|
|
Broj 1191, 06. mart 2009.
| 15 GODINA
Karate kluba “Eagle” |
|
ORLOV TRAG |
Dugih 15 godina prošlo je u Kanadi, od kada je Karate klub “Eagle” otvorio
vrata svog kluba,
Vlasnik kluba Bane Stevović, desno, moj veliki prijatelj, ima kvalitetan klub i
harizmu, te je o njemu uvek bilo posebno zadovoljstvo pisati.
Među mnogim generacijama dece on je ostavio svoj TRAG.
 Kroz klub je prošlo preko hiljadu mališana za ovih 15 godina. Osvajali su
medalje i bili ponos kako za trenera tako i za klub. Četrdeset crnih
pojaseva je skor za sve ove godine a 14 od njih su sa diplomama za
instruktore... osvojenih trofeja bezbroj.
Svi članovi i dragi prijatelji Karate klub “Eagle” okupili su se u subotu
28. februara u sali Srpskog centra u Misisagi baš povodom tog jubelaja, da
još jednom pokažu da sve ove godine podržavaju rad kluba i veruju u ono što
Bane radi
Kao majstor karatea, deci prenosi znanje te teške discipline, a s druge
strane ostaje nepopravljiv i uporni optimista, pedagog i prijatelj dece.
 Neverovatno je bilo to veče. Na samom ulasku u salu imala sam osećaj kao da
sam došla u neku porodičnu posetu, gde je doduše familja mnogobrojna ... ali
nekako vesela i složna. Pozitvne vibracije na sve strane. Puno prelepog
mladog sveta sa roditeljima koji su i sami mnogi članovi kluba ili pomažu i
podržavaju Baneta u idejama koje sprovodi.
U kratkom i vrlo dirljivom govoru, Ljuba Tisma,
desno, žena koja je od početka sa
Banetom i koja je crni pojas dobila u ovom klubu, u ime “cele porodice” se
zahvalila svim prisutnim gostima na podršci klubu.
Neizmerno lepo, iskreno i iz srca, svih njih, obratila se Banetu i zahvalila
za sve što im je Karate klub “Eagle” omogućio.
Članovi kluba i prijatelji napravili su i malo iznenađenje, uručivši Banetu
Stevoviću kristalnog orla kao znak sećanja na jedan period života i ljude
koji su bili tu.
Bane, inače jedan veoma kul tip, nadmenog držanja ali mekog srca bio je
zaista ganut ovim gestom. Zahvalio se svima uz reči da mu je podrška svih
njih bila od velike pomoći i da se nada da će ovaj klub i dalje biti mesto
gde će se svi osećati kao jedna familija.
 Nakon toga uz odličnu i odabranu muziku braće Samardžije, veče je
nastavljeno uz druženje i igru.
Baneta zaista znam dugo. Retki su ljudi kao on. Znam koju je tešku borbu
vodio da bi opstao, nažalost bez neke velike podrške srpske zajednice.
Opremljena i velika sala, trener sa dugogodišnjim iskustvom i pri tom jedna
drugarska atmosfera nisu bili dovoljan uslov da naši ljudi upišu decu u
Karate klub “Eagle”. Zašto... to ne znam da vam kažem. Ali znam da bi to
svakako bilo korisno kako za ovaj klub koji svakako ima poteškoće u
vremenima koje dolaze, tako i za svu tu decu koja bi svakako dobila mnogo
trenirajući baš u ovom klubu.
 Mnoge ljude znam koji imaju mališane koji idu po raznim kanadskim klubovima
jer smatraju verovatno da im to pruža garanciju uspeha. Da ne pričam ako je
vlasnik dotičnog kluba azijatskog porekla... onda je to još veća garancija
uspeha?!
Bila sam na mnogim njegovim treninzima i gledala kako to on “uči”. Nije to
sam veština pokreta koju ćete savladati posle izvesnog vremena. To je i rad
na mentalnom razvoju ličnosti. “Nije problem napraviti karatistu od
talentovanog i vrednog deteta. Poenta je, pogotovu u tinejdžerskom dobu,
ubediti te mlade ljude da sport nije samo veština - nego i disciplina duha.
