|
|
Broj 1185, 23. januar 2009.
| Obamina inauguracija druga najgledanija
inauguracija |
| |
Skoro 37,8 miliona Amerikanaca gledalo je celodnevno televizijsko pokrivanje
inauguracije predsednika Baraka Obame - međutim, manje nego što se očekivalo,
navodi agencija Nilsen midija risrč .
Prema juče objavljenim podacima, svečanost polaganje zakletve, parada i
ostali događaji u utorak bili su druga najgledanija inauguracija američkog
predsednika, iza inauguracije Ronalada Regana 1981. godine koja je privukla
41,8 miliona gledalaca.
 Broj
od 37,79 miliona koji su pratili inauguraciju 44. predsednika uključuje i
one koji su snimili događaje pa potom gledali, ali ne i one koji su
svečanosti u Vašingtonu pratili preko interneta.
Broj gledalaca je manji od očekivanog s obzirom na entuzijazam i medijsko
pokrivanje izbora prvog crnog predsedika SAD.
Nilsen je saopštio da je jedna trećina američkih domaćinstava u velikim
gradovima gledalo inauguraciju kod kuće od 10 do 17 časova. Hiljade njih su
pratili inauguraciju u barovima, na poslu ili ogromnim televizijskim
ekranima postavljenim na njujorškom Tajms skveru i drugim gradovima.
Agencija Global lengvidž monitors iz Teksasa saopštila je da je o Obaminoj
inauguraciji nakon 24 časa objavljeno do sad nezabeleženih 35.000 izveštaja
u svetskim dnevnicima, televizijama i radijima, što je 35 puta više nego
prethodno polaganje zakletve.
O inauguraciji Džordža Buša 2005. godine objavljeno je 1.000 priča širom
sveta, naveo je predsednik te agencije Pol Pejek, ocenjujući da je "Obama za
sada najveća priča ovog veka".
On je naveo da je iz Obamine kampanje i sa izbora objavljeno 717.000 citata
u štampanim i elektronskim medijima širom sveta u 2008. godini, kao i 254
miliona spomijnanja na internetu.
To prevazilazi medijsko interesovanje za uragan Katarinu 2005, globalnu
svetsku krizu 2008, rat u Iraku 2003. i napad na Njujork i Vašington 11.
septembra 2001, rekao je Pejek. |
| |
| |
|
| |
| Obama naložio da se zatvori Gvantanamo |
| |
Američki predsednik Barak Obama juče je naložio da se u roku od godinu dana
zatvori vojni zatvor u zalivu Gvantanamo, na Kubi, i da se prekine sa
nasilnim tehnikama saslušanja osumnjičenih za terorizam.
 Obama
je potpisao uredbu o zatvaranju Gvantanama na ceremoniji u Beloj kući i time
ispunio predizborno obećanje da će zatvoriti taj vojni zatvor koji je pod
prethodnom administracijom predsednika Džordža Buša postao simbol
zlostavljana i pritvaranja bez optužnice.
Novi američki predsednik je rekao da "SAD nameravaju da nastave borbu protiv
nasilja i terorizma" i dodao da će to činiti vrlo efikasno i u skladu sa
svojim vrednostima i idealima.
Zvaničnici u Obaminoj administraciji su, međutim, rekli da je odluka o
zatvaranju Gvantanama tek prvi korak u dugom i komplikovnom procesu
odlučivanja o sudbini 250 zatvorenika, od kojih su mnogi držani u zatvoru
bez suđenja.
SAD žele da izvedu pred sud oko 80 pritvorenika na osnovu optužbi o
terorizmu. Za 50 zatvorenika je utvrđeno da treba da budu oslobođeni, ali da
ne mogu biti vraćeni u svoje domovine zbog mogućnosti da tamo budu mučeni i
krivično gonjeni.
U američkoj pomorskoj bazi u zalivu Gvananamo, na Kubi, zatvor za
osumnjičene za terorizam otvoren je nakon terorističkih napada u SAD 11.
septembra 2001. godine i odluke Bušove administracije da pokrene rat protiv
terorizma. |
| |
| |
|
| |
| S optimizmom na dolazak Obame |
| |
Najnovije ispitivanje javnog mnjenja potvrđuje da ljudi širom sveta sa
optimizmom gledaju na dolazak Baraka Obame u Belu kuću.
Istraživanje koje je uključilo 17.000 ispitanika u 17 zemalja pokazuje da
većina ljudi očekuje od Obame da kao prioritet postavi rešavanje globalne
ekonomske krize.
