|
|
Broj 1187, 06. februar 2009.
| Montreal želi da zaštiti policajce na
dužnosti |
| |
U Montrealu razmatraju ideju o uvođenju kazne za vređanje policajaca na
dužnosti.
Propis o zaštiti policajaca, o kome pregovore vode predstavnici gradskih
vlasti i policije, bio bi sastavni deo gradskog zakona o javnom redu. Veruje
se da bi do realizacije moglo doći u drugoj polovini godine.
Još nije precizirano kakve bi mogle biti kazne za nepoštovanje policajaca.
 U
policiji kažu da građani ne pokazuju dovoljno poštovanja posebno prema
policajcima koji rade na ulici, noću, u vreme zatvaranja barova, ili pak
tokom protestnih okupljanja. Tada su predstavnici zakona izloženi vređanju i
pretnjama, pa se veruje da bi gradski propis mogao da uvede dozu boljeg
ophođenja prema njima. Iv Franker, predsednik montrealskog sindikata
Policijsko bratstvo, naglašava da je tu najvažnije pitanje uzajamnog
uvažavanja, kojeg bi i građani trebalo da se pridržavaju kao što i policajci
poštuju etički kodeks u radu.
Pol Šablo, portparol policije, saglasan je da se poštovanje ne uređuje
propisima već stiče, ali podseća da ima ekstremnih slučajeva kada se
policajci maltretiraju i zlostavljaju, što ponekad može dovesti do
neželjenih posledica.
Slični propisi o poštovanju policijaca na dužnosti postoje već u nekim
kvebečkim gradovima, kao što su Kvebek Siti, Šerbruk i Troa-Rivijers. |
| |
| |
|
| |
| Sretenje sa mrmotom |
| |
Drugog dana februara svake godine, na Dan mrmota (što se po pravoslavnom
kalendaru poklapa sa Sretenjem), sa nestrpljenjem se očekuje vremenska
prognoza ukorenjena narodno verovanje. Tada, naime, mrmot, kod pravoslavaca
medved, izlazi iz svoje jazbine i ako ugleda svoju senku, vraća se na
spavanje pošto će zima trajati još šest nedelja. Ukoliko, pak, nema senke,
odnosno nije sunčan dan, životinja se lagano priprema za skori dolazak
proleća.
 Bez
obzira da li postoji poverenje u ono što će predskazati životinja, ipak
većina se potajno nada da će čuti ono što želi.
Ove godine uzbuđenje je bilo veće nego obično, a očekivanja svih identična -
da će ovoj hladnoj i snežnoj zimi brzo doći kraj. Sve oči bile su uprte u
Vajarton, gde obitava provereni prognostičar mrmot Vili.
No, na popriličnu žalost i razočaranje svih, kako prisutnih na licu mesta u
Vajartonu, tako i ostalih, Vilijeva prognoza kaže da će zima trajati još
šest nedelja.
On je, naime, oko osam ujutro izašao iz svoje jazbine i ugledao svoju senku,
što je znak da ćemo proleće morati da čekamo duže nego što smo želeli.
Ispostavilo se da su i Šubenakedi, iz Nove Skošije, i Balzek Bili iz Alberte,
kao i američki 'rođak' Panksatoni Fil, iz Pensilvanije, potvrdili Vilijevu
prognozu.
Ni meteorolozi nam ne daju razloge za opuštanje, naprotiv, oni čak tvrde da
će zima potrajati šest nedelja, ukoliko imamo sreće. |
| |
| |
|
| |
| U Vankuveru preko osam godina, ali u Vinipegu
svega tri za kuću |
| |
Međunarodno istraživanje o kupovnoj moći građana što se stambenog prostora
tiče pokazalo je da je Vankuver na četvrtom mestu liste po
najnepristupačnosti u svetu. Srednja cena kuće u tom gradu iznosi 8,4
srednja godišnja dohotka, odnosno znači da je za kupovinu kuće potrebno
skupiti 8,4 srednje godišnje plate.
 Ispred
Vankuvera jedino su Sanšajn Koust, Australija, Honolulu, Havaji, i Gold
Koust, Australija.
