|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1181, 12. decembar 2008.
| Neslavni kraj jedne kontraverzne karijere |
| |
Hapšenje 51-godišnjeg guvernera Ilinoisa Roda Blagojevića, u rano jutro 10.
decembra 2008. došlo je iznenadno, premda je on već godinama predmet optužbi
za korupciju a niz njegovih bliskih saradnika je završio na sudu.
Ovog puta, međutim, ozbiljnost optužbi - da je pokušao da unovči svoje
zakonsko pravo da imenuje Obaminog naslednika u američkom Senatu - bila je
potkrepljena tajnim snimcima razgovora koje je Blagojević vodio sa svojim
saradnicima. Uhapšen je i njegov šef kabineta Džon Haris.
 Guverner
Blagojević već poduže u Ilinoju (pa i šire) uživa reputaciju čoveka
sumnjivih moralnih kvaliteta, koji se okružio ljudima sklonim korupciji i
kriminalu. Isprva je, međutim, delovao kao mladi čovek koji mnogo obećava u
politici. Imao je brz uspon u političkoj karijeri pre svega zahvaljujući
tome što se oženio Patriciom Mel, ćerkom uticajnog čikaškog političara
irskog porekla Ričarda Mela, jednog od "gazda" tzv. čikaške mašine
Demokratske stranke SAD.
Tast mu je omogućio da prvi put uđe u Predstavnički dom Ilinoisa pre 16
godina (1992). Blagojević je zauzvrat pristao da mu deca budu krštena kao
katolici i da se vaspitavaju shodno tome. On sam je rekao tokom kampanje da
je "istočnoevropskog porekla" i nije glasao protiv bombardovanja Srbije u
Kongresu marta 1999 (za razliku od stotina svojih kolega, Republikanaca pre
svega).
Četiri godine kasnije tast mu je takođe omogućio da bude izabran u Kongres
SAD, a igrao je bitnu ulogu i u njegovom izboru za guvernera Ilinoja (2002).
Na opšte zaprepašćenje, 2005. se posvađao sa tastom koji mu je do tada sve
omogućio šta je postigao.
U oba mandata Blagojević i njegovo okruženje bili su optuživani za niz
finansijskih neregularnosti i skandala. Ovo je posebno ironično s obzirom da
je 2002. Blagojević kampanju za guvernera vodio pod sloganom "čišćenja"
političkog života Ilinoja posle njegovog korumpiranog prethodnika Džordža
Rajana, koji je sada u zatvoru.
I pre hapšenja "Blago" je bio pod istragom i stoga je neverovatno da nije
bio oprezniji u svojim razgovorima sa saradnicima - što odražava i njegovu
aroganciju.
Decembra 2005. počela je istraga o njegovoj ulozi u prodaji koncesije na
naplatne auto-puteve u Ilinoju.
Juna 2006. državni tužilac Ilinoja Lisa Madigan je obaveštena da je
federalno tužilaštvo SAD otvorilo istragu o "hroničnoj korupciji" pri
imenovanju funkcionera Blagojevićeve administracije.
Septembra 2006. saznalo se da je Blagojević primio pare od izvesnog Majka
Askaridisa dve nedelje nakon što je Askaridisova žena dobila posao u
državnoj službi Ilinoja - a da pritom nije položila inače obavezni državni
ispit.
Oktobra 2006. štampa je objavila da je jedna firma koja je Bagojeviću dala
$120.000 za guvernersku kampanju 2002. godine dobila jedan veliki posao od
Direkcije za razvoj Ilinoja bez licitacije.
Takođe oktobra 2006. Blagojevićevi sponzori i lični prijatelji, biznismeni
Antonin "Toni" Rezko i Stuart Levin optuženi su za primanje mita od
investicionih firmi koje su želele da dobiju ugovore sa državom Ilinoj.
Levin je sve priznao i pristao je da svedoči protiv Rezka.
Blagojevićeva žena Patriša je inače bila Rezkova poslovna partnerka i preko
njega je zaradila velike svote na provizijama na prodaji nekretnina koje joj
je Rezko "nameštao".
Decembra 2007. šef Blagojevićeve kampanje Kris Keli je optužen pred sudom za
utaju poreza. Oktobra 2008. postalo je jasno da Rezko namerava a se okrene
protiv Blagojevića da bi smanjio svoju zatvorsku kaznu. Njegovim iskazom je
došlo do hapšenja Blagojevićevog bliskog saradnika i skupljača priloga za
njegovu kampanju, Vilijama Selinija. On je optužen za obećavanje štetnih
ugovora firmama koje daju priloge Blagojevićevoj kampanji. Sličnih skandala
i nagoveštaja skandala ima još mnogo, barem desetina!
