|
|
Broj 1187, 06. februar 2009.
| Moguća iznenađenja u procesu proširenju EU |
| |
Proširenje Evropske unije, zbog recesije i ekonomske krize nije prioritetno za
lidere u Briselu, ali bi 2009. godina ipak mogla da donese neka iznenađenja,
piše danas londonski dnevnik Fajnenšel tajms (FT).
Navodeći da su korupcija i organizovani kriminal najveća prepreka za zemlje
zapadnog Balkana, koje bi u EU mogle da uđu između 2015. i 2020, list
ocenjuje da je među zemljamam sa slabim institucijama Srbija - "izuzetak od
pravila".
 "Do
decembra bi jedna zemlja (Hrvatska) mogla da završi pregovore o pristupanju
EU, druga (Turska) da ostvari napredak, treća (Makedonija) da se pripremi za
pregovore o pristupanju, a još pet (Albanija, BiH, Island, Crna Gora i
Srbija) da podnesu formalne aplikacije za pridruživanje", navodi FT.
List navodi da EU neće odjednom postati unija 35 država, jer "samo Hrvatska
i Island imaju šansu da se najranije 2011. pridruže, a i one se suočavaju s
preprekama".
"Budući da EU daje prednost prihvatanju novih članica u bloku nego jednu po
jednu, razumno je nagađati da Albanija, BiH, Makedonija, Crna Gora i Srbija
mogu zajedno ući negde između 2015. i 2020. godine. Što se tiče Turske. Niko
istinito ne može da kaže da zna odgovor", navodi FT.
Nesposobnost vlasti da se izbore s korupcijom i organizovanim kriminalom je
"možda glavna smetnja za ulazak", a u evropskim vladama se često može čuti
da je na Bugarsku i Rumuniji trebalo izvršiti veći pritisak pre njihovog
ulaska u Uniju 2007. godine.
"Jedan izuzetak od pravila nejakih balkanskih institucija jeste Srbija za
koju se u Briselu smatra da je relativno dobro napredovala zbog toga što je
bila stožer države Jugoslavije u 20. veku", navodi FT, ali i dodaje da su
izgledi Beograda umanjeni zbog "nesposobnosti ili nepostojanja volje da
uhapsi Ratka Mladića".
Sve dok to ne uradi, neizvesno je da li će glavni tužilac Haškog suda Serž
Bramerc potvrditi da Srbija potpuno sara-đuje s Hagom, što omogućuje
Holandiji, "nasuprot želji većine vlada EU", da koči evropske ambicije
Srbije, ocenjuje list.
List piše da je pristup EU Hrvatske otežan pograničnim sporom sa Slovenijom,
za šta je u Briselu ocenjeno da se "od bilateralnog pitanja preokrenulo u
evropski problem", dok je slovenački ministar spoljnih poslova Samuel Žbogar
povodom Hrvatske kazao da "neka poglavlja još nisu spremna za otvaranje, pre
svega pravosuđe i unutrašnji poslovi".
S druge strane, Island još nije zatražio članstvo u EU i to neće uraditi pre
izbora sledećeg aprila ili maja i potrebnog referenduma, navodi FT i piše da
većina političara u Briselu, posebno oni iz skandinavskih zemalja, Island
smatraju dobrodošlim.
U idealnoj situaciji, ulazak Islanda i Hrvatske bio bi istovremen, kako bi
se uprostila ratifikacija u postojećih 27 država članica, navodi list.
FT dodaje da su ambicije Makedonije sputane zbog spora s Grčkom oko imena,
da BiH "podeljena na muslimansko-hrvatsku i srpsku polovinu" jedva
funkcioniše kao država, dok su pristupni pregovori Turske u krizi zbog spora
s Kiprom.
Sve dodatno komplikuje odbijanje Iraca na referendumu da ratifikuju
Lisabonski ugovor koji omogućava proširenje Unije. |
| |
| |
|
| |
| Srbija ne može da menja zakon zbog CG |
| |
Srbija ne može zbog sporazuma sa Crnom Gorom da menja svoj Zakon o
državljanstvu, rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP)
Srbije, povodom izjave crnogorskog funkcionera Mi-odraga Vukovića da Srbija
mora da izmeni zakon.
 "Vlada
Crne Gore je pred Novu godinu dostavila predlog u okviru pregovora o dvojnom
državljanstvu u kojem nije odustala od zahteva da Srbija posle potpisivanja
ugovora ne prima u svoje državljanstvo građane Crne Gore koji nemaju otpust
iz crnogorskog državljasntva. to je neprihvatljivo", rečeno je u MUP-u
Srbije.
U MUP-u su istakli da Zakon o državljanstvu koji važi u Srbiji daje pravo
svim pripadnicima srpskog naroda, kao i pripadnicima drugih naroda ili
etničkih zajednica na teritoriji Srbije da dobiju državljanstvo Srbije, a da
pri tom ne moraju da se odreknu svog državljanstva, na primer američkog,
francuskog...