U Britanskoj Kolumbiji nalaze se i ostali kanadski gradovi u kojima treba
duže štedeti da bi se stiglo do krova nad glavom - Viktorija na sedmom mestu,
Kelovna na 19, a Ebotsford na 25.
Kanadska srednja brojka je 3,5 godine rada za sopstveni kroz nad glavom.
Podaci su sačinjeni na osnovu stanja na tržištu i u ekonoiji u trećem
kvartalu 2008. godine u 265 gradova u Australiji, Kanadi, Irskoj, Novom
Zelandu, Velikoj Britaniji i SAD-u.
Interesantno je da su iz SAD-a i Kanade svi gradovi u kojima je kupovina
kuće pristupačna kategorija. Za kuću na ostrvu Kejp Breton, Nova Skotija,
potrebno je najkraće raditi, makar što se Kanade tiče, svega nešto preko dve
godine.
Tamošnje tržište nekretnina u poređenju sa platama obezbedilo im je peto
mesto u ovoj studiji. Među jeftinija tržišta spadaju i ona u Monktonu, Nj.B.
i ontarijskim gradovima Tander Beju i Čatamu.
Od velikih gradova najbolje je plasiran Vinipeg, u kojem je potrebno raditi
tri godine za kuću. |
| |
| |
|
| |
| Majka u 60, rodila blizance |
| |
U Kalgariju se ovih dana porodila jedna od najstarijih majki u Kanadi, žena od
svojih šezdeset godina. Porođaj je obavljen carskim rezom, sedam nedelja pre
termina. I majka i dvojica dečaka oporavljaju se na intenzivnoj nezi. Jedan
dečak diše uz pomoć specijalnih aparata, drugi je na posebnoj nezi, ali
lekari kažu da su dobro. Naglašava se da će bebe ostati u bolnici sve dok ne
dostignu određenu težinu i počnu da dišu sopstvenim plućima.
 Randžit
Hajer godinama i decenijama bezuspešno je pokušavala da dobije dete, imala
je brojne pobačaje, operativne zahvate, razne probleme, da bi sada, nakon in
vitro tretmana sa doniranim jajnim ćelijama, obavljenog u Indiji, napokon
ostvarila svoj životni san.
Ovaj slučaj, ali i neki raniji, zapodenuo je mnoga etička pitanja o tome
dokle treba dozvoljavati pomeranje granica u medicini. Čak je dr Kolin Birč,
ginekolog koji je u Kanadi vodio i porodio Hajerovu, u dilemi da li treba
dozvoliti da se nešto uradi samo zato što je to moguće. On tvrdi da je ovde
prevelika i neprirodna razlika u godinama, primerenija između baka, deka i
unuka, nego između roditelja i dece, i da on lično ne bi mogao da zamisli
sebe kako u svojoj 65. godini čuva dvojicu petogodišnjaka koji besomučno
jure naokolo. |
| |
| |
|
| |
| Kvebečki slučaj alimentacije za vanbračnu
suprugu |
| |
U Kvebeku, jedinoj provinciji u kojoj nisu izjednačena prava supružnika u
bračnoj i vanbračnoj zajednici, još nije doneta odluka u istorijskom procesu
za koji se veruje da može doneti promenu tog spornog dela porodičnog
zakonika provincije. Bivša nevenčana supruga jednog milijardera (uzgred,
mnogo mlađa od njega) i majka troje njegove dece, posle desetogodišnjeg
života u vanbračnoj zajednici, traži izmenu zakona i alimentaciju u iznosu
od 50 miliona, plus 56 hiljada dolara mesečne supružničke pomoći.
 Ona
traži izdržavanje i deo imovine kao da je bila u zakonskom braku, kako se
ističe, da bi ona i deca mogli da nastave da živi u istom stilu na koji su
navikli dok je zajednica trajala.
Imena supružnika se ne otkrivaju pošto se radi o osetljivom segmentu
porodičnog prava u kojem je važno zaštititi privatnost dece.
Zluradi komentari upućeni na njen račun tiču se visine iznosa koji ona traži.
No, ni suprug nije baš naišao na razumevanje, naročito posle svedočenja koje
mu nije išlo u prilog.