Inače, njegova popularnost je pala na neverovatno niskih 4% prema poslednjoj
anketi od 13.H. a ugledni Rasmusen Reports ga je proglasio najnepopularnijim
guvernerom u SAD.
Imajući u vidu stepen korupcije na političkoj i javnoj sceni Srbije, moglo
bi se za Blagojevića reći da "krv nije voda" - ali je država Ilinojs već
preko stotinu godina pre njegovog izbora za guvernera bila ozloglašena u SAD
kao leglo korupcije. Dvojica prethodnih guvernera su završili u zatvoru, da
o nižim činovnicima ne govorimo. Najnovije optužbe protiv Blagojevića su
groteskne - da se cenjkao sa potencijalnim kandidatima za upražnjeno Obamino
mesto u Senatu SAD. Sve je snimio FBI, a njegove izjave saradnicima pune su
opscenih izraza i verbalnih gadosti nedostojnih iole pristojnog čoveka, a
kamoli javne ličnosti na tako visokom položaju. Nema sumnje da je ovo kraj
njegove karijere i uvod u proces koji će se završiti dugogodišnjom
zatvorskom kaznom.PLATI, PA KLATI
U transkriptima se pominje neidentifikovani "Kandidat za senatora broj 5",
za koga Blagojević kaže da bi ga najpre izabrao jer bi mogao da finansira
njegovu kampanju, ukoliko bi se ponovo kandidovao, a možda i da ubaci malo
love pre toga.
Njegov izaslanik posetio je Blagojevića, koji o tome kaže: Nastupio je u
fazonu "Plati, pa se klati". Kaže da bi skupio još 500 hiljada (za kampanju)...
Onda bi mi onaj drugi tip dao još milion, ako ga (kandidata broj 5)
proglasim za senatora. Preko prijatelja "Kandidata broj 5", Blagojević mu
poručuje da, ako hoće mesto u Senatu: nešto od toga mora odmah da počne da
se dešava... da mi to vidimo. Razumeš? |
| |
Srđa Trifković
SLOBODA - Čikago
Godina LVI, br. 1967,
sreda, 10. decembar 2008. |
|
| |
| DPS najpopularnija, većina protiv priznanja
Kosova |
| |
Građani Crne Gore i dalje najviše podržavaju Demokratsku partiju socijalista ,
dok najviše poverenje imaju u Srpsku pravoslavnu crkvu, pokazalo je
najnovije istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
Istraživanje sprovedeno krajem novembra pokazalo je da 43 odsto građana ne
podržava odluku vlade da prizna nezavisnost Kosova. Ovo je prvo istraživanje
na tu temu, nakon vladine odluke u oktobru.
Prema istraživanju, 20,8 odsto podržava vladinu odluku, dok 12,9 od-sto kaže
da ima razumevanja za one koji su protiv ali da smatraju da je vlada
postupila u interesu građana. Ostali nemaju mišljenje o tome.
Među onima koji podržavaju odluku vlade nema Srba i većina su Bošnjaci i
Albanaci. Oko 27 odsto Crnogoraca podržava odluku vlade, dok oko 17 odsto
smatra da je postupila u interesu građana.
Među onima koji su podržali vladinu odluku većina su glasači DPS-a, dok se
oko 60 odsto glasača Pokreta za pro-mjene (PzP) protivi toj odluci.
Istraživanje koje je obuhvatilo 1.013 ispitanika pokazalo je da raste
poverenje u DPS, kojeg sada podržava 48,7 odsto ispitanika, skoro pet odsto
više nego pre godinu dana.
Poverenje u PzP je opalo za skoro 10 odsto, tako da tu stranku sada podržava
oko devet odsto građana. Socijalistička narodna partija (SNP) i Srpska
narodna stranka (SNS) su zabeležile blagi rast - SNP podržava 12,2 odsto dok
SNS podržava oko 15 odsto građana.
Radom vlade je veoma zadovoljno osam odsto, dok je uglavnom zadovoljno oko
21 odsto građana. Veoma nezadovoljno je 24,4 odsto, uglavnom nezadovoljno 18
odsto, dok je ni zadovoljno ni nezadovoljno 28,5 odsto građana.
