Novine broj 1180 - Vesti iz regiona - Regional News

SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2008
NA SVIM NASIM MESTIMA

REGION

Broj 1180, 5. decembar 2008.

Od Fejsbuka do mitinga rotiv Sanadera

Naizgled naivna akcija grupe mladih hrvatskih opozicionara, a potom i gruba i nespretna reakcija policije, uzrok su velike blamaže aktualne vlasti koja je Hrvatsku i izvan granica prikazala kao zemlju koja represijom krši pravo na slobodu izražavanja.

Čitava priča je ovih dana doživela vrhunac neuobičajenim javnim izvinjenjem policije zbog neadekvatnog postupanja prema građanima, i drastičnim zaokretom u stavovima vrha vlasti, koji su izazvali podsmeh i ogorčenje velike većine građana.

Lavina je krenula krajem prošle sedmice, kada je dubrovačka policija upala u stan Nikše Klečaka, predsednika Foruma mladih najjače opozicione stranke u zemlji, Socijaldemokratske partije (SDP).

Klečak je nekoliko dana ranije, na društvenoj mreži "Fejsbuk" pokrenuo grupu pod nazivom "Kladim se da ću naći 5.000 ljudi koji ne vole Ivu Sanadera".

U roku od nekoliko dana prijavilo se više od 6.000 članova koji su izrazili svoje neslaganje sa potezima premijera i Vlade.

To je policiji bilo dovoljno da Klečaku upadne u stan i pretraži računar pod optužbom da je prekršio Zakon o javnom redu i miru koji datira još iz 1990. godine, te da, zbog svoje akcije, "predstavlja potencijalnu opasnost za šefa Vlade".

Policija je Klečaka optužila i da je objavio fotomontažu premijera Sanadera u nacističkoj uniformi što je on demantovao, a ni policija nije našla dokaz.

Vest o hapšenju Klečaka odmah se proširila po čitavoj zemlji što je protivnike Sanadera izazvalo da povedu još žešće akcije i pokrenu nove grupe unutar "Fejsbuka".

Jedna od njih odlučila je da javno isprovocira policiju objavljivanjem fotomontaže premijera u nacističkoj uniformi što je neopravdano pripisano Klečaku.

Policijska akcija izazvala je kontraefekat i u vrlo kratkom vremenu "Fejsbuk" su preplavile grupe podrške Nikši Klečaku, i one koje su masovno počele da pozivaju na demonstracije protiv mera štednje koje je proteklih dana najavljivao Sanader.

Miting je zakazan za danas, u svim većim gradovima u Hrvatskoj.

Kao i na "Fejsbuku", hapšenje Klečaka izazvalo je lavinu negativnih reakcija opozicionih stranaka i nevladinih organizacija koje su oštro osudile postupanje policije.

Vlada je optužena da se služi metodama totalitarnih režima u borbi protiv neistomišljenika i oponenata, i da grubo krši prava uhapšenih.

Skandal je ubrzo izašao izvan granica Hrvatske jer su priču o represiji policije objavile i neke ugledne svetske novinske agencije.

Dodatnu "so na ranu" stavilo je još jedno hapšenje - policija je u sredu u Zagrebu privela Josipa Delolia, mladića koji je po gradu lepio plakate sa pozivom građanima na protest 5. decembra, uz slogan "Stegnite vi kaiš, bando lopovska!".

Brojne reakcije i osude, iz zemlje i inostranstva, naterale su policiju i politički vrh na drastičan zaokret.

Ministar policije Tomislav Karamarko i šef policije Vladimir Faber u sredu su uputili javno izvinjenje uhapšenom Deloliu i Nikši Klečaku, uz reči da "im je žao što se to dogodilo".

Kruti i neprijateljskli stav prema svojim kritičarima preko noći je promenio i sam premijer, objavivši da "u Hrvatskoj niko ne sme biti priveden ili uhapšen zato što drugačije misli", te da je "braniti slobodu građana najvažniji zadatak premijera".

U istom saopštenju Sanader je od ministra Karamarka i še-fa policije Fabera zatražio izveštaj o događajima vezanima uz aferu "Fejsbuk".

Nezavisni analitičari se, međutim, slažu da se šteta teško može popraviti, i da će odživ na protestni miting 5. decembra biti najbolje merilo podrške koju Sanader ima među građanima Hrvatske.

Hrvatska predsedava SB UN

Hrvatska preuzima od Kostarike jednomesečno predsedavanje Savetom bezbednosti UN.

Tokom hrvatskog predsedavanja, Savetu bezbednosti UN biće podneto više izveštaja o delovanju misija i institucija UN, uključujući i izveštaje predsednika i glavnog tužioca Haškog tribunala o kojima bi trebalo da se raspravlja 12. decembra.

