|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1180, 5. decembar 2008.
| Droga u srži sukoba oko Euleksa |
| |
Na Misiju EU, koja je ranije u Prištini smatrana "poželjnim zaklonom" od
Srbije, sada se, navodi Stratfor, sumnjičavo gleda dok istovremeno EU
počinje da preusmerava svoje prioritete s Kosova i "kosovske podzemne
ekonomije zasnovane na krijumčarenju".
Odlaganje razmeštanja Euleksa poklapa se sa "anti-EU protestima u Prištini
usred opiranja kosovskih političara podršci mandatu Euleksa, koji je
finalizovan u Savetu bezbednostu UN", navodi agencija.
 "Borba
oko Euleksa se zapravo vodi oko kontrole nad nastalom nezavisnošću od Srbije",
ocenjuje se u analizi u kojoj se navodi Priština, "ironično", više nije u
sukobu s Beogradom nego da počinje da se sukobljava s Briselom.
S druge starne, podrška Beograda Euleksu predstavlja poslednji pokušaj
Srbije da kroz zvanične kanale opstruiše nezavisnost Kosova, ocenjuje
teksaška agencija.
"Sada kada je nezavisnost skoro utvrđena, interesi Kosova se razilaze od
interesa EU. Priština želi suverentet nad celom svojom teritorijom -
uključujući jogunaste oblasti sa srpskom većinom - dok Brisel želi da počne
da vrši pritisak na neobuzdane operacije krijumčarenja narkotika i ljudi u
novoj zemlji", navodi se u analizi.
Kosovo se nalazi, kako ocenjuje Stratfor, na svetskoj najunosnijoj ruti
kijumčarenja droge i ljudi, a taj put šverca dovoljno je izolovan da bude "praktično
neosvojiv i izvesno neukrotiv, a ipak dovoljno blizu istorijskim trgovinskim
rutama da bi bio savršeno utočište krijumčara".
Prema analizi, mlade devojke iz Moldavije i Ukrajine redovno se
transporutuju kroz Balkan i Kosovo. "Glavni izvor prihoda Kosova" čini,
međutim, transport heroina koji iz Avganstana i centralne Azije ulazi na
Balkan preko Turske, a u Evropu se distribuira preko Kosova.
Jedna od glavnih krijumčarskih ruta ide preko italijanske luke Bari, gde
heroin preuzima italijanska mafija, ali je "ipak, za Kosovo najunosniji
metod distribucuje onaj preko mreže dijaspore u Turskoj, Grčkoj, Italiji,
Nemnačkoj i Švacarskoj".
Stratfor izdvaja Švajarsku kao ključnu, budući da u toj zemlji kosovska
dijaspora ima više od 100.000 ljudi, a kosovska mafija kontroliše do 90
odsto ukupnog heroina. Ta je zemlja posebno značajna otkada je ušla u šengen.
"Evropske vlasti, koje su se decenijama bavile kosovskom mafijom, sasvim su
svesne strateškog značaja Kosova za krijumčarske operacije.
Kosovska mafija je brutalno delotvorna i teško je u nju prodreti usled
kosovskih mreža zasnovanih na klanovima i porodicama", navodi Stratfor.
U srži problema je činjenica da Kosovo nema alternativnih materijala ili
resursa dovoljno unosnih za podršku drugim plodnim industrijama koje bi
mogle biti konkurent krijumčarenju, navodi Stratfor i dodaje da je situacija
dodatno otežana time što su "mnogi iz sadašnjeg kosovskog liderstva direktno
povezani s operacijama trgovanja drogom".
"Većina sadašnjih kosovskih lidera, uključujući premijera Hašima Tačija, ima
prošlost u Oslobodilačkoj vojsci Kosova, koja je uglavnom bila finansirana
iz trgovine drogom", kaže se u analizi i dodaje da mnogi na Kosovu smatraju
da je trgovina drogom opravdana jer je to "bio jedini način za prikupljanje
sredstava za borbu protiv navodnog ugnjetavanja".
Stav Prištine prema Eulesku, nakon prvobitnog prihvatanja kao sredstva za
ublažavanje pritska iz UN, gde saveznica Srbije Rusija ima pravo veta,
promenjen je na gore.
"Nezavisnost je ostvarena i Kosovo vidi NATO kao dovoljnu sigurnosnu
garanciju od povratka srpske agresije. Priština stoga smatra misiju EU za
sporovođenje zakona nepotrebnom za održanje suvereniteta - i Euleks sasvim
izvesno nije dobrodošao iz perspektive narko trgovine i njenih pomagača",
navodi se u analizi.