Predstavnik CEDEM-a Miloš Bešić je kazao da finansijska kriza nije uticala
na poverenje građana u rad vlade, ali da do toga može doći ako kriza utiče
na "džep građana" i u zavisnosti od toga kako mediji to budu predstavili i
koliko će vlada uspeti da posledice amortizuje.
Istraživanje je pokazalo i da je izvršna direktorka Mreže za afirmaciju
nevladinog sektora Vanja Ćalovih najpopularnija ličnost, na drugom mestu je
predsednik Filip Vujanović, dok je na trećem mestu premijer Milo Đukanović.
Od institucija građani i dalje najviše veruju SPC, potom predsedniku i Vladi.
Dve trećine građana podržavaju ulazak Crne Gore u EU, dok se povećava broj
građan koji su protiv ulaska Crne Gore u NATO, čemu se protivi 47 odsto
građana.
Bešić je kazao da je razlog povećanja broja onih koji se protive ulasku Cne
GOre u NATO spoljni efekat - odnosi Srbije i NATO-a zbog Kosova i pogoršanje
odnosa na relaciji Rusija-NATO.
Građani i dalje najviše veruju od štampanih medija Vijestima a od televizija
TV IN. |
| |
| |
|
| |
| Grci ne veruju sopstvenoj državi |
| |
Nivo nasilja na ulicama Atine i drugih grčkih gradova ovih dana, nezabeleženo
je još od vremena građanskog rata, pre više od 60 godina.
Hiljade ljudi divljalo i uništavalo sve što im se nađe na putu, u znak
osvete za ubistvo 15-godišnjeg mladića u Atini, koji je stradao od
policijskog metka.
Za tekuću krizu ponuđena su mnoga objašnjenja - od rastućeg siromaštva i
nezaposlenosti do političkih skandala sa kojima se aktuelna konzervativna
vlada dovodi u vezu.
 Panos
Polizoidis, politički komentator iz Atine, ukazuje, međutim, i na još neke
činjenice. Nasilje nisu počeli pripadnici radničke klase, u pitanju je bilo
nekoliko hiljada ultralevičara i anarhista, čiji je odnos prema državi
oduvek bio neprijateljski.
U prvih nekoliko sati nakon ubistva u Atini, opšta atmosfera u zemlji
odisala je nevericom i besom. To je bilo plodno tle za takve "antidržavne"
grupe, koje praktično drže kontrolu nad kvartom Egzarhija, u centru Atine.
Oni su, između ostalog, pokazali da su organizaciono efikasni na način na
koji grčka policija to nije. U praktično svim važnim gradovima su bukvalno u
roku od nekoliko minuta počele nasilne demonstracije.
Postoje jasne indicije, kaže Polizoidis za BBC, da je vlada odlučila da im
omogući da neometano divljaju, verovatno dok atmosfera nestabilnosti ne
dovede do toga da javnost zaboravi na ubistvo i počne da želi samo povratak
reda i mira po svaku cenu. S tako "opuštenim" pristupom demonstracijama,
moguće je da je vlada izazvala više štete nego demonstranti i pljačkaši na
ulicama - dodatno je podrila autoritet grčke države i pokazala da nije u
stanju da obezbedi sigurnost.
Naravno, postoji i pozadina čitave priče, kaže Polizoidis. Nesposobnost
vlade da tokom prethodnih nekoliko godina smiri zabrinuto stanovništvo, pre
svega onaj njegov deo koji je snažno pogođen globalizacijom i socijalnim
restruktuiranjem koje uz nju neminovno sledi.
Ljudi su zgađeni političarima, za koje smatraju da ih zanima samo kako da se
obogate i koje optužuju za korupciju.
Sve ovo, ali i mnoge druge stvari, dovelo je do opšteg razočaranja. Grčka je
zemlja sa dugom tradicijom državnosti, u kojoj mnogi smatraju da je država
direktno odgovorna za mnoge aspekte uspeha i sreće sopstvenih stanovnika. A
to je sada iznevereno.
Grci razočarano posmatraju pripadnike policije koji nisu u stanju da
osiguraju mir i red na ulicama. Istorijska podela grčkog društva na levicu i
desnicu, nakon razornog građanskog rata 40-ih godina prošlog veka, za
posledicu ima ne samo nepoverenje naroda u policiju, već i izraženu
antikapitalističku atmosferu, makar i samo u retoričkim okvirima, kaže
Polizoidis.
Takav stav je ponovo izbio na površinu tokom poslednje decenije, i to
zahvaljujući delovanju međunarodnog antiglobalističkog pokreta, koji u
Grčkoj ima priličan broj sledbenika.
