|
|
Broj 1179, 28. novembar 2008.
| Milovanović tvrdi da nije ubio Pukanića i
Franjića |
| |
Željko Milovanović, osumnjičen za ubistvo vlasnika zagrebačkog "Nacionala" Ive
Pukanića i njegovog saradnika Nike Franjića, tvrdi da nema nikakve veze sa
tim zločinom.
"Nisam ubio Ivu Pukanića i Niku Franjića. Nepravedno sam optužen, a izgleda,
već i osuđen i to na smrtnu kaznu iako sa tim nedelom nemam nikakve veze",
navodi se u Milovanovićevoj pisanoj ispovesti koju je dostavio redakciji
Pressa RS.
 U
tekstu se navodi da je Milovanović autentičnost dostavljene izjave potvrdio
slanjem sopstvene lične karte, koju su mu nadležni organi BiH izdali 1. juna
2006. godine.
"Zagrebačka policija tereti me da sam unajmljen kao plaćeni ubica koji je
dovezao motocikl i postavio ga u blizini Pukanićevog automobila i da sam ja
taj koji ga je lišio života. Optužen sam na osnovu izjave Roberta Matanića,
koji želi sebi da kupi poziciju svedoka saradnika i tako spase samog sebe
preko tuđih leđa", navodi Milovanović.
On dalje optužuje hrvatsku policiju da je na osnovu Matanićevog iskaza "montirala
celu hajku na njega samo da bi prikrila delovanje hrvatske mafije", navodeći
da je hrvatskoj policiji i pravosuđu bio potreban "podoban krivac", a da je
on, kao Srbin iz Hrvatske i učesnik rata, s kriminalnim dosijeom iz mladosti,
bio prava ličnost za to.
Milovanović dodaje da se hrvatskoj policiji u tome pridružila i srpska
policija, koja je "ustuknula pod pritiscima hrvatske javnosti i potrebe
održavanja dobre regionalne saradnje".
"Prema informacijama koje sam dobio, nekoliko policajaca uključenih u
potragu za mnom dobilo je naređenje da me ne hapse, nego da me ubiju na licu
mesta", tvrdi Milovanović, dodajući da ne postoji nijedan materijalni dokaz
da je on osoba sa kacigom snimljena kamerama u dvorištu "Nacionala".
On je takođe rekao da u vreme ubistva Pukanića nije bio u Zagrebu, navodeći
da je to "lako proveriti", a odbacio je i bilo kakve veze sa Miloradom
Ulemekom Legijom. |
| |
| |
|
| |
| Pismo osumnjičenog za ubistvo Pukanića uzela
policija |
| |
Policija Republike Srpske (RS) je iz redakcije Pressa RS u Banjaluci uzela
original pisma koje je tom listu uputio Željko Milovanović, osumnjičeni za
ubistvo vlasnika zagrebačkog Nacionala Iva Pukanića i Nike Franjića.
Iz policije je potvrđeno da je Milovanovićevo pismo uzeto po nalogu
Specijalnog tužilaštva RS koje će utvrditi njegovu verodostojnost, a zatim
ga najverovatnije dostaviti na veštačenje u Kriminalističko-tehnički centar
MUP-a Hrvatske.
Press RS je objavio nastavak Milovanovićevog pisma u kojem on ponavlja da
nije ubio Pukanića i Franjića, tvrdeći kako se na dan ubistva nalazio u
Doboju.
Milovanović navodi da to "policija veoma lako može da dokaže ako hoće",
dodajući da je na dan Pukanićevog ubistva viđen na tri lokacije u Doboju i
okolini.
Milovanović tvrdi da je taj dan bio u selu Majevica kod Doboja, gde živi
njegova majka, potom u jednom tržnom centru, a onda u jednoj roštiljnici u
Doboju. |
| |
| |
|
| |
| Devedeset godina od Podgoričke skupštine |
| |
Nevladina organizacija Srpsko narodno vijeće obeležava 90. godišnjicu
takozvane Velike narodne podgoričke skupštine koja je održana 26. novembra
1918. godine, a na kojoj je formalno ukinuta nezavisna država Crna Gora.
Na tom, prema ocenama istoričara kontroverznom skupu, njegovi ucesnici su
odlučili da se Crna Gora prisajedini Srbiji i tako kasnije uđe u
novostvorenu državu Srba, Hrvata i Slovenaca.
 Kralju
Nikoli Petroviću, koji je Crnu Goru napustio 1916. godine, zabranjen je
povratak u zemlju. Posljednji crnogorski suveren je umro 1921. godine, a
kralj Države Srba, Hrvata i Slovenaca, Aleksandar Karađorđević, unuk kralja
Nikole, nije dozvolio da posmrtni ostaci njegovog dede budu preneti u Crnu
Goru.
Kosti kralja Nikole prenete su u Crnu Goru, uz velike počasti, u jesen 1989.
godine i sahranjene u Dvorskoj crkvi na Cetinju.
Predstavnici Podgoričke skupštine su izabrani u narodu, mimo uobičajenih
izbornih pravila i procedura, "samokandidovanjem" protivnika vlasti kralja
Nikole i samostalne Crne Gore.
