|
|
Broj 1184, 15. januar 2009.
| U Srbiji 46% zaposlenih strahuje od gubitka
posla |
| |
U Srbiji 46 odsto zaposlenih misli da postoji mogućnost da u ovoj godini
izgubi posao, a isto toliko procenata misli da ima sigurno radno mesto,
pokazala je studija agencije za istra-živanje javnog mnjenja, medija i
tržišta Medijum galup (Medium Gallup).
Srbija je peta na listi po broju ispitanika koji misle da bi mogli da izgube
posao u 2009. godini, a ispred nje su Češka, sa 58 odsto, Peru sa 55
procenata, Kamerun sa 49 i Kosovo pod upravom UN sa 47 odsto, precizira se u
delu globalne studije Medijum galupa koja se odnosi na sigurnost posla, a
koja je spro-vedena u 46 zemalja.
 U
Makedoniji 42 odsto ispitanih smatra da bi moglo da izgubi sadašnji posao, u
Bosni i Hercegovini 38 odsto, Hrvatskoj 35 odsto, Bugarskoj 33 od-sto,
Rumuniji 22 procenta. Građani Hrvatske su, od svih stanovnika u regionu,
iskazali najveće poverenje u zadržavanje svog sadašnjeg posla (60 odsto).
Srbija je rangirana i na se-dmo mesto liste zemlja u svetu čiji stanovnici
se svrstavaju među najveće pesimiste, jer 53 odsto očekuje da će ova godina
biti lošija od prethodne. Na vrhu liste su Island i Singapur sa po 67 odsto
anketiranih koji smatraju da će 2009. biti lošija od 2008. godine.
U slučaju gubitka posla svega 26 odsto građana Srbije smatra da bi brzo
našlo novo zaposlenje, dok više od polovine (55 odsto) veruje da bi potraga
trajala duže.
Galupova globalna studija "Glas naroda" (Voice of the people), koja je
sprovredena krajem 2008, pokazala je da više od četvrtine zaposlenih u svetu
(27 odsto) smatra da postoji mo-gućnost da izgube sadašnji po-sao, dok 63
procenata veruje da je njihov posao siguran.
Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi rezultati nisu mnogo drugačiji od onih iz
2007. godine, iako je u nekim zemljama porastao strah od gubitka posla, a u
Severnoj Americi pesimizam po pitanju vremena potrebnog za pronalaženje
novog posla, navodi Galup.
Dve trećine ukupnog broja ispitanika (66 procenata) je navelo da očekuje
porast stope nezaposlenosti u 2009. godini, a svaka četvrta osoba smatra da
postoji mogucnost da baš ona ostane bez posla.
U slučaju da ostanu bez posla, 31 procenat smatra da bi relativno brzo našlo
novi posao, dok više od polovine (54 odsto) strahuje da bi potraga za poslom
trajala duže.
Osim u istočnoj i centralnoj Evropi, gde su mišljenja podeljena, zaposleni u
svim svetskim regionima veruju da ne bi dugo tražili novi posao.
Najveću zabrinutost za gubitak posla izrazili su anketirani iz Latinske
Amerike, jer 40 procenata smatra da postoji mogućnost sa izgube posao. Na
Bliskom istoku isto misli 38 odsto ispitanih, u istočnoj i centralnoj Evropi
31 odsto, u Aziji i oblasti Pacifika 26 odsto.
Najmanje su zabrinuti u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi gde po 22 odsto
anketiranih smatra da postoji mogućnost da izgube sadašnji posao, odnosno
više od 70 procenata smatra da im je posao siguran.
Danska je zemlja čiji stanovnici u najvećem broju, 85 odsto, smatraju da im
je sadašnji posao siguran, slede žitelji Austrije, koji više nego prošle
godine veruju u održanje radnih mesta, potom građani Holandije, Australije,
Kanade, Novog Zelanda, Norveške, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke i
Velike Britanije. |
| |
| |
|
| |
| Mađarski Mol isporučuje gas Srbiji |
| |
Mađarska naftna kompanija Mol saopštila je da je počela Srbiji da isporučuje
pomoć od dva miliona kubnih metara gasa.
Kako se navodi u saopšte-nju, Mol je gas za kratkotrajnu pomoć Srbiji
obezbedio iz so-pstvene proizvodnje zavhaljujući manjoj potrošnji u
Mađa-rskoj.
Izvršni potpredsednik Mola zadužen za pitanja gasa i energije Lajoš Alać
kazao je da Mol već duže vreme ističe da je potrebno da zemlje u regionu
razviju zajedničku strategiju, zajedničku mrežu gasovoda (NETS), kao i
kapacitete za skladištenje gasa.
