan Gudurić, jedan od osumnjičenih za ubistvo Pukanića i Franjića,
nalazi u Srbiji, ali da za to nema dokaza. On je dodao da hrvatska policija
zajedno sa policijama u regionu traga za Gudurićem i Željkom Milovanovićem,
takođe osumnjičenima za ubistvo Pukanića i Franjića.
Faber je još kazao da je na sastanku u Banjaluci dogovoreno da se na svaka
dva meseca održavaju sastanci čelnika policija, kojima bi trebalo da
prisustvuje i direktor policije Srbije Milorad Veljović.
Sastanku u Banjalici, osim Pene i Fabera, prisustvovali su direktor policije
Federacije BiH Zlatko Miletić, načelnik Uprave kriminalističke policije RS
Gojko Vasić i šef Istražnog tima kriminalističke policije Hrvatske Damir
Kukavica. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
