|
|
Broj 1193, 27. mart 2009.
| Čovek se umešao u evoluciju |
| |
Čarls Darvin je poreklo čoveka, i ne samo čoveka, premestio iz fatamorgane
veronauke u nauku zasnovanu na činjenicama, smatra naš vodeći molekularni
biolog
"U biologiji sve dobija smisao samo u svetlu evolucije"
Teodosijus Dobžanski (zoolog i genetičar)
Čovečanstvo proslavlja dva veka od rođenja Čarlsa Darvina, "oca evolucije",
čije je učenje označilo prekretnicu u razumevanju svekolikog života. Ima li
zgodnijeg povoda da zavirimo u to šta ljudski rod očekuje, naročito od kada
je počeo da se meša u prirodni tok zbivanja?
 "Evolucija
kao prirodno, čovekom neometano, odabiranje prema uslovima okoline,
očigledno, više ne funkcioniše", smatra prof. dr Vladimir Glišin iz
Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu,
nesumnjivo naš vodeći molekularni biolog i genetičar, navodeći da su se
ljudi uveliko umešali u veštačku oplodnju, iz čega proističe zaključak: na
masovnoj skali su promenili hemijsku formulu ljudskih genoma (zbirka svih
gena).
Koja je suštinska poruka kada se pogleda "drvo života" (filogenetsko stablo),
opisano u delu Čarlsa Darvina? Da li priroda pravi skokove?
Ima primera i za postepenu i za skokovitu evoluciju. Može da se napravi
genomski scenario po kojem samo promenom jednog, tzv. master gena (ključni),
dolazi do promene repertoara genskih aktivnosti u novoj vrsti. Da li je
najpre nastala riba šaran ili som, ili obrnuto, postepeno ili skokovito?
Iako je važno za one koji ispituju pojedinosti evolucionog stabla, to je
više pitanje struke nego načelne rasprave. Što se tiče evolucije čoveka,
možemo reći da još nije nađen "zlatni metak" i, verovatno, neće biti samo
jedan. Odgovor leži u kolektivnom odrazu svih onih gena koji čine ljudski
genom jedinstvenim.
Zašto se posle iščitavanja ljudskog genoma suočavamo s još većim
nepoznanicama?
 Iščitavanjem
ljudskog genoma dobijamo potpuniju i tačniju, na činjenicama a ne na
pretpostavkama zasnovanu, predstavu o našem genetskom nasleđu. Naučni
poduhvat "Humani genom" dokazao je više nego što je sam Čarls Darvin mogao
da sanja. Molekulske sličnosti pokazuju na koji su način svi organizmi koji
sada žive (ili su živeli) u međusobnim rođačkim vezama i, što je značajnije,
da svi potiču od jednog zajedničkog pretka.
Najuspešnije dostignuće evolucije jeste mutacija ili niz mutacija koje
favorizuje prirodna selekcija, a one se prenose s jedne generacije na drugu.
Posle mutacija "drvo života" se račva u nove "grane", a od postojećih se
odvajaju nešto izmenjene "grančice". Sve zajedno dovodi do nastanka ogromnog
broja različitih bioloških vrsta. Ako analiziramo, recimo, pekarski kvasac,
videćemo da se 46 odsto istih proteina nalazi kod čoveka! Od bioloških "grana"
("grančica") koje potiču od kvasca, najverovatnije, razvila se evoluciona "grana"
koja je pre otprilike milijardu godina usmerila evoluciju ka nastanku čoveka.
Kakvu tajnu i pretnju nosi otkrivanje pojedinačnog genoma svakoga od nas?
Iščitavanje pojedinačnih humanih genoma uskoro će biti dostupno milionima
ljudi. Saznaćemo najviše što je moguće o bezmalo svim našim pojedinačnim
osobinama: od zdravstvenih sklonosti do umnih sposobnosti! Teško je
predvideti sve posledice za ljudsko društvo koje će takvo saznanje doneti.
Ništa više neće biti nasumično i podložno genomskoj lutriji, kao što je to
sada bio slučaj. Danas imamo zdravstveni karton, a ubuduće genomski karton!
Iz ovoga sledi odgovor na dva važna pitanja: da li je evolucija stala ili
napreduje i menja li se čovek?
Da čujemo?