"Na taj način, međusobna podrška, kao i pojačane mogućnosti zaštite ne bi
bile samo ad hoc aktivnost, već i institucionalno rešenje", nalgasio je
Lajoš Alać.
Ranije je u kabinetu predsednika Srbije rečeno da su se predsednik Boris
Tadić i mađarski premijer Đurčanj dogovorili da Mađarska isporuči Srbiji
određenu količinu gasa iz sopstvenih rezervi.
Srbija u zimskom periodu dnevno potrebno oko 10 miliona kubnih metara gasa.
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da će Srbija gasom
iz Mađa-rske uspeti da reši problem grejanja najugroženijih gradova u
Vojvodini.
Bajatović je kazao da gas iz Mađarske, uz oko milion kubika iz domaćih
izvora, može da zadovolji 50 odsto dnevnih po-treba potrošača.
On je precizirao da dnevne potrebe potrošača u Srbiji, bez industrije,
iznose šest miliona kubnih metara gasa.
Bajatović je dodao da količine gasa iz Mađarske nisu namenjene Beogradu, jer
su Beogradske elektrane prešle na mazut. |
| |
| |
|
| |
| Srbija spada u slobodne zemlje sveta |
| |
Srbija spada u slobodne zemlje sveta, ocenjuje se u godišnjem izveštaju
američke nevladine organizacije Fridom haus pod naslovom "Sloboda u svetu".
Na skali od jedan do sedam, na kojoj je jedinica najbolja ocena, Srbija je
dobila trojku za politička i dvojku za ljudska prava, kao i prošle godine,
prenosi Glas Amerike.
U izveštaju se ocenjuje da je i pored problema u vezi sa određivanjem
statusa Kosova, Srbija ostvarila napredak u borbi protiv korupcije i
poboljšala saradnju s Haškim tribunalom.
 Crna
Gora je označena kao "delimično slobodna", jer je dobila trojke u obe
kategorije, dok je sa ocenom šest za politička prava i peticom za građanske
slobode Kosovo svrstano u "neslobodne zemlje".
Kosovo se, između ostalog, kritikuje zbog nepoštovanja ljudskih prava
pripadnika manjina, loše bezbednosne situacije i korupcije.
U svetu je bilo 89 "slobodnih" zemalja i 42 "neslobodne" zemlje, navodi
Fridom haus i ukazuje da je treću godinu za redom u svetu tokom 2008. godine
zabeleženo nazadovanje u pogledu političkih prava i građanskih sloboda, a
posebno u subsaharskoj Africi i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.
Kao zemlje sa najgorom situacijom označene su Severna Koreja, Turkmenistan i
Uzbekistan, dok su najviše ocene dobile zemlje Zapadne Evrope i Severne
Amerike.
Finska je na čelu liste od 193 zemlje, a Severna Koreja na začelju. Kina je
pri kraju liste zato što je umesto unapređenja ljudskih prava i demokratije
pred Olimpijske igre pokazala svetu "totalitarni spektakl samopouzdanja",
zaključuje Fridom haus.
U izveštaju se ukazuje da je stanje prava i sloboda posebno pogoršano u
Gruziji i Rusiji, što se delimično objašnjava njihovim ratom oko otcepljenog
regiona Južne Osetije.
Stanje u Grčkoj je takođe po-goršano zbog političkih incidenata, dok je u
Iraku i Maleziji poboljšan pluralizam.
Izbori u Rusiji nisu bili "ni slobodni ni pošteni", a ta zemlja je vršila
uticaj na susede, dok su Grčku u decembru potresali protesti a vlada nije
bila sposobna da ih kontroliše.
Irak se nakon više godina popeo na lestvici zahvaljujući poboljšanju
bezbednosne situacije, a Malezija je dobila bolje ocene zbog učešća
opozicije u izborima.
Takođe se izražava uverenje da bi izbor Baraka Obame za predsednika SAD
mogao da dovede do reforme, kako se ističe, "problematične" politike u
domenu borbe protiv terorizma.
"Globalna finansijska kriza će se vremenom pogoršati", ukazuje je Kristofer
Voker iz Fridom hausa i zato ocenjuje da će 2009. biti godina izazova. |
| |
| |
|
| |
| Policija o kriminalnim grupama u regionu |
| |
Direktori policija Srbije i Hrvatske Milorad Veljović i Vladimir Faber
razmenili su u Beogradu informacije o aktivnostima kriminalnih grupa u
Srbiji, Hrvatskoj i regionu.
