Broj 1176, 7. novembar 2008.

Jeremić pozvao EU da odmrzne sporazum sa Srbijom
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić pozvao je juče Evropsku uniju (EU) da omogući odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom do kraja godine. "Hajde da se otarasimo dodatnog uslovljavanja i da odmrznemo prelazni trgovinski sporazum do kraja ove godine, da 2009. stavimo Srbiju na 'belu šengensku listu' i da to postane godina kada ćemo dobiti zvaničan status kandidata", rekao je Jeremić na skupu Srbija i EU - jačanje ervropske perspektive" u beogradskom Sava centru. Jeremić je naveo da je Srbija angažovana u dijalogu sa UN oko rekonfiguracije međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu i naglasio da se u tom procesu došlo blizu postizanja sporazuma koji može biti potvrđen u Savetu bezbednosti UN. Ukoliko se u tome ne bude uspelo možemo se suočiti sa ozbiljnim problemima na terenu, upozorio je. Jeremić je ukazao da Srbija u procesu pridruživanja EU nema jednak tretman kao ostale države i pozvao na prekidanje takve prakse. "Vreme je da se kaže što je dosta - dosta je. Srbija se zaista suočava sa jedinstvenim izazovima i, verujte mi, mi smo u potpunosti toga svesni. Ali, izgleda da pojedine zemlje umesto da nam pomognu da ih prevaziđemo stavljaju pred nas nove prepreke" rekao je Jeremić. Jeremić je ocenio da je 2008. bila izuzetno teška godina za Srbiju zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, podsetivši da je Beograd odbacio bilo kakvu upotrebu sile i jednostrane mere već je, umesto toga, zatražio da pitanje legitimiteta proglašenja nezvaisnosti Kosova razmotri Međunarodni sud pravde. Šef srpske diplomatije izrazio je uverenje da bez vođstva Srbije, koja se nalazi između dva geografska pola zapadnog Balkana, države regiona poput BiH, Albanije, Crne Gore ili Makedonije neće biti u mogućnosti da istinski konsoliduju svoju evropsku budućnost. Šef srpske diplomatije pozvao je EU da pomogne Srbiji na putu ka članstvu u toj organizaciji, istakavši da Srbija u svojoj istoriji "nije imala vladu koja je bila više proevropska od sadašnje". Na dvodnevnom skupu posvećenom Srbiji i EU učestvuju i direktor za zapadni Balkan u Direkciji za proširenje Evropske komisije Pjer Mirel i direktor Direkcije za zapadni Balkan Saveta EU Štefan Lene, kao i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.

Tadić i Jeremić odbili sporazum sa UNMIK
Prištinski dnevnik "Zeri" objavio je da su predsednik Srbije Boris Tadić i ministar inostranih poslova Vuk Jeremić odbili poslednju verziju sporazuma za saradnju UNMIK-a i Vlade Srbije, oko šest tačaka određenih od generalnog sekretara UN-a. Pozivajući se na neimenovane zapadne diplomatske izvore, "Zeri" navodi da se poslednja verzija sporazuma mnogo razlikuje od one koju je predstavio Endrju Ledlin, izaslanik Ban Ki Muna, a koju su odbile kosovske vlasti. "Tadić i Jeremić su veoma nezadovoljni poslednjim predlogom. Za razliku od prvih pregovora Beograda i Ledlija, čija je karakteristika bila međusobno razumevanje, poslednji pregovori su prešli u znaku velikih tenzija. Beograd se oseća prevarenim od strane predstavnika UN-a i UNMIK-a", rekli su izvori tog dnevnika. List najavljuje da se danas ili sutra očekuje postizanje sporazuma UNMIK-a i Srbije ili "treba tražiti neku drugu soluciju za osiguranje saglasnosti Beograda oko misije Evropske unije na Kosovu, EULEKS-a".

