|
|
Broj 1193, 27. mart 2009.
| CRNOGORSKI IZBORI - Od ponoći izborno ćutanje |
| |
Predizborna tišina u Crnoj Gori, uoči parlamentarnih izbora, počeće noćas u
ponoć i trajaće do nedelje, 29. marta, u 21 čas, kada će biti zatvorena
birališta.
U vreme predizbornog ćutanja, prema zakonu, političke partije ne smeju u
javnosti da propagirajui svoje političke stavove.
Na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori učestvovaće sedam predizbornih
koalicija i devet političkih partija koje će nastupiti samostalno.
Pravo glasanja na nedeljnim parlamentarnim izborima imaće nešto više od
498.000 građana Crne Gore, oko osam hiljada više nego na predsedničkim
izborima pre godinu dana.
Crnogorske parlamentarne izbore pratiće deset organizacija iz inostranstva i
dve domaće, rekao je agenciji Beta sekretar Državne izborne komisije
Slobodan Dragović. On je precizirao da će izbore u Crnoj Gori nadzirati
1.210 posmatrača, od kojih nešto više od 200 stranaca. |
| |
| |
|
| |
| MAKEDONIJA: Nema žena u drugom krugu izbora u
Makedoniji |
| |
Drugi izborni krug presedničkih i lokalnih izbora u Makedoniji koji će se
održati 5. aprila biće u znaku muškaraca, piše skopski list "Večer".
 Pod naslovom "Opštine su ostale bez štikle" list iznosi da je svih 13
žena-kandidata u prvom krugu na lokalnim izborima izgubilo od 364 muškaraca
koji su se kandidovali za izbore.
Ni jedna opština u Makedoniji neće biti pod vođstvom žene zato što su sve
žene kandidati u 84 opštine kao i u glavnom gradu, Skoplju, izgubile u prvom
krugu izbora.
I jedina žena kandidat na predsedničkim izborima, Miruše Hodža iz DPA, nije
uspela da osvoji glasove da bi ušla u drugi izborni krug. Ona je bila
poslednja sa 3,09 odsto među ukupno sedmoro kandidata za presednika.
Kandidat za gradonačelnicu Skoplja Mirjana Najčevska iz Liberalno
demokratske partije osvojila je 3,35 odsto glasova.
OEBS i ODIHIR su kritikovali to što je mali broj žena kandidovan na
predsedničkim i lokalnim izborima.
Na prethodnim lokalnim izborima četiri žene su se izborile za mesta
gradonačelnika. |
| |
| |
|
| |
| SLOVENIJA: Nastavlja se istraga u aferi
Patria |
| |
Slovenačka policija je u saradnji sa kolegama iz Finske nastavila intenzivnu
istragu u aferi kupovine oklopnih vozila finske firme Patria za slovenačku
vojsku.
Istražitelji su nastavili pojedinačna saslušanja i preglede juče zaplenjene
dokumentacije vezane za tu aferu, potvrdili su policija i javno tužilaštvo,
ali o detaljima u interesu istrage nisu želeli da govore.
Slovenačka i finska policija su juče obavile više pretraga kod osumnjičenih
lica i firmi.
Afera "Patria" izbila je u javnosti nakon što je finska državna televizija
YLE objavila reportažu svog novinara o sumnjivim poslovima u narudžbi
oklopnih vozila finskog proizvođača Patria za slovenačku vojsku, i pritom za
korupciju optužila i tadašnjeg premijera Janeza Janšu.
U septembru prošle godine finska televizija je objavila i izjavu glavnog
finskog istražitelja Kaj Erika Bjergvista da finska policija zna "da je
novac išao u Austriju" i izrazio bojazan da je deo tog novca predat
zvaničnim licima u Sloveniji.