Ako se istoriji i eroziji uticaja države doda i jaz među generacijama,
razumljivo je zašto je uticaj anarhista poslednjih dana porastao i njihovi
redovi ojačali.
Možda ih ima svega nekoliko hiljada, ali imaju mnogo više simpatizera nego
ikada ranije. Neefikasnost države najbolje se ogleda u slučaju Egzarhija.
Antidržavne grupe su taj kvart u centru Atine pretvorile u svoje utočiste
još sedamdesetih godina. Policija je odustala od namere da tamo pokuša da
sprovede vladavinu zakona.
Vlada za vladom Grčke prihvatala je da taj kvart ostane neka vrsta "zabranjene
zone", kako bi izbegla ozbiljnije nevolje s njegovim stanovništvom. Niko
nikada nije posvetio pažnju socijalnom aspektu tog problema, niti je pokušao
da ga reši iz korena.
Razlog je to što su grčke vlasti uvek radije ostavljale stvari u statusu kvo
- u nadi da će konkretne probleme, odnosno "vruć krompir" uzeti u ruke neka
sledeća vlada.
Sada je taj krompir u rukama konzervativnog premijera Kostasa Karamanlisa,
ali on nema kome da ga prosledi.
Demonstranti na grčkim ulicama možda nemaju podršku javnosti za rušilačko
ponašanje, ali su svakako preuzeli ulogu glasnogovornika za jedan široki
talas opšteg nezadovoljstva, zaključuje Polizoidis. |
| |
| M.M. |
|
| |
| Stojaković postigao 12.000 poena u NBA ligi |
| |
Košarkaši Nju Orleansa pobedili su Šarlot, a srpski košarkaš u ekipi Hornetsa
Predrag Stojković postigao je 17 poena i premašio broj od 12.000 postignutih
poena u NBA ligi.
Nju Orleans pobedio je Šarlot 105:89, a Stojaković je svojom drugom trojkom
postignutom u prvoj četvrtini premašio 12.000 postignutih poena. Najbolji
rezultat svih vremena drži Karim Abdul Džabar sa 38.387 poena.
 Pobedi
Hornetsa uz Stojakovića koji je za 27 minuta postigao 17 poena i tri skoka,
doprineo je i Dejvid Vest sa, takođe, 17 poena, kao i Kris Pol sa 16 poena,
15 asistencija i četiri skoka.
U poraženoj ekipi najviše se istakao Di Džej Agustin sa 26 poena.
Denver je pobedio Minesotu 116:105, a utakmicu je obeležio Karmelo Entoni
koji je izjednacio NBA rekord iz 1978. godine Džordža Gevina iz San Antonija
po broju postignutih poena u jednoj četvrtini. On je u trećoj četvrtini
postigao 33 poena, a utakmicu je završio sa 45 postignutih poena.
Entoni je uz 45 poena dodao i 11 skokova, dok je Čonsi Bilaps postigao 24
poena uz šest asistencija.
U osmom uzastopnom porazu Minesote od Denvera u ekipi Timbervulfsa najbolji
je bio Al Džeferson sa "dabl dabl" učinkom od 26 poena i 12 skokova, koliko
je poštigao i Rendi Foje.
Klivlend je na gostovanju pobedio Filadelfiju 101:93. Najefikasniji u
pobedničkoj ekipi bio je LeBron Džejms sa 29 poena, četiri skoka i pet
asistencija, dok je Mo Vilijams dodao 27.
Srpski košarkaš Aleksandar Pavlović na parketu je proveo nešto više od 15
minuta i postigao je četiri poena uz šut iz igre 2/7, a dodao je i po dve
asistencije i skoka. Kavalirsi vode u Centralnoj diviziji sa 19 pobeda i tri
poraza.
U ekipi Filadelfije najbolji je bio Andre Igodala sa 27 poena, šest skokova
i dve asistencije.
Los Anđeles Lejkersi pobedili su Finiks 115:110. Najefikasniji u ekipi
Lejkersa bio je Pol Gasol sa 28 poena, pet skokova i četiri asistencije, dok
je Kobi Brajant dodao 18. Srpski košarkaš Vladimir Radmanović nije igrao
odlukom trenera.
U poraženoj ekipi najbolji je bio Met Barns sa 25 poena.