Faber je na konferenciji za novinare nakon sastanka rekao da je glavna tema
razgovora bilo ubistvo Ivane Hodak i vlasnika lista Nacional Ive Pukanića u
Zagrebu, kao i da je hrvatska strana srpskoj policiji dostavila operativna
saznanja iz dosada-šnje istrage tih zločina.
On je kazao da će srpska strana analizirati informacije koje je dostavila
hrvatska policija i da će kontakti dve policije biti nastavljeni radi
rešenja ta dva slučaja.
Direktor beogradske policije Milorad Veljović rekao da je u proteklih
nekoliko meseci saradnja srpske i hrvatske policije odlična što je, kako je
naveo, i uslov za uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala. |
| |
| |
|
| |
| U Srbiji gas koristi 242.000 domaćinstava |
| |
U Srbiji je na gas priključeno 242.000 domaćinstava, koje tim energentom
snabdeva 37 distributera, rečeno je danas agenciji Beta u Agenciji za
energetiku Srbije (AERS).
Kako su kazali u AERS-u, 30 distributera ima licence za rad, dok ostalih
sedam radi bez tog dokumenta.
Najveći distributer gasa u Srbiji je "Srbijagas", koji snabdeva oko 66.600
domaćinstava. Ukupan broj potrošača, koji uključuje i firme, a koji su
priključeni na distributivnu gasnu mrežu tog javnog preduzeća jeste 74.643,
od čega je u Novom Sadu njih 37.060, a u Beogradu 37.583.
Prema podacima AERS-a, među većim distributerima su preduzeća "Novi Sad
gas", koji gasom snabdeva oko 50.000 domaćinstava, "Grejanje" iz Zrenjanina,
koje snabdeva oko 20.000 domaćinstava, "Gas feromont" iz Stare Pazove, koje
snabdeva oko 15.000 domaćinstava i "2. oktobar" iz Vršca, koji snabdeva oko
12.000 domaćinstava.
U Beogradu, kako su naglasili u AERS-u, najveći distributer gasa je
preduzeće "Stankom gas", koji snabdeva oko 8.500 domaćinstava.
Licence za rad, prema podacima sa sajta AERS-a (www.aers.org.yu) imaju i
preduzeća: "Somborgas" iz Sombora, "7. oktobar" iz Novih Kneževaca, "Jugorosgas"
iz Beograda, "Vrbas gas" iz Vrbasa, "Suboticagas" iz Subotice, "Rodgas" iz
Bačke Tople, "Čoka" iz Čoke, "Bos petrol" iz Trstenika, kao i "Graditelj" iz
Srbobrana.
Distribucijom gasa bave se i preduzeća "Standard" iz Ade, "Polet" iz
Plandišta, "Gas" iz Bečeja, "Ekos" iz Žitišta, "Interklima" iz Vrnjačke
Banje, "Srem Gas" iz Sremske Mitrovice, "Elgas" iz Sente, "Gas" iz Temerina,
"Komunalac" iz Novog Bečeja, "Resavagas" iz Svilajnca, "Kovin gas" iz Kovina,
"LP gas" iz Beograda, "Rumagas" iz Rume i "Ingas" iz Inđije. |
| |
| |
|
| |
| Sve manje zahteva za azil građana iz Srbije |
| |
U Nemačkoj je u prošloj godini 22.085 ljudi podnelo zahtev za politički azil,
saopštilo je Savezno ministarstvo za unutrašnje poslove u Berlinu. Kosovo i
Srbija nalaze se na četvrtom, odnosno osmom mestu liste zemalja iz kojih je
najviše azilanata došlo 2008. u Nemačku. Među građanima Srbije i Kosova koji
su tražili azil u Nemačkoj je procenat pozitivno rešenih zahteva za azil
ravan nuli.
Kako je navedeno u saopštenju ministarstva, u ova dva slučaja poređenje sa
2007. je teško moguće, jer se statistika za ove dve zemlje odvojeno vodi od
maja 2008.
Zajednički gledano, broj azilanata iz Srbije i sa Kosova je u odnosu na
2007. opao za 23 odsto - sa 1.996 na 1.536.
No, iz podataka za decembar 2008. proističe da je Kosovo na šestom mestu
liste zemalja iz kojih je došlo najviše azilanata, dok se Srbija na prvih
deset mesta ne pojavljuje.
Prema objavljenoj statistici, sa Kosova je 2008. u Nemačku došlo 879 ljudi
koji su zatražili azil, a iz Srbije (do maja sa Kosovom) 729. Najviše
azilanata je prošle godine u Nemačku stiglo iz Iraka - 6.836, što je za 58
odsto više nego pretprošle godine. Potom slede građani Turske (1.408) i
Vijetnama (1.042).