Slovenačka javnost s pažnjom prati vesti o istrazi, jer su se u štampi
nedavno pojavile izjave zvaničnih lica, koja su tvrdila da se može desiti da
neka u nizu izvršenih krivičnih dela u slučaju Patria zastare. |
| |
| |
|
| |
| HRVATSKA - Tuča učenika u Vukovaru nacionalno
motivisana |
| |
Partija podunavskih Srba (PPS) objavila je da je nedavna tuča petorice učenika
hrvatske i sedmorice učenika srpske nacionalnosti u Tehničkoj školi u
Vukovaru bila nacionalno motivisana.
Prema izjavama policije, na koje se poziva PPS, uzrok tuče koja se dogodila
u ponedeljak i u kojoj su dva učenika srpske nacionalnosti lakše povređena,
nije bila međunacionalna različitost.
Ali Partija podunavskih Srba u objavljenom saopštenju, koje je potpisao
predsednik stranke Rade Leskovac, tvrdi kako mediji i policija zataškavaju
činjenice o tome što se stvarno dogodilo u toj školi.
"Više od dvadeset učenika, od kojih neki i nisu učenici te škole, upali su
za vreme školskog odmora u jedan razred i divljački se obračunali s onima
koje su zatekli", navodi Leskovac i zaključuje kako je "svima koji žive u
Vukovaru jasno da su uzroci sukoba u dubokoj nacionalnoj nesnošljivosti
mladih Hrvata prema njihovim vršnjacima Srbima".
"Hrvatska javnost mora prihvatiti činjenicu da su Vukovar i njegova okolna
mesta s najvećom koncentracijom Srba u državi i da se naši ljudi ne žele i
neće odreći svog jezika, sportskih klubova, pesama, kulture i istorijske
baštine", navodi Leskovac u saopštenju.
On je takođe pozvao sve političke i javne funkcionere u Vukovaru, kao i
predstavnike medija, da se najozbiljnije pozabave odnosom mladih Hrvata i
Srba u tom gradu. |
| |
| |
|
| |
| Podržano vraćanje imovine verskim zajednicama
u BiH |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik i predstavnici Međureligijskog
veća Bosne i Hercegovine podržali su danas u Banjaluci vraćanje imovine
crkvama i verskim zajednicama, kao i regulisanje položaja verskih službenika.
Posle sastanka sa predstavnicima tog veća, Dodik je novinarima rekao da
Vlada RS podržava vraćanje imovine verskim zajednicama u BiH.
Dodik je istakao potrebu da Srpskoj pravoslavnoj crkvi što pre bude vraćena
zgrada nekadašnje Bogoslovije u Sarajevu, u kojoj je sada Ekonomski fakultet.
Premijer RS je naveo da je s predstavnicima Međureligijskog veća BiH
razgovarao o zakonu o restituciji dodajući da je kada je o tome reč potrebno
postići "jednako rešenje u čitavoj BiH".
Dodik je podsetio da je Republika Srpska 1998. donela zakon o restituciji
koji je kasnije suspendovao visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH.
Dodao je i da se u Banjaluci obnavaljaju tri verska objekta -pravoslavna
crkva Hrista spasitelja, srušena u Drugom svetskom ratu, Katolička crkva na
Petrićevcu i džamija Ferhadija, porušene tokom prošlog rata u BiH.
"Osim toga, gradska uprava rešava i pitanje Jevrejske opštine Banjaluka i
lokacije na kojoj bi se gradila sinagoga, čime Banjaluka šalje jasnu poruku
tolerancije i verskih sloboda", rekao je Dodik. Kardinal vrhbosanski Vinko
Puljić rekao je da Međureligijsko veće smatra da imovinu verskih zajednica
treba sačuvati od prodaja i da treba što pre doneti zakon o povratku imovine
verskim zajednicama.
Banjalučki muftija Ethem Čamdžić ocenio je da je Međureligijsko veće učinilo
dosta na promociji dijaloga, tolerancije i suživota među verskim zajednicama
i konfesijama u BiH.
Vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije rekao je da verske zajednice podržavaju
"demokratizaciju i slobodu medija", ali da očekuju da mediji "iznose samo
istinu".