Očekivanja od novog američkog predsednika su velika čak i u Africi. U Kogelu,
rodnom selu njegovog oca u Keniji, stanovnici žele da im Obama pomogne u
izgradnji novih škola i borbi protiv korupcije.
 Ne
dešava se često da neki američki predsednik polaže zakletvu okružen tolikim
optimizmom. Ispitivanje urađeno na zahtev Svetske službe BBC-ja, pokazuje da
67 odsto ispitanika veruje da će zahvaljujući Obami SAD popraviti odnose sa
ostatkom sveta.
Čak i u zemljama gde prema prethodnom, letošnjem ispitivanju, nije vladao
preterani optimizam - poput Rusije, Turske, Egipta i Kine - sada veliki broj
ljudi polaže velike nade u predsednika Obamu.
Najoptimističniji su Evropljani - u Italiji i Nemačkoj, na primer, čak 80
odsto ljudi očekuje popravljanje odnosa sa Vašingtonom.
Stiven Kal sa Univerziteta u Merilendu, koji je sproveo istraživanje, kaže
da ne iznenađuje to što je širom sveta rešavanje globalne finansijske krize
određeno kao glavni prioritet.
U proseku, 72 odsto ispitanih smatra da upravo ekonomija treba da bude
prioritet nove američke administracije.
Pored ekonomije, novog predsednika čeka i niz drugih zadataka. Ispitanici
veruju da i klimatskim promenama, Iraku i Bliskom istoku takođe treba hitno
posvetiti pažnju.
Stiven Kal primećuje da je velika popularnost Baraka Obame delom i rezultat
činjenice da on dolazi na vlast posle osam godina predsednikovanja izuzetno
nepopularnog Džordža Buša.
"Treba imati na umu da krećemo sa vrlo niske tačke, zato što je predsednik
Buš bio vrlo nepopularan širom sveta. Kada ljudi kažu da polažu velike nade
u Obamu, to zapravo u ovom trenutku ne govori mnogo. Ipak, jačina te nade, i
činjenica da se ona poslednjih meseci znatno povećala, pokazuju da ljudi,
što više upoznaju Baraka Obamu, više im se dopada", kaže Kal.
Ipak, organizatori istraživanja dodaju i da nema nikakve sumnje da će
ispunjavanje velikih očekivanja širom planete biti težak posao, s obzirom na
složenost problema sa kojima će se suočiti novi američki predsednik. |
| |
| |
|
| |
| Obama izazvao gužvu u internet saobraćaju |
| |
Barak Obama, prvi američki "sajber-predsednik" koji je internet učinio jednim
od svojih glavnih preizbornih oruđa, izazvao je poremećaj u internet
saobraćaju tokom svečanog preuzimanja dužnosti u Beloj kući.
 Milioni
ljudi širom sveta slali su komentare i postavljali sajtove na blogove
gledajući uživo putem interneta inauguraciju Baraka Obame. U tim porukama
korisnici interneta izražavali su velike nade da je nastupilo novo doba za
američku politiku.
Kompanija "Akamai tehnolodži" koja se brine da kompjuterski sistemi ne padnu
kada je internet saobraćaj preopterećen, naveli su da je tokom gužve protok
informacija dostigao rekordan nivo - više od dva terabajta u sekundi.
Ista kompanija tvrdi da je u trenutku dok se Obama prvi put kao predsednik
obraćao Amerikancima, poslato sedam miliona video snimaka, uglavnom snimanih
uživo.
Američki informativni kanal Si-En-En udružio se za tu priliku sa internet
društvenom mrežom Fejsbuk kako bi omogućio korisnicima interneta da iznesu
svoje utiske gledajući istovremeno uživo na tom kanalu inauguraciju Baraka
Obame. |
| |
| |
|
| |
| Klintonova zvanično preuzela funkciju državne
sekretarke |
| |
Bivša senatorka Njujorka Hilari Klinton zvanično je juče preuzela funkciju
državne sekretarke SAD.
 Oko
1.000 zaposlenih u Stejt departmentu guralo se na ulazu te institucije da bi
pozdravilo Klintonovu, koja je otpočela prvi radni dan na novoj funkciji.
"Učiniću sve što budem mogla u radu sa vama da jasno pokažem da su čvrsta
diplomatija i efektivan razvoj najbolja dugoročna sredstva za obezbeđivanje
američke budućnosti", rekla je Klintonova. Ona je dodala da veruje "svim
srcem" da otpočinje nova američka era.