Hapšenja zbog ilegalne transplantacije organa u Prištini
Kosovska policijska služba otkrila je u Prištini privatnu kliniku na kojoj je vršena ilegalna transplantacija organa i uhapsila dva lekara i menadžera klinike, rekao je portparol KPS Veton Eljšani. Eljšani je za agenciju Betu rekao da policija traga za trećim lekarom turske nacionalnosti koji se sumnjiči i za umešanost u transplantaciju organa u Turskoj. Prema Eljšanijevim rečima, klinika je otkrivena nakon što je kosovska policija saslušala jednog turskog državljanina koji im je bio sumnjiv jer je tvrdio da je došao na Kosovo da bi se lečio, a sa sobom nije imao novac. "Došao je u petak (31. oktobra) na Kosovo sa papirom od lekara da bi trebalo ovde da se leči zbog srčanih problema, a kako nije imao novac, već samo 'uput', bio je sumnjiv pa ga je policija sačekala juče na aerodrom, kada je krenuo kući", kazao je portparol KPS. Eljšani je dodao i da je osumnjičenog potom pregledao lekar koji je utvrdio da mu je izvađen bubreg. Daljom istragom utvrđeno je da je njegov bubreg presađen jednom Izraelcu, koga je policija potom smestila u Klinički centar u Prištini, kazao je Eljšani. Istragom je utvrđeno da na klinici ima mnogo lekova kojima je istekao rok trajanja, a nađena je i krv u plastičnim kesama, koja je data na analizu, kazao je on. Oba pacijenta su dobro, dodao je portparol KPS-a. Eljšani je dodao da je privedeno još nekoliko osoba, a da je istraga u toku.

KPS očekuje nova hapšenja zbog transplantacije organa
Policija Kosova najavila je nova hapšenja zbog ilegalne transplantacije organa u jednoj privatnoj klinici u Prištini i saopštila da traga za lekarom osumnjičenim da je u tome učestvovao. Portparol policije Kosova Veton Eljšani je za agenciju Beta rekao da policija traga za turskim doktorom zbog sumnje da je umešan u taj slučaj. "Nastavljamo postragu za turskim doktorom Jusufom Erčinom Sonmezom, koji je vršio ilegalnu transplantaciju organa na Kosovu. Po-licija misli da je on još na Kosovu", rekao je Eljšani. Prema njegovim rečima, u slučaju da se utvrdi da osumnjičeni nije na Kosovu, biće izdata međunarodna poternica. U međuvremenu, policija će ispitivati i ostale osumnjičene da su učestvovali u ilegalnoj transplantaciji organa. "Očekuju se nova hapšenja", rekao je Eljšani. U pritvoru su i dalje dva urologa privatne klinike "Medikus" iz Prištine (gde je i izvršena transplantacija bubrega) - uhapšeni su Lutfi Derviši i Tuna Pervorfaj. Priveden je i menadžer klinike Arban Derviši. Svi su uhapšeni u utorak. U Kliničkom centru u Prištini smešten je turski državljanin za koga se sumnja da je dao bubreg, a doktori kažu da je njegovo zdrastveno stanje stabilno. Izraelski državljanin koji je prihvatio bubreg još je u klinici "Medikus". Mediji u Prištini danas su objavili kontradiktorne podatke o tome kakvu licencu ima za rad ta klinika, a zvaničnog saopštenja o tome nema. Istragu vode jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala kosovske policije.

