|
|
Broj 1177, 14. novembar 2008.
| NIKOLA TESLA U TORONTU - VEČE SA GENIJEM |
| |
U Torontu je tri večeri za redom, 6, 7, 8 novembra u prepunoj sali Betty
Oliphant Theatra igrana predstava "Veče sa Genijem- Nikola Tesla". Teslu je
igrao američki glumac, Frank Tabbita. Sa njim je došao i producent Dzeferi
Amaral i Doug Bilitch američki glumac srpskog porekla i ko-producent.
 Predstava,
ustvari monodrama, sastavljena je od kratkih monologa, Teslinih
reminiscencija na važne momente iz njegovog života, počev od ranog
detinjstava u selu Smiljanu u Lici, preko dana velike slave u Americi do
gorkih razočarenja pred kraj života kad je, sam, napušten od svih, Tesla
dotrajavao svoje poslednje dane u bednom sobičku njujorškog hotela.
Tekst predstave je baziran na adaptaciji Tesline autobiografije "Moji
pronalasci".
Mala sala (300 sedišta) pozorišta Betty Oliphant bila je tesna da primi sve
zainteresovane, pa su mnogi, na njihovu veliku žalost i razočarenje ostali
uskraćeni za jedno zaista izuzetno umetničko veče sa genijem, sa Teslom.
Skromna produkcija , i mali budžet nisu dozvoljavali da se na scenu iznesu
replike Teslinih pronalazaka ali je baš zato umešnost direktora i glumca
došla do punog izražaja.
Scenografija se sastojala od pisaćeg stola i stolice i fotelje u uglu sobe.
Promena ambijenta je sugerisana kroz, ingeniozno zamišljenu promenu kaputa
koje je Tesla presvlačio i tako davao na znanje publici da je čas u svojoj
hotelskoj sobi (kucni mantil), čas u laboratoriji (beli laboratorijski
mantil), čas u visokom društvu na večeri sa tadašnjim socijalnim kremom
Markom Tvenom, Sarom Bernar, (frak) ili na poslovnom sastanku sa Edisonom,
Vestinghausom ili Morganom (smoking).
 Zvučni
i vizuelni efekti stimulisali su maštu publike da ih prenese u Liku, u
Smiljane, u dvorište male pravoslavne crkve gde Nikola ljulja sestru Maricu
na ljuljašci , igra sa sa decom na snegu, užasnut gleda tragičnu smrt brata
Daneta ispod konjskih kopita, ili na gradilište nebodera u Njujorku gde
Tesla isprobava svoj akcelerator ili u hotelsku sobicu gde se na pervazu
prozora okupljaju golubovi.
Takođe, snopovi svetlosti na tamno plavim zavesama u pozadini sugerisali su,
vrlo efektno, slapove Nijagarinih Vodopada.
Lampa na pisacem stolu koja se na mahove pali i gasi simbolisala je čas
generatore električne struje čas kristalnu kuglu u kojoj Tesla predviđa
događaje iz bliske i daleke budućnosti.
Publika je, sve tri večeri toplo pozdravila predstavu. Ono što je naručito
padalo u oči je da je u sali, u kojoj su dominirali srpski posetioci, bilo i
predstavnika mnogobrojnih etničkih grupa, pa je sastav publike u pravom
smislu reči odražavao sliku multietničkog Toronta.
 Prvo
veče, 6 novembar, bilo je posvećeno studentima. Oni su to veče imali i
specijalan popust a organizatori su uputili poziv akademcima i akademicima
tako što je na veb-sajtovima tri vodeća fakulteta u Torontu (Ryerson,
University of Toronto i York University) postavljen oglas sa kratkim opisom
borbe između Edisonove i Tesline vizije nauke.
Studenti su se odazvali u velikom broju. Bilo je i profesora i asistenata.
Jedan od najpoznatijih naučnika u oblasti auronautičkog inžinjeringa,
učesnik projekata HARP na MacGill univerzitetu 60-tih i Predsednik Rajerson
Univerziteta 70-tih, Sannu Molder odazvao se pozivu organizatora i došao na
predstavu. On je u naknadnom pismu zahvalnosti izrazio zadovoljstvo
predstavom i napomenuo da je "naučio nešto novo o Tesli".
Organizatori su takođe kao specijalne goste u petak imali gospođu Maureen
Jennings i gospodina Paula Aitkina koji su došli u ime ekipe Murdoch
Mysteries sa City TV-ja kao i gospođu Barbaru Rusch koja je došla u ime
Prijatelja Artur Konan Dojl kolekcije.
