|
|
Broj 1178, 21. novembar 2008.
| Državna dobra mogla bi da smanje deficit
budžeta |
| |
Ministar finansija Džim Flaerti rekao je, odbijajući da precizira o kom ili
kojim objektima bi moglo da se radi, da bi prodaja nekog objekta u
vlasništvu države mogao biti jedan od načina da se smanji deficit ili,
eventualno, ostvari blagi suficit budžeta. On je kao moguć primer za prodaju
naveo kulu CN, koja je završena 1975. godine, za 63 miliona dolara, čiji
vlasnik je krunska korporacija Kanada Lends Kompani, ali je sasvim određeno
naglasio da CBC nije na prodaju.
 No,
pre nego što bilo šta bude ponuđeno, vlada namerava da izvrši pregled dobara
i donese odluku da li je bilo šta od toga na prodaju.
Premijer Stiven Harper je naglasio da nikako neće doći do rasprodaje poseda
u vlasništvu države, ali su ipak ovi nagoveštaji komentarisani i odmah su
počela nagađanja šta bi to sve država mogla da otuđi od nekretnina i drugih
stvari, čija se vrednost meri trilionima dolara.
Malo poznati su podaci da se u državnom vlasništvu nalaze najveće svetske
kolekcije romana o Arlekinu, kao i notne muzike. Na prodaju bi mogli da idu
Prirodnjački muzej, Nacionalni centar za umetnost, Nacionalna galerija
Kanade, Muzej civilizacije, Muzej za nauku i tehnologiju, koji se nalaze u
Otavi. Država, potom, poseduje rezidencije za generalnog guvernera i
premijera, oko 13 hiljada stambenih jedinica u 28 vojnih baza širom zemlje,
poštu, kovnicu novca, zatvore, letelice, železnicu, postrojenja za
proizvodnju atomske energije i medicinskih izotopa i tako dalje.
Stručnjaci kažu da bi bilo veoma teško proceniti vrednost nekih objekata i
da bi to moglo potrajati i nekoliko nedelja, ali isto tako naglašavaju da bi
se našao kupac za svaki od njih, bez obzira na cenu.
Prethodne prodaje donele su na milijarde dolara u državnu kasu. Primera radi,
infrastruktura za kontrolu vazdušnog saobraćaja, prodata je Nav Kanadi 1996.
godine, za 1,5 milijardi dolara. |
| |
| |
|
| |
| Maunt Logan viši sedam metara |
| |
Najviši vrh Kanade, ledom pokriveni jukonski Maunt Logan, po letošnjim
premeravanjima viši je sedam metara od zvanično važeće visine od 5.959
metara, određene pre 16 godina. Merenja laserskim altimetrima, koje je
sproveo geonaučnik Sendi Zirnheld, sa Univerziteta Aljaska, pokazuju da je
planina visoka 5.966 metara, dakle sedam metara više nego što je izmereno u
vreme uspona tima kanadskih naučnika, na čelu sa Majkom Šmitom iz Geološkog
istraživanja Kanade.
 Veruje
se da je do ove razlike došlo zahvaljujući nagomilavanju snega i leda, ili
zbog tektonskog pomeranja, objašnjava naučnik Kris Larsen, koji smatra da se
razlika ne može pripisati razlici u preciznosti između instrumenata
upotrebljenih u ova dva merenja.
No, Šmit smatra da je dodatnih sedam metara snega i leda, za svega 16 godina,
nešto što je teško poverovati.
On je naglasio da je ovogodišnju ekspediciju na Maunt Logan prekidalo loše
vreme i da nisu mogla da se obave sva planirana merenja, koja bi možda mogla
da pojasne ovu promenu visine.
Šmit je istakao i da ekspedicija iz 1992. godine nije imala svu GPS opremu
kakva danas postoji, te da razlika u brojkama dolazi otuda.
Maunt Logan nije samo najviši vrh Kanade, već se opisuje i kao naprostranija
planina na Zemlji, zbog svog platoa dugog 20 kilometara i ogromnog podnožja
koje se prostire duž masiva St. Elajas-Rengel na granici između Jukona i
Aljaske. |
| |
| |
|
| |
| Zbog nervnog sloma kopilota stjuardesa
prizemljila avion |
| |
Kopilot putničkog aviona kompanije Er Kanada (Air Canada) imao je nervni slom
tokom leta i morao je da na silu bude iznet iz kokpita i vezan posle čega mu
je dat sedativ, utvrdila je irska istražna komisija.