Stratfor dodaje se da su u EU svesni toga i da su države članice već
pojačale obaveštajne operacije protiv krijumčarenja unutar Kosova "i
njegovih mogućih veza s kosovskom vladom".
Navodi se da je "pripremljena scena za značajan sukob Brisela i Prištine,
samo nagovešten poslednjim protestom protiv Euleksa u centru Prištine i
bombaškim napadom 14. novembra na sedište EU" za koji je preuzela odovornost
nova paramilitarna grupa "Armija Republike Kosovo", što je zapretila da će
nastaviti napade na objekte EU.
"Iako je na površini nespokojstvo usmereno protiv pristajanja EU na ono što
se na Kosovu smatra "made in Serbia" mandatom Euleksa, pravo pitanje su
narko operacije koje čine jedini pravi unosni resurs Kosova", zaključuje
Stratfor. |
| |
| |
|
| |
| Predstavljena radna verzija zakona o
dijaspori |
| |
Ministar dijaspore Srđan Srečković predstavio je, u utorak, radnu verziju
zakona o dijaspori kojim se, između ostalog, predviđa povezivanje srpske
dijaspore i matice kroz Skupštinu dijaspore, evidencija pripadnika dijaspore
i obeležavanje Dana dijaspore.
 Srečković
je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije kazao da se u skladu sa
nacrtom zakona, prvi put srpska dijaspora povezuje sa Srbijom kroz Skupštinu
dijaspore koju će, osim predstavika dijaspore činiti predsednik, premijer
Srbije, resorni ministri, predstavnici SANU, SPC, Privredne komore i javnog
servisa.
"Skupština dijaspore će za razmatranje pojedinih oblasti formirati svoje
savete - ekonomski savet dijaspore, savet za statusna pitanja i savet za
kulturno-prosvetnu i naučno saradnju", naveo je ministar za dijasporu.
On je rekao da će usvajanjem tog zakona Vlada Srbije demonstrirati volju da
na "ozbiljniji, odgovorniji i racionalniji način" vodi politiku prema
dijaspori, jer u dijaspori živi trećina građana Srbije.
"Prema ovom zakonu, pod pojmom dijaspora, se podrazumevaju svi državljani
Srbije koji žive u inostranstvu i pripadnici srpskog naroda koji žive u
inostranstvu, a nisu državljani Srbije. Nezavisno od toga da li su
državljani neke druge države ili su apartridi, a državu Srbiju doživljavaju
kao svoju maticu", kazao je on.
Zakon uvodi i Dan dijaspore koji će se obeležavati na Vidovdan - 28. juna, a
predviđena je mogućost da se u zemljama u kojima živi srpska dijaspora
formiraju kancelarije za dijasporu.
"Ovaj zakon je veoma značajan jer reguliše pripremu i organizovanje i
sprovođenje evidentiranje pripadnika dijaspore", naveo je Srečković i dodao
da će evidentiranje biti dobrovoljno, kao i da će prikupljeni podaci biti
tajni.
Evidentirani pripadnici dijaspore dobiće "legitimacije pripadnika dijaspore".
Tu ispravu izdavaće ministarstvo za dijasporu i biće osnov za ostvarivanje
prava na učenje srpskog jezika i ćirilićnog pisma u matici, konkurisanje za
stipendije u matici i korišćenje usluga poverenika nadležnog za poslove
odnose matice i dijaspore.
Srečković je naveo da je zakonom predvijena i konkursna procedura za dodelu
sredstava iz budžeta za projekte i programe koji doprinose jačanju veza
dijaspore i matice.
Prema njegovim rečima, ova verzija zakona je usaglašena sa svim međunarodnim
principima i standardima.
Predstavljajući radnu verziju "prvog zakona o dijapori" Srečković je kazao
da je javna rasprava o predlogu zakona počela juče i da se tekst predloga
zakona nalazi na sajtu Ministarstva dijaspore.
On je naveo da je radna verzija zakona poslata i na 2.400 adresa Udruženja i
uglednih pojedinaca iz dijaspore.
Srečković je kazao da očekuje da će u januaru biti napravljen finalni tekst
zakona. |
| |
| |
|
| |
| Kanada u parlamentarnoj krizi |
| |
Parlamentarna kriza u Kanadi počela je prošle sedmice, kada se federalna
manjinska vlada našla u opasnosti da bude oborena, svega šest nedelja od
kako je formirana.