Maureen Jennings je poznati torontski autor serije novela o fiktivnom
karakteru, detektivu Murdoch-u, koji rasvetljava zločine u Torontu iz
viktorijanskog perioda. Po njenim novelama snimljena je serija Murdoch
Mysteries koja se prikazuje svakog četvrtka na City TV-ju. Serija je ove
godine nominovana za 14 prestižnih Gemini nagrada.
Prva epizoda iz serije nosi naziv "Struja". U njoj se opisuje čuveni "Rat
struja" između dvofazne struje koje je izmislio Tesla i jednofazne koju je
favorizovao Edison.
Teslin karakter u toj epizodi tumači kanadski glumac ukrajinskog porekla
Dmitri Ćepovetski. Dmitri je za svoju ulogu Tesle nominovan za Gemini
nagradu u kategoriji gostujućeg glumca.
Proglašenje Gemini nagrada biće 28 novemba u Metro holu Toronto. Dmirti je
se zbog obaveza izvinio da ne može doći ali je mesto njega na predstavu
došao pisac scenarija za epizodu "Struja" Paul Aitkin.
U neformalnom razgovoru posle predstave Paul Aitkin je čestitao glumcu
Franku Tabiti i producentu Džeferiju Amralu na izuzetno dobro urađenoj
predstavi.
Maureen Jennings, je posla pismo sledeće sadržine :
Predstava je bila zanosna. Vrlo je teško uraditi monodramu koja traje toliko
dugo a da se potpuno zadrži pažnja gledalaca. Ova predstava je imala divan
ritam i nikad nije klonula, nikad posustala.
Gospođa Barbara Rusch, koja je na predstavu došla sa grupom prijatelja u ime
Društava Artur Konan Dojla, je zaista priča za sebe.
Kao potpredsednica društava "Prijatelji Artur Konan Dojl Kolekcije" (koje je
ustvari društvo ljubitelja knjiga o Šerloku Holmsu) i Predsednica "Efemera
Društva Kanade" (koje se bavi sakupljanjem novina, razglednica, čestitki,
karata iz viktorijanskog doba), gospođa Rusch je napisala interesantan
članak , "Dva pronalazača- Dve ikone".
Članak je objavljen u lokalnom buletinu njenog udruženja (Magic Door).
U tom članku ona je uporedila fiktivni karakter Šerloka Holmsa sa stvarnim,
robusnim karakterom Tomasa Alve Edisona.
Kao što, napominje gospođa Rusch, Edison svojim izumima osvetljava naš život
(bukvalno- izumom sijalice, prim.prev), tako i Šerlok, u romanima Artura
Konana Dojla, rasvetljava tamne, nerazjašnjive zločine.
Dotični članak došao je do ruku autoru ovog teksta, koja je pozvala Barbaru
Rusch da pogleda predstavu o Tesli, i možda, promeni sliku o Edisonu. Malo
oklevajući na početku ipak je prihvatila poziv.
Posle predstave, u razgovoru sa glumcem i producentom priznala je da je
potpuno promenila sliku koju je imala o "američkoj ikoni" - Edisonu.
Izvinila se što je tako lepo pisala o njemu i obećala da će prepisati članak
u kome će mesto Edisona svuda ubaciti Teslino ime. Odmah je na ručnom
kompjuteru potražila sliku Teslinog spomenika na Nijagari i obećala da će ga
sigurno obići.
Organizatori gostovanja predstave o Tesli u Torontu poslali su poseban poziv
mladoj umetnici iz Australije, gospođici Lucy Dyson, koja je autor
animiranog filma o ubistvu slonice Topsy da pogleda predstavu o Tesli.
Ona je poslala zahvalno pismo i izrazila želju da vidi predstavu u
Australiji. (napomena: ova predstava je već gostovala u Australiji, u Pertu,
ali gospođica Dyson tada to, nažalost, nije znala)
Ispostavilo se da je predstava o Tesli za vreme svog gostovanja u Torontu
povezala ljude sa raznih kontinenata, obrazovala i prosvetlila (sada i
bukvalno) mnoge umove i otvorila njihova srca da prime i neke druge istine
sem onih kojima ih zdušno (i nažalost pogrešno) uče u školama na Zapadu.