"Očekujemo s punim pravom da prestanu napadi na predstavnike verskih
zajednica i na verske zajednice", istakao je vladika Vasilije, upozorivši da
će u suprotnom verske zajednice doneti zaključak da su "mediji stvaraoci
razorništva i razjedinjavanja među narodima i verskim zajednicama u BiH".
Sastanku je prisustvovao i predstavnik Jevrejske zajednice Sarajevo Boris
Kožemjaki, koji je naveo da je premijer RS obećao finansijsku pomoći
Međureligijskom veću. |
| |
| |
|
| |
| Kako spasti turističku sezonu |
| |
Iako je Hrvatska postala jedno od poželjnijih turističkih odredišta u Evropi,
globalna ekonomska i finansijska kriza preti da pokvari ovogodišnju
turističku sezonu.
Pogotovo u poređenju sa 2008, najuspešnijom turističkom godinom u istoriji
Hrvatske, kada je bilo više od 11 miliona turista, preko 57 miliona noćenja,
a ostvareni prihod dostigao sedam milijardi evra.
Stvari su se ove godine promenile. U Dalmaciji do sada nije prodata ni
trećina hotelskih kreveta za špic sezone, dok Kvarner i Istra beleže blaži
pad rezervacija.
Za predstojeću turističku sezonu presudni će, kažu stručnjaci, biti
individualni gosti koji stižu vlastitim prevozom i u poslednji čas.
Kojim će se smerom razvijati ovogodišnja turistička sezona u Hrvatskoj, u
uslovima ekonomske krize, teško je reći.
Hrvatskoj u prilog ne idu ni znatno niže cene aranžmana u Turskoj i Španiji.
U Turskoj na primer "all inclusive" usluga u hotelu s pet zvezdica košta kao
polupansion na Jadranu u hotelu s tri zvezdice.
Na nedavno održanoj međunarodnoj turističkoj berzi u Berlinu zaključeno je
manje rezervacija kod turoperatora za organizovane turističke grupe. S
važnog nemačkog tržišta najavljena je tek trećina dolazaka, u odnosu na
prethodnu godinu.
Zato se sve nade polažu u individualne goste, pre svega iz Nemačke i
Austrije koji će na letovanje stići svojim automobilom i tako možda spasti
sezonu, piše Novi list.
TUI, jedna od najvećih evropskih turističkih agencija, beleži bolji "buking"
za individualne posete u odnosu na grupne. Zbog toga je Istra u boljoj
situaciji jer je geografski bliža stranim gostima, dok su Dalmacija i
dubrovačko područje u nepovoljnijem položaju jer su više upućeni na
takozvane avio-goste.
Od Istre i Kvarnera se očekuje da budu "lokomotive" sezone, mada će se i tu,
više no ikad, čekati oni turisti koji će odluku doneti u poslednjem trenutku.
Kvarnerski hotelijeri takođe beleže pad rezervacija u odnosu na prošlu
godinu. Procenjuje se da je trenutno buking manji za 15 do 20 odsto, a
ponegde čak i 30 posto.
Sve u svemu, malo je optimizma da će sezona biti uspešna kao prethodna, piše
Slobodna Dalmacija. Taj list navodi da je prodaja privatnog smeštaja nešto
bolja, da kampovi zasad imaju prošlogodišnji ritam rezervacija, a solidne su
najave i nautičkih dolazaka. Sve to, međutim, kako se procenjuje, neće biti
dovoljno da se ponovi uspeh iz 2008.
Prihodi od turizma u Hrvatskoj čine gotovo 20 odsto bruto nacionalnog
proizvoda, a analitičari upozoravaju da bi taj prihod mogao biti ove godine
znatno manji. |
| |
| |
|
| |
| SLOVENIJA - Crna Gora - bankomat za šefove
Triglav osiguranja |
| |
Slovenački dnevnik za privredu Finance piše da je, kako je listu saopštio
neimenovani izvor, nadzornicima osiguravajućeg društva Lovćen Andreju Kociću
i Borutu Erženu od 2005. godine u Crnoj Gori isplaćeno oko 300.000 evra
godišnje.