Opozicione stranke započele su pregovore o stvaranju koalicije za smenu
vlasti odmah čim je ministar finansija Džim Flaerti podneo pregled stanja
aktuelne finansijske situacije, koji je dao bez navođenja planiranih
stimulanasa, preko potrebnih privredi pritisnutoj globalnim zastojem. Ne
manje važan problem bilo je i to što je konzervativna federalna vlada
predložila ukidanje subvencija političkim strankama, što su opozicione
stranke okarakterisale kao direktan napad na demo-kratski proces, i cinični
napor da se politički protivnici dovedu do bankrotstva.
 Ministar
Flaerti je, naime, u svom izveštaju predložio da se od 1. aprila ukine
finansiranje od 1,95 dolara po glasu za svaku stranku, što su bila sredstva
iz kojih je opozicija praktično finansirala predizbornu kampanju.
Javno finansiranje političkih stranaka uvela je vlada Žana Kretjena, 2003.
godine, kao deo svojih izbornih reformi u finansiranju. Po opredeljenju
birača sa najnovijih oktobarskih izbora, političke stranke trebalo bi da
dobiju: Konzervativna stranka deset miliona, Liberalna sedam, NDP 4,9,
Zelena stranka 1,8 i Blok Kvebekva 2,7 miliona.
Na negodovanje predstavnika opozicije, federalna vlada saopštila je, potom,
da povlači sporni predlog o ukidanju federalnih subvencija za političke
stranke. Saopštenje je izneo ministar za životnu sredinu Džon Berd. Međutim,
liberali i NDP tada su naglasili da premišljanja oko subvencija nisu
dovoljna da spasu vladu od obaranja.
I opozicija, kroz pokušaj stvaranja koalicije, i vladajući konzervativci sve
vreme trudili su se da pridobiju podršku javnog mnjenja za svoje stavove.
Pri razmeni verbalnih napada između pozicije i opozicije, čulo se da je
liberalima najvažnije preuzimanje vlasti, dok je Harper zagledan u ekonomiju.
Premijer Harper je, na konferenciji za štampu, prokomentarisao da Stefan
Dion nema pravo da preuzme vlast bez izbora i da će na tome insistirati.
 Lideri liberala Stefan Dion i NDP-a Džek Lejton u petak su već započeli
pregovore oko stvaranja koalicije, zajedno sa Blokom Kvebekva, koja bi
oborila vladu premijera Harpera zbog neubedljivog ekonomskog paketa.
I pored pretnji opozicionih stranaka da će glasati protiv usvajanja
rebalansa, ministar Flaerti izjavio je da federalna vlada nema nameru da
išta menja u finansijskom planu, zato što se tu pre svega radi o poverenju.
Međutim, premijer Harper je za nedelju dana odložio glasanje o usvajanju
budžeta.
Vlada je najavila da će 27. januara, dan posle povratka poslanika sa
prazničnog odmora, izneti predlog budžeta za iduću godinu, u kojem će biti
predviđena pomoć za ugroženu privredu. Ministar Flaerti saopštio je ovo,
naglasivši da se po izdvajanju za infrastrukturu, od šest milijardi za
narednu godinu, vidi da se vlada sasvim ozbiljno odnosi prema finansijskoj
krizi. On je dodao i da je sada vreme za pribranu i mirnu vladu, te da
koaliciona vlada može da pogorša situaciju na finansijskom tržištu, koje je
i inače osetljivo.
Spekulacije ko bi mogao biti na čelu koalicione vlade ukazivalo je na više
mogućih kandidata. Tvrdilo se, u prvom momentu, da odlazeći lider liberala
Dion takođe nije pogodna osoba, pošto mu građani na nedavno održanim
izborima nisu ukazali potrebno poverenje, međutim, posle se ispostavilo da
je postignuta saglasnost da upravo on bude koalicioni premijer, sa mandatom
do maja naredne godine, odnosno do izbora novog čelnika Liberalne stranke.
Koalicioni sporazum između opozicionih stranaka za obaranje federalne vlade
dobio je svoj konačni oblik, kada su potpise na njega stavili lideri Dion i
Lejton. Predviđeno je da sporazum važi do juna 2011. godine.
Uz to, lider Bloka Kvebekva Žil Disep potpisao je pristanak da njegova
stranka do juna 2010. godine podržava koaliciju. Blok Kvebekva zauzvrat je
tražio do 500 miliona transfera za više i visoko obrazovanje u prvom budžetu
koalicije liberala i NDP-a, čime je jasno ukazivao da neće biti samo puka
mirna podrška.