Zbog svega ovoga jedno veliko HVALA umetnicima iz Amerike, i organizatorima
iz Toronta (Društvu Inžinjera Ontarija na čelu sa gospodinom Vasiljem
Petrovićem, koji je, sam, izneo lavovski deo organizacije). |
| |
| Snežana Bošković |
|
| |
| ČAROLIJA SVETOSTI I SVETOST ČAROLIJE - U
SLIKARSTVU GORANA POPOVIĆA |
| |
U organizaciji Bise Šćekić, u četvrtak, 6. novembra, u knjižari "Srbika"
održana je jednovečernja, komemorativna izložba slika grafičara i slikara
Gorana Popovića. O umetniku je govorio istoričar umetnosti, književnik,
Radovan Gajić i između ostalog je rekao:
"Smrt običnog čoveka zaokružuje njegov obični život i svodi ga na obično
sećanje koje, obično, bledi kako tihnu razgovori onih koji ga pamte. Smrt
neobičnog čoveka, čoveka obeleženog, obdarenog osobinom, kakva nije česta u
ljudskom rodu, zaokružuju tu neobičnost i obično je utemeljuje među nama kao
stub, kao tačku, kao svetionik od koga možemo uvek da se putimo i ka kome
možemo uvek da se vraćamo. Tako je, ovih dana, 28. oktobra, o.g. učinila
smrt i sa Goranom Popovićem, sugrađaninom mnogih rasutih i razvejanih po
Svetu. Kažem sugrađaninom mnogih, jer čoveka, čija su dela prisutna u
brojnim kućama širom ove Planete, u ove njene, i naše, tužne dane, ne mogu
da smestim ni u jedan grad posebno, ma koliko da je on lično voleo ovaj ili
onaj grad.
A šta je to radio Goran Popović?
Rekli bi neki bio je nagrađen, a rekli bi drugi bio je kažnjen. U našem,
srpskom jeziku samo jedno slovo odvaja dva stravična stanja kojima drugi
beleže ljudski duh: nagrađen i nagrđen. Siguran sam da ne postoji osoba koja
je imala ili ima talenat, dar, za bilo šta, a da bar jednom u svome životu
nije proklela takav svoj život. To samo talentovani, nadareni znaju, da je
dar na jedan način i kazna. I samo istinski talentovani uspevaju da ih ne
ophrve osećanje kazne već da ih nosi osećanje dara i da se njime obraćaju
nama i vremenu.
Kao grafičar Goran je svoj. Tu je opušten i siguran u izvršenju svojih
likovnih namera, odnosno u istraživanju kome se posvetio. Nije nastojao da
pravi visokobrojne serije otisaka, jer nije ni imao nameru da bude popularan.
Očito je želeo i uspevao da bude osoben, ličan. Imao je prema grafici odnos
poput retkih pesnika koji ne žele ni da pišu svoje pesme, već ih samo tu i
tamo usmeno kazuju. Otuda, mnogi imaju "skoro istu" ili "zamalo baš takvu",
Goranove grafike. Insistirao je na različitosti otisnutih listova, negde u
većem delu prostornih rešenja, negde makar samo u detalju. Kao da je gajio
tihi prezir prema ponavljanju, pa se otuda nije ni ponavljao. Bio je uporan
u nastojanju da skoro svakom grafičkom otisku dodatno potvrdi originalnost.
Tematski, u grafikama je obrađivao: čin svadbe, klovnove i znamenite likove.
Sve to pretraživao je najčešće kroz portrete, kroz likovnu obradu ličnih
identiteta, bilo znanih bilo izmaštanih. Očito ga je krasio karakter hrabrog
čoveka pa je otuda i bio naklonjen portretu kao kulturi individualnosti,
pojedinačnosti, kulturi sučeljenoj kolektizmu i jednoumlju.
U svojoj, pak, kompoziciji, svadbe i cirkusa, udružile su se ironija i
nostalgija, mlada i mladoženja nisu ni obradovani ni zasmejani, već su
zabrinuti posmatrači cirkusa pred sobom, čija je, opet, scena saopstena
nizom portreta. Ukoliko je samo slučajnost, da odeća i rekvizita centralno
postavljenog klovna, podsećaju na zastavu određene supersile, utoliko to
više govori o veličini Goranove urođene učenosti koju, uvek, najpre ispolji
umetnikova osećajnost.
Svoje grafičke radove, Goran izvodi, rađe, u suvoj igli, pa na tome
interveniše bojom, direktno ili ponovnim otiskivanjem. Suva igla, po sebi,
pruža daleko više mesta za izbirljiv, ekskluzivan rad. A Goran, je zaista u
svojim saopštenjima izbirljiv i osoben, ličan, a to, u krajnosti, znači
sveden do onih zajedničkih označenja u kojima svi pronalazimo tačku
prepoznavanja, nalazimo svoje zajedničko poreklo, "origo", od čega i dolazi
označenje originalan. Goran jeste originalni stvaralac.
Koliko god nas omamljivala ili pritiskala tehnološka čuda, vremena u kome
živimo, da čarolija svetosti, kao u svadbenim motivima, da svetost čarolije,
kao u cirkuskim motivima, nikada ne izblede iz našeg pamćenja, to je ono
čemu je Goran posvetio sav svoj rad i to je, budeći nostalgičnu notu u nama,
vazdigao do mitoloških dimenzija u svojim grafikama.