Ubediti ih tj pokazati im konkretno da ulica, kompjuteri, igrice... nisu ono
što treba da bude primarno.
 Dete ne možete folitati - ono instiktivno oseća i zato se trudim da im na
pravi način ugradim osećaj poštovanja... i ono što je mnogo bitnije da ih
naučim da mi veruju”. rekao je Bane koji je, zajedno sa profesorom dr.
Miloradom Stričevićem i profesorkom Meral Olmez, autor knjige “Developing
body and mind" koja će uskoro biti publikovana.
Dugo mi nije bilo jasno šta je to u Banetu Stevoviću, (sensai - crni pojas,
šesti dan) što ga goni i tera da uporno i pomalo tvrdoglavo se bori za svoj
klub. U najtežim trenucima kada je bilo očigledno da treba da odustane od
svega on mi je govorio... “samo još jednu godinui biće bolje... shvatiće”.
Kada sam se kasno u noć posle proslave kluba, vraćala kući, puna utisaka i
lepih vibracija ljudi koje sam srela, ... konačno sam shvatila šta je to što
Banetu daje snagu - to su deca, njegova divna i dobra deca kao i ono što
“struji” u njemu a to je - DATI a ne samo UZETI.
Ivana Đorđević
Karate klub “Eagle” se nalazi na:
5033 Maingate Drive (Eglinton/Dixie) u Misisagi.
Telefon je 905. 625. 1655 |
| |
| |
|
| |
| DESETOGODIŠNjICU NATO AGRESIJE SKOT TEJLOR ĆE
OBELEŽITI SA SRBIMA |
| |
Dosledan borac za istinu i pravdu, SKOT TEJLOR ne propušta priliku da se ovih
dana pojavi među nas, Srbe, i izrazi svoju spremnost da prisustvuje
obeležavanju desetogodišnjice NATO agresije. Ovoga puta družili smo se sa
njim u torontskoj knjižari Ben McNally Bookstore, gde je potpisivao svoju
najnoviju knjigu UNEMBEDDED - dve decenije nezavisnog ratnog izveštavanja.
 Milion vazdušnih milja preleteo je Skot Tejlor kao ratni reporter, da bi sa
lica mesta, sa prve borbene linije, slao, za vojni magazin "Esprit de Corps"
objektivne izveštaje iz Persijskog zaliva, Iraka, sa teritorije bivše
Jugoslavije, posebno iz Bosne i sa Kosova i Metohije, iz Avganistana, Afrike...
Samo je u Iraku bio dvadeset jedan put.
Već na prvim stranicama spomenute knjige opisuje u detalje fizičku torturu
kojoj je bio izložen 2004. godine u Iraku od grupe studenata, pripadnika
neke islamske sekte i osuđen na smrt. Život mu je pošteđen zahvaljujući
pritisku medija.
Na priličan broj stranica ove knjige uneti su ranije objavljeni tekstovi
Skot Tejlora o NATO bombardovanju naše zemlje. Jedan istinit, trajan zapis,
među hrpom ratnohuškaškog medijskog materijala o Srbima kao "lošim momcima".
Uvek je spreman da objasni poreklo svog upornog traganja za istinom.
- Još u detinjstvu, postavljao sam sebi pitanje zašto su u američkim
filmovima Indijanci uvek loši, a kauboji dobri momci.
Odgovor na to pitanje bilo je od suštinskog značaja za mene, budući da sam i
sam, sa majčine strane, indijanskog porekla. Često me pitaju da li sam u
nekom srodstvu sa Srbima, ili sam možda oženjen Srpkinjom, a ja im odgovaram
da nemam nikakvog ličnog razloga da volim Srbe, ali volim istinu i borim se
za pravdu.
Knjige Skot Tejlora su bestseleri. One u značajnoj meri omogućavaju da se
istina o Srbima kao unapred određenim žrtvama u poslednjim balkanskim
ratovima saznaje i širi u svetu, pre svega u Severnoj Americi.
Budući da ga bije glas nezavisnog ratnog reportera koji događaje prikazuje
na drugi način od uobičajenog, interesovali smo se da li je imao problema da
nađe dobrog izdavača za ovu svoju knjigu.