Košarkaši Memfisa pobedili su na gostovanju Oklahomu 108:102. U pobedi
Grizlisa Rudi Gej postigao je 22 poena, dok je O Džej Mejo dodao 18. Srpski
reprezentativac Darko Miličić na terenu je proveo 26 minuta i postigao je
sedam poena uz tri skoka, dok Marko Jarić, odlukom trenera, nije igrao.
U ekipi Oklahome najviše se istakao Kevin Durant sa 28 poena, pet skokova i
tri asistencije.
San Antonio pobedio je Atlantu 95:89, a Tim Dankan odigrao je svoj 1.000 meč
u NBA ligi. On je postigao 19 poena uz 11 skokova. U ekipi Atlante najbolji
je bio Džo Džonson sa 29 poena. |
| |
| |
|
| |
| Prvi "vanzemaljski napitak" |
| |
Prvo "svemirsko pivo" je rezultat petomesečne misije tokom koje je ječam bio
uzgajan u ruskoj laboratoriji na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Od dobijenog ječma napravljeno je oko 100 litara piva. Ono se neće prodavati
"običnim smrtnicima", već će biti održana lutrija kojom će se odrediti
trideset osoba koje će probati ovaj nesvakidašnji napitak.
 "Svemirsko
pivo" sadrži 5,5 odsto alkohola i osim ječma nema nikakvih drugih dodataka.
"Nema piva poput ovog, jer smo pri izradi koristili samo ječam, za razliku
od uobičajenih vrsta piva za koje se koriste i razni drugi sastojci poput
pirinča", kaže direktor japanske pivare Junići Ićikau.
"Svemirsko pivo" rezultat je saradnje Ruske akademije nauka, Univerziteta
Okajama i pivare Saporo, jedne od najsta-rijih u Japanu.
Ječam iz svemira je samo deo projekta uzgoja nekih namirnica u bestežinskom
prostoru i pod pojačanim uticajem svemirskog zračenja, što se pokazalo kao
izuzetno blagotvorno za rast i razvoj pojedinih kultura.
Utvrđeno je da već samo slanje semenki u svemir na nekoliko dana dovodi do
većih plodova. Uz ječam, na Međunarodnoj svemirskoj stanici su uzgajani i
pšenica, salata i grašak. U budućnosti bi trebalo da se gaji i krompir.
"Pokušaćemo da uzgajamo krompir ali samo kao hranu, ne za proizvodnju votke"
našalio se ruski astronaut Boris Morukov, koji je proveo 11 dana na
Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Iako se pivo zbog alkohola i gasova koje sadrži nije do sada nalazilo na
meniju astronauta, oni se nadaju da će jednog dana ipak moći da uživaju u
njemu.
Na jelovniku svemirske po-stave koja se sada "vrti" oko Zemlje su, između
ostalog, supa od algi, skuša u miso sosu i zeleni čaj. Verovatno da bi
kosmonauti zeleni čaj rado, bar ponekad, menjali za pivo.
Pivo je jedno od najomiljenijih alkoholnih pića današnjice a istovremeno i
jedno od prvih alkoholnih pića uopšte.
Najveće pivopije na svetu su Česi sa 157 litara piva po glavi stanovnika
godišnje, drugi su Nemci sa 112 litara a treći Austrijanci s 109 litara. |
| |
| |
|
| |
| Sreća je zarazna svuda sem na poslu |
| |
Istraživači su ustanovili da se grupe srećnih i nesrećnih ljudi formiraju
prema društvenoj i geografskoj blizini. Na primer, verovatnoća da će neka
osoba biti srećna povećava se za 42 odsto ako je neki njen prijatelj, koji
živi u prečniku od 800 metara od nje, srećan.
 Verovatnoća
se smanjuje na 25 odsto ako prijatelj stanuje u krugu od 1,5 kilometar, i
nastavlja da opada kako udaljenost raste.
Šanse za sreću se povećavaju za osam odsto ako neko živi sa srećnim
partnerom, za 14 odsto ako u susedstvu živi neki srećni rođak, a čak za 34
odsto ako neko ima vesele komšije. Ta formula, međutim, ne može se primeniti
na radno mesto, kažu istraživači.
"Kolege na poslu ne utiču na nivo sreće, što sugeriše da socijalni kontekst
može da ograniči širenje emotivnih stanja".
Studija koja je rađena od 1971. do 2003. obuhvatila je uzorak od 5.124
odrasle osobe, u dobi između 21 i 70 godina. |
| |
| |
|
| |
| Korupcija najveća u Rusiji |
| |
U istraživanju TI je saopštila da su rezultati pokazali da kompanije koje
posluju na tržištima u razvoju najverovatnije koriste mito da bi svoj posao
proširile i na inostranstvo.