Pre nego što koalicija bude ostvarila svoju nameru da obori vladu, partneri
će morati da je predoče generalnoj guvernerki Mišel Žan, koja bi trebalo da
je odobri. NDP-u trebalo bi da pripadne četvrtina portfelja, funkcije
ministra finansija, predsednika Saveta trezora i zamenika premijera bile bi
rezervisane za liberale, a da Blok Kvebekva neće zvanično biti deo koalicije,
iako će se opstanak nove vlade zasnivati na njihovoj podršci.
Politička borba nastavila se kada je Konzervativna stranke objavila tajno
napravljen snimak zatvorene sednice NDP -a, na kome se može čuti kako lider
demokrata Lejton glavnom odboru svoje stranke govori da je imao pripremljene
planove za obaranje vlade, uz pomoć Bloka Kvebekva, i pre nego što su
konzervativci izneli svoj ekonomski izveštaj.
Predstavnici NDP-a na to su najavili mogućnost podnošenja krivične tužbe.
Generalna guvernerka Mišel Žan skratila je svoju dvonedeljnu turneju po
evropskim zemljama Slovačkoj, Češkoj, Sloveniji i Mađarskoj, i vratila se u
Kanadu zbog uzburkane političke situacije i mogućeg poziva da razreši
problem nastao oko federalne vlade.
Iako je funkcija generalnog guvernera uglavnom ceremonijalna, njena reč
mogla bi biti potrebna u slučaju da premijer Stiven Harper zatraži dozvolu
da suspenduje rad Parlamenta prekidanjem sednice, čime bi sprečio poraz
vlade i prelazak vlasti u ruke koalicije NDP-liberali, ili pak da odluči da
preda vlast koaliciji ili raspiše izbore.
Ispitivanje javnog mnjenja, koju je uradio Angas Rajd, pokazuje da većina
građana nije zadovoljna ekonomskim rezultatima konzervativaca, ali je
podeljeno mišljenje o potrebi obaranja vlade. U slučaju pada vlade, građani
se radije odlučuju za koalicionu vladu, nego za ponovne izbore.
U dosadašnjoj kanadskoj istoriji bile su četiri velike koalicije, Velika
koalicija, 1864-67, Vlada Unije, 1917-20, Liberalno-konzervativna koalicija,
Britanska Kolumbija, 1941-51, i Sporazum liberala i NDP-a, Ontario 1985-87.
Marija Kostić |
| |
| |
|
| |
| Sajam milionera |
| |
Plesne grupe, manekenke koje služe šampanjac viseći sa plafona i slavne
ličnosti poput tenisera Rafaela Nadala, bili su ove godine deo
ekstravagantnog Sajma milionera u Moskvi.
 Sve
je ličilo na prethodne takve "sajmove taštine" a ipak je ove godine bilo
drugačije.
Kao i ruska država, i ruski oligarsi su pogođeni svetskom ekonomskom krizom
za koju su se nadali da, na neki magični način, neće preći granice Rusije.
Tradicionalni Sajam milionera u Moskvi je inače vodeća svetska manifestacija
luksuznih roba i usluga. Za bogataše je to jedinstvena prilika da na jednom
mestu pronađu avion, skupocenu jahtu, konja, nakit, krzno, parfem, odeću, da
se druže sa zvezdama šou biznisa i ostalim pripadnicima džet seta ...
Tu se mogu kupiti najskuplji i najluksuzniji proizvodi: od aviona do
najskupljeg mobilnog telefona s dijamantima ili najskupljeg vina na svetu.
U "Diznilend za odrasle", kako mnogi nazivaju ovu manifestaciju, sliju se
političari, poslovni ljudi i elita šou biznisa - uglavnom Rusi, spremni da
se pokažu i potroše.
Rusija, gde je privatno vlasništvo bilo zabranjeno tokom 70 godina pod
komunizmom, sada ima mnogo dolarskih milijardera.
Samo Moskva je grad u kojem živi najviše milijardera na svetu. Prema
poslednjoj listi uglednog magazina "Forbs", ima ih čak 74 i u proseku njihov
konto na računu teži 5,9 milijardi dolara.
Divlji kapitalizam 1990-ih, a potom visoke svetske cene nafte i metala,
omogućili su eliti "novih Rusa" sticanje ogromnog bogatstva.
Olga Kristanovska, sociolog koji proučava rusku elitu, navodi da su Rusi
oduvek voleli luksuz, iako su živeli u siromaštvu.