- Sve manje imam takvih problema. Naprotiv, izdavači se interesuju za moje
izveštaje iz zemalja zahvaćenim ratnom stihijom i neizmernim i neopravdanim
ljudskim patnjama. U početku su moje viđenje ratne drame tumačili više kao
moju fantaziju, preterivanje, sklonost da politički obojim i dramatizujem
ratnu situaciju i događaje, Ali što vreme više odmiče sve više se uveravaju
da ja ne preterujem opisujući stanje haosa na ratnim područjima. Danas je
jasno da se proizvedeni haos, izazivanjem nereda i iskopavanjem ratnih
sekira ne može smiriti, da svet postaje sve nesređeniji i haotičniji. Moje
analize ratnih poprišta sve se ozbiljnije izučavaju.
Memoarsku knjigu Unembedded sastavio je na osnovu ranije objavljenih svojih
šest knjiga, kao i iz tekstova koji su se pojavljivali u časopisu Esprit de
Corps. Prošle godine je obeleženo dvadeset godina kako Skot Tejlor izdaje i
uređuje ovaj časopis, ukupno 194 broja. U knjizi su izneti detalji o
zločinima nad srpskim civilima u Medačkom džepu, u operaciji "Oluja", o
ratnim strahotama u Bosni, a posebno o stradanju Srba na Kosovu. Neke svoje
ratne doživljaje morao je da reducira, kao napr. putovanje u Kambodžu i
Arzabedžan, a iskustvo na prvoj liniji fronta u Makedoniji morao je, po
nalogu izdavača, sasvim da izostavi, kao i svoje iskustvo sa Arktika. Ali je
zato preuzet tekst o kriminalu i korupciji u kanadskoj vojsci, iz ranije
objavljene knjige koja je naisla na veliki odjek kanadske javnosti i medija.
U kanadskoj štampi, u velikom broju poznatih listova i časopisa, u kojima
objavljuje svoje tekstove, Tejlor uživa reputaciju merodavnog vojnog
analitičara za šta je dobio mnogobrojna priznanja i nagrade.
Skot Tejlor je uvek u pravo vreme na pravom mestu. A u martu ove godine, to
je Srbija i srpska zajednica u Kanadi.
Skot će biti sa nama 24. marta, da se čuje i zabeleži njegov protest povodom
deset godina NATO bombardovanja. Već je pozvan, zajedno sa Dž. Bisetom, u
Montreal na taj dan, a možda će stići i u Beograd. |
| |
| Katarina Kostić |
|
| |
| Raškoj s ljubavlju |
| |
Srbi kao narod, ne mogu se baš pohvaliti nekom srećom. Od njihove velike
srednjovekovne države nije ostalo skoro ništa- sem spomenika.
Stari Ras ima posebno mesto u tradiciji srpskog naroda jer označava središte
odakle je ponikla prva srednjovekovna srpska država. Tokom 12. i 13. veka
srpska kulturna i duhovna snaga došla je do punog izražaja baš na prostorima
današnje Raške oblasti o čemu svedoče veličanstvena umetnička dostignuća u
Đurđevim stupovima i Sopoćanima kraj Novog Pazara, Mileševi kod Prijepolja,
Svetom Nikoli u Pribojskoj Banji, Crkvi Sv. Apostola Petra i Pavla u Novom
Pazaru, Studenici nedaleko od živopisne Ibarske klisure.
|
Mirisne nijanse boja
Tokom Raške večeri privukla mi je pažnju prodajna izložba neobicčih
slika "Kolaži- Šarenice od cveća i lišća", Radinke Rade Urošević.
Kolaž je posebna slikarska tehnika koja nastaje lepljenjem raznih
papira, delova tekstila, drveta, peska na podlogu. Najpoznatiji
kolažisti Pablo Pikaso i Salvador Dali verovatno nisu ni sanjali da
će jednoj Požarevljanki pasti na pamet da pravi kolaže od listova,
latica cveća i presovane kore drveta.
Prvu izložbu nazvanu "Mala cvetna radost" Radinka je priredila još
2005. godine u Novim Banovcima, a sledeću u Galeriji "Energoprojekta"
na Novom Beogradu pod imenom "Priče latica". I zaista svaka slika-
jedna priča.