Na ovom mestu važna je, ako ne i najvažnija, još jedna odlika polnog
razmnožavanja. Prilikom stvaranja polnih ćelija, jajnih i spermatozoida,
koje se obrazuju u gonadama od tzv. dipolnih somatskih ćelija, dolazi do
mejoze, procesa s najdalekosežnijim promenama genoma. Stručno kazano, dolazi
do rekombinacije hromozoma u toj ćeliji koji potiču od prethodnih roditelja,
oca i majke. Prosečan muškarac u toku svojeg plodnog života stvori oko 100
milijardi spermatozoida, a devojčica se rodi sa oko 800 jajnih ćelija. Kao
posledica mejoze nijedna jedina ćelija - ni jajna, ni spermatozoid - nema
istovetan genom. Dakle, na veliko se unose promene u genomu (diversifikacija)!
Već sada znamo, bogami i policija zato uzima otiske prstiju, da u svim
savremenim hotelima ne daju više ključ ili karticu već na recepciji slikaju
zenice i kada odete do sobe samo pogledate u optički prijemnik u bravi. Na
ovim primerima vidimo da ne postoje dve istovetne jedinke, a ni dva
identična ljudska genoma.
Što se tiče samih molekulskih mehanizama, isti su kao što su bili na samom
početku nastanka polova u evoluciji. Ali su novi i drugačiji uslovi u kojima
će se ti genomi razvijati i opstajati, a o tome danas presudno odlučuje sam
čovek. Dozvoljavajući da štitimo ljudsku vrstu od prirodne selekcije, možda
kultura dopušta da se u ljudskom rodu brže širi lepeza genomske
raznovrsnosti (diverzitet) nego što bi to bio slučaj sa samom prirodnom
selekcijom.
Koliko je opasno zamenjivati oštećene gene ili one predodređene obolevanju?
Za sada se izvodi samo na odraslim tzv. somatskim tkivima, i u tome ne vidim
ništa loše. Naprotiv! Teorijski se može raditi i na zametku (embrion),
naročito dok se sastoji od samo nekoliko ćelija. Ima razumnijih načina da se
ostavi zdravo potomstvo. I tu možda može da uspe, a i uspeće, neki
egzibicionistički poduhvat. Igre bez granica!
Šta će se dogoditi s ljudskom vrstom čim bude u stanju da se sasvim genetski
promeni?
Pitanje za milion dolara! Da krenemo redom. Najpre, ne bismo više bili ljudi!
Može i to. Zatim, ako bismo se usmereno menjali, a i dalje ostali u okvirima
tzv. ljudskih bića, da li bismo voleli da svi budemo pametni i lepi? Dalje,
da li bismo želeli da ljudski rod izgleda kao danas jednojajčani blizanci?
Da li bismo hteli da svi kao biblijski Metuzalem živimo 969 godina? Zato ću
da završim kao u prethodnom odgovoru: igre bez granica!
Može li se tumačenjem evolucije razjasniti nastanak misli i svesti kod
čoveka?
 Ako
je nauka dokazala da je čovek nastao evolucijom, po prirodi stvari i
nastanak misli ili, u najširem smislu, svesti mora da ima svoju materijalnu
podlogu (supstrat). Znamo da je središte svesti mozak, a da taj posao
obavlja mreža neurona u sličnom komunikacionom odnosu kao u čipu nekog
savremenog kompjutera. I neuroni međusobom komuniciraju putem električnih
kola, ali s biohemijskom podlogom, a ti su procesi, opet, genetski (genomski)
kontrolisani.
Kakvo iznenađenje možemo očekivati kada naučnici budu načinili najprostiji
veštački genom?
To već može da se uradi i u zemljama u razvoju! Hemijska sinteza DNK je
danas tako usavršena da je pitanje zašto nam to treba. Međutim, tu se krije
važniji, ako ne i najvažniji, aspekt savremene evolucije. Da li možemo, što
bi hemičari rekli, tzv. totalnom hemijskom sintezom od nežive stvoriti živu
materiju! Već su sintetisani virusi identični po osobinama sa prirodnim. Ali
to još nije živa materija. Izračunato je da je za samoreprodukciju
najprimitivnije ćelije potrebno 250 gena, možda i manje. Znamo i kojih. Ali
neophodna je harmonična orkestracija aktivnosti tih gena, a dotle još nismo
stigli. U nekim laboratorijama u svetu na tome se naveliko radi. Sve
Nobelove nagrade zajedno ne bi vredele kao ova jedna.
Čime je Čarls Darvin zadužio čovečanstvo?