Opčinjenost luksuzom videla se i po tome što ste u malom i skromnom
moskovskom stanu ponekad mogli da vidite kristalni luster, koji bi pristajao
nekoj palati, kaže ona.
"Trošite dok možete" je izreka koja je ušla u naviku, zbog ponekad kratkog
života istaknutih preduzetnika, tajkuna i ostalih bogatih "igrača" u ruskom
neuređenom ekonomskom okruženju.
Na "Sajmu za milionere" i ove godine su tekle reke šampanjca, razgolićene
seksi manekenke obojene u zlatno su pokazivale luksuznu robu, šljaštile su
dijamantske ogrlice, ali je raspoloženje ipak bilo drugačije.
Privatna ostrva, ili zamak u Irskoj po ceni od 65 miliona evra ponuđeni su
na prodaju, ali kupaca nije bilo.
Ruski tajkuni su poslednjih meseci izgubili milijarde dolara.Predstavnik
kompanije Golfstrim se žali da su prethodnih godina u Rusiji prodavali
prosečno po 20 aviona po ceni od 150 do 250 miliona dolara. Ove godine od
leta nisu prodali ni jedan.
Prema procenama agencije Blumberg, ruski oligarsi su od izbijanja krize u
septembru izgubili više od 230 milijardi dolara. Ta senka bila je vidljiva i
na proteklom Sajmu milionera. |
| |
| |
|
| |
| Nole obećao ATP turnir u Beogradu |
| |
Činjenica da je u 2008. zabeležio odlične rezultate, među kojima su i trofeji
sa grend slema u Melburnu i Masters kupa u Šangaju, pomoćiće Novaku da u
narednoj sezoni pokuša da ostvari stari cilj, da postane broj jedan na svetu
i osvoji tutulu na Vimbldonu.
U fokusu njegovog obraćanja medijima bili su rezultati iz protekle i planovi
za novu sezonu.
 -
Naravno da mi je cilj da napadnem prvo mesto. Po meni, ono je vrlo dostižno
i smatram da imam dovoljno kvaliteta da budem kandidat za sam vrh. Ipak, ne
treba se opterećujem najvišim ciljem, jer tako može da se dogodi da ne
obratim pažnju na važan detalj, a to je da unapredim svoju igru i dovedem je
na najviši nivo. Po prirodi sam perfekcionista, znam da od mene očekuju još
više zbog svih ovih pobeda u 2008. godini, ali ispred sebe još uvek imam
dvojicu igrača koju su među najboljima u istoriji ovog sporta. Pokušaću da
ih "smenim", ali ne mogu da obećam da ću uspeti - rekao je Novak.
Prvi težak zadatak, Đoković će imati u Australiji, gde brani tutulu u
Melburnu.
- Imam velike ambicije, ne samo to da budem broj jedan nego pre svega da
ostvarim kontinuitet dobrih igara i rezultata. U Melburn dolazim da branim
titulu, to je jedini grend slem koji sam osvojio. Možda imam pritisak zbog
velikog broja bodova koji su u igri, ali trudiću se da to ne odrazi na
rezultate
Đoković kaže da je oduvek sanjao da osvoji trofej na Vimbldonu, i da je
poraz u drugom kolu od Marata Safina bio najteži trenutak u 2008.
- Više sam očekivao od Vimbldona, teško mi je pao poraz u drugom kolu jer mi
je najveća želja bila da osvojim pehar u Londonu. Srećom, nisam imao mnogo
teških momenata u protekloj sezoni. Bilo je oscilacija, naročito u drugom
delu sezone, znam da su posle prvih šest meseci svi očekivali da napadnem
prvo mesto, ali to je bio krizni period koji mi je pomogao da očvrsnem i
steknem dragoceno iskustvo - smatra Novak Đoković.
Srpski teniser uskoro kreće na visinske pripreme u Austriju, a navijačima
kaže da ne brinu. Od stvari na kojima će posebno raditi, izdvojio je servis
i agresivnost u igri.
- Uvek ima elemenata koje želite da poboljšate. Federer je uvek izgledao kao
savršen igrač, ali su mu pronašli manu i pokazalo se da nije nepobediv. Na
sreću, mogu još da napredujem. Radim na tome, posebno na servisu i
agresivnijoj igri, kako bih skratio poene i muke svima onima koji gledaju
moje mečeve! Pored Federera i Nadala, biće još nezgodnih rivala, tu su pre
svih Marej i Conga, koji ako bude izbegao povrede, može mnogo da učini. Na
meni je da se dobro pripremim. Ovo je jedini period u godini kada imam više
od četiri nedelje za rad i to mi mnogo znači - priznao je Novak.