Ovde ne priča četkica
zamočena u temperu ili boju, ovde se stvarno radi o govoru cveća.
Svaka biljka ima svoj slikarski zadatak.
Tako su listići sleza, kako kaže Radinka, fantastični da dočaraju
nebo. Za prikaz oranica najbolji su listovi kestena i lipe jer su
reljefni. Suva paprat je odlična za krov- a poleđina lista topole za
sve bele površine zidova kuća.
Šta sve može da uradi sasa, zapanjiće vas kada vidite te bogate
draperije i zavese.
Među izloženim slikama je i jedan životni "Petao" koji samo što ne
zakukuriče sa slike. Raskoš i kolorit su mu dali listovi hrizanteme
koji kada venu stvaraju sve nijanse od zelene do ljubičaste.
"Proleće u vazi", "Rascvetani prozor", "Žetva, klas po klas","Petao,
al sam lep","Paun, ja sam lepši", "Mesečina na selu", "Mesečina u
gradiću"…samo su neke od slika Radinke Urošević, koje možete
pogledati a možda i kupiti u zubarskoj ordinaciji Ljubinke
Bogdanović u Torontu.
Slike ne morate gledati iz raznih uglova, primicati se, odmicati i
misliti šta je slikar hteo da kaže. Kad smo kod umetnosti… Da li je
iko to rekao lepše od Mike Antića:"Mada nisam savladao veliki zanat
vajanja, razumem umetnost gledanja. I to je moja sreća."
|
|
Ovi brojni manastiri i crkve većinom u ruševinama, kao i brojni
srednjovekovni gradovi, svedoče o veličini i slavi stare srpske države čiji
temelji nikad ne mogu biti uništeni.
Danas Raška oblast, kolevka srpske državnosti broji oko 300.000 stanovnika
od kojih je srpsko stanovništvo u manjini. Raška oblast koja za Srbiju ima
strateški, politički i ekonomski značaj, u novim sadašnjim geopolitičkim
okolnostima, ima veće značenje za srpski narod nego pre dva veka.
Zato Svake godine, tačnije od 2004. kada je i osnovana, fondacija "Stara
Raška" u Kanadi sa predsednicom Draganom Varaklić, svoje fondacije usmerava
ka projektima poboljšanja ekonomskih uslova života naših ljudi u Staroj
Raškoj, jer to vidi kao jedini način da omogući našem narodu da tamo opstane
i ostane.
Na tradicionalnoj humanitarnoj večeri posvećenoj pomoći deci Raške oblasti,
prošle subote u MDG Sali Oplenca u Misisagi, uz prisustvo mnogobrojnih
gostiju, među kojima i Konzula Dragana Grkovića sa suprugom Lidijom, Vladike
Georgija i Prote Prvoslava Purića , svečanost je počela pozdravnim rečima
Dragane Varaklić."Četvrta je godina kako donacije stižu siromašnoj deci u Srbiju od njihovog
naroda iz daleke Kanade. Ove godine 350 dece je dobilo pomoć u Prijepolju,
Priboju, Novoj Varoši. Preko fondacije, a zahvaljujući humanitarnim
aktivnostima Rade Mićić, donacije su stigle i do naše dece na Kosovu.
Humanost je jedna od najlepših ljudskih osobina a pomagati svom narodu svima
nam pričinjava veliko zadovoljstvo", rekla je predsednica.
Umetnički deo programa SKUD-a Oplenac najavile su pesmom Tanja Vrbica i
Aleksandra Đurđević. Naratori večeri Ljiljana Marković i Vladimir Spasojević,
smenjivali su se naizmenično sa horom, orkestrom i reprezentativnim
ansamblima ovog kulturno-umetničkog društva.
Sledilo je žito, vino, sveća i sečenje slavskog kolača povodom slave Stare
Raške "Sveti Simeon Mirotocivi". Uz blagoslov Vladike Georgija, prote
Prvoslava Purića i ovogodišnjih kumovima slave Gojka Roglića sa sinom
Velimirom, u krug u krug, iz ruke u ruku i kolač je tradicionalno podeljen.