Vojnici služe Srbiji, pozdravljaju rukom i bez kape
Vojnici u Vojsci Srbije mogu da pozdravljaju rukom i bez kape ili šlema na glavi, "služe Srbiji" umesto narodu odnosno otadžbini, a žene vojnici mogu da budu diskretno našminkane. To su neke od novosti u Pravilu službe Vojske Srbije, koje se primenjuje od početka septembra. Njime se oružane snage definišu kao ideološki, interesno i stranački neutralna institucija a prvi put se detaljno razrađuju pitanja verske službe i uvođenja podoficirskog kora. Staro Pravilo službe, koje je važilo od 1996. godine, postalo je prevaziđeno zbog brojnih promena koje su usledile u Vojsci Srbije - koja je, osim što je promenila ime, pojedine činove i tekst zakletve, počela i školovanje žena na Vojnoj akademiji. Novo Pravilo službe na 189 strana precizno definiše prava i dužnosti, lični izgled vojnika, postupke prilikom međusobne komunikacije ali i postupke u ratu svih pripadnika oružanih snaga. PS pripadnicima VS prvi put dozvoljava sindikalno organizovanje ali bez prava na štrajk. Novi tekst svečane zakletve predviđa zaklinjanje na odbranu nezavisnosti, suverenosti i teritorijalne celovitosti Srbije isključivo čašću a ne, kao do sada, i životom. Međutim, u devetom članu odeljka o dužnostima i pravima pripadnika VS indirektno se navodi da se od pripadnika oružanih snaga očekuje da, u slučaju potrebe, budu spremni i na najveću žrtvu. "Pripadnici VS su dužni da poštuju i štite državna znamenja, grb, državnu zastavu i himnu Srbije, kao i vojne zastave i grb VS i da ličnom uvredom smatraju njihovo omalovažavanje, oštećivanje ili uništavanje i protiv toga se bore svim dozvoljenim sredstvima, a da u borbi budu spremni da najveće žrtve u odbrani zastave pod kojom se bore", glasi taj član novog Pravila službe. Pravilo službe nalaže studentkinjama Vojne akademije da "nose urednu frizuru, koja ih ne ometa u obavljanju funkcionalnih dužnosti i omogućava im nesmetano nošenje kape, odnosno šlema". "Kosu nameštaju tako da im se ne vide šiške. Zabranjeno im je da nose ukrase, sem prstena, a dozvoljene su neupadljive šnale za kosu i minđuše kraće od dva cm od resice uha... Nokti moraju biti uredno podrezani. Dozvoljeno je da budu diskretno našminkane", navodi se u Pravilu. Žene u vojsci se smeštaju u izdvojene spavaonice od muškaraca a prilikom izvođenja fiskulture žene se ne skidaju do pojasa kao muškarci već u potkošulje. Objekti za smeštaj žena u vojsci moraju se posebno opremiti kako bi se uvažile njihove specifične potrebe. Ukoliko je dežurni muškarac, obilazak prostorija u kojima su smeštene žene mora biti najavljen najmanje 15 minuta ranije. Pripadnicima vojske dozvoljeno je da posećuju verske objekte i prisustvuju verskim obredima a dozvoljeno je nošenje manjih obeležja verske pripadnosti ispod uniforme, dok se verska literatura može koristiti slobodno, ali bez prava na propagiranje. Kada prisustvuju verskim obredima lična je stvar vojnog lica da li će izražavati svoja verska ubeđenja. Prilikom privatne posete verskim objektima od pripadnika vojske se očekuje da, načelno, nose civilnu odeću a da kada to čine u uniformi skinu šapku, kapu ili šlem. Većina odredbi koje se tiču odnosa unutar vojske su u potpunosti ili u većoj meri prepisane iz prethodnog Pravila službe, pa tako, kao i do sada, pripadnici vojske imaju obavezu da odbiju naređenje ukoliko je ono u suprotnosti sa Ustavom i zakonima Srbije ili pravilima međunarodnog ratnog prava. Dužni su da na svaki način u borbi izbegnu zarobljavanje a da, ukoliko se to ipak desi, sebe smatraju samo privremeno odsutnim iz svoje jedinice i čine sve da se u jedinicu što pre vrate. "Protivniku ne daju nikakve podatke, osim potrebnih da im se prizna položaj ratnog zarobljenika, jačaju drugarstvo i dobre međuljudske odnose, pomažu jedni drugima, poštuju starešine i pomažu im. Odbijaju svaku povlasticu koja bi ih stavila u bolji položaj u odnosu na kategoriju ratnih zarobljenika kojoj pripadaju", navodi se u odredbi o ponašanju u slučaju zarobljavanja. Odredbe novog Pravila službe odnose se na oficire, podoficire, profesionalne i vojnike na redovnom služenju vojnog roka, vojnike koji služe bez oružja u jedinicama VS, civile u vojnoj službi i pripadnike rezervnog sastava.