"Pored toga, novim predlogom Vlade Crne Gore dvojno državljanstvo se
priznaje svim građanima koji su ga stekli do 22. oktobra 2008. godine, a ne
do dana potpisivanja ugovora, kako je to u novembru bilo dogovoreno", rečeno
je u MUP-u.
MUP Srbije je o tome 30. januara dopisom obavestio MUP Crne Gore i
istovremeno predložio nastavak pregovora polovinom februara.
Funkcioner vladajuće crnogorske Demokratske partije socijalista Miodrag
Vuković izjavio je da Srbija mora da izmeni Zakon o državljanstvu, ako želi
da se prevaziđu problemi sa Crnom Gorom o dvojnom državljanstvu.
"Pomak je jedino da se menja srpski Zakon o državljastvu, to je razlog zašto
do sada nije bilo dogovora.
Ako hoćemo da rešavamo probleme, polazne osnove moramo da učinimo realnim",
kazao je Vuković. |
| |
| |
|
| |
| Dva puta više malignih oboljenja |
| |
Broj obolelih od malignih bolesti u kosovskomitrovačkom okrugu poslednjih
deset godina dva puta je veći, izjavio je doktor Nebojša Srbljak.
Srbljak, predsednik NVO "Milosrdni anđeo" iz Kosovske Mitorovice koja se
bavi proučavanjem radijacije i njenog uticaja na ljudski organizam, naveo je
da je od bombardovabja 1999. do danas došlo do velikog porasta malignih
oboljenja i to čak za 200 odsto u odnosu na period od pre rata, prenosi KiM
radio.
Prema njegovim rečima, glavni uzrok bolesti je osiromašeni uranijum koji su
NATO snage koristile prilikom bo-mbardovanja Srbije.
"Posle 1999. godine grupa lekara kosovskomitrovačkog Zdravstvenog centra
počela je da istražuje razloge porasta malignih oboljenja. Došli smo do
podatka da je od bombardovanja došlo do naglog skoka, čak i do 200 odsto",
kazao je Srbljak.
Prema njegovim rečima, lekari su bili iznenađeni tom činjenicom i time što
je ogroman broj mladih ljudi počeo da traži pomoć.
"Od tog broja mladih, 80 odsto je naglo počeo da gubi te-žinu, oseća
malaksalost i iskašljava krv. Svi oni su uglavnom u toku rata bili na
Košarama. Od malignih oboljenja, samo iz jedinice koja je bila u karauli
Košare, umrlo je 12 vojnika", kazao je Srbljak i dodao da se desilo da je
jedan pacijent iskašljao deo tkiva u kome je pronađen radioaktivni jod 131.
Srbljak je podsetio da je radioaktivno zračenje posledica bombardovanja i
upotrebe radioaktivne municije sa osiromasenim uranijumom te da je do rata
na 300.000 stanovnika od malignih bolesti oboljevalo 10 ljudi, a sada na
60.000 čak 20.
Srbljak smatra da bi problem nagle pojave malignih oboljenja trebalo podići
na nacionalni nivo i napraviti državni program za preventivnu borbu protiv
ove bolesti.
Posle rata specijalni vojni i civilni timovi obavili su dekontaminaciju
terena na kome je korišćena municija sa osiromasenim uranijumom na jugu
centralne Srbije. |
| |
| |
|
| |
| U Beogradu otvoren nformacioni centar o EU -
EUi |
| |
Šef delegacije Evropske komisije u Beogradu Žozep Ljoveras ocenio je u
Beogradu da će novootvoreni Informacioni centar o Evropskoj uniji - "EUi"
doprineti promovisanju i većem prisustvu Unije u Srbiji.
"Beograd je prirodni centar regiona i mi se nadamo da će EUi biti vredan
izvor info-rmacija za akademsku i poslovnu zajednicu, kao i za javnost
uopšte", rekao je Ljoveras povodom otvaranja tog centra u Univerzitetskoj
biblioteci "Svetozar Marković" u Beogradu.
Ljoveras je ocenio da je to "važan korak napred u pravcu povećanja prisustva
EU u javnom životu u Beogradu, ali i u Srbiji".
Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić
podsetio je da je EU od 2001. uložila u Srbiju 26 miliona evra, da je Srbija
u tom periodu dobila i 2,5 milijarde evra bespovratne pomoći, a od 2007.
godine milijardu evra dodatne pomoći.
"Bez ikakve dileme, Evro-pska unija je naš ključni trgovinski, finansijski i
ekonomski, ali isto tako i istorijski partner prema kojem stremimo i uveren
sam da ćemo doprineti da širi slojevi budu upoznati bez ideologije o onome
šta evropske integracije znače", rekao je Đelić, navodeći da 75 odsto
investicija u Srbiju dolazi iz zemalja EU.
Đelić je takođe rekao kako je uveren da će "ulazak Srbije i svih suseda u
Evropsku uniju zapravo obezbediti krajnji mir na celom kontinentu".
