|
|
Broj 1186, 30. januar 2009.
| Budžet kao paket mera za stimulisanje
privrede |
| |
Federalna vlada će, zbog povećanja potrošnje u cilju podsticanja privrede,
kako je budžetom predviđeno, ući u deficit od 64 milijarde dolara u naredne
dve godine. Fiskalna godina koja počinje 1. aprila doneće manjak u budžetu
od 34 milijarde, dok je narednih 30 milijardi predviđeno za 2010-11. godinu.
Premijer Stiven Harper stao je odbranu velikog deficita predviđenog sledećim
budžetom, naglašavajući da se radi o ulaganju države u segmente koji su
najbitniji za vraćanje poverenja i pouzdanja građana i kompanija. Harper je
istakao da je u ovom trenutku, kada je deficit praktično potreban, spreman
čak i da izađe na izbore i prihvati stav birača, ukoliko opozicija na čelu
sa liberalom Majklom Ignatiefom, ne bude spremna da podrži finansijski plan
vlade.
 Pre
zvaničnog predstavljanja budžeta, generalna guvernerka Mišel Žan iznela je
novi, sažet Krunski govor konzervativne vlade, kao plan za obnovu privrede u
šest tačaka, kojim se obećava ulaganje u ekonomski stimulativni plan zaštite
privrede od trenutnih izazova i za osiguranje dugoročnog rasta. Tu je
uključeno stimulisanje kroz javne i privatne investicije, posebno
infrastrukture, potom zaštita najosetljivijih grupa građana, nezaposlenih,
siromašnijih, starijih, starosedelaca i drugih koji su najteže pogođeni
globalnom ekonomskom recesijom, kao i najteže pogođenih privrednih grana kao
što su autoindustrija i šumarstvo.
U govoru je istaknuto da bi kriza, uprkos predviđanjima Banke Kanade, mogla
potrajati i nekoliko godina, te da je vlada pripremila jasan i fokusiran
plan, kojim se prioriteti prilagođavaju u skladu sa odgovornostima u vreme
krize. Kako je naglašeno, niko nema monopol na dobre ideje, već je važna
potreba da se pronađe najbolje rešenje koje se može primeniti za sve.
Što se tiče prioriteta iz prethodnog Krunskog govora, oni su samo pomenuti
kao 'ostala važna, ranije istaknuta pitanja'.
Federalnim budžetom predviđeno je, pre svega, sedam milijardi dolara za
infrastrukturu, i to za projekte koji će biti započeti ove i završeni do
2010. godine. Nekoliko dana ranije, ministar transporta Džon Berd je
objasnio da će od tih sredstava, četiri milijarde otići u Fond za
stimulaciju, koji će biti usmeren ka provincijskim, teritorijalnim i
opštinskim vlastima za projekte izgradnje puteva, mostova i vodovodnih i
kanalizacionih sistema, dve milijarde su za ubrzavanje popravki i izgradnje
koledža i univerziteta i jedna milijarda za takozvani zeleni infrastrukturni
fond. Ministar Berd tom prilikom izrazio je veru da će sredstva obezbediti
nadu i mogućnosti za kanadske porodice zabrinute za svoju budućnost i
finansije.
Sledeća velika stavka iz budžeta je usmeravanje više od dve milijarde dolara
za socijalne stanove, gde će polovina svote otići na renoviranje postojećih
objekata, 600 miliona za poboljšanje uslova stanovanja u rezervatima, 400
miliona za stanove za seniore i 75 miliona za stanove za osobe sa posebnim
potrebama.
Ista svota, odnosno dve milijarde dolara, predviđeno je za prekvalifikaciju,
od čega će 1,5 milijardi otići za obrazovanje otpuštenih radnika koji mogu
da dobiju sredstva iz fonda za osiguranje zaposlenih, kao i za one koji po
važećim propisima ne mogu da naplate sredstva iz fonda. Preostala četvrtina,
odnosno 500 hiljada dolara namenjeno je za preobuku radnika koji imaju duži
staž, ali su još premladi da bi se penzionisali.
