|
|
Broj 1188, 13. februar 2009.
| Crni januar za tržište rada |
| |
U januaru je u Kanadi je 129 hiljada radnika ostalo bez posla, što je najveći
mesečni pad zaposlenosti u poslednje tri decenije, veći čak nego i u vreme
recesija osamdesetih i devedesetih godina.
 Radnici
su otpuštani u svim provincijama i svim industrijskim granama, a stopa
nezaposlenosti porasla je na 7,2 odsto, sa decembarskih 6,6 odsto. U
Ontariju je zatvorena 71 hiljada radnih mesta, od čega polovina u
proizvodnom sektoru, u Britanskoj Kolumbiji 35, a u Kvebeku 26 hiljada. U
Alberti, pak, zaposleno je 3.300 radnika, na određeno vreme, mada je u
poslednja tri meseca zatvoreno 12.800 radnih mesta.
Interesantno je da je premijer Saskačuana Bred Vol poziva nezaposlene iz
recesijom pogođenog Ontarija da dođu u ovu provinciju u kojoj postoji veliki
broj slobodnih radnih mesta.
Stopa nezaposlenosti u Saskačuanu u januaru je bila svega 4,1, u poređenju
sa ontarijskih 7,2 odsto.
Premijer Stiven Harper naglasio je, povodom podataka o velikom smanjenju
broja zaposlenih, da federalna vlada mora da ostane na kursu zacrtanom
opsežnim stimulativnim planom, bez obzira na nepovoljne vesti. Ministar
finansija Džim Flaerti sa žaljenjem kaže da nam verovatno predstoji još
otpuštanja i teška godina, u kojoj može biti potrebe za dodatnim
stimulativnim davanjima, pored onih već predviđenih novim federalnim
budžetom.
Liberalna stranka smatra da januarski talas zatvaranja radnih mesta
očigledno pokazuje da vladin paket za stimulisanje privrede nije dovoljan da
se omogući odgovarajući nacionalni program borbe protiv globalne recesije.
Dodatni pokazatelj stanja nacionalne privrede bio je i podatak Statističke
službe da je Kanada u decembru ostvarila deficit u trgovinskom poslovanju sa
svetom, prvi put za 33 godine. Od novembarskog suficita od 1,2 milijarde
dolara, decembra se situacija promenila tako da je ostvaren manjak od 458
miliona dolara. Uvoz je smanjen za 5,7 odsto, ali je zato izvoz, najviše u
SAD, pao skoro za deset odsto, pa je rezultat ovakav deficit.
Posle objavljivanja ovih velikih i nepovoljnih podataka o izuzetnom
povećanju broja nezaposlenih radnika u zemlji u januaru, federalnoj vladi sa
svih strana upućuju se apeli da poveća izdvajanja za one koji nemaju posao.
Opozicione stranke optužuju premijera Stivena Harpera da je kriv za loše
poslovanje privrede i sve veći broj nezaposlenih koji su ostavljeni da se
snalaze kako znaju i umeju, bez odgovarajuće pomoći društva.
Narastajuća ekonomska kriza može da napravi da broj zaposlenih žena nadmaši
broj zaposlenih muškaraca, kažu eksperti, na osnovu podatka da su od 129
hiljada, u januaru zatvorenih radnih mesta, muškarci radili na dve trećine.
Poslednji put je za vreme Drugog svetskog rata bilo više zaposlenih žena
nego muškaraca, ali tada opravdanije, pošto su muškarci bili na ratištima u
inostranstvu.
Ontarijski ministar finansija Dvajt Dankan najavio je da bi provincija mogla
da ublaži uslove za dobijanje socijalne pomoći, kako bi što više ljudi moglo
da ostvari novčanu pomoć, ali da pre toga federalna vlada mora da preispita
razloge za neujednačenost u plaćanju osiguranja zaposlenih.
Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti najavio je da provincija traži nove
načine za povećanje konkurentnosti firmi, što će doprineti očuvanju radnih
mesta. On je takođe istakao da u okviru budžeta, koji će biti predložen
sledećeg meseca, planiraju harmonizovanje provincijskog i federalnog poreza,
što bi bila još jedna mera u borbi protiv recesije.
Dva velika sindikata apeluju na federalnu vladu da stimulativnim privrednim
paketom bude obuhvaćen i segment forsiranja domaćih proizvoda, pod sloganom
'kupujmo kanadsko'. Ken Nojman, nacionalni direktor sindikata Ujedinjenih
radnika čeličana, koji zastupa oko pola miliona radnika, naglašava da je to
prilika da vlada učini pravu stvar i deluje protekcionistički prema
proizvodnom sektoru u zemlji. |
| |
| |
|
| |
| Obama pozvan u rodni grad čoveka koji je
izmislio košarku |
| |
Vlasti kanadskog grada u kojem je rođen čovek koji je izmislio košarku Džejms
Nejsmit, pozvale su novog američkog predsednika Baraka Obamu da poseti taj
grad tokom boravka u Kanadi naredne sedmice.
 "Ako
bi gospodin Obama želeo da dođe, to bi bilo divno", kazao je Al Lani ,
gradonačelnik Misisipi Milsa, gradića sa 12.000 stanovnika 100 kilometara
zapadno od Otave.
Vlasti kanadskog grada uručiće u četvrtak grafiku Nejsmitove farme kanadskom
premijeru Stivenu Harperu , u nadi da će je ovaj uručiti Obami kada
predsednik SAD 19. februara doputuje u posetu.
Lani je kazao i da bi američki predsednik mogao da poseti i gradski muzej u
kojem se nalaze prva pravila košarke, napisane rukom njenog izumitelja.
Veliki ljubitelj košarke, Obama je na dan kada je izabran organizovao
košarkaški susret u gimnaziji u Čikagu kako bi se opustio u iščekivanju
rezultata.
Ipak, izgledi da Obama i poseti Misisipi Mils su mali - Otava i Vašington su
najavili da će zvanična poseta predsednika SAD Kanadi trajati samo nekoliko
sati.
Džejms Nejsmit rođen je 1861. nedaleko od Misisipi Milsa. Kasnije se
preselio u SAD, gde je izmislio košarku 1891, u vreme kada je bio profesor
fizičkog u jednoj školi u Springfildu. Umro je 1939. |
| |
| |
|
| |
| Vlada razmišlja o smanjenju kvote za
useljavanje |
| |
Porast nezaposlenosti mogao bi da doprinese da federalna vlada postane
restriktivnija prema potencionalnom useljavanju u Kanadu, izjavio je
ministar za imigraciju Džejson Kenedi. Iako je plan da se u ovoj godini
odobri između 240 i 265 hiljada imigranata, lako bi se moglo dogoditi da
zbog pogoršavanja ekonomske situacije ova kvota bude smanjena, objasnio je
ministar Kenedi.
 Senatorka
Pjeret Ringet iz Nju Brunsvika čak smatra da ne bi trebalo dozvoliti da u
zemlju dolaze radnici na privremeni boravak, jer će, po njenim rečima, oni
dobijati poslove umesto Kanađana, koji sve češće ostaju bez posla.
Ministar Kenedi kaže da je komentar senatorke Ringet neumesan, budući da je
veliki problem popuniti određena radna mesta širom zemlje. On je napomenuo
da se sezonskim radnicima na privremenom boravku i ne nudi neko radno mesto
pre nego što se ne proveri da li neki Kanađanin želi da se tu zaposli.
Predstavnici Liberalne stranke, čiji je Ringet član, naglašavaju da njen
komentar ne održava zvanični stav stranke. Međutim, još jedan poslanik iz
redova liberala Mauricio Bevilakva optužio je konzervativce da su se previše
oslonili na sezonske radnike, koji predstavljaju delimično i kratkoročno
rešenje.