 Kad god se spomene Raška, Roglić kaže "da je rođen na ušću reke Dezeve u
reku Rašku, da je kršten u Petrovoj crkvi (crkvi Svetog Apostola Petra i
Pavla), da je odrastao pod Nemanjinim Đurđevim Stupovima i pod manastirom
Sopoćani na izvoru Raške…"
Za zabavni deo programa domaćini su se posebno zahvalili Ljubiši Mitroviću
vlasniku restorana Mcadam Place, koji je organizovao sa svojim gostom
Zvonkom Bogdanom, da besplatno sa svojih osam tamburaša ostatak večeri
zabavlja goste.
Ne znamo kolika je vrednost priloga koji su to veče prikupljeni, ali je
sigurno da će na vreme stići do dece kojoj su namenjeni za sledeći Božić.
Jer samo ove godine za Božićne praznike u opštinama Raške oblasti, donacije
u vrednosti od 290.000 kanadskih dolara podeljne su na ravne časti između
dece kojoj je pomoć najpotrebnija.
Zasluga pripada svim ljudima i donatorima koji su okupljeni u humanitarnu
Fondaciju "Stara Raška", ali najviše Dragani Varaklić.
Što bi rekao Sinkler:
"Onaj narod koji ima najviše zaista velikih ljudi može biti najponosniji,
najplemenitiji i najuzvišeniji." |
| |
| Ksenija Vučević |
|
| |
AKADEMIJA SRPSKE NARODNE IGRE MIROSLAV BATA
MARČETIĆ
od Čikaga... preko Otave... do Toronta |
Igrači i muzičari Akademije srpske narodne igre "Miroslav Bata Marčetić" su
ponovo (po ko zna koji put) pokazali da vole da rade ono što najbolje znaju
da rade - da na pravi način predstavljaju srpsku kulturu i tradiciju, da se
time ponose, a uz sve to i da putuju i da se lepo druže, a to rade često.
 Tako
su igrači trećeg starijeg ansambla Akademije Srpske Narodne Igre "Miroslav
Bate Marčetića" od 13. do 15. februara boravili u Čikagu i Milvokiju -
ukupno 60 igrača i roditelja. U Čikagu nisu imali nastup, ali su iskoristili
priliku da razgledaju ovaj lep grad, da se druže i ponesu nezaboravne i lepe
uspomene, a u Milvokiju su nastupali kao specijalni gosti na tradicionalnom,
12. po redu, Internacionalnom Folklornom Festivalu u organizaciji Srpskog
Folklornog Društva "Šumadija", na kojem je bilo oko 900 posetilaca. Na ovom
festivalu nastupali su još i Česi, Latvijci, Polinežani, Rusi, Grci, Rumuni,
Španci, Ukrajinci, Filipinci, Škotlanđani, Bugari, Norvežani, Englezi i
drugi.
Već sledećeg vikenda, 21. februara, pod pokroviteljstvom Ambasade Republike
Srbije u Otavi, Reprezentativni prvi i drugi ansambl Akademije i orkestar
Akademije održali su izuzetno uspešan celovečernji dvočasovni koncert u
pozorištu Muzeja Civilizacije u Otavi. Akademija inače svake godine u
glavnom gradu Kanade u februaru tradicionalno održava celovečernji koncert.
Kao i prethodnih godina, koncertu su prisustvovali predstavnici mnogih
diplomatskih korova različitih zemalja. Koncert je otvorio i goste pozdravio
G-din Branimir Filipović, (Ministar-Savetnik i otpravnik Poslova u našoj
Ambasadi).
 Šezdeset
igrača i muzičara Akademije oduševilo je sve prisutne svojom igrom pesmom i
muzikom, tako da su se mnoge koreografije igrale na "bis". Otava je imala
priliku da uživa u prelepoj koreografiji iz Vranjskog polja, veselim
čobanskim, spretnim i brzim šopskim igrama, šaljivoj banatskoj igri,
predivnim pesmama sa Kosova, Like i centralne Srbije, veselim vlaškim igrama,
temperamentnim igrama iz okoline Niša, sa Kosova i u drugim koreografijama.