Pored Novaka, koji je obećao da će svojim savetima doprineti da organizacija
bude na najvišem nivou, novinarima su se obratili i direktor "Srbija Opena
2009" Nikola Pilić i kodirektor, Novakov stric Goran Đoković.
- Licenca je na neodređeno vreme, nadamo se da će turnir postati
tradicionalan i da će dugo biti u kalendaru. Za prvi put, igraće se na SCR
"Milan Gale Muškatirović" na Dorćolu, a od naredne sezone u našem sportskom
centru na Novom Beogradu. Sve dozvole su rešavane pre roka - rekao je
kodirektor turnira Goran Đoković.
Iskustvo Nikole Pilića je od ogromnog značaja.
Hvala porodici Đoković na poverenju. Daću sve od sebe da napravimo
takmičenje koje će biti na najvišem nivou. Obećali smo da će to biti
najkvalitetniji turnir u ovoj kategoriji. Nagradni fond je 500.000 dolara, a
uveren sam da će turnir privući velika imena iz sveta tenisa, mlade i
atraktivne igrače - poručio je Pilić.
Goran Đoković je otkrio da je glasanje u Šangaju, kada se odlučivalo o tome
da li će Beograd biti domaćin ATP turnira, proteklo glatko.
- Sve je završeno za samo šest minuta, rezultat je bio 7:0. Svi su se
složili da je Beograd pravo mesto za organizaciju turnira - izjavio je Goran
Đoković, koji je potvrdio da je urađena prva inspekcija objekata i da su
predstavnici ATP zadovoljni onim što su videli
Iako je još uvek rano da se priča o tome ko će sve pored Novaka i još
nekoliko srpskih igrača igrati na prvom srpskom ATP turniru, očekuje se da
će doći još nekoliko igrača iz deset najboljih na svetskoj listi.
- Sa kolegama sam površno pričao jer nisam bio siguran da ćemo dobiti
dozvolu za organizaciju turnira. Sigurno ću u narednom periodu pokušati da
razgovaram sa što više njih. Prva godina u organizaciji je najvažnija. Nije,
međutim, presudno da u Beogradu odmah zaigraju Rodžer Federer, Rafael Nadal
i Endi Marej. Bitno je da imamo kvalitetne mečeve, posebno jer osim Pilića
niko od nas nema iskustva u organizaciji turnira. Pilićevo iskustvo nam je
neophodno, a i ja ću pomoći, jer sam kao igrač video šta nedostaje tim malim
turnirma - poručio je Novak Đoković.
U svečanoj sali Skupštine grada, pored Novaka, bili su prisutni i članovi
njegove porodice, zatim gradonačelnik Dragan Đilas, potpredsednik Vlade
Ivica Dačić, ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić,
gradski sekretar za sport Igor Miklja, predstavnici dva glavna sponzora
turnira, generalni direktor "Telekoma" Branko Radujko i direktor "PTT Srbija"
Goran Ćirić, kao i brojni gosti iz sportskog sveta, poput fudbalera Save
Miloševića. Među gostima je bio i direktor ATP turnira u Amersfortu, Hans
Felius, kojem se srpski teniser posebno zahvalio. |
| |
| |
|
| |
| O pticama i drugim napastima |
| |
Rimom već godinama haraju čvorci. Kameni mostovi preko Tibra gotovo da su
zacementirani naslagama izmeta, kao i trotoari. Parkiranje duže od deset
minuta na ulicama ove metropole je praktično nemoguće bez posledica, pa se
preporučuju plastične navlake kao zaštita od neželjenih "napada iz vazduha".
Vlasti u Rimu su nedavno smislile originalno rešenje da bar ublaže problem a
da izbegnu masovni pomor ptica što je uobičajeni način na koji se drugi
evropski gradovi bore sa "ptičijom najezdom".
 Gradom
predveče odjekuje rezak, neprijatan zvuk, koji ljudsko uho raspoznaje kao
mešavinu škripe zarđalih vrata i grebanja noktima po tabli.
Zvuk emituje ekipa "zastrašivača ptica" čiji pripadnici svakodnevno, obučeni
u specijalnu zaštitnu odeću sa fluorescentnim prugama i maskom na licu, ovim
zvukom proteruju ptice u neki od velikih parkova izvan grada.