S druge strane, kompanije iz Belgije i Kanade najmanje od svih se koriste u
potplaćivanju u poslovanju.
 U
istraživanju je učestvovalo 2,742 izvršna direktora iz 26 zemalja koji su
ocenjivali da li i u kojim uslovima je potrebno plaćati mito kada posluju sa
inostranim kompanijama.
TI je onda, prema dobijenim rezultatima, rangirao 22 najveće svetske zemlje
na skali od jedan do deset, gde je sa deset označena zemlja čije kompanije
su najmanje sklone mitu. Rusija je zauzela poslednje mesto.
"Korupcija je zahvatila sve nivoe ljudskog društva - od svakodnevnog života
do visokih zvaničnika", rekao je analitičar Moskovskog centra za političke
tehnologije, Sergej Mihejev.
Odmah iznad Rusije, kao najkorumpiranije zemlje su Kina, Meksiko i Indija.
Kao zemlje najmanje podložne mitu su, pored Kanade i Belgije, i Holandija,
Švajcarska, Nemačka, Britanija i Japan.
SAD su zauzele deveto mesto, a slede Singapur i Francuska. Jedna od autorki
istraživanja, Huanita Riano rekla je da je zapravo iznenađujuće da su u
praksi male razlike između vrha i dna liste i da problemi sa korupcijom
postoje u svim zemljama.
Sve ocenjivane zemlje, sem Rusije, Indije, Singapura, Kine, Hong Konga i
Tajvana, potpisnice su konvencije protiv mita Organizacije za ekonomsku
saradnju i razvoj. |
| |
| |
|
| |
| Divac protiv Ćurkovića! |
| |
Vlade Divac, legenda domaće i svetske košarke, biće kandidat Košarkaškog
saveza Srbije na predstojećim izborima za predsednika Olimpijskog komiteta,
koji je planiran za 24. februar 2009. godine! Divac je, kako mediji
nezvanično saznaju, prihvatio kandidaturu i ukazano mu poverenje, ali će se
ovaj potez ozvaničiti tek kada se ispoštuje propisana procedura.
 Predsednik
KSS-a Dragan Kapičić nije želeo ni da potvrdi, niti da demantuje ovu
informaciju, koja je brzinom svetlosti obišla beogradsku košarkašku čaršiju.
Kapičić je odbio da komentariše detalje u vezi sa Divčevom kandidaturom,
istakavši da "još ništa nije zvanično", ali je obećao da će domaća javnost o
svemu biti obaveštena kada za to dođe vreme.
- Ništa još nije zvanično, tako da bih se ja u ovom trenutku uzdržao od bilo
kakvih komentara na tu temu. Javnost će, naravno, biti blagovremeno
obaveštavana o svim potezima Košarkaškog saveza Srbije - rekao je Kapičić.
Međutim, nezvanično, dogovor sa Divcem je već postignut, a legendarni
košarkaš je pristao da ga kandiduju za prvog čoveka OKS-a. Iz vrha
Košarkaškog saveza Srbije su informacije da se sa Divcem već izvesno vreme
vode razgovori na ovu temu, te da će on "99 odsto biti kandidat na
predstojećim izborima".
- Stvar je praktično već rešena, a ostalo je samo da se ozvaniči u narednih
nekoliko dana. Divac je dao svoj pristanak, veoma je zainteresovan za mesto
predsednika Olimpijskog komiteta, s tim što je potrebno da se dogovore još
neki detalji i da se ispoštuje cela procedura. U ovom trenutku malo je
verovatno da će se nešto iskomplikovati, tako da su šanse da Divac bude
kandidat KSS-a otprilike 99 odsto. Naravno, treba reći i da Vlade uživa
ogromno poverenje ne samo u sportskim krugovima, već i mnogo šire, tako da
će njegovu kandidaturu svakako podržati i mnogi drugi objasnio je anonimni
izvor jednom begoradskom listu.
Divac je jednom prilikom već bio kandidat za predsednika Olimpijskog
komiteta Jugoslavije, kada ga je za to mesto predložio Hokejaški savez.
Protivkandidati su mu 2001. godine bili Miloš Srejović i Dragan Kićanović, a
ovaj drugi je zatim i izabran.
U ovom trenutku jedini zvanični protivkandidat Divcu jeste aktuelni
predsednik OKS-a Ivan Ćurković, koga je predložio Fudbalski savez Srbije.