Klintonova je zaposlenima poručila da su pred tim sekretarijatom izazovna
vremena. "Neće biti lako. Ne želim da iko ode sa ovog izuzetno lepog dočeka
s mišlju 'O bože, ovo će biti divno'. Ovo će biti teško", rekla je ona.
Klintonovu je u njenoj kancelariji dočekalo pismo dobrodošlice njene
prethodnice Kondolize Rajs, koja je tokom mandata u administraciji Džordža
Buša bila na meti kritike da nije radila dovoljno na povećanju fondova za
diplomate.
Funkciju američke državne sekretarke Klintonovoj je juče odobrio Senat,
uprkos zabrinutosti Republikanaca zbog problematičnih aktivnosti vezanih za
strane fondove njenog muža, bivšeg predsednika SAD, Bila Klintona. |
| |
| |
|
| |
| Više od 200.000 ljudi poginulo u prirodnim
katastrofama |
| |
Više od 230.000 osoba stradalo je u prirodnim katastrofama tokom prošle godine,
a velika većina je poginula u naletu ciklona "Nargis" u Mjanmaru i
zemljotresu u kineskoj provinciji Sečuan, saopštile su UN.
Prema podacima koji su objavljeni u sedištu UN u Ženevi, ukupno 235.816
osoba poginulo je u prirodnim katastrofama tokom prošle godine.
Reč je o najvećem broju žrtava prirodnih katastrofa od naleta cunamija na
obale jugoistočne Azije 2004. godine, pokazuju podaci koje je prikupio
Centar za istraživanja o epidemiologiji i katastrofama iz Luvena, u Belgiji.
U ciklonu "Nargis", koji je pogodio Majnmar u maju, poginulo je 138.366
osoba, dok je istog meseca u zemljotresu u Sečuanu poginulo 87.476 osoba.
U preostalih 319 prirodnih katastrofa koje su se desile prošle godine,
poginulo je ukupno nešto manje od 10.000 osoba. Najviše žrtava su odnele
poplave u Indiji u julu i avgustu (1.963 osoba) i talas zime u Avganistanu u
januaru (1.317 osoba).
Tokom prošle godine zabeleženo je 284 oluja i poplava, naspram 255 u 2007.
godini, a činjenica da je to najčešći vid prirodnih nepogoda ukazuje na sve
veći uticaj klimatskih promena.
U 2008. zabeležena su 24 talasa ekstremno visokih ili niskih temperatura,
dok ih je u 2007. bilo osam. Prirodnim nepogodama je prošle godine pogođeno
211 miliona osoba.
Materijalna šteta je dostigla 181 milijardi dolara, od čega je šteta od
zemljotresa u Kini procenjena na 85 milijardi dolara. |
| |
| |
|
| |
| Prve osude zbog mleka kontaminiranog
melaminom |
| |
Skandal sa kontaminiranim mlekom dobio je epilog u kineskom sudu koji je
dvojicu muškaraca osudio na smrt a jednu ženu na doživotnu robiju. Do kraja
života u zatvoru će biti Tian Venhua, stara 66 godina, bivša direktorka
mlekare Sanlu grupa.
Ona je na suđenju krajem decembra proglašena krivom zbog proizvodnje i
prodaje nestandardnih proizvoda, odnosno hrane za bebe, nakon što je zbog
kontaminiranog mleka umrlo najmanje šest beba a razbolelo se gotovo 300.000.
Na smrt su osuđeni Džang Juđun, 40, koji je vodio fabriku iz koje potiče
melamin, i Geng Đinping, koji je proizvodio i prodavao otrovnu hranu.
Mlekara Sanlu, uz još 21 mlekaru umešanu u sklandal, predložila je plan
kompenzacija u vrednosti od 1,1 milijarde juana (160 miliona dolara). Više
od 200 porodica obratilo se sudu tražeći veće kompenzacije i plaćanje
troškova dugoročnog lečenja njihovih beba. Tian je inače na sudu priznala da
je znala za probleme sa proizvodima njene kompanije mesecima pre nego što je
izvestila nadležne. Skandal je izbio u septembru.
Istraga je pokazala da su posrednici koji su prodavali mleko mlekarama
razvodnjavali mleko, a zatim ga mešali sa melaminom kako bi prošlo testove
na sadržaj proteina. Melamin, koji se koristi u proizvodnji plastike i
đubriva, izaziva oboljenja bubrega.