Incident se dogodio u januaru, a pilotu je u prinudnom sletanju na irski
aerodrom Šenon pomogla stjuardesa.
U boingu 767, koji je leteo iz Toronta za London bilo je 146 putnika i devet
članova posade, od kojih niko nije povređen.
Istraga obavljena u Irskoj, pokazala je da je kopilot imao nervni slom, zbog
čega je posle sletanja proveo 11 dana u bolnici. Ime iskusnog, 58-godišnjeg
pilota nije objavljeno.
Istraga je pokazala da kopilot nije bio dobro na dan poletanja, a, kada je
avion bio iznad Atlantskog okeana, počeo je da bunca i govori nepovezano.
Pilot je zaključio da njegov kolega nije u stanju da upravlja letelicom i
pozvao je posadu u pomoć.
Ispostavilo se da jedna od stjuardesa ima dozvolu za čitanje instrumenata u
pilotskoj kabini, mada isteklu. Pilot je uz njenu pomoć uspeo da prizemlji
avion u Irskoj. |
| |
| |
|
| |
| Osniva se Fondacija Brendona Krispa |
| |
 Porodica
Brendona Krispa, 15, dečaka koji je pobegao od kuće na Dan zahvalnosti zbog
svađe sa roditeljima oko svoje opsednutosti video igricom Xbox i potom
tragično završio, odlučila je da osnuje fondaciju za pomoć mladima.
Ophrvana tugom i patnjom,porodica Krisp želi da aktivnost fondacije, koja će
nositi ime njihovog sina, spreči da se slične nesreće ponove. Ideja je da se
podstiče bavljenje sportom kod mladih, posebno onih neprivilegovanih, koji
nemaju dovoljno mogućnosti za to. Ispostavilo se da se Brendon okrenuo
video-igricama onda kada je prestao da se bavi hokejom. To je, vremenom
dovelo do konflikata sa roditeljima i tolike opsednutosti da je počeo da
beži iz škole.
U svom saopštenju, porodica Krisp ističe da veruje da će priča koja se njima
dogodila biti poučna podjednako i deci i roditeljima, i da će ih podstaći da
zajedno provode što više dragocenog vremena, jer, kako kažu, 'život i ljubav
ne treba nikada samo da se podrazumevaju'. |
| |
| |
|
| |
| Dvostruko više od minimalca potrebno za
pristojan život |
| |
 Istraživanje
nacionalnog Centra za političke alternative pokazuje da bi minimalna cena
rada u GTA trebalo da bude dvostruko viša da bi porodica mogla da živi
pristojno, vaspitava zdravu, srećnu decu, bavi se rekreacijom i učestvuje u
svim segmentima modernog života.
Oni su preračunali da bi par sa dvoje dece trebalo po osobi da zarađuje po
16,60 dolara na sat, dok bi samohranom roditelju sa jednim detetom trebalo
16,15 dolara na sat. Satnica u provinciji trenutno je 8,25 dolara, a 2010.
godine trebalo bi da poraste na 10,25 dolara.
Koautor studije, ekonomista Hju Mekenzi naglašava da postoji velika razlika
između onoga što je dovoljno za preživljavanje i onoga što je potrebno za
ravnopravno i dostojanstveno učestvovanje u životu u zajednici. U izveštaju
se potencira da bi ostvarivanje nadnica dovoljnih za život trebalo da bude
deo širih napora za borbu protiv siromaštva u Ontariju i Kanadi, uključujući
tu i siromaštvo među onima koji imaju posao. U provinciji, koja je jedina u
Kanadi gde je porasla proporcija najslabije plaćenih poslova, oko milion
zaposlenih zarađuje manje od 10 dolara na sat. |
| |
| |
|
| |
| Komšije se čuvaju u Montrealu |
| |
U Montrealu već deset godina funkcioniše jedinstven sistem komšijske brige o
starijim licima, koji je u jedan gradski socijalni stambeni kompleks uvela
Polin Ruso, 78.
Sve je počelo kada je u svom kupatilu pala i tu umrla jedna starija žena, a
da dva dana niko nije znao ni primetio šta se sa njom dešava, dok joj ćerka
nije došla u posetu. Komšije su bile šokirane, a Polin Ruso je došla na
ideju da se komšije međusobno 'obaveštavaju' da li su dobro ili nisu.
 Princip
je jednostavan - svake večeri, pred spavanje, 'učesnici' stavljaju štrikanu
rukavicu na kvaku svojih vrata, a ujutro je skidaju. U deset sati
dobrovoljac prođe zgradom i proveri da li su sve rukavice uklonjene. Ukoliko
neka ostane na vratima, to je jasan znak da sa osobom nešto nije u redu.