Sedam uslova za Divca
Da bi Vlade Divac i zvanično postao kandidat za predsednika OKS-a, predlog
KSS-a moraju da podrže još najmanje četiri "granska" saveza, a poželjno je
da ispunjava i sledeće uslove:
 -
Da je državljanin Srbije
- Da u karijeri ima najmanje 15 godina aktivnog bavljenja olimpijskim
sportom i da je učesnik Olimpijskih igara
- Da je u prethodnom periodu bio uključen u rad organa i tela OKS-a
- Da govori najmanje jedan svetski jezik koji je u zvaničnoj upotrebi u MOK-u
(engleski, francuski)
- Da u karijeri ima najmanje 10 godina rada u organima i telima nacionalnih
sportskih saveza, odnosno međunarodnih sportskih federacija čiji je član OKS
(ANOC, EOC, ICMG, ABNOC, ENGSO, EFPM)
- Da ispunjava uslove iz Etičkog kodeksa MOK-a
- Da u karijeri nema povrede pravila o dopingu |
| |
| |
|
| |
| Ignatief došao na mesto smenjenog Diona |
| |
Pored krize u federalnoj, konzervativnoj vladi i prekidanja sednice Parlamenta
do 27. januara, jedan od najneposrednijih povoda bio je izuzetno loš snimak
obraćanja Stefana Diona televizijskom gledalištu. Umesto da bude pandan
govoru premijera Stivena Harpera, loše sačinjen snimak nikako nije ubedio
javnost da Dion i njegova stranka mogu biti ozbiljna alternativa. Gotovo
odmah je sve glasnije tražena Dionova smena, a kandidati su već bili poznati
- Dominik Leblank, Bob Rej i Majkl Ignatief.
 Kada
je Stefan Dion najavio da će se povući sa mesta lidera Liberalne stranke čim
bude izabran njegov naslednik, i da će to biti pre Božićnih praznika,
odlučeno je da izbor privremenog lidera obavi klub poslanika i senatora. Kod
simpatizera Boba Reja, međutim, javila se dilema da li pristati na ovu
ubrzanu proceduru i dati legitimitet klubu poslanicika i senatora, sa ukupno
135 članova, jer oni predstavljaju članove stranke iz svega jedne četvrtine
izbornih okruga u zemlji.
U svom saopštenju Dion kaže da je, zbog novonastalih okolnosti, potrebno da
se pre nastavka rada Parlamenta na čelu stranke nađe novi lider, što je on
podržava i predlaže članstvu i poslaničkom klubu. On naglašava da i u ovoj
prilici, kao i do sada, želi da uradi ono što je najbolje za zemlju i
stranku, posebno u trenutku kada su radna mesta i penzije u opasnosti. Posle
izbora 14. oktobra, Dion je najavio da će ostati na čelu stranke sve dok ne
bude izabran njegov naslednik, koji će biti efikasna opozicija vladi Stivena
Harpera.
Potom je Dominik Leblank, jedan od kandidata, odustao je od nadmetanja za
Dionovog naslednika i najavio da će podržati Majkla Ignatiefa.
Dan nakon odustajanja Leblanka, povlačenje iz trke za lidersku poziciju u
stranki objavio i Bob Rej, čime je praktično bio otvoren put da Majkl
Ignatief postane lider stranke po skraćenom postupku, na sastanku kluba
poslanika i senatora. Ispostavilo se da je taj emotivni skup označen kao
novi podsticaj jedinstva i novog vremena za stranku, na čelu sa novim
liderom.
Očekuje se da će izbor biti potvrđen na stranačkoj konvenciji u maju mesecu.
Ukoliko neko želi da bude konkurencija Ignatiefu na stranačkoj konvenciji,
moraće da prijavi svoju nominaciju do 27. februara. Ako nema protivkandidata,
skupštini će potvrditi njegov izbor i on biti ustoličen za novog lidera
Liberalne stranke.
Rej je, na konferenciji za štampu na kojoj je objavio povlačenje, istakao da
će Ignatief biti sjajan premijer.
Na svom veb-sajtu, Ignatief se, primetivši da se radi o postupku koji
potencira jedinstvo stranke u ovim veoma osetljivim vremenima, sa svoje
strane zahvalio svom prijatelju i kolegi Reju na podršci, uz priznanje za
život posvećen služenju narodu.