Odgovor je u jednoj jedinoj rečenici: Čarls Darvin je poreklo čoveka, i ne
samo čoveka, premestio iz fantazija, fatamorgane veronauke, u nauku
zasnovanu na činjenicama! On je jedan od najbriljantnijih umova koje je
ikada humani genom iznedrio! |
| |
| S. S. |
|
| |
| Perika kroz vekove |
| |
Drevni Egipćani su imali zanimljive običaje. Njihovi sveštenici su verovali da
je maljavost nehigijenska i uklanjali su je sa svih delova tela. Većina
običnih Egipćana brijala je glavu od detinjstva. U to vreme, imućniji
muškarci i žene su se retko pojavljivali na ulici bez perike od prave ili
veštačke kose. Dok su razlozi za te stavove prema kosi dosta zamršeni,
činjenica je da je okruženje sigurno imalo veliku ulogu: u izuzetno toploj
klimi, imati što manje kose značilo je njeno lakše održavanje; sa druge
strane, bilo kakvo pokrivalo za glavu je odlična zaštita od opasnih sunčevih
zraka koji nemilosrdno biju po stanovnicima doline Nila.
 Perike
su prvi put zabeležene na reljefima i crtežima u grobnicama krajem 3.
dinastije (oko 2600. pre n. e.), ali nema sumnje da je eksperimentisanje sa
umecima i samim perikama počelo mnogo ranije. Kako su faraoni naimenovali
posebne funkcionere da nadgledaju kraljevske vlasuljare, tvrdilo se da je
nošenje perika u početku bilo kraljevski prerogativ. U svakom slučaju, one
su postale moda za svakog Egipćanina visokog roda, muškog ili ženskog. Tokom
vekova perike su rasle i po veličini i po složenosti, naročito one koje su
se nosile prilikom svetkovina ili u zvaničnim prilikama. Perike su tokom 21.
dinastije dostigle vrhunac. Iz jedne grobnice tog perioda sačuvan je lep,
iako pretežak primerak, za koji se isprva smatralo da je pripadao dvorskoj
dami Istemheb, a kasnije da je pravljen za njenog muža, velikog sveštenika
Menkepera (oko 1000. pre n. e.). Kao i druge ceremonijalne perike pomenute
dinastije, ona se sastojala od mase uvojaka sa dugim, tankim kikama koje
vise pozadi. Spoljašnji deo perike napravljen je od smeđe ljudske kose a
unutrašnjost je punjena crvenkastosmeđim vlaknima koja okružuju osnovu od
grančica palme urme.
 Egiptolog
Džoan Flečer iz mančesterskog muzeja u Engleskoj radi na velikoj studiji o
egipatskoj kosi i perikama. Ona je uz pomoć nekoliko laboratorija došla do
više rezultata, uključujući i onaj da su najveće i najbolje perike nosili
muškarci a ne žene. Ostavljajući na stranu one jeftine perike, pravljene od
biljnih vlakana ili trave (popularne među siromašnijim klasama), sve perike
koje je Flečer do sada proučila bile su napravljene od ljudske kose. Mnoge
od njih još sadrže ostatke vaši koje su živele u toj kosi još dok je bila na
glavi vlasnika. Prema tome, sugestija da su Egipćani pravili perike od vune,
koju su često iznosili raniji komentatori, sada je dovedena u pitanje.
Većina analiziranih perika takođe pokazuje i tragove pčelinjeg voska koji se
grejao i nanosio na periku kao učvršćivač za uvojke.
Do sredine prvog milenijuma pre n. e. izrada perika se proširila iz Egipta
na Bliski istok i Mediteran. Kao i faraoni, vladari drevnog kraljevstva
Medija nosili su perike kao deo zvanične odeće. Kirovo persijsko carstvo je
kasnije preuzelo Mediju, pa je njegova imperija prihvatila mnoge nove
običaje - kod Aristotela čitamo da su perike unete u Anadoliju (Tursku) iz
Persije. Perike su sigurno preko Persije prenete i u Grčku, ali su tamo
najviše bile poznate u pozorištu, obojene tako da odgovaraju različitim
karakterima: zlatne za mlade heroje, crne, zajedno sa bradama, za negativce,
a crvene za komične uloge.
Perike su bile izuzetno moderne među ženama carskog Rima. I rimski plemići
su nosili perike, obično da sakriju ćelavost. Perike su ostale popularne po
celom rimskom svetu dok rana hrišćanska crkva nije pokušala da ih ukine. Ona
ih je smatrala direktnom pretnjom vrlini, naročito ženskoj, jer su imale za
cilj da uvećaju žensku privlačnost. Papa Klement iz Aleksandrije oko 200.
godine pisao je da niko ko nosi periku ne može da očekuje blagoslov od
sveštenika - božiji blagoslov ne može da prođe kroz lažnu kosu.