Samo godinu dana posle Podgoričke skupštine, u Crnoj Gori je izbio Božićnji
ustanak, u kome su učestvovali pobornici nezavisne Crne Gore i povratka
kralja Nikole na presto. Ustanak je ugušen u krvi, intervencijom
žandarmerije i vojske tek stvorene nove države.
Odluke Podgoričke skupštine nikada formalno nesu ukinute, iako je uoči
referenduma o nezavisnosti Crne Gore bilo i takvih predloga.
Tokom trajanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije Jugoslavije, u
Crnoj Giori su stalno delovale političke partije koje su za cilj imale
obnovu crnogorske države.
Država Crna Gora je obnovljena odlukom Crnogorske antifašističke skupštine
narodnog oslobođenja, koja je održana u jesen 1944. godine u Kolašinu.
Posle Drugog svetskog rata stvorena je Narodna Republika Crna Gora, kao
federalna jedinica Jugoslavije.
Raspadom bivše SFRJ, Crna Gora je ostala u sastavu Savezne Republike
Jugoslavije, a zatim je bila u Državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, da bi
21. maja 2006. godine, odlukom građana na referendumu, postala nezavisna
država. |
| |
| |
|
| |
| U RS se obeležava dan potpisivanja Dejtonskog
sporazuma |
| |
U Republici Srpskoj (RS) je obeležen Dan uspostavljanja Opšteg okvirnog
sporazuma za BiH, tako da je 21. novembar u ovom entitetu neradni dan.
Dan potpisivanja Dejtonskog sporazuma, za razliku od RS, nije državni
praznik u Federaciji BiH, pa je u tom entitetu bio radni dan.
U BiH, 13 godina od potpisivanja Opšteg okvirnog sporazuma za BiH, nije
usvojen zakon o državnim praznicima na nivou BiH, tako da Dan potpisivanja
Dejtonskog sporazuma u jednom entitetu jeste, a u drugom nije državni
praznik.
Svaki od entiteta ima svoje zakone o praznicma koji se u velikoj meri
razlikuju.
Tako je u Federaciji BiH državni praznik 25. novembar, koji se slavi kao Dan
državnosti BiH, koji je nastao od nekadašnjeg Dana ZAVNOBiH-a, dok je 1.
mart proglašen Danom nezavisnosti BiH.
Srpski predstavnici u parlamentu BiH su prilikom ranijih rasprava o zakonu o
državnim praznicima predlagali da kao dan državnosti BiH bude proglašen 21.
novembar, kada je potpisan Dejtonski sporazum, što bošnjačka i hrvatska
strana nisu prihvatile.
U Federaciji BiH se slavi 1. mart kao Dan nezavisnosti, jer je na taj dan
1992. godine u BiH održan referendum o nezavisnosti BiH i njenom izlasku iz
bivše države.
U RS se ne praznuje taj dan, jer se smatra jednim od ključnih trenutaka koji
su uslovili ratna dešavanja u BiH.
Na referendum o nezavisnosti BiH 1. marta 1992. godine u ogromnoj većinu
izašli su Bošnjaci i Hrvati, dok su ga Srbi bojkotovali, a potom i održali
plebiscit o ostanku u bivšoj zajedničkoj državi.
U oba entiteta praznuju se međunarodni praznici, Nova godina, Praznik rada i
Dan pobede nad fašizmom, kao i veliki verski praznici. |
| |
| |
|
| |
| Crna Gora u top 10 destinacija |
| |
Vodeći svetski izdavač, koji daje savete o destinacijama i top mestima koje
treba obići, Šermans travel za sledeću godinu u top 10 destinacija uvrstio
je i Crnu Goru, saopštila je Turistička organizacija Crne Gore.
.jpg) Kako
se navodi u saopštenju, izveštaj ovog vodiča preneli su mnogi internet
portali, među kojima i Jahu travel.
Sa srednjevekovnim gradovima i starim manastirima, preko 200 milja obale,
prelepim plažama i visokim Dinarskim planinama, četiri nacionalna parka i
dva područja pod zaštitom UNESCO-a Crna Gora, pruža turistima bogat spektar
prirodnih i kulturnih doživljaja, po razumnijoj ceni, navodi Šermans travel.
Među ostalim mestima koje treba obići u 2009. po mišljenju Šermans travela
su Tasmanija, Viktorijini vodopadi (Zimbabve), Sah Huan (Portoriko),
Cappodocia (Turska), Austin (Teksas), Tel Aviv (Izrael), Južna Koreja,
Salvador (Brazil), Njillamette Valley (Ore). |
| |
| |
|
| |
| Podneta tužba protiv Gregorijana |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da je Vlada RS podnela
tužbu protiv prvog zamenika visokog predstavnika u BiH Rafija Gregorijana za
zločinačko udruživanje protiv RS.
"Tužba je napisana i poslata i u najskorije moguće vreme će vam biti
podeljena", rekao je Dodik novinarima u Banjaluci.
 On
je kazao da "ne može da veruje da je samo najava tužbe izazvala toliko
reakcija, pa i reakciju samog visokog predstavnika Miroslava Lajčaka".