Jedna milijarda dolara predviđena je za pomoć gradovima čije se stanovništvo
bavi samo jednom industrijskom granom, kao što su rudarstvo, poljoprivreda
ili šumarstvo, 500 miliona dolara pomoći odlazi za modernizaciju farmi, 150
miliona za šumarstvo i 50 miliona za proširivanje kapaciteta klanica.
Što se tiče kulture i umetnosti, tu je planirano da 100 miliona u naredne
dve godine ide za umetničke, muzičke i festivale komedije širom zemlje, dok
je 60 miliona namenjeno izgradnji i održavanju sala, muzeja i drugih
umetničkih institucija pod okriljem nacionalnog programa za kulturne
prostore.
Automobilska industrija dobija, uz ranije najavljenih 2,7 milijardi dolara,
još i pogodnije uslove za kreditiranje kupovine ili lizinga automobila.
Poreske olakšice posebno će osetiti srednja klasa, kroz inicijative za
renoviranje kuća, potom preduzetnici kod investiranja u novu opremu i
tehnologiju, razvoj istraživačkih programa i stvaranje najnovijih proizvoda
za očuvanje životne sredine.
Budžet u sebi ima i segment koji se odnosi na zakonske mere za proširivanje
federalnih ovlašćenja za kontrolu poteza kompanija za kreditne kartice, kako
prema nesavesnim korisnicima kartica, tako i pri povećavanju kamatnih stopa.
Pored izuzetno bitne ekonomske uloge, ovaj budžet ima i politički značaj,
pošto je diskutabilna podrška opozicije. Budući da su Blok Kvebekva i NDP
uskratili podršku federalnom budžetu, jedini način da budžet prođe i vlada
ostane na vlasti je podrška liberala.
Lider Liberalne stranke Majkl Ignatief je kao uslov za prihvatanje budžeta,
a samim tim i za davanje podrške manjinskoj konzervativnoj vladi, još ranije
naveo tri uslova, zaštitu najosetljivijeg sloja stanovništva, očuvanje
postojećih radnih mesta i stvaranje budućih. Neposredno pred glasanje on je
zatražio amandman na budžet, kojim se zahteva da federalna vlada podnosi
Parlamentu periodične izveštaje o sprovođenju budžetskih inicijativa i
utrošenim sredstvima. Takvi izveštaji se očekuju u martu, junu i decembru, i
svaki bi predstavljao priliku liberalima da povuku svoju podršku vladi.
Federalna vlada voljna je da prihvati amandman liberala na budžet, što znači
da bi i jedno i drugo moglo biti usvojeno iduće nedelje. |
| |
| |
|
| |
| Uzdržani optimizam i vera u pozitivan ishod |
| |
Pošto je država federalnim budžetom namenila sedam milijardi za infrastrukturu,
ontarijski premijer Dalton Mekgvinti izjavio je da bi jedino pravedno bilo
da provincija uzvrati podjednakim sredstvima, dolar na dolar. On je takođe
primetio da je budžet doneo značajne pomake na bolje za provinciju u mnogim
segmentima, ali da je trebalo više da bude urađeno u osiguranju zaposlenih.
 U
svom komentaru na predloženi federalni budžet, gradonačelnik Toronta Dejvid
Miler izražava zadovoljstvo zbog podsticajnog ulaganja u infrastrukturu, ali
i zabrinutost što federalna vlada nije omogućila da se tim fondovima brže
pristupi i što očekuje da gradovi obezbede istovetna sredstva za tu svrhu.
Postavljeni uslovi, po njegovim rečima, označiće da novac praktično neće
moći da se koristi u naredne dve godine.
Kvebečka ministarka finansija Monik Žerom-Forže smatra da je federalnim
budžetom provincija uskraćena za milijardu dolara u okviru izjednačavajućih
federalnih sredstava.