I čarolija svetosti i svetost čarolije, zaista plene sa Goranovih grafika.
Svojim talentom uspeo je da ne poklekne pred osećanjem da je obdaren po
kazni već da nas, sve, raduje samo njemu svojstvenim grafičkim, i likovnim
rešenjima u opšte. Uspeo je da nas navikne na svoju osobenost i posle sebe,
na svoj stil.
Nije mu se dalo, nit' je postao moler nit' mazalo; u slikarstvu Srba, na
prelomu dva milenijuma, ostaće ubeležen kao vrsni grafičar Goran Popović.
Svojim radovima Goran je pronikao do saznanja da neki drugi dečak, čak i da
bude takav kao on, ipak neće moći, za dugo, da ostavi sličan trag, stub,
tačku, svetionik za nas i one mnoge posle nas, koji će, kroz svetost
čarolije, cirkus, ipak hteti, žudeti iznova čaroliju svetosti, bivanje sa
tom, nekom drugom, dragom osobom.
Čarolija svetosti kroz svetost čarolije naš je neizbežni usud i to otkriće
ostavlja nam umetnik. U potpisu, svaki svoj rad označio je samo sa: Goran."
Ličnom uspomenom na brata, prisutnima se obratila, i zahvalila, vidno
potresena umetnikova sestra, glumica Gorica Popović, koja je sa ansamblom "Ateljea
212" gostovala u Torontu. |
| |
| N.T. |
|
| |
| AUKCIJA UMETNIČKIH DELA |
| |
Dobrotvorna Organizacija Kanadani za Decu sa Ugroženim Zdravljem-CCHR, prošle
nedelje je održala 9 godišnju aukciju umetničkih dela u Balmy Beach klubu u
Torontu.
Aukcija je bila odlično organizovana sa preko 60 originalnih radova naših i
kanadskih umetnika, koji su svojim platnima doprineli dizanju fondova CCHR.
 Gospodin
Majkl Prue član Ontarijskog Parlamenta je svojim briljantnim nastupom u
ulozi aukcionara pomogao je da se aukcija odvija u veselom i uzbudljivom
štimungu. Gradonačelnik Toronta Dejvid Miler je poklonio knjigu o Torontu iz
svoje privatne kolekcije i tako doprineo dizanju fondova i poželeo dalji
uspeh dobrotvornoj organizaciji CCHR. Gospoda Sandra Bušin dugogodišnji
Gradski Savetnik, je takođe poklonila korpu raznih čokolada kao svoj
doprinos i prisustvovala je Aukciji.
Prijatelji i članovi CCHR -a su svojim trudom i zalaganjem uticali da
ovogodišnja aukcija bude još uspešnija od prethodne. Najmlađi volonter je
bio Nikola (9 godina), unuk zasnivača organizacije Dr Nikole Georgievskog
(1922-2000). Nikola se vredno angažovao oko pripreme i toka cele aukcije i
poklonio je neke svoje radove zbog dizanja fondova.
 Posetioci
su preko dva sata bez daha učestvovalii u nadmetanju oko kupovine slika i
prijatnom druženju uz zakusku i piće. Cene slika su bile više nego
simbolične. Radovi koji imaju svoju prodajnu vrednost od preko $1000 su
mogli da se dobiju za ispod $100 radi dobre volje umetnika da pomognu.
Suncom obasjana velika sala na samom jezeru je doprinela prelepoj atmosferi
i intenzitetu boja sa slika što je još više očaralo publiku koja je bila
uglavnom sa područja Srbije i bivše Jugoslavije.
Kanađani za decu sa ugroženim zdravljem-CCHR je humanitarna dobrotvorna
organizacija zasnovana 1995 i pomaže raznim akcijama uglavnom familije
emigranata i ostalih roditelja koji žele da izgrade zdrave i dobre odnose sa
svojom decom, da spreče neke od mogućih opasnosti u periodu prilagođavanja i
odrastanja i slično.
Jedan od projekata na kome se sada radi je informisanje omladine o načinu
prenošenja HIV-a da bi se zaustavila epidemija i spasili mnogi životi, u
okviru šire globalne borbe za prevenciju HIV-a, AIDS-a u svetu. Pripremaju
se edukativne brošure i predavanja na ovu temu za omladinu ovde i u Srbiji.
Ukoliko ste zainteresovani da pomognete svaka donacija je uvek dobrodošla.
Za više informacija posetite CCHR website:
www.childrenathealthrisk.com
. Na CCHR web site-u ćete uskoro moći da vidite i prodajnu izložbu slika,
fotografija i razglednica koje ćete moći da naručite po vrlo povoljnim
cenama i pre sledeće aukcije. |
| |
| Zolen Georgievska |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