"On (Lajčak) ima pravo svašta da kaže, pa i to. Ako Lajčak štiti međunarodnu
zajednicu, Rafi Gregorijan nije međunarodna zajednica. Mi smo ga tretirali
veoma lično, ne kao međunarodnu zajednicu, pa zato mislim da je sam Lajčak
promašio ciljajući u tom smeru", naglasio je Dodik.
Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak rekao je u Sarajevu da je najava
podizanja tužbe protiv Gregorijana "direktno izazivanje međunarodne
zajednice", navodeći da ne treba ići daleko u prošlost da se zaključi kako
se završava izazivanje međunarodne zajednice.
"U takvim sukobima i izazovima ima samo jedan gubitnik, a to je onaj ko
izaziva međunarodnu zajednicu. To je Milorad Dodik i RS, jer je to
pona-šanje koje EU ne može da razume niti da prihvati", kazao je Lajčak.
Dodik je pre nekoliko dana optužio Gregorijana da je organizovao grupu u
kojoj su sudije i tužioci, neki predstavnici nevladinog sektora i novinari,
koja svojim delovanjem nastoji da kriminalizuje RS i njenu vlast.
Problem je nastao kada je Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA)
zatržila od Vlade RS da joj ustupi dokumentaciji u vezi sa nekoliko
građevinskih projekata, čiji je investitor bila Vlada RS, a izvođači radova
dve privatne firme. Vlada RS je predala agenciji SIPA traženu dokumentaciju. |
| |
| |
|
| |
| U Dodikovom okruženju osobe povezane sa
kriminalom u Srbiji |
| |
Zamenik visokog predstavnika u BiH Rafi Gregorijan izjavio je da se neki ljudi
koji su povezani s organizovanim kriminalom u Srbiji i mrežom pomagača Ratka
Mladića, sada nalaze u okruženju premijera Republike Srpske Milorada Dodika.
On nije želeo da saopšti imena, ali je istakao da je reč o ljudima koji su
bili pripadnici ili bliski sa 410. obaveštajnim centrom RS, koji je 2003.
godine rasformiran zbog ilegalnog prisluškivanja.
"Neki od tih ljudi, koji su sada u Dodikovom okruženju, nekadašnji su visoki
zvaničnici vojnih i sigurnosnih struktura RS", rekao je Gregorijan.
On je dodao da je premijer RS više puta obećavao da će dostaviti
dokumentaciju koju od njega traži Tužilaštvo BiH, te da će verovati "njegovim
delima a ne rečima".
"Nadam se da će dokumentacija konačno biti predata. Očekujem, takođe, da će
državnim organima biti dostavljeni svi papiri, a ne samo ono što Dodik želi
da oni imaju", istakao je Gregorijan.
 Gregorijan
je naveo da je Dodik "jedina osoba koja šteti imidžu Republike Srpske".
Odgovarajući na Dodikovu najavu da će tužiti Gregorijana, zamenik visokog
predstavnika je rekao da mu nije jasno za šta ga optužuje.
"Dodika sam prijateljski upozorio još pre godinu da se oko njega skupljaju
ljudi koji nemaju na umu i srcu najbolje za RS, pa i njega samoga. Sudeći
prema reakciji na to upozorenje, te nedavnim ličnim napadima na mene, čini
mi se da moja upozorenja nisu naišla na odgovarajuću reakciju", kazao je
Gregorijan.
Gregorijan je istakao je da je Dodik najavio tužbe nakon što su članovi
Upravnog odbora Saveta za primenu mira (PIC) pozvali premijera RS da poštuje
vladavinu zakona u BiH.
"Očito je da se radi o strategiji skretanja pažnje i ponovnom korišćenju
institucija RS za progon novinara i državnih institucija", izjavio je Rafi
Gregorijan i dodao da se radi o širokom napadu na one čija je uloga i
zadatak da rade nezavisno od izvršne vlasti.
"To je napor Vlade RS da slomi nezavisne vlasti, bilo da su u pitanju
pravosudne institucije BiH, nevladine organizacije ili novinari. To je već
uhodani put aktivnosti kojeg odlikuju i napadi na Transparensi internešnal,
nezavisne novinare i medije, te pretnje tužbama protiv novinara ili
nevladinih organizacija koje su na sudovima odbačene", rekao je Gregorijan.
On je podsetio je da je Evropska komisija u svom poslednjem izvještaju o
napretku u BiH izrazila zabrinutost zbog toga. |
| |
| |
|
| |
| Podgorica dobija svoju radio televiziju |
| |
 Podgorica
će dobiti svoj radio i televiziju, najavljeno je iz Skupštine grada.
Gradski radio će, prema najavi, biti formiran u prvoj polovini 2009. godine,
a kasnije i televizija.
Ideja o osnivanju podgoričke Radio-televizije stara je nekoliko godina, ali
uslovi za njen rad nisu bili stvoreni zbog skupoće projekta, kako je
ocenjivano.
Većina opština u Crnoj Gori ima sopstveni radio, a neke i televiziju. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