Godine 692, crkveni koncil u Konstantinopolju je ekskomunicirao jedan broj
hrišćana zato što su nosili perike. Usled sve glasnijih negodovanja crkve,
nošenje perika tokom srednjeg veka je nestalo, pa se čak i na dugu kosu
gledalo popreko, naročito kod muškaraca. Perike su se i dalje koristile u
pozorištu. Kad je engleska kraljica Elizabeta u 16. veku počela da skriva
svoju sedu kosu perikama, one su se brzo vratile u modu. |
| |
| |
|
| |
| Ptice i žabe od papira |
| |
Umetnost savijanja papira veoma je popularna širom sveta. Mnogobrojne knjige u
kojima su uputstva kako da postanete origami majstor i da pravite
najrazličitije predmete i likove od papira štampane su na svim kontinentima.
Iako je i danas u modi, origami je veoma stara veština.
Prema nekim istorijskim podacima nastala je u prvom ili drugom veku, i to u
drevnoj Kini, a u šestom stoleću postala je izuzetno popularna u Japanu. Sam
naziv nastao je od dve japanske reči "ori" i kami" - prva znači savijanje, a
druga papir. Vremenom su Japanci od veštine savijanja papira napravili pravu
umetnost i po njoj su postali poznati širom naše planete.
 Kada
se origami pojavio bio je privilegija bogatih, jer je papir bio deficitarna
roba, teško je mogao da se nabavi i bio je izuzetno skup. Veština savijanja
papira i pravljenja predmeta od njih bila je omiljena među samurajima, koji
su u napravljene likove od papira stavljali sušenu ribu i nosili je na
poklon kada su odlazili u goste.
Majstori origamija umeli su da iskoriste sve delove papira i da od njega
naprave fantastične predmete i likove. Vremenom su pronađene nove
tehnologije pravljenja papira koji je postao jevtiniji i samim tim
pristupačniji i srednjoj klasi, kao i siromašnijima, pa je origami postao
popularan među svim Japancima.
Stolećima je veština savijanja papira prenošena usmenim putem, sa generacije
na generaciju, a prvi pisani dokumenti o origamiju i uputstva nastali su
krajem 18. veka, kada je u Japanu objavljena prva knjiga o pravljenju
predmeta od papira. U decenijama koje su usledile iz štampe je izašlo
nekoliko dela posvećenih origamiju sa detaljnim uputstvima za pravljenje
papirnih likova.
 Tako
je 1845. godine objavljena knjiga sa objašnjenjima za stvaranje 150 papirnih
životinja, među kojima je i ono za stvaranje žabe od papira, koja se i danas
pravi na identičan način. Iz Japana ova veština proširila se na druge
kontinente i stigla je do Afrike i Evrope. U Španiji je origami veoma rado
prihvaćen, a osim papirnih životinja vremenom su počeli da se prave i
različiti geometrijski predmeti čija je izrada dovedena do savršenstva.
U 19. i 20. stoleću umetnost savijanja papira proširila se na ceo svet i
gotovo da nema dela naše planete gde nije popularna. Danas postoji i
specijalni, "žilavi" papir četvrtastog oblika i odgovarajućih dimenzija od
kojeg se prave figure, a vešte ruke uz određena uputstva u stanju su da
naprave prava mala remek-dela od papira. |
| |
| D. I. |
|
| |
| Liv Tajler u romantičnoj komediji |
| |
 Glumica Liv Tajler će igrati u romantičnoj komediji nezavisne produkcije "The
Romantics", objavljeno je na sajtu Varajetija.
Snimanje filma, u režiji Galt Niderhofer, počeće na leto.
Filmska adaptacija romana koji je napisala rediteljka, priča je o venčanju
kojem prisustvuje sedmoro prijatelja mladenaca.
Deveruša koju tumači Liv Tajler i nevesta moraju da zaborave na dugogodišnje
rivalstvo oko mladoženje. |
| |
| |
|
| |
| Kameron Dijaz kao žena oštrog jezika |
| |
 Glumica Kameron Dijaz je u konačnim pregovorima o ulozi u romantičnoj komediji
"Swingles" koju će snimiti studio Paramaunt .
Prema pisanju lista Varajeti, radi se o neženji koji se udružuje sa ženom
oštrog jezika kako bi lakše upoznavao slobodne devojke.
Kameron Dijaz (36) je nedavno završila snimanje horor trilera "The Box" u
režiji Ričarda Kelija. |
| |
| |
|
| |
| Najavljen DVD sa retkim snimcima Džimija
Hendriksa |
| |
 Video
snimci Džimija Hendriksa, koji prikazuju legendarnog gitaristu kako se
odmara između koncerata, biće objavljeni u vidu DVD-a, piše na sajtu Nju
mjuzikal ekspresa .