On je, naime, izjavio da, zato što živi u Kvebeku, ima pravo da izabere da
li će se ženiti ili neće i da veruje da će mu kvebečki zakon to i omogućiti.
Pored toga, naglasio je da je od najranijih dana znao da brak neće biti
njegov izbor jer ne veruje u tu instituciju, bez obzira što njegovi
roditelji žive u braku preko 50 godina.
Pokušavajući da se brani od navoda da je uzimao drogu, on je rekao da nikada
nije preterao sa količinom koju je uzeo. U pisanoj izjavi, on je naveo da je
nevoljno uvučen u proces kojim njegova bivša supruga želi da naruši njegovu
reputaciju.
Treba pomenuti da on plaća 35 hiljada mesečno za izdržavanje dece, a platio
je i 2,4 miliona za kuću u koju se ona preseljava sa decom. Na njegov teret
padaju i plate posluge, dadilja, vozača i kuvara. Izdržavanje za suprugu,
međutim, ne želi da plati, jer su po njegovim rečima iznosi preterani.
Advokatkinja tužiteljke En-Frans Goldvoter smatra da je ironija da je suprug
u stanju da skine mesec i zvezde za svoju ženu sve dok živi sa njom, a da se
onog trenutka kada dođe do raskida sve iz korena menja i žena mora naprosto
da se izgubi. Goldvoter je razočarana što se javnost fokusira na novčane
detalje iz ovog procesa, umesto da shvati da se proces tiče boljitka za sve
žene, posebno one siromašnije u provinciji u kojoj više od trećine brakova
nije ozvaničeno. |
| |
| |
|
| |
| Besplatna linija za dobijanje porodičnog
lekara |
| |
Februar je mesec koji označava početak jedne nove inicijative ontarijske vlade
za pomoć građanima da dobiju svog lekara, najavio je ministar zdravlja
Dejvid Kaplan.
 Specijalna,
besplatna i poverljiva telefonska linija 1-800 linija trebalo bi da poveže
oko pola miliona ljudi, bez svog lekara sa lekarima iz okoline koji su
voljni da prime nove pacijente. Zaposleni u Teleheltu Ontario uzimali bi
anamnezu i prosledili je medicinskoj sestri koja bi posredovala u
pronalaženju porodičnog lekara.
Ministar Kaplan ističe da je Ontario pionir u ovakvom pokušaju rešavanja
problema svojih žitelja.
Upućeni, međutim, zameraju da se ovim ne rešava problem nedovoljnog broja
lekara koji je osnovni u provincijskom zdravstvu. Zdravstveni radnici
sumnjaju da će Ministarstvo biti u stanju da pronađe porodične lekare koji
će preuzeti otprilike pola miliona pacijenata, pošto se procenjuje da u
provinciji ima između 400 hiljada i milion građana bez stalnog lekara.
Ministar Kaplan insistira da je jasno da problem neće moći da se reši preko
noći, ali da ova inicijativa daje mogućnosti za izlaženje u susret potrebama
građana. On kaže i da će program omogućiti nadležnima da utvrde potrebe po
regionima, i da u najugroženije uvedu dodatni broj zdravstvenih stanica sa
višim medicinskim sestrama ili timovima za porodično lečenje.
Lekari će biti posebno nagrađeni ako uzmu nove pacijente.
Na primedbu odgovornih iz Ontarijke lekarske komore da već postoji internet
sistem uspostavljen sa istim ciljem, da pronađe pacijentu najbližeg lekara,
u Ministarstvu odgovaraju da je prednost što telefonski sistem ličniji i
dostupniji većem broju građana. |
| |
| |
|
| |
| Komunikacija sa kosmosom za diplomski rad |
| |
Četiri studenta sa koledža Hamber uspeli su da putem radio sistema, koji su
sami konstruisali, uspostave vezu sa Međunarodnom vasionskom stanicom, što
je svojevrstan podvig, najverovatnije prvi takve vrste u svetu.
Zvaničnici škole ponosno kažu da po njihovim saznanjima, to do sada nije
uspelo studentima ni sa jednog koledža.