Odustajanje dvojice kandidata prenelo je poruku da je u ovom trenutku od
izuzetnog značaja da stranka bude jedinstvena. Leblank je čak primetio da za
dvanaest godina, koliko je on na Parlament Hilu, stranka nikada nije bila
tako ujedinjena.
Nekoliko predstavnika Liberalne stranke naglasilo je da će sudbina koalicije
između liberala i NDP-a zavisiti od premijera Stivena Harpera. Dominik
Leblank stiče utisak da su svi spremni za izjašnjavanje o poverenju u
januaru, ali i za izbore, ili pak saradnju sa Harperom, ukoliko je iskreno
pozivao na davanje sugestija za budžet, predviđen za 27. januar.
Ispitivanje javnog mnjenja koje je uradio Kanadijen Pres Haris Desima,
pokazuje da većina građani ne veruju da koalicija ima bolju perspektivu sa
Majklom Ignatiefom, nego sa Stefanom Dionom. Takođe, 51 odsto ispitanih
građana smatra da bi Harper trebalo da ostane na funkciji prvog čoveka
federalne vlade.
Ko je Majkl Ignatief?
Neki smatraju da je Ignatief poznatiji van granica Kanade, nego u samoj
zemlji. Njegova porodica potiče iz Rusije, gde mu je deda po ocu bio u
ministar obrazovanja u vladi za vreme cara Nikolaja II, ali on je rođen u
Torontu, 12. maja 1947. godine.
 Tečno
govori engleski, francuski i ruski jezik.
Studirao je na univerzitetima u Torontu, Oksfordu i Harvardu, gde je i
doktorirao. Predavao je na Harvardu, Kembridžu, Oksfordu i Londonu, da bi
avgusta 2005. godine došao u Toronto da predaje na ovdašnjem Univerzitetu.
Sledeće godine ulazi u politiku, kandidujući se za federalnog poslanika, a
potom i za lidera stranke.
Napisao je 16 knjiga, koje se bave nacionalizmom, modernim načinom ratovanja
i ljudskim pravima, a za knjigu porodičnih memoara iz 1987. godine, Ruski
album, The Russian Album, dobio je nagradu Generalnog guvernera i bio je u
najužem izboru za Bukerovu nagradu. Između ostalih, napisao je i Virtuelni
rat: Kosovo i posle, iz 2000. godine, gde je dao studiju NATO bombardovanja
Kosova, za šta je dobio nagradu Džordž Orvel, kao i Laka imperija: Stvaranje
nacije u Bosni, Kosovu, Avganistanu, iz 2003. godine.
Na balkanske prostore mu je smešten i roman Čarli Džons u plamenu, koji je
priča o iskusnom ratnom dopisniku kome se život menja dolaskom na ratom
rastureni Balkan.
Oženjen je Žužanom Žohar i ima dvoje dece iz prvom braka, Tea i Sofiju. |
| |
| |
|
| |
| Najbogatija i dalje porodica Tompson |
| |
Časopis Biznis objavio je ovogodišnju listu najbogatijih Kanađana, koja se
unekoliko razlikuje od prošlogodišnje. Pre svega, na listi je jedan
milijarder više nego lane, ali se napominje da oni svi zajedno imaju 61,5
milijardi, skoro jedanaest manje nego prošle godine.
 Na
prvom mestu i dalje je porodica Tompson, sa ukupnim kapitalom od 18,45
milijardi. Jedan od većih pomaka načinila je porodica Irving iz Nju
Brunsvika, dospevši na drugo mesto liste najbogatijih, sa prošlogodišnjeg
petog, pošto je u poslednjih godinu dana bogatstvo Džejmsa, Artura i Džona
Irvinga uvećano za 34 odsto. Oni sada zajedno imaju 7,11 milijardi i poslove
u drvnoj i naftnoj industriji, saobraćaju i novinama.
Na trećem mestu nalazi se trgovački magnat Gajlen Veston, sa 6,58 milijardi,
a slede Ted Rodžers, 5,05, i Džimi Petison, 4,93 milijarde dolara.
Nisu svi uspeli da očuvaju i uvećaju svoje bogatstvo. Robert Fridlend,
vlasnik Ajvanho Majnsa, sada ima 500 miliona, odnosno skoro 70 odsto manje
nego prošle godine. Takođe, su-osnivači kompanije Riserč in Moušn, Džim
Balsili više nisu među prvih deset po bogatstvu, jer je njihova imovina za
41 odsto manja nego u prošlogodišnjoj proceni, zbog pada cena akcija
Blekberija. |
| |
| |
|
| |
|
|