Kako navodi vođa ovog neobičnog tima Fabrcio Zani, odelo ih štiti od izmeta,
svetleće pruge su tu da bi ih vozači videli po mraku, a maska je zbog smrada.
Njihova taktika je pravljenje nesnosne buke koja bi trebalo da odvrati
masovan dolazak ptica selica koje svake jeseni stignu u Rim iz severne
Evrope.
U pitanju zvuk sličan onom koji prave sami čvorci kada obaveštavaju druge
ptice iz jata da im preti opasnost. Veštački zvuk je, međutim, pojačan
stotinu puta, kaže Zani i dodaje da je cilj ove taktike da se ptice osete
nesigurnim.
"Svaki dan koristimo drugačiji zvuk odnosno krik", kaže Đovani Albarela,
koordinator ovog neobičnog odreda kojiim upravlja Italijanska liga za
zaštitu ptica (Lipu).
"Potrebno je zbuniti neprijatelja", kaže on za Rojters i dodaje da je važno
da čvorci veruju da su u opasnosti.
Stanovnicima Rima, koji ispod velikih kišobrana "spasavaju glavu" i kada ne
pada kiša, ovi zvuci u kombinaciji sa izmetom nisu baš po volji, ali šta je
tu je. Rim inače nije usamljen u ovoj borbi.
Ptičiji izmet je poslednjih godina i u drugim evropskim gradovima potpuna
katastrofa za prolaznike, motocikliste, automobile i za spomenike kulture
koje na hiljade čvoraka obilato obasipaju.
Prošle godine, jedan putnički avion Rajan Era je morao prinudno da sleti na
aerodrom Čampino jer je na njega naletelo jato ptica. Britanci su jedno
vreme ubijali golubove na Trafalgar skveru, dok su vlasti na Tajms skveru u
Njujorku koristile specijalne mašine za plašenje ptica.
Eksperimenti u Belgiji i SAD, sa metodama koje variraju od trovanja ptica do
korišćenja dinamita, pokazali su se prilično neuspešnim. Uvek ubrzo dođu
nove ptice.
Akcija "odbrambene ptičije brigade" košta Rim oko 120.000 evra po sezoni, a
o njihovom učinku stanovnici imaju različita mišljenja.
Neki, poput Mauricia Barberija, smatraju da ova ekipa samo gubi vreme. "Najbolji
način da proklete ptice odu iz grada jeste da se poseče drveće", smatra on. |
| |
| |
|
| |
| Uticaj recesije na navike i raspoloženje |
| |
Emotivni danak zavisi od dužine trajanja problema, a više će se odraziti kod
ljudi koji su i inače podložni najrazličitijim psihičkim problemima.
Pođimo od ishrane. Stručnjaci kažu, a toga smo i sami svesni, da drugačiji
sadržaj korpe u samoposluzi, koji je posledica drugačijeg iznosa određenog
za te svrhe, menja jelovnik. Ne mora to značiti da ćemo se odmah i svega
odreći, ali se jedan po jedan delikates brišu sa spiska, a na njega stavlja
i ono što ranije nismo baš previše cenili. Između piva i vina, pobediće pivo,
poneko će se okrenuti vegetarijanstvu, insistirati više na testeninama,
pirinču i krompiru, povrće i voće u svežem obliku može se čak i vratiti na
trpezu, umesto skupljih prerađevina.
 No,
to ima i svojih dobrih strana. Poznati kuvar Džejmi Oliver je u jednom
ekperimentalnom menjanju jelovnika u britanskim osnovnim školama, ustanovio
da su deca manje agresivna kada jedu manje mesa i da je za trećinu smanjen
broj incidenata među učenicima.
Odrasli verovatno slično reaguju.
Ali, kod onih koji se na taj način 'smire', može se stići i do sasvim
suprotnog efekta, odnosno nedostatka želje da se borimo za potrebe sebe i
svojih bližnjih, što opet, postupno može dovesti do ozbiljnijih problema, pa
i do depresije.
Depresija je gotovo nezaobilazna u kriznim vremenima i gotovo da nema osobe
koja je nije osetila, u blažem ili težem obliku.
Čak i kada nismo raspoloženi, a kamoli depresivni, prija nam drugačija
muzika, filmovi, knjige ili društvo. Kažu da, primera radi, spore i
srceparajuće pesme i balade sa ubedljivim tekstom dospevaju na vrhove top
lista upravo u kriznim vremenima.