Danas Savet bezbednosti trebalo bi da raspravlja o situaciji u BiH i izveštaju visokog predstavnika međunardone zajednice Miroslava Lajčaka.

Kako prenosi Hina, centralni događaj jednomesečnog hrvatskog predsedavanja biće tematska rasprava zakazana za 9. decembar na temu "Globalna bezbednost i međunarodni terorizam" u kojoj će učestvovati i hrvatski predsednik Stjepan Mesić.

Savet bezbednosti UN tokom decembra očekuje i rasprava o stanju na Bliskom istoku i u Burundiju, a pažljivo će se pratiti razvoj situacije u nekoliko zemalja, ukljucujuci DR Kongo, Somaliju i Gvineju Bisao.

SB UN ima 15 članica, pet stalnih i deset nestalnih. Nestalne članice, među kojima je i Hrvatska, bira Generalna skupština UN po regionalnom ključu, na period od po dve godine.

Na mestu predsedavjućeg članice SB UN smenjuju se na mesec dana, po abecednom redu imena država na engleskom jeziku.

Muška Obama odela izuzetno tražena

Na tržište Hrvatske i BiH plasirana su muška odela "Obama" koja su kreirana i proizvedena u Konfekciji "Borac" u Travniku.

Kako je kazao izvršni direktor za razvoj Konfekcije "Borac" Ahmet Čurić, zanimanje kupaca širom sveta raste za ta odela, a "Borcu" stižu pozivi na saradnju "sa svih strana".

"Odelo 'Obama', koje je samo deo naše kolekcije... plasirali smo u Hrvatsku i BiH. Sada svakog dana imamo pozive i stižu i-mejlovi sa svih kontinenata i brojnih zemalja, od SAD, preko Francuske, Italije, Danske, Švedske, pa sve do Kenije", rekao je Čurić za "Dnevni avaz".

On je dodao da "Borac" do sada nije imao velike značajne poslove sa kompanijama iz SAD.

"Javile su nam se eminentne firme. U narednih desetak dana imaćemo i konkretne razgovore s ovim kompanijama i predstavićemo sve naše kolekcije", rekao je Čurić.

Ideja da jedno od odela dobije ime novoizabranog američkog predsednika nastala je u vreme dok je bio samo kandidat, u maju ove godine.

"Sve je nastalo spontano, jer se pojavio jedan novi lik koji je bio sinonim za prosperitet i razvoj, a upravo u to vreme i kod nas ovde dešavale su se krupne stvari kada su u pitanju investicije i novi pogoni", rekao je Čurić.

Prema njegovim rečima, odelo "Obama" je rađeno za poslovne i energične muškarce, a korišćeni su najkvalitetniji materijali koji se ne gužvaju.

Župljanin traži da mu se sudi zajedno s Karadžićem

Optuženi Stojan Župljanin zatražio je od Haškog tribunala da mu sudi zajedno sa bivšim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadžićem, objavljeno je u Hagu.

Župljanin, ratni načelnik policije u Banjaluci, optužen je za ubistva, progon, mučenje i istrebljenje Muslimana i Hrvata u BiH od aprila do decembra 1992.

Tribunal je nedavno objedinio proces Župljaninu i Mići Stanišiću, koji je za vreme rata u BiH bio ministar unutrašnjih poslova RS.

U obelodanjenom podnesku, Župljaninova odbrana je od Tribunala zatražila da se taj proces objedini sa postupkom protiv Karadžića, navodeći kao jedan od razloga podudarnost znatnog dela optužnica.

Odluku o zahtevu Župljaninove odbrane naknadno će doneti pretprocesno veće Tribunala.

Crna Gora će dobiti poziv za ulazak u NATO

Ambasador Crne Gore pri NATO Veselin Šuković ocenio je da će NATO poslati Crnoj Gori poziv za Akcioni plan za članstvo.

Šuković je za radio "Slobodna Evropa" rekao da saopštenje Severnoatlantskog saveta NATO, sa sednice ministara inostranih poslova zemalja-članica, nije "negativno intonirano".

Premijer Milo Đukanović predao je 5. novembra zahtev NATO-u za Akcioni plan za članstvo, što je poslednji korak pre prijema u Alijansu.

BiH i Crna Gora pristupile Američko-jadranskoj povelji

Bosna i Hercegovina (BiH) i Crna Gora pristupile su u Helsinkiju Američko-jadranskoj povelji, što je priprema za prijem u NATO.