Ukratko, Otava je imala priliku da uživa u mladosti i lepoti momaka i
devojaka na sceni i u virtuoznosti orkestra Akademije koji uspešno vodi i
predvodi poznati profesor muzike, G-din Milan Mića Petrović.
 Na
kraju programa, u foajeu pozorišta zaigralo je jedno veliko kolo
prijateljstva, sastavljeno od igrača Akademije i publike - predstavnika
raznih naroda, koji su zračili nečim zajedničkim, nečim lepim, nečim
predivim - prijateljstvom i ljubavlju iskazanim igrom i pesmom.
Na pitanje da li je zadovoljan koncertom i koje su sledeće aktivnosti
Akademije, G-din Miroslav Bata Marčetić, direktor i koreograf Akademije nam
je rekao:
"Izuzetno sam zadovoljan načinom na koji smo se predstavili publici Otave i
okoline. Na pravi način smo predstavili svoju bogatu riznicu folklora, igre
i pesme, a iza svega toga stoji veliki rad i ljubav prema našoj kulturi i
tradiciji svih nas u Akademiji. Naš uspeh je i u tome što u Akademiji nema
predaha. Momentalno se vredno, temeljno i ozbiljno pripremamo za takmičenje
na Kinjanis Festivalu, a takođe i za nas Godišnji koncert 9. maja u
pozorištu Rajerson Univerziteta u Torontu, na kojem ćemo izaći sa nekoliko
novih koreografija.
Pristižu i novi pozivi za dalja putovanja i nastupe, pa će uskoro naši
ansambli ponovo krenuti na nova putovanja." |
| |
| M.R. |
|
| |
STOJANKA RADENOVIĆ PETKOVIĆ – PERFORMANS
Poetske beleške sa puta po srpskim zemljama 2007 |
Dragi poštovaoci srpske poezije samo je jak razlog mogao da vas natera prošlog
petka da po jakoj zimi i vetru krenete uveče na pesničko veče u našu
knjižaru Srbika. Hvala vam na dolasku, hram srpske kulture u Torontu je bio
popunjen, tražila se stolica više.
 Razlog
je bio više nego jak, promocija najnovije knjige "PERFORMANS" naše poetese
Stojanke Radenović - Petković, slika desno, u organizaciji Srpsko-kanadskog
udruženja pisaca Desanka Maksimović.
U ovom performansu sa muzikom, biranim rečima o pesnikinji govorili su g-đe
Sofija Škorić, Snežana Petrić, Katarina Kostić i Slobodan Rundo.
Domaćin i izvrsni voditelj programa bila je g-đa Sofija Škorić, poznata naša
bibliotekarka i aktiviskinja u srpskoj dijaspori. Tokom pesničke večeri
odabrane stihove iz Performansa nadahnuto je čitala poetesa Buba Braunštajn.
Pesnik Sreto Petrić je izrecitovao svoju pjesmu koju je posvetio ove večeri
pesnikinji Stojanki Radenović - Petković. Ugodno književno veče bilo je
obavijeno muzikom buzukija i gipkih prstiju Rade Petrića.
Pesnikinja Stojanka Radenović - Petković spada u intelektualni i kreativni
krug srpskog rasejanja. Ona je i pre izbora emigracije kao vlastite sudbine
objavila nekoliko zbirki poezije u kojima promišlja dramatičnu poziciju,
pojedinačnu i kolektivnu, u vremenu opšte destrukcije i razgradnje,
poništavanja stvorenih vrednosti i ljudskih života, posebno iskazajući
pobunu protiv unisonog pripisivanja krivice od moćnika sveta srpskom narodu
za sva zla koja su se na našim prostorima dogodila.
Ti zlonamerni glasovi posebno dotiču pesnika kada ih sluša u tuđini, daleko
od otadžbine. U novom pesničkom rukopisu Performans, poetske beleške sa puta
po srpskim zemljama, pesnikinja kompoziciono struktruira kao stihovanu
pozorišnu predstavu, performans, od šezdesetak pevanja.
Poetski je opisano jedno putovanje po srpskim prostorima, posredovana jedna
tužna slika koja se doživljava na otvorenoj istorijskoj sceni i u mizanscenu.