I poslanica NDP-a Olivija Čau takođe se zalaže za smanjenje broja sezonskih
radnika, jer pored toga što oduzimaju posao kanadskim radnicima, oni utiču
na spuštanje cene nadnica. Čau veruje da ima Kanađana koji bi pristali da
rade poslove koje obavljaju ti sezonci, samo kada bi nadnice bile
odgovarajuće. Ona smatra da je rešenje omogućavanje da veći broj imigranata
dobije dozvolu boravka. |
| |
| |
|
| |
| Najteže bez kablovskih kanala, cigareta i
piva |
| |
U teška ekonomska vremena ljudi se postupno odriču nekih stvari, ali poslednje
na spisku su dodatni kanali na kablovskoj televiziji, dnevno sledovanje
cigareta i nedeljno sledovanje piva, kaže Džeremi Krol, stručnjak za pitanja
iz oblasti bankrotstva, pri firmi Faber i partneri u Torontu.
 Krol
objašnjava da se najviše i najčešće može štedeti na hrani i odeći. Što se
hrane tiče, jeftinije opcije su obrok u manje skupom restoranu,
iskorišćavanje popusta u prodavnicama prehrambene robe i pripremanje hrane
kod kuće.
Uz malo umešnosti, stila i lukavstva, odevanje i dalje može biti u trendu,
mada u jeftinijoj varijanti od dosadašnje. Jedna novinarka uvela je i novi
termin, pa umesto fashionista, sada je aktuelno biti recessionista.
Zbog čega se ljudi ne odriču kanala na kablovskoj televiziji? Jednostavno,
zato što televizor postaje mnogo važniji nego što je bio do skoro, kao
glavni izvor zabave u trenutku kada se više ne izlazi čest kao ranije. Uz
gledanje televizije idu i hrana, piće i cigarete, pa stručnjaci kažu da je
to razlog što u nepovoljnim ekonomskim situacijama prodavnice tih artikala
posluju uglavnom dobro. No, i tu je došlo do nekih promena, pa se manje
kupuje skupa, a više jeftinija hrana.
Stručnjaci naglašavaju da potrošači povremeno sebi priušte po neki 'izlet' u
luksuz, koji tako dobija efekat šminke, odnosno podizanja morala,
samopouzdanja i raspoloženja. Tvrdi se da je tako bilo čak i u vreme najveće
depresije tridesetih godina prošlog veka. |
| |
| |
|
| |
| Što je zdravo, to je i skupo |
| |
U zavisnosti od dela zemlje u kojem žive, Kanađani za zdravu hranu izdvajaju
iznose koji se i višestruko razlikuju, stoji u godišnjem Izveštaju o
kanadskom zdravlju, koji je uradila Fondacija za srčani i moždani udar.
Primera radi, šest jabuka košta 90 centi u Piterborou, Ont, ali zato za njih
treba izdvojiti 7,64 dolara u Renkin Inletu, Nanavut. Potom, kilogram
mlevene junetine je 4,14 dolara u Beriju, a u Otavi čak 13,21 dolara, dok
pak, pakovanje integralne testenine ide od dva dolara u Beriju, do 11,37
dolara u Dosonu, Jukon.
U izveštaju se potencira da je, sa druge strane, širom zemlje gotovo
zanemarljiva razlika u cenama za proizvode kod kojih se preporučuje umereno
konzumiranje, poput grickalica, čipsa, gaziranih pića i sličnog. Ili, kako
stručnjaci kažu, što je hrana zdravija, to su razlike u cenama veće, što
znači da nema opravdanja u obrazloženju pojedinih predstavnika prehrambene
industrije da cena transportnih troškova utiče na disparitet.
Fondacija je uporedila podatke o cenama namirnica iz potrošačke korpe u 66
naseljena mesta u zemlji, prikupljenih uz pomoć volontera, i ustanovila da
se cene razlikuju i u okviru naselja u jednom gradu. Tako je, primera radi,
ukupna cena korpe bila viša u siromašnom delu Toronta, Džejn i Finč, nego u
Skarborou. Takođe, kako objasniti da u dva kanadska grada, St. Ketrinsu i
Kičineru cena putera od kikirikija iste težine, istog proizvođača, kupljenog
u istom trgovačkom lancu iznosi sedam, odnosno 4 dolara.