Ljoveras je rekao da će EUi promovisati i podržavati proučavanje i
istraživanje EU. "Mi se nadamo da će ovaj EUi, ovde, u Univerzitetskoj
biblioteci 'Svetozar Marko-vić', ojačati razumevanje EU u Beogradu i regionu",
dodao je on.
Sporazum o otvaranju EUi potpisali su Ljoveras i direktorka biblioteke Stela
Filipi Matutinović, u prisustvu Đelića. |
| |
| |
|
| |
| Elektronski potpisu ličnim kartama |
| |
Nove lične karte Srbije sa čipom moći će da se koriste i kao elektronski
potpisi, a ta usluga se neće dodatno naplaćivati, izjavio je Dragan
Maksimović iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP).
On je agenciji Beta kazao da očekuje da će MUP u naredna tri meseca dobiti
dozvolu za izdavanje elektronskog potpisa i da će obaviti sve druge pripreme
za ugrađivanje elektronskog potpisa u lične karte i njegovo korišćenje.
 Elektronski
potpis koristi se za potpisivanje elektronskih dokumenata i ima pravnu snagu
svojeručnog potpisa. Da bi se dokument potpisao, potrebno je imati opremu za
čitanje potpisa, poput čitača kartica na kojima se nalazi sertifikat za
elektronsko potpisivanje dokumenata.
Građani koji lične karte izvade pre toga, a žele da imaju elektronski potpis
na njima, moraće da dođu do policijske stanice da bi dobilii sertifikat za
elektronsko potpisivanje, kazao je Maksimović, koji je načelnik Uprave za
informacione tehnologije MUP-a.
Savetnik u Ministarstvu za telekomunikacije Slobodan Marković kazao je da je
potpisivanje dokumenata elektronskim potpisom jednostavna procedura i da je
isto kao i potpisivanje naloga u elektronskom bankarstvu, koje je u Srbiji
rasprostranjeno.
"Potpisivanje elektronskog ugovora će funkcionisati na sledeći način: uđete
u 'vord', napišete tekst ugovora i odaberete opciju 'sajn' (sign), odnosno 'potpiši',
dobićete poruku da ubacite kartu u čitač i upišete pin kod i taj dokument je
od tog trenutka potpisan", kazao je on.
Kako je objasnio, na potpisanim dokumentima navedeno je ko ih je potpisao i
njih ne može menjati ni autor teksta ni primalac.
PTT Srbije od 19. decembra građanima izdaje elektronske potpise koji imaju
pravnu snagu svojeručnog potpisa.
Kako je tada rečeno novinarima, cena izdavanja potpisa prvi put je 6.500
dinara što uključuje opremu, poput kartice i čitača, dok će se korišćenje
elektronskih potpisa naplaćivati 2.000 godišnje.
Zakon o elektronskom potpisu usvojen je 2004. godine, a pravilnik o
izdavanju kvalifikovanih elektronskih potpisa usvojen je ove godine.
Za sada samo PTT ima dozvolu za izdavanje kvalifikovanih elektronskih
potpisa, a Privredna komora Srbije najavila je da očekuje da će do marta
dobiti dozvolu i da će besplatno podeliti potpise svojim članovima da bi
podstakla elektronsko poslovanje.
Elektronski potpis omogućava firmama i građanima da doku |
| |
| |
|
| |
| Ulemek-Legija svedok odbrane Šešelja |
| |
Optuženi Vojislav Šešelj izjavio je sinoć na suđenju pred Haškim tribunalom da
je Milorad Ulemek-Legija izrazio spremnost da u Hagu svedoči u njegovu
odbranu.
Bivši pripadnik Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića - Arkana i
komandant Jedinice za specijalne operacije MUP Srbije, Luković je u Srbiji
pravosnažno osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Srbije Zorana
Đinđića i drugih zločina.
Šešelj je u sudnici iz Ulemekove pisane izjave citirao da je on "spreman da
bude svedok odbrane Šešelja, ali ne preko video-linka, nego isključivo u
sudnici i na otvorenoj sednici".
Šešeljevim pravnim savetnicima, Ulemek je dao izjavu o tome kako ga je u
aprilu 1992, zajedno sa još trojicom pripadnika srpskih paravojnih formacija,
uhapsila i pretukla policija u Zvorniku.
Pošto su, nakon dva dana, oslobođeni, Ulemek je u Malom Zvorniku, kako je
izjavio, "prvi put sreo" Ražnatovića-Arkana i "pitao ga može li da se
pridruži njegovoj Gardi". Zatim je sa Ražnatovićevom formacijom učestvovao u
borbama za Zvornik i, kasnije, u sukobima oko Sarajeva.
Ulemek je naveo i da je prethodno pobegao iz Legije stranaca u Čadu, kada je
čuo šta se događa u bivšoj Jugoslaviji i da je došao u BiH da "pomogne
srpskom narodu kojem je pretila opasnost od muslimanskih terorista". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