Otkrivanje melamina u nekim kineskim izvoznim proizvodima, poput čokolade i
jogurta, izazvalo je povlačenja sa rafova prodavnica širom sveta. |
| |
| |
|
| |
| Palestinci rade na popravci oštećenih
krijumčarskih tunela |
| |
Stotine Palestinaca došlo je na granicu pojasa Gaze sa Egiptom kako bi
pokušali da obnove krijumčarske tunele oštećene tokom 22-dnevnog izraelskog
bombardovanja i ponovo uspostavili trgovinske veze sa teritorijom kojom
upravlja Hamas.
Stanovnici duž granice, na kojoj neki Palestinci poseduju tunele i
upravljuju njima kao firmama, rekli su da su isporuke goriva i kerozina već
krenule kroz nekoliko desetina tunela koji još uvek funkcionišu.
Jedan od vlasnika tunela naveo je da su on i njegovi partneri platili 40.000
dolara da izgrade sopstveni kanal za snabdevanje. "Uskoro će biti operativan.
Kroz njega neće ići droga ili oružje. Planiram da ga koristim za isporuku
onoga što je ljudima najpotrebnije - hrane i goriva, što je i veoma
profitabilno", rekao je on.
 Hamas
i druge ektremističke grupe koriste svoje tunele za krijumčarenje oružja,
ali novinari nemaju pristup njima, i zbog toga je bilo nemoguće utvrditi da
li ti tuneli i dalje funkcionišu.
Izrael je zapretio novim vojnim akcijama da bi sprečio Hamas da obnovi svoj
raketni arsenal, koji je koristio za napade na gradove južnog Izraela.
Izraelske trupe juče su se povukle iz pojasa Gaze, tri dana pošto su i
jevrejska država i Hamas odvojeno proglasili primirje.
"Ako budu potrebne dodatne vojne operacije da bi se obustavilo krijumčarenje,
one će biti preduzete... Izrael zadržava pravo da reaguje protiv
krijumčarenja, i tačka", rekla je za Izraelski radio, ministarka spoljnih
poslova, Cipi Livni.
Jedan neimenovani egipatski bezbednosni zvaničnik rekao je za Rojters da
bezbednosne službe pretražuju egipatsku stranu granice u potrazi za tunelima,
uključujući kuće, zgrade i farme duž nje. On nije želeo da kaže da li su
neki tuneli otkriveni.
Zbog izraelske blokade Gaze počeli su sa radom ti tuneli, kroz koje su se u
obalsku enklavu dopremale osnovne životne namirnice i gorivo neophodno za
život stanovništva.
Šef izraelskog generalštaba rekao je prošle nedelje da su vazduhoplovne
snage te zemlje bombardovale "sve poznate tunele" tokom ofanzive na Gazu.
Ministri EU naglasili su ranije da je otvaranje graničnih prelaza ključni
preduslov za obustavljanje krijumčarenja dobara, uključujući i oružja kroz
tunele u pojas Gaze.
"Neka otvore prelaze i mi ćemo obustaviti svoj rad", rekao je jedan od
vlasnika tunela. |
| |
| |
|
| |
| Rođena prva beba bez gena odgovornog za rak
dojke |
| |
Jedna Britanka je rodila prvu bebu kojoj je uklonjen gen, koji daje
predispoziciju za dobijanje raka dojke, saopštila je ove nedelje londonska
bolnica.
Majka i beba, devojčica "se dobro osećaju i veoma smo zadovoljni", rekao je
načelnik odeljenja za oplodnju Pol Serhal .
U junu prošle godine, buduća majka, 27-godišnja Britanka je rekla da se
odlučila na tu genetsku selekciju jer su njena baka, majka i sestra imale
rak dojke.
Beba je nastala od odabranog embriona kojem je izvađen gen BRCA 1, koji za
50 do 80 odsto povećava opasnost od dobijanja raka dojke. Roditelji nisu
znali za pol deteta, ali i dečaci mogu da budu nosioci i prenosioci tog gena
na svoje potomke.
Procedura ukljanjanja gena se sprovodi kada je fetus star oko tri dana. Uzme
se uzorak ćelije embriona i analizira da li je nosilac neke genske anomalije.
Ukoliko jeste, onda se zameni drugom ćelijom bez anomalija.