Predlog rezolucije EP o Euleksu
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta je u Briselu razmotrio nacrt rezolucije u kojoj se traži da se Euleks razmesti na celoj teritoriji Kosova kako bi se "sprečila podela Kosova". Ovo je bila prva rasprava o tekstu rezolucije u kojem se ocenjuje da protivljenje srpske vlade toj evropskoj misiji ide na uštrb Srba i "nije spojivo sa težnjama Srbije za članstvo u Evropskoj uniji". Nacrt rezolucije je pripremio poslanik holandskih "zelenih" Jost Lagendajk koji se istrajno zalaže za priznavanje nezavisnosti Kosova i primenu plana Martija Ahtisarija, a u tekstu se navodi da je deo Kosova severno od Ibra "činjenički izvan domašaja kosovskih institucija". Amandmani na taj dokument trebalo bi da budu usvojeni kasnije, a konačan tekst će razmotriti plenum EP. U prvoj raspravi, poslanik grupe demohrišćana i konzervativaca Poselt je zatražio da se izvrši pritisak na Srbiju da prihvati "realnost" nezavisnosti Kosova posto su to priznale i 22 zemlje Evropske unije. Jer, kako je to Poselt rekao, Srbija će inače otvoriti "Pandorinu kutiju" u regionu pa mogu nastati problemi s otcepljivanjem nekih južnih i drugih delova Srbije. Grčka poslanica Kopa je naglasila da stanovište Poselta nema nikakvu osnovu zato što je za priznavanje nezavisnosti teritorija merodavno da li pri tome krši ili ne međunarodno pravo. Poslanik Gertih je zamerio Poseltu da primenjuje "dvostruke standarde" i upozorio da su "Pandorinu kutiju" otvorili oni koji su podržali jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, a da se sada Srbija time još i ucenjuje i pokušava da joj se to postavi kao uslov za ulazak u članstvo EU. U predlogu rezolucije se daje podrška sprovođenju "sveobuhvatnog predloga statusa" Kosova, koji je dao Marti Ahtisari i naglašava da "Euleks ima ključni značaj za učvršćenje vladavine zakona", pa je misija "Euleksa zato u interesu srpske zajednice na Kosovu i drugih manjinja. Jer će Euleks biti nadležan i za žalbe za međuetničko ugnjetavanje i nasilje". U Lagendajkovom predlogu dokumenta se pozivaju "Kosovo i Srbija da pokrenu konstruktivan dijalog o pitanjima od zajedničkog interesa i doprinesu regionalnoj saradnji". Takođe, ukazuje se na "nužnost decentralizacije vlasti u skladu sa sveobuhvatnim predlogom za status" Kosova koji je dao Marti Ahtisari, a koji sprovodi, kako se kaže, skupština Kosova. U nacrtu rezolucije se od Euleksa zahteva da u budućoj misiji izdejstvuje rešavanje, pod međunarodnim nadžorom, nagomilanih sudskih predmeta na Kosovu, "uz davanje prednosti slučajevima vezanim za međuetničko nasilje, ratne zločine, korupciju na visokom nivou a sa ciljem da se osnaži vladavina zakona". Podvlači se i da je "efikasan program zaštite svedoka presudan za delatnu i istinsku akciju protiv prekršilaca na visokom nivou na Kosovu, posebno kad su u pitanju ratni zločini". Takođe se zahteva od kosovske vlade da "stvori uslove za povratak izbeglica". Pozdravljajući "poboljšanje bezbednosne situacije, poslanici EP "ukazuju na nužnost da se ima jasan uvid u proces privatizacije kako bi se otklonio utisak o nepotizmu i korupciji". Evropski poslanici su "zabrinuti zbog ekonomske sitaucije na Kosovu i nepovoljnog upliva koji posustajanje reformi, korupcija i organizovani kriminal imaju na ekonomiju". Zatraženo je i da se "domaća sredstva i novac međunarodnih donatora troše uz jasan uvid i polaganje računa".