Predsednik nacionalne Asocijacije potrošača, Brus Kren iznenađen je ovako
velikim razlikama, kojih po sopstvenom priznanju, nije ni bio
svestan.Istraživanje koje je obavljeno za potrebe ovog izveštaja pokazuje da
skoro svaki drugi građanin povremeno zbog cene ne može da priušti sebi sveže
voće, povrće, mlečne proizvode, proizvode od integralnih žitarica, meso ili
ribu.
Fondacija potencira da zdrava ishrana, koja je jedan od preduslova za
prevenciju bolesti srca, postaje sve nepristupačnija mnogim građanima.
Procene govore da oko polovine odraslih i više od dve trećine dece ne
konzumira minimalne preporučene porcije voća i povrća, a zbog aktuelne
globalne krize situacija može postati još gora. Podaci su još nepovoljniji
za pripadnike starosedelačkih i inuitskih naroda, od kojih mnogi žive u
izolovanim naseljima.
Na konferenciji za štampu predstavnici Fondacije ponovo su apelovali da se
smanji GST na pojedine proizvode zdrave hrane i reguliše sadržaj štetnih
masti. |
| |
| |
|
| |
| Rog u poseti Vankuveru |
| |
Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Žak Rog ove nedelje se
nalazi u poseti Vankuveru, kako bi označio početak jednogodišnjeg
odbrojavanja do početka Zimskih Olimpijskih igara u tom gradu 2010. godine.
 Svečanost
počinje sutra u Visleru, gradu udaljenom 145 kilometara od Vankuvera, gde će
se održavati skijaška takmičenja. Rog će prisustvovati aktiviranju časovnika
koji će odbrojavati do početka Igara.
Međutim, svečanost je u senci zbog finansijske situacije u svetu. Čelnici
Vankuvera odobrili su novi budžet kako bi pozajmili Organizacionom komitetu
350 miliona dolara. Tim novcem nastaviće se izgradnja olimpijskog sela,
nakon što je firma koja je prvobitno za to bila zadužena, obustavila isplate
izvođačima zbog prevelikih troškova i lošeg stanja na tržištu nekretnina.
Organizatori Igara u Vankuveru raspolažu budžetom od 1,63 milijardi dolara,
što je 104 miliona više od originalnog plana usvojenog pre dve godine.
Rog će danas održati zajedničku konferenciju za novinare sa funkcionerima
grada Vislera, dok će sutra otkriti put olimpijske baklje kao i uniformu
nosilaca štafete.
Nakon toga Rog će u predgrađu Ričmonda u hali za brzo klizanje pozvati svet
u Vankuver na Olimpijske igre.
Zimske Olimpijske igre u Vankuveru biće održane od 12. do 28. februara 2010.
godine |
| |
| |
|
| |
| Prvi svetski rok koncert za osobe sa
oštećenim sluhom |
| |
Idućeg meseca u Torontu će biti održan prvi rok koncert koji će moći da prate
osobe sa oštećenim sluhom.
U Klinton Tevernu, 5. marta, gluvi i nagluvi moći će da uživaju u muzici
putem 'emoti-čers', stolica koje su napravljene tako da razlažu zvučne
frekvencije i pretvaraju ih u vibracije, pokrete i udare vazduha kojima će
biti izloženo telo slušaoca.
Pored ovih specijalnih stolica, tu će biti i prevodioci, natpisi i
vizualizacija muzike da upotpune uživanje u muzici.Koncert organizuju Centar
za učenje tehnologije i nauke o muzici i Laboratorija za istraživanje i
tehnologiju slušanja, pri Univerzitetu Rajerson.
Smatra se da će ovo biti prvi koncert ovakve vrste u svetu, a na njemu će
učestvovati Foks Džoz, Holivud Svonk, il.gejts i Dafreins. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