U Francuskoj je dozvoljeno da se utvrdi da li postoje genske anomalije kako
bi se otkrile potencijalno neizlečive bolesti. Procedura je dozvoljena samo
u slučajevima nekih bolesti. |
| |
| |
|
| |
| Tojota prestigla Dženeral motors po prodaji
automobila |
| |
Japanski proizvođač automobila Tojota prodao je 2008. godine najviše
automobila u svetu, prestigavši tako na prvom mestu američki Dženeral motors
koji je vodeću poziciju držao 77 godina.
Tojota je 2008. godine prodala ukupno 8.972.000 vozila što je za 616.000
vozila više od Dženeral motorsa koji je prodao ukupno 8.355.947 vozila.
Iako je Tojota izbila na prvo mesto po prodaji u svetu.
Automobilska industrija u celini je zabeležila značajn pad prodaje u 2008.
godini, prvi put posle 10 godina, što je posledica svetske ekonomske krize.
Izvršni direktor Dženeral motorsa Majk Diđovani kaže da to što je njegova
kopnanija pala na drugo mesto ne mora ništa da znači, jer su sada sve
kompanije više usmerene na sam profit nego na broj prodatih vozila.
Ukupna prodaja Tojotinih vozila, iako je najveća u svetu, opala je za četiri
odsto u 2008. godini, prvi put za poslednjih deset godina. Zbog toga je
japanski proizvođač morao da smanji predviđanja prodaje za naredni period. |
| |
| |
|
| |
| Rekordan broj napada gusara u 2008. |
| |
Napadi gusara, posebno u vodama Somalije, bili su tokom 2008. godine
učestaliji više nego ikada do sada, saopštio je Međunarodni pomorski biro u
Kuala Lumpuru.
"Brojke iz 2008. prevazilaze sve zabeležene cifre od 1991. kada je naš
centar počeo da prikuplja podatke o napadima gusara", rekao je direktor tog
biroa Potengal Mukundan.
On je naveo da su prošle godine u Somaliji i Adenskom zalivu zarobljena 42
broda, a da je 815 mornara oteto. Trinaest brodova i 242 mornara i dalje su
u rukama gusara.
Tokom 2008. oteto je ukupno 49 brodova u svetu, a 46 je napadnuto. Gusari su
oteli 889 mornara, 11 ubili, a 21 se vodi kao nestao.
Prema tom izveštaju, gusari su "bolje naoružani i pripremljeni za napade".
Broj gusarskih napada u Somaliji i Adenskom zalivu povećan je za 200 odsto u
2008. godini, a u ostalim delovima sveta za 11 odsto.
Nigerija je druga zona po broju gusarskih napada kojih je bilo 40 sa pet
otetih brodova i 29 kidnapovanih marinaca.
Situacija je, međutim, poboljšana u Indoneziji gde je bilo 28 napada u
odnosu na 121 iz 2003. godine. |
| |
| |
|
| |
| Labrador ritriver 18. put najpopularniji u
SAD |
| |
Osamnaestu godinu za redom, labrador ritriver najpopularniji je rasni pas među
ljubiteljima pasa u SAD, saopštio je Američki kinološki klub.
Ta organizacija navodi da je u SAD u 2008. registrovano dvostruko više
labrador ritrivera nego jorkširskih terijera - koji su na drugom mestu na
listi, što znači da će ta rasa svoju titulu najpopularnije verovatno još
dugo zadržati.
U prvih deset rasa za koje se Amerikanci najradije odlučuju jesu i nemački
ovčar, zlatni ritriver, bigl, bokser, jazavičar, buldog, pudlica i ši cu.
Stanovnici SAD saznali su koji je najpopularniji pas u njihovoj zemlji u
trenutku kada novi američki predsednik Barak Obama (Barack) i njegova
porodica odlučuju koji će pas s njima živeti u Beloj kući.
Za sada, čini se da porodica Obama ne uzima u obzir nijednu od rasa sa liste
deset najpopularnijih. U duhu političkog kompromisa, Barak Obama kazao je da
njegova porodica razmišlja o labradoru pudlici i o portugalskom vodenom psu.
Obe rase malo se linjaju i neće ostavljati dlake na nameštaju ni naškoditi
Obaminoj desetogodišnjoj ćerki Maliji, koja boluje od alergije.
Američki kinološki klub počeo je rad 1884, kada je priznavao samo devet rasa
pasa. Danas ih u izboru ima 161. Ptičar, koji je bio najpopularniji pas u
prvom istraživanju, danas je na 111. mestu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