Premijer Njufaundlenda i Labradora Deni Vilijems poziva opozicione stranke
da iskažu nepoverenje premijeru Stivenu Harperu zbog federalnog budžeta,
koji je okarakterisao kao bezosećajan. Vilijems smatra da budžet dokazuje da
se Harperu ne može verovati.
Kako se približavalo vreme za saopštavanje budžeta, tako je rasla podrška i
razumevanje građana za najavljeni deficit. Najnovije istraživanje Kanadijen
Presa - Haris Desime pokazuje da skoro tri petine građana podržava planove
vlade za izlazak iz recesije i planiranu potrošnju. Do sličnih rezltata
došao je i Ipsos Rajd u svojoj anketi.
Pre samo desetak dana podršku je davalo manje od polovine ispitanih građana.
Nešto preko polovine anketiranih očekuje da će problem sa deficitom trajati
tri do pet godina, svaki peti veruje da će se završiti za dve godine, a 18
odsto strahuje da može potrajati i duže od pet godina. |
| |
| |
|
| |
| MMF strože ocenjuje situaciju u Kanadi od
domaćih zvaničnika |
| |
Međunarodni monetarni fond ističe da privredni oporavak Kanade ni izbliza neće
biti onako ružičast kako je predstavljeno federalnim budžetom i objašnjeno
od strane Banke Kanade. Ova finansijska organizacija tvrdi da će Kanada ući
u recesiju ove godine, a da će iduća godina doneti tek skoro neprimetan
oporavak, za razliku od ministra finansija Džima Flaertija i guvernera Banke
Marka Karneja, koji su predvideli mnogo značajnije osnaživanje.
 Banka
Kanade procenila je da će recesija biti duboka, ali da će biti relativno
kratkog veka, kraća od one iz devedesetih godina prošlog veka. U analizi
svetske i domaće privrede od oktobra naovamo, guverner Banke Mark Karnej je
svoju tvrdnju potkrepio, između ostalog, činjenicom da federalna vlada daje
značajan fiskalni stimulans. Predviđanje centralne Banke nagoveštava da će
privreda u prva tri kvartala ove godine beležiti pad, da bi sledeću započela
sa rastom od 2,6 odsto, a u 2011. dostigla svoj puni oporavak.
Što se tržišta rada tiče, ova, ali i sledeća godina biće veoma teške pošto
će stopa nezaposlenosti i dalje rasti. Karnej ističe da je nacionalna Banka
prepoznala buduća dešavanja na tom planu i uzela to u obzir prilikom
smanjivanja referentne kamatne stope na rekordno nisku, kao mogući element
podsticanja privrednog rasta. |
| |
| |
|
| |
| Zone bez dima svugde gde su deca |
| |
Gradski savet Toronta izglasao je da se zabrana pušenja proširi i na krug od
devet metara oko javnih igrališta, vodoskoka i bazenčića. Zabranom su
obuhvaćeni i farma u Riverdejlu i zoološki vrt Haj Park, kako bi se deca
zaštitila od eventualne izloženosti duvanskom dimu.
Ovaj propis će stupiti na snagu kada budu određene kazne za osobe koje ne
poštuju zabranu, a grad se nada da će kazna biti 305 dolara.
 Nadležnima
je jasno da će biti teško kontrolisati poštovanje ovog propisa, ali se
nadaju da će građani tu biti od neizmerne pomoći i sarađivati kao što znaju.
Brenda Paterson, direktor parkova, veruje da će pored zaposlenih u parkovima
i roditelji opominjati osobe koje se zaborave i pripale cigaretu, ali kaže
da će i sama deca to raditi kada shvate da se radi o prostoru na kome ne bi
trebalo da se puši.
Grad će izdvojiti 16 hiljada dolara za znake o zabrani pušenja na
dogovorenim lokacijama, a predviđena je i edukativna kampanja. Upravo je taj
podatak naterao većnika Pitera Milčina da se usprotivi usvajanju ovog
propisa.