Posle Kosova slede još Iran, Rusija i Sirija, a posle Srbije Avganistan i
Nigerija.
Samo 1,1 odsto ljudi koji su podneli zahteve je prošle godine i dobilo
politički azil, 24 odsto ljudi je dobilo zaštitu od proterivanja.
Prvi put od 2001. godine broj azilanata je povećan, i to za 15,2 odsto,
prevashodno zato što se povećao broj zahteva za azil pridošlica iz Iraka. |
| |
| |
|
| |
| Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih |
| |
Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji odlučilo je da
to udruženje ubuduće vodi Milosav Stojković, pošto je dosadašnjem
predsedniku Simi Spasiću određen pritvor zbog sumnje da je silovao suprugu.
Upravni odbor Udrženja tu je odluku doneo na vanrednoj sednici na kojoj je
odlučeno da "novonastala situacija" i "slučaj Spasić" ne smeju i neće
uticati na rad i aktivnosti udruženja, rekla je agenciji Beta sekretar
Udruženja Nataša Šćepanović.
Milosav Stojković do sada je bio Spasićev zamenik.
Bivša Spasićeva supruga Sandra izjavila je za medije da ju je bivši muž
silovao i zlostavljao i da je, nakon što ga je prijavila policiji, uhapšen.
Nadležni sudija u Nišu je, ne navodeći Spasićevo ime, saopštio da je odredio
pritvor S.S. (47) iz Obilića zbog sumnje da je u noći između 3. i 4. januara
silovao bivšu suprugu. |
| |
| |
|
| |
| Poštovanje ljudskih prava |
| |
Međunarodna nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts
vojts izdala je godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu 2008.
godine, u kojem je posebno poglavlje o Srbiji i Kosovu.
HRNj navodi da je proglašavanje nezavisnosti Kosova čiji međunarodni status
i dalje nije jasan iako su ga mnoge zemlje priznale kao nezavisno, "izazvalo
bes u javnosti" u Srbiji.
"Tada su Albanci bili mete zaštrašivanja i šikaniranja, mnogima su razbijeni
izlozi njihovih radnji i kuća. Bilo je i podmetanje požara, ispisivanja
grafita mržnje...", piše u izveštaju.
"Formiranje u junu nove koalicione vlade izazvalo je dramatične prekrete u
pogledu ratnih zločina, tako što je uhapšen Radovan Karadžić i prebačen u
Haški tribunal. Me-đutim, vlada nije uspela da uha-psi Ratka Mladića",
navodi se u u izveštaju o Srbiji i Kosovu.
HRNj navodi da je romska zajednica u Srbiji i dalje "osetljiva", kao i da su
borci za ljudska prava i novinari bili pod "obnovljenim pritiskom", navodeći
da tužilac specijalnog suda za ratne zločine Vladimir Vukčević i dalje
dobija pretnje smrću posle hapšenja Karadžića. |
| |
| |
|
| |
| Srpski dirigent na čelu Brnjenske
filharmonije |
| |
Bečki đak, srpski dirigent Aleksandar Marković naredne tri godine vodiće kao
šef dirigent češku Brnjensku filharmoniju.
Taj češki orkestar, koji spada u srednjeevropski vrh, tražio je dugo ko bi
bio dostojan naslednik poznatog češkog dirigenta Petra Altrihtera.
Potraga je bila bezuspešna sve dok tridesettrogodišnji srpski dirigent nije
došao na jedno gostovanje zajedno sa austrijskim pijanistom Rudolfom
Buhbinderom.
Marković je i orkestar i publiku naprečac toliko očarao da je uprava
Brnjenske filharmonije rešila da mu ponudi ugovor na tri godine koji je ove
sedmice u Brnu i potpisao.
"Marković zrači smirenošću, urođenim autoritetom, muzikalnošću i šarmom i
brzo je osvojio orkestar", rekao je za sajt češkog nedeljnika Tiden direktor
filharmonije u tom drugom po veličini češkom gradu David Mareček.
Srpski dirigent koji Brnjensku filharmoniju preuzima od naredne sezone,
najavio je kontinuitet repertoara bez radikalnih promena i želju da se
orijentiše na češke i srednjeevropske kompozitore.
Marković je poslednje tri godine bio šef dirigent Tirolskog zemaljskog
pozorišta u Insbruku, a u Češkoj je osim u Brnu već gostovao u Janačekovkoj
filharmoniji u Ostravi. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