Odmah se kuca i proverava i, po potrebi, zove nastojnik da otvori vrata
stana.
Gospođa Ruso naglašava da je ovim komšijskim nadzorom do sada spaseno osam
života. Istini za volju, desi se da poneko zaboravi da skloni rukavicu, pa
se napravi lažna uzbuna, ali ideja je veoma delotvorna. Mnogi stariji
sugrađani, čak i oni koji nisu previše druželjubivi i žive izolovano,
osećaju se sigurnije nego ranije i manje se plaše. U jednoj studiji,
urađenoj pre nekoliko godina, među starijima je naglašeno da se najviše
plaše da će umreti sami i da niko neće primetiti, kao i da će se razboleti,
a da neće moći nikoga da pozovu da im pomogne.
Program je počeo da se širi po gradu, ali su za njega zainteresovani i u
drugim kvebečkim mestima. I Kajl Ruks, portparol torontske Korporacije za
komunalno stanovanje, slaže se da je ideja veoma interesantna i da u gradu
ne postoji ništa slično. |
| |
| |
|
| |
| Dr Džejn Gudal počasni doktor Univerziteta u
Torontu |
| |
Čuveni primatolog i antropolog dr Džejn Gudal proglašena je za počasnog
doktora Univerziteta u Torontu, u znak priznanja za skoro pedesetogodišnji
predani rad na zaštiti životinja i njihovog habitata, koji se vremenom
pretvorio u humanitarne napore za očuvanje okruženja i mira.
Tokom boravka u Torontu, ona je dobila i počasni doktorat filozofije
Univerziteta u Haifi, koji su joj dodelili Kanadski prijatelji Haife.
Dr Gudal rođena je u Londonu, Engleska 1934. godine i za životinje se
zainteresovala kada je od oca dobila igračku šimpanzu, koju i dan-danas čuva.
Od šezdesetih godina prošlog veka radi u Africi sa šimpanzama, proučavajući
njihov društveni i porodični život, način saznavanja i razmišljanja. Jedna
od ključnih stvari u njenom radu bilo je otkriće da šimpanze prave alatke.
Njen rad odlikuje i davanje imena posmatranim životinjama, čime je odstupila
od konvencionalnog označavanja brojevima.
Institut, koji nosi njeno ime, osnovala je 1977. godine, čime je još više
utvrdila svoju vodeću globalnu ulogu u zaštiti ovih životinja, kroz
inovativni program u čijem centru je zaštita i razvoj zajednica. Svoje
zalaganje za očuvanje životne sredine posebno sprovodi kroz grupu za mlade
Roots & Shoots.
Za svoj rad dr Gudal je primila veliki broj izuzetnih svetskih priznanja,
među kojim se ističu Dama Reda britanske Imperije, 2004. godine, francuska
Legija časti, UN mirovni poslanik, japanska Kjoto nagrada, Gandi-King
Nagrada za nenasilje i španska Premio Principe de Asturias, i mnoga druga.
Snimila je veliki broj filmova i napisala čitav niz naučnih i dečjih knjiga
koje se bave razumevanjem i zaštitom životinja. |
| |
| |
|
| |
| Nino Riči drugi put dobio Nagradu generalne
guvernerke |
| |
Ovogodišnji dobitnik Nagrade generalne guvernerke za književnost je torontski
pisac Nino Riči za svoj roman Poreklo vrsta, The Origin of Species, za koji
je žiri rekao da je napisan sa 'puno humanosti, realizma i duha'.
Ovo je drugi put da Riči dobija ovu prestižnu nagradu, pošto je prvu dobio
1990. godine za svoj prvenac Životi svetaca, Lives of the Saints.
Nagradu je takođe dobila kolumnista Gloub end Mejla Kristi Blečford, za
svoju knjigu o Avganistanu, Fifteen Days: Stories of Bravery, Friendship,
Life and Death Inside the Nenj Canadian Army, kao i njen kolega iz istih
novina, Džon Ibitson, koji je dobio nagradu za knjigu za decu, The Landing.
Nagrada za dramu otišla je u ruke Ketrin Benks iz Halifaksa za Bone Cage,
dok je za poeziju nagrađen Džejkob Šajerza More to Keep Us Njarm.
Nagrade će dobitnicima biti uručene na svečanoj ceremoniji, koja će se
održati 10. decembra, u Rido Holu u Otavi. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