Operacija Prvi kontakt ujedno je diplomski rad Đina Kantija i Pola Džea, 34,
iz Toronta, Patrika Nilina, 25, iz Velanda i Kevina Luonga, 21, iz Misisage,
pod mentorstvom profesora Marka Rektora.
Oni su pre godinu dana počeli da smišljaju način primene znanja stečenih iz
oblasti radiokomunikacije, da bi potom prionuli na konstruisanje i
realizaciju radio sistema.
Uspostavljanje veze i glas astronautkinje Sandre Megnas pokazali su da je
njihov projekat bio vredan truda. Nije potrebno opisivati sa kakvim su
oduševljenjem i diplomci i njihove kolege pozdravili trenutak u kojem se
jasno začuo glas Megnasove. Unapred dogovoreni desetominutni razgovor
iskoristili su za dobijanje odgovora na neka tehnička pitanja, kao i na neke
manje naučne pojedinosti.
Odgovor astronautkinje Megnas na pitanje kakav osećaj ima kada gleda Zemlju
iz kosmosa, bio je veoma zanimljiv. "Ja je vidim kao sistem, a ne kao grupu
pojedinaca ili pojedinačnih zemalja. Mi smo jedna ogromna grupa ljudi i mi
smo svi tu zajedno", rekla je Megnasova.
Luong, Nilin, Dže, Kanti i Rektor na jesen će za svoj poduhvat dobiti
priznanje na svečanosti u nacionalnom Telekomunikacijskom holu slavnih. |
| |
| |
|
| |
| Pronađeni mutirani geni kod ludila krava |
| |
Kanadski naučnici su saopštili da su otkrili genske mutacije na
dezoksiribonukleinskoj kiselini (DNK) životinja zaraženih ludilom krava, što
je novi korak ka bržem otkrivanju bolesti, saopšteno je u Vankuveru.
Ekipa naučnika iz Nemačke, SAD i Kanade je tokom studije namerno zarazila
ludilom krava (spongiformnom encefalopatijom) nekoliko vrsta krava, tako što
su im dali zaraženo stočno brašno.
Naučnici su potom svakog meseca uzimali uzorke krvi od ispitanih životinja
kako bi testirali protok nukleinske kiseline.
Nekoliko meseci pre prvih simptoma bolesti, naučnici su primetili genske
mutacije na DNK, koje nisu imale zdrave životinje.
"Sada utvrđujemo koji su to geni u pitanju i u kom trenutku se dogodi
mutacija", navodi se u studiji i dodaje da to otkriće otvara put ka ranom
otkrivanju bolesti.
"Otkriće je vrlo obećavajuće, jer se testovi odnose na uzorke krvi a ne
mozga, i na žive a ne mrtve životinje", dodaje se u istraživanju, navodeći
da je do sada jedini način da se utvrdi bolest uzimanje uzoraka mozga od
uginule životinje.
Goveđa spongiformna encefalopatija ili ludilo krava je retka
neurodegenerativna bolest, koja napada centralni nervni sistem i mozak
pretvara u sunđerasto tkivo. Bolest mogu dobiti i ljudi. |
| |
| |
|
| |
| Kanadski parlament usvojio budžet i plan za
krizu |
| |
Parlament Kanade usvojio je u utorak federalni budžet koji obuhvata plan za
oživljavanje ekonomije od 40 milijardi kanadskih dolara u naredne dve godine,
obezbeđujući opstanak manjinske vlade konzervativnog premijera Stivena
Harpera.
Budžet je podržalo 211 poslanika Donjeg doma kanadskog parlamenta, dok je 91
bilo protiv.
Liberalna, glavna opoziciona partija ranije je najavila da će glasati za
budžet pod uslovom da vlada redovno podnosi izveštaj efikasnosti plana za
oživljavanje ekonomije. Vlada je taj uslov prihvatila.
Plan od 40 milijardi kanadskih dolara u naredne dve godine namenjen je za
izlazak ekonomije iz recesije i pre svega predviđa poreske olakšice za
Kanađane sa manjim prihodima, kao i 12 milijardi dolara za troškove
infrastrukture. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