U pesmama sažeta je sveukupna nacionalna drama, na poetski performans. U tom
poetskom rukopisu smešten je srpski narod i njegove države, koji su
podvrgnuti, različitim psihofizičkim opterećenjima i torturama, u koju
poziciju su ih doveli nedorasli domaći akteri i moćnici iz sveta. Sve su
pretvorili u teatarski eksperiment.
Ova nova knjiga naše poznate pesnikinje je svojevrsno scensko pesmovanje.
Autorka izvodi poeziju na centralnu pozornicu, dajući joj glavnu ulogu i
sama se uživljavajući u svemu što je dotiče, inspiriše i navodi na pisanje.
Jer ona je pesnikinja koja ne piše pesme, već ih živi. Ona živi poeziju i
funkcioniše poezijom.
Stojanka je poetesa koja jezikom, slikom i melodijom, ritmom i zvukom
izvorno a ne samo inspiritivno prenosi dušu Srbije i srpskih zemalja. Njen
jezik je jezik njenog roda, jezik Srba.
Na poetski promišljen način pesnikinja objašnjava cilj i smisao putovanja,
koje je svojevrsno traganje za smislom života na ovim prostorima i u ovim
vremenima. Njene poetske scene su na različitim lokacijama, menjaju se
planovi i akteri, nazivi teatarskih kalambura koji su metaforičke tragične
igre.
Označava ih različitim teatrološkim terminima, predstava, burleska, scenska
igra, skeč, jednočinka, performans, drama, vodvilj… Na scenama su svetski i
domaći igrači, režiseri, scenografi, glumci, garderoberi, publika. A scene
su pozorišta, otvoreni prostori, kafane, knjižare, tramvaji… Predstava se
odvija čak i u snu. Njena kulminaciona tačka je Kosovo.
Pesnikinja se dotiče i haške sudnice, sudija i presuditelja, moćnih svetskih
igrača na sceni. Ulog je srpski narod, ali i srpsko rasejanje. To je
predstava u kojoj je domaćim igračima namenjena uloga statista. Srpski narod
je u toj igri brojka.
Mada piše u performansu i pozorištu, pesnikinja zapravo piše o nama i sebi.
Stojanka ne glumi poetesu već uistinu pesnikinja jeste. Ona je apsolutno
svoja, kako bi što više pripadala drugima. Ona je ranjiva, ali i uporna,
svesna i otresita. I kad je sama nije sama, i kad ćuti, artikuliše se.
Ipak, i u toj sumornoj slici, u vremenu opšteg propadanja, našoj pesnikinji
evokativno se vraćaju neke davne lepe slike, sećanja na majku i detinjstvo,
vreme kada se drukčiji sanjao svet.
Autorka ove odlične pesničke zbirke poručuje čitaocima, da su i oni koji su
pročitali ovu knjigu, takođe sudionici i akteri predstave, na sceni, iza i
ispred scene, u pozorištu sa puno raznih istorijskih i savremenih pozorišnih
komada. Čitaocima je ponudila jedno dramski impregnirano pesničko delo,
svoju i našu tragično proživljenu istoriju.
Izdavač ove zbirke stihova je beogradski Književni klub "Đuro Salaj", a
svojevremeno je, u Beogradu, u okviru Narodnog univerziteta sa tim imenom,
postojao Teatar poezije, gde su se pesme izvodile. Glumci i recitatori su
kazivali stihove naših i stranih velikana.
Rencezent ove izvanredne poetske tvorevine je Dr. prof Mića Cvijetić,
književnik i književni kritičar, glavni urednik Književnih novina iz
Beograda.
Ovo je sedma knjiga poezije Stojanke Radenović - Petković. Rođena je u Nišu
gde je završila gimnaziju, a zatim Filozofski fakultet, grupu za engleski
jezik i kniževnost u Beogradu. Magistrirala je sociologiju rada na Fakultetu
političkih nauka. Bila je dopisnik "Politike" i "Večernjih Novosti" za
inostrana izdanja. Aktivno se bavi prevođenjem sa engleskog, nemačkog i
srpskog jezika. Njene pesme su orginalno pisane na engleskom jeziku. Za svoj
književni rad dobitnik je nekoliko prestižnih književnih nagrada. |
| |
| Slobodan Rundo |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