Minstri spoljnih poslova dosadašnjih članica Američko-jadranske povelje - Albanije, Makedonije i Hrvatske - ozvaničili su prijem dve nove članice potpisivanjem Dodatka Povelji, posle sastanka održanog tokom zasedanja Ministarskog saveta OEBS u Helsinkiju.

Dobrodošlicu novim članicama Američko-jadranske povelje izrazio je šef hrvatske diplomatije Gordan Jandroković, rekavši da njihovim uključenjem jača doprinos stabilnosti i bezbednosti u regionu, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Hrvatske.

Kako prenosi Hina, Jandroković je ocenio da se potvrdila efikasnost Američko-jadranske povelje za prihvatanje vrednosti i načela Severnoatlantskog saveza na području jugoistočne Evrope.

On je novoprimljenim članicama obećao pomoć Hrvatske prenošenjem iskustva.

Ministar psoljnih poslova Crne Gore Milan Roćen je ocenio da će prijem njegove zemlje "pomoći ubrzanje integracije regiona u NATO i ostvarivanju stabilnosti i bezbednosti na Balkanu".

Roćen je izrazio nadu da će Crna Gora uskori dobiti poziv za Akcioni plan članstva u NATO (MAP).

On je čestitao BiH prijem u Jadransku povelju i ocenio da je značajno da su vrata pristupa otvorena i za Srbiju koja ima status posmatrača.

Pomoćnik državnog sekretara SAD Danijel Frid je kazao da SAD podržavaju Jadransku povelju "kao jedan od raspoloživih instrumenata za pomoć balkanskim zemaljama da se pridruže Evropi u ovoj deceniji".

Frid je ocenio da je Jadranska povelja pomogla Hrvatskoj, Makedoniji i Albaniji da "prodube reforme i učvrste međunarodnu poziciju", preneo je Radio Slobodna Evropa.

Američko-jadransku povelju potpisale su 2003. godine Hrvatska, Makedonija, Albanija i SAD, radi jačanja saradnje i razmene iskustava u reformi odbrane. Poveljom je ozvaničena podrska SAD državama potpisnicima na njihovom putu u NATO.

Svecanosti prijema novih članica prisustvovali su i predstavnici baltičkih zemalja - Estonije, Letonije i Litvanije, kao i Srbije, s kojima zemlje članice Američko-jadranske povelje saraduju.

Poplavljena gradska saobraćajnica

Glavna gradska saobraćajnica u Kotoru, popularna Riva, ulaz u Stari grad i Macea su poplavljeni zbog plimnog talasa koji je poslednjih dana zahvatio južni Jadran.

Direktorka Direkcije za uređenje i izgradnju grada Jagoda Berberović izjavila je radio Kotoru da su "glavni, i devet gradskih kanala od Gurdića do ulaza u Stari grad, kao i oni koji vode iz Starog grada očišćeni, i da nije reč o začepljenju kanalizacionog sistema, već da je plavljenje posljedica plimnog talasa".

Ona je kazala da crnogorska obala tone. "Primetno je da su se tokom poslednjih godina, glavna gradska vrata smanjila već 30-ak centimetara, o čemu svedoče i arheološki nalazi".

U Boki Kotorskoj je već nekoliko dana povišen nivo mora. Reč je o poznatoj ali retkoj pojavi, koja je poslednji put u Boki zabeležena pre 30-ak godina, izjavio je naučni savetnik u kotorskom Institutu za biologiju mora Sreten Mandić.

Identifikovano 18 srpskih žrtava rata u Hrvatskoj

U Zagrebu su danas identifikovani posmrtni ostaci još 18 lica srpske nacionalisti stradalih u Lici, Dalmaciji, na Kordunu, Baniju, u Zapadnoj i Istočnoj Slavoniji od 1991. do 1995. godine.

Identifikovani su u Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta u Zagrebu među ostacima eshumiranim u poslednjih sedam godina iz zajedničkih i porodičnih grobnica, saopštio je Dokumentaciono-informativni centar Veritas.

Identifikovani su Bjelobaba Tomislava Milka (1905) iz Raduča kod Gospića, Popović Petra Milan (1954) iz Tomingaja kod Gračaca, Glumac Dušana Slavko (1950) iz Kosinja kod Gospića, Zabrdac Marka Blagoje (1943) iz Velikih Bastaja kod Daruvara, Travica Miloša Stevo (1922) iz Krupe kod Obrovca, Rudić Save Evica (1918) iz Gornjeg Klasnića kod Gline, Ivelić Nedeljko (1930) i njegova supruga Ivelić Danica (1935) iz Dvora, Borota Đure Nenad (1969) iz Bovića kod Vrginmosta.