Muzičar je snimljen 1969, dok ga je ekipa kamermana pratila mesec dana i
napravila snimke koji do sada nisu prikazani javnosti.
U međuvremenu će biti održana aukcija trake sa 14 neobjavljenih akustičnih
numera Džimija Hendriksa, koja bi mogla da postigne cenu između 50.000 i
100.000 funti. Radi se o probama u vreme snimanja albuma "Electric Ladyland"
iz 1968.
Hendriks je traku poklonio svom susedu, u znak zahvalnosti što mu je dao
mleko i šećer. |
| |
| |
|
| |
| Oženio se Brus Vilis |
| |
 Američki
glumac Brus Vilis oženio se proteklog vikenda manekenkom Emom Heming, a
venčanju je prisustvovala i njegova prva supruga Demi Mur, javile su svetske
agencije.
Vilisov predstavnik za štampu kazao je da se 54-godišnji glumac oženio
30-godišnjom manekenkom i glumicom u svojoj kući na Karibima, u prisustvu
malog broja ljudi.
Par se upoznao pre nešto više od godinu dana, posredstvom zajedničkih
prijatelja. To je prvi brak za Emu Heming, a drugi za Vilisa. |
| |
| |
|
| |
| Simoni žali što u svemiru neće piti pivo |
| |
 Svemirski
turista Čarls Simoni, koji sutra drugi put poleće u kosmos, kaže da će mu
tokom boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici najteže pasti to što neće
moći da popije hladno pivo.
Kada ga je jedan holandski novinar upitao šta će mu najviše nedostajati u
svemiru, američki tvorac vorda i eksela u "Majkrosoftu" je odgovorio: "Osim
moje porodice, dobro hladno holandsko pivo".
Simoni, koga će svemirski brod Sojuz drugi put prevesti do Međunarodne
svemirske stanice, ponovio je da će to biti njegovo poslednje putovanje u
svemir, pošto je to obećao svojoj ženi Lizi Persdoter, kojom se oženio
krajem 2008. |
| |
| |
|
| |
| Tepih sa oko dva miliona bisera prodat za 5,5
miliona dolara |
| |
Tepih ukrašen biserima, istkan u Indiji pre više od sto godina i namenjen da
krasi Muhamedov grob, prodat je za skoro 5,5 miliona dolara na aukciji u
Dohi, saopštila je kuća Sotbi .
Tepih sa biserima naručio je maharadža od Barode koji je želeo da ga pokloni
za grob proroka Muhameda u Medini, u Saudijskoj Arabiji, navodi se u
katalogu aukcijske kuće.
Kako je maharadža umro pre nego što je isporučio poklon, tepih ukrašen sa
oko dva miliona bisera iz Persijskog zaliva, ostao je u njegovoj porodici.
Sotbi je nameravao da licitaciju počne od pet miliona dolara i očekivao da
će postićni znatno veću sumu, ali je početna cena smanjena na 4,5 miliona
dolara zbog malog broja zainteresovanih kupaca.
Novi vlasnik tepiha, jedan od trojice koji su se nadmetali, želeo je da
ostane anoniman. |
| |
| |
|
| |
| Biznismen planira izgradnju kopije Titanika |
| |
Jedan finski biznismen saopštio je da planira da sagradi kopiju prekookeanskog
broda Titanika, u prirodnoj veličini, koju će postaviti na severu Finske.
"Svi u Evropi znaju za Titanik. U finskoj oblasti Ulu ne postoje turističke
atrakcije i mislim da bi ovo moglo da privuče strane turiste", rekao je
Frans presu Tojvo Sukari (Toivo).
Oko 1.500 ljudi izgubilo je život kada je Titanik potonuo, aprila 1912.
Prema rečima Sukarija, kopija čuvenog broda neće biti porinuta već
postavljena na kopnu i u njoj će se nalaziti restorani i jedan hotel.
Sukari, vlasnik lanca prodavnica namešaja, sagradio je Ideapark - impozantni
tržni centar nedaleko od Tamperea, na jugu Finske.
Njegov Titanik nalaziće se u selu Kiminki, oko 600 kilometara severno od
Helsinkija, pored tržnog centra čija je izgradnja u planu.
Kopija tog broda biće dugačka 269 metara i široka 28 metara. Njena izgradnja
trebalo bi da košta između 30 i 40 miliona evra.
Radovi bi trebalo da počnu ove godine a otvaranje je najavljeno za novembar
2011. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