Naglašavajući da ni on ne želi da vidi pušače u parkovima, Milčin zamera što
nema novca za osvežavanje parkova, ali se nalaze sredstva za postavljanje
znakova. |
| |
| |
|
| |
| Ideja o zakonu za zaštitu putnika u
aviosabraćaju |
| |
Poslanik federalnog Parlamenta Džim Melovej planira da predloži zakon koji bi
štitio putnike avionskom saobraćaju u slučaju da dođe do odlaganja ili
otkazivanja leta.
 On
naglašava da bi Kanada trebalo da sledi primer Evropske unije, u kojoj
putnici dobijaju nadoknadu čak i kada su uzrok nepovoljne vremenske prilike,
kada se jave problemi sa prtljagom ili nema mesta u avionu. Melovej tvrdi da
Er Kanada poštuje ta pravila u okviru Unije, te da bi trebalo da ih proširi
i domaći teren.
Predsednik Asocijacije za zaštitu potrošača Brus Kren kaže da oni već rade
na sličnom predlogu kojim bi se štitili interesi putnika u aviosaobraćaju.
Kren ističe da su problemi do kojih je došlo u aviosaobraćaju tokom Božićnih
i novogodišnjih praznika, posebno sa letovima Er Kanade, pokazali da su
neophodni novi propisi za osiguravanje prava putnika.
Zvaničnici Er Kanade nisu želeli da daju svoj komentar po ovom pitanju, ali
se čulo da kompanija poštuje propise regiona u kojem radi, što važi i za
Evropsku uniju. |
| |
| |
|
| |
| Barak Obama dolazi u Kanadu |
| |
Američki predsednik Barak Obama posetiće Kanadu 19. februara, potvrđeno je u
kancelariji premijera Stivena Harpera i u pres službi Bele kuće. Ostali
detalji posete za sada nisu poznati, sem istaknutog obostranog zadovoljstva
da se radi o svojevrsnoj potvrdi dobrosusedskih odnosa.
Naglašava se da će to biti prva Obamina zvanična poseta jednoj zemlji otkako
je 20. januara inaugurisan za 44. američkog predsednika. Poređenja radi,
prethodni predsednik Džordž Buš po stupanju na dužnost prvo je posetio
Meksiko.
Vreme posete poklapa se sa pauzom u radu Parlamenta, tako da se predsednik
Obama neće obratiti poslanicima, rekao je savetnik premijera Harpera Dimitri
Soudas.
Neke od tema o kojima će dvojica lidera razgovarati tokom susreta, spomenute
su prošle nedelje u njihovom prvom telefonskom razgovoru.Pored ekonomije,
koja će najverovatnije biti nezaobilazna centralna tema, oni će se baviti
sektorom automobilske industrije, zaštitom životne sredine, klimatskim
promenama i energetskom sigurnošću.
Premijer Harper je u poslednje vreme u nekoliko navrata izrazio nadu da će
se odnosi između dve zemlje unaprediti sa Obaminim ulaskom u Belu kuću. |
| |
| |
|
| |
| Dečak Nil Vadhvana pozvao Obamu u Etobiko |
| |
Dok visoki zvaničnici Kanade i SAD-a dogovaraju detalje posete predsednika
Obame, planirane za 19. februar, Nil Vadhvana, učenik sedmog razreda iz
Džunior Midl Skul iz Etobika, veruje da njegov poziv može da dovede
američkog lidera baš u tu školu.
Barak Obama toliko je inspirisao trinaestogodišnjeg Nila da mu je dečak, uz
podršku direktora i nastavnika, napisao pozivno pismo, prikupio potpise
nekoliko stotina učenika iz iste škole i sve uputio na adresu Bele kuće.
Nilov otac Lif Vadhvana veruje da ako neko može da ubedi predsednika Obamu
da dođe u Etobiko, to će biti Nil, zbog svoje kreativnosti, pronicljivosti i
upornosti. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