Identifikovani su i Lončar Dušana Nebojša (1974) iz Podsedla kod Vojnića, Repac Dušana Pero (1944) iz Petrinje, Bomeštar Stojana Milan (1940) iz Dvora, Lazić Mihajla Milan (1958) iz Luščana kod Petrinje, Bekić Stojana Miloš (1972) iz Čremišnice kod Vrginmosta, Kranjčević Mile Dragica (1932) iz Utinje kod Vojnića, Vilus Janka Lazo )1955) iz Luščana kod Petrinje, Vukšić Milana Branko (1952) iz Petrinje i Sužnjević Petra Predrag (1971) iz Donjeg Selišta kod Gline.

Među identifikovanima je i 12 iz grupne grobnice u Petrinji, iz koje su oktobra 2006. godine eshumirani ostaci 160 tela, od čega 40 žena. Većina je ubijena u izbegličkoj koloni avgusta 1995. na putu Glina-Dvor.

Od 870 eshumiranih u poslednjih osam godina na području Hrvatske identifikovano je 499.

Prema Veritasu, još 2.343 lica srpske nacionalnosti se vode kao nestala u ratu od 1991. do 1995. na području Hrvatske, od čega 1.540 civila.

Jasno nacionalno razdvojiti Srbe i Crnogorce

Funkcioner nevladine organizacije Srpsko narodno vijeće , koja je članica opozicione parlamentarne koalicije Srpska lista, Rajo Vojinović, ocenio je da Srbe i Crnogorce treba "jasno nacionalno razdvojiti".

Srpska nacionalna politika u Crnoj Gori, kako je Vojinović rekao na savjetovanju o nacionalnim interesima Srba u Crnoj Gori, mora se temeljiti na "jasnom nacionalnom razdvajanju Srba i Crnogoraca i decrnogorizaciji srpske samosvesti".

"Svaka druga politika je antisrpska", kazao je Vojinović na savetovanju u organizaciji SNV, a kome je prisustvovao i ambasador Srbije u Crnoj Gori Zoran Lutovac.

Vojinović je rekao da su Srbi i Crnogorci danas jedan narod "taman onoliko koliko su jedan narod Srbi i Bošnjaci".

Vojinović je priznao kao činjenicu da je Crna Gora samostalna, međunarodno przinata država i ocenio da više ne treba insistirati na tome da su Srbi i Crnogorci jedan nedeljiv narod.

Prema njegovoj oceni, istrajavanje na takvom stavu samo bi vodilo "zatiranju" nacionalnog identiteta Srba u Crnoj Gori.

Predsednik Stranke srpskih radikala, takođe članice Srpske liste, Duško Sekulić, usprotivio se osnivanju nove stranke koja bi zastupala interese Srba u Crnoj Gori, a koja u svom nazivu ne bi imala prefiks srpske partije.

"To je besmislena priča", ocenio je Sekulić, uz upozorenje da treba sačuvati sadašnju parlamentarnu koaliciju Srpska lista.

Predsednik opozicione Srpske narodne stranke Andrija Mandić i poslanik te partije Goran Danilović ranije su najavili "transformaciju" Srpske liste u "novu, modernu i jedinstvenu stranku", koja bi dobila drugačije ime.

Predsednik Srpskog nacionalnog saveta, koji je juče konstituisan, Momčilo Vuksanović pozvao je na savetovanju Srbiju da "povede računa o svojim sunarodnicima" u Crnoj Gori.

Vuksanović je odnos Crne Gore prema Srbima u toj državi ocenio kao "gotovo maćehinski".

Odbijen zahtev Biljane Plavšić za puštanje na slobodu

Švedska je saopštila da je odbila drugi zahtev haške osuđenice i bivše predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić da bude puštena na slobodu.

Švedska vlada nije obrazložila današnje odbijanje 78-godišnje osuđenice da bude prevremeno puštena iz švedskog zatvora u kome služi 11-godišnju kaznu za ratne zločine.

Plavšićka, koja bi trebalo da izađe iz zatvora 2013. godine, bila je vodeća figura u vladi bosanskih Srba tokom rata od 1992. do 1995. godine, a osuđena je za planiranje "etničkog čišćenja" nesrpskog stanovništva koje je živelo u oblastima pretežno naseljenim Srbima.

Ona je u junu ove godine tražila da bude oslobođena iz zatvora zbog poodmaklih godina i lošeg zdravlja.

Švedska je, takođe, u aprilu 2004. odbila njen prvi zahtev za oslobađanje iz zatvora.

Biljana Plavšić je jedina žena osuđena u Haškom tribunalu, zbog zločina protiv čovečnosti. Na izdržavanju kazne u ženskom zatvoru Hinsenberg u švedskom gradu Orebro nalazi se od juna 2003. godine.

Oglasavanje Marketing