Neretko se neraspoloženje, tuga ili očaj utapaju u alkohol koji, opet, po
sistemu začaranog kruga, problem učini trenutno daljim i manjim, ali ga u
suštini podstiče, jer narušava i inače uzdrmane odnose među ljudima.
Bračni problemi mogu da dostignu granicu na kojoj nestaje tolerancija,
delimično i zbog veće okrenutosti partnera i članova porodice jednih ka
drugima. Istini za volju, ima i pozitivnih primera ponovnog zbližavanja
partnera, ili roditelja i dece, ali su oni ipak ređi od onih negativnih.
Dr Rit Vesthajmer, terapeut za seksualne probleme, nedavno je u magazinu
Forbs rekla da će se ovaj ekonomski cunami nepovoljno odraziti i na spavaće
sobe. Ovo, naravno, nije potrebno dodatno objašnjavati.
Jedan po jedan krug u kome se odjednom nađemo, a iz koga se teško izlazi,
čine recesiju veoma kompleksnom. Tu su pomenute samo neke od mogućih
posledica, ali spisak nije ni približno pokriven. Ako dodamo još samo stres
i sve ono što on sa sobom može da donese, (ili odnese, kada je zdravlje u
pitanju), a u kriznim vremenima sve je stresno, onda je jasno da situacija
veoma ozbiljna.
Ipak, jedna pozitivna stvar, makar nama sa balkanskih prostora - mi smo sve
to već apsolvirali i možemo i sebi i drugima da pomognemo na putu ka svetlu
na kraju tunela. A svetla ima!. |
| |
| |
|
| |
| Ana donosi VTA turnir u Beograd! |
| |
Atraktivna srpska teniserka i njen tim trenutno su u pregovorima sa
organizatorima turnira u Lincu (Austrija) oko otkupljivanja licence, a
ukoliko se postigne dogovor na obostrano zadovoljstvo, srpska prestonica će
2009. godine imati čak dve teniske poslastice: Novakov ATP turnir u maju i
Anin NjTA turnir u oktobru!
Nakon inicijative najboljeg srpskog tenisera, koji je nedavno "preselio"
turnir iz holandskog Amersforta na dorćolske terene, u akciju "oplemenjivanja"
teniske ponude Beograda uključila se i Ana Ivanović. Poslednjih dana
pregovori su intenzivirani, a menadžment naše teniserke poručuje da će
domaća javnost o svemu biti blagovremeno obaveštena.
Beograd je, kako kažu, u potpunosti zaslužio ovakav teniski spektakl, a
računa se da će na njemu zaigrati i Jelena Janković, trenutno najbolja
teniserka sveta.
 -
Možemo da potvrdimo da smo u pregovorima oko organizacije VTA turnira u
Beogradu, ali konačne odluke još nisu donesene. Naravno, čim budemo znali
sve detalje, obavestićemo javnost u Srbiji o svemu što planiramo. U ovom
trenutku možemo da konstatujemo da je ideja o beogradskom turniru, na kome
bi učestvovale Jelena i Ana, vredna pažnje i treba razmišljati u tom pravcu.
Verujem da ćete se složiti da bi to bila fantastična stvar za Srbiju.
Imajući u vidu uspehe koje su Ana i Jelena postigle, kao i ogromnu podršku
navijača i kompletne javnosti, Beograd je sasvim sigurno zaslužio
organizaciju VTA turnira - rečeno nam je u menadžmentu Ane Ivanović.
Turnir u Lincu "internacional" serije planiran je za oktobar naredne godine,
sa nagradnim fondom od 220.000 američkih dolara, pa se pretpostavlja da bi,
ukoliko se postigne dogovor, pod istim uslovima trebalo da se organizuje i u
Beogradu.
Iako nagradni fond ne spada u kategoriju "spektakularnih", valja napomenuti
da je Linc proteklih godina uspevao da privuče neka od najznačajnijih imena
ženskog tenisa, a nema razloga da tako ne bude i u prestonici Srbije.
Prema nezvaničnim saznanjima, u organizaciju turnira trebalo bi da se
uključi i Teniski savez Srbije, s tim što bi njihova podrška bila pre svega
"logističke prirode", dok bi na Ani ostalo da zatvori finansijsku
konstrukciju i pronađe zainteresovane sponzore. Dok se ti problemi ne reše,
neće biti ni zvanične kandidature, odnosno zahteva za domaćinstvo, pa u NjTA
organizaciji nisu mogli ništa konkretnije da kažu na ovu temu, osim da
Beograd zaista zaslužuje ovakav turnir. |
| |
| |
|
| |
|
|