Prikupljanje potpisa za ulicu Milana Mladenovića
Na Trgu Republike u Beogradu sutra počinje prikupljanje potpisa za peticiju da se jednoj od beogradskih ulica dodeli ime po preminulom pevaču, kompozitoru i tekstopiscu grupe Ekatarina Velika (EKV) Milanu Mladenoviću. Prikupljanje potpisa počeće u petak u 19 časova, a biće nastavljeno u subotu u 14 časova na Trgu Republike. Inicijativu da se Mladenoviću dodeli ulica, trg ili plato pokrenula je grupa mladih poštovalaca grupe EKV na najvećem svetskom internet sajtu za komunikaciju i druženje Fejsbuku (Facebook). Grupu čine uglavnom mladi članovi iz Srbije, kao i država nastalih raspadom bivše Jugoslavije. Akciju da se Milanu Mladenoviću dodeli ulica u Beogradu podržali su brojni muzičari, nekadašnji članovi EKV, glumci, ali i profesori univerziteta, koji su se od početka učlanili u Fajsbuk grupu. Za samo nekoliko dana od registracije, grupa je na Fejsbuku uspela da okupi više od 5.000 članova, što je rekordan broj. Akciju su podržali brojni prijatelji Mladenovića, a pisma podrške poslali su i oni koji su trenutno u inostranstvu ili su sprečeni da daju svoj doprinos. Organizatori navode da su brojni poštovaoci muzike EKV u drugim gradovima samoinicijativno počeli da sakupljaju potpise koji će biti objedinjeni sa potpisima skupljenim na Trgu Republike i predati Skupštini grada Beograda na razmatranje. Milan Mladenović preminuo je od teške bolesti u novembru 1994. godine, posle čega je grupa EKV prestala da postoji. Bio je osnivač grupe Limunovo drvo i Šarlo akrobata, ali će ostati zapamćen kao vođa grupe Katarina II, koja će kasnije postati EKV, a koja je ostavila neke od najlepših pesama u istoriji rok muzike sa bivših jugoslovenskih prostora poput "Oči boje meda", "Krug", "Ljubav", "Zemlja", "Modro i zeleno" "Par godina za nas" i drugih.

Grmljavina u novembru, najava rodne godine
U novembru počinje "sezona slava" - tog meseca je deset crkvenih praznika koji se proslavljaju kao krsne slave, podseća Verska informativna agencija. U narodnoj tradiciji postoji verovanje da grmljavina u novembru predskazuje rodnu godinu, a sneg za Aranđelovdan (21. novembra) znači "više berićeta dogodine" jer "novembarski sneg više koristi njivama nego đubrivo". Tokom novembra proslavljaju se dva velika crkvena "zapovedna" praznika - sveti velikomučenik Dimitrije - Mitrovdan (8. novembra) i sveti arhanđel Mihailo (21). Mitrovdan je u srpskoj tradiciji značajan praznik, jer su tog dana tradicionalno isplaćivani radnici, završavani poslovi, svođeni računi. I hajduci su se povlačili na taj dan kod svojih jataka, da prezime. Sam naziv novembra u prevodu znači deveti mesec, jer je u prvobitnom rimskom kalendaru godina počinjala od marta. Kod Srba se taj mesec nekada nazivao rudenom, studenom i mratnjim mesecom. Rusi, Slovenci, Slovaci, Bugari, Makedonci zovu ga kao Srbi novembar. Hrvati ga nazivaju studeni, a Poljaci, Ukrajinci i Česi listopad. Zadušnice su danas, a pošto je to subota uoči Mitrovdana one se nazivaju i mitrovskim zadušnicama. Božićni post počinje dan po prazniku svetog apostola Filipa, 28. novembra. Kod rimokatolika, prvi novembar je posvećen Svim svetima, a narednog dana je Dušni dan, dan sećanja na pokojnike.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"