Prema informacijama lista reč je o podatku, koji je poreskoj upravi
saopštilo osiguravajuće društvo Lovćen, koje je u većinskom vlasništvu
ljubljanskog osiguranja "Triglav", koji još dodaje da su pomenuti nadzornici
novac uglavnom dobili u gotovini, izuzev Kocića, koji je deo novca navodno
dobio preko banke.
Isplate u gotovini nisu zabranjene, ali su neobične i zbog toga privlače
pažnju slovenačke poreske uprave, koja, kako kažu "Finance", službeno ne
želi da komentariše taj slučaj.
Dnevnik piše i o poslovima firme Droga Kolinska u Makedoniji, gde "odeljenje
makednonske policije istražuje neke sporne poslove" tog preduzeća u
Makedoniji.
Izvori "Finance" kažu da je "makedonska ćerka firma Droge Kolinske, pored
ostalog, osumnjičena za falsifikovanje službenih dokumenata, oštetu
poverioca i nezakonito otuđenje imovine". "Pre mog dolaska se tamo dešavalo
mnogo šta, a nakon aprila 2007. godine kada sam preuzeo vođenje Droga
Kolinske su stvari čiste", izjavio je za ljubljanski list šef Droga Kolinske
Slobodan Vučićević.
Njegov prethodnik Robert Ferko, koji sada vodi Elan iz Begunja, a pre tri
godine je bio zaposlen u Delti iz Srbije, takođe ništa ne zna o istrazi
makedonske policije i upućuje na Stevana Terbca, koji je vodio Droga
Kolinsku u Makedoniji.
Trebec kaže da je siguran da je sve vođeno "zakonito, jer smo poslovali u
stranoj državi i s tim nema šale", rekao je Trebec za današnje "Finance". |
| |
| |
|
| |
| Republika Srpska - Usvojena deklaracija o
eventualnim ustavnim promenama |
| |
Narodna skupština Republike Srpske (RS) juče je usvojila deklaraciju o
osnovama za razgovore o eventualnim promenama Ustava BiH i zaštiti interesa
RS prema kojoj BiH ostaje složena država, u skladu sa dejtonskim modelom
državnog uređenja.
Deklaraciju je poslanicima predložio predsednik RS Rajko Kuzmanović, a posle
četiri kruga konsultacija predsednika parlamenta sa poslaničkim klubovima
ovaj dokument pretrpeo je određene promene.
Prema usvojenoj deklaraciji, polazište, predlozi i rešenja ustavnih promena
u BiH moraju se zasnivati na Dejtonskom sporazumu, a BiH i dalje ostaje
složena država u skladu s usvojenim dejtonskim modelom državnog uređenja.
U deklaraciji je navedeno da je Republika Srpska "nespornan entitet, sa
svojim nepromenjenim teritorijalnim, funkcionalnim statusom", dok se
mogućnost organizovanja novih teritorijalnih jednica ostavlja u okviru
Federacije BiH.
Moguće promene u strukturi Federacije BiH, stoji u deklaraciji, "ne smeju
imati za posledice promenu sadašnjih ustavnih rešenja u odnosu na formiranje
zakonodavnih, izvršnih i sudskih organa vlasti na nivou BiH, kao i na
osnovne principe u pogledu njihovog sastava, načina donošenja odluka,
zaštite entitetskog i vitalnih nacionalnih interesa na štetu RS".
Prema usvojenoj deklaraciji, u sadašnjim uslovima nije moguće donositi novi
Ustav BiH, već je moguća samo dogradnja i poboljšanje dejtonskih rešenja i
to amandmanskim putem na osnovu saglasnosti tri konstitutivna naroda i
entiteta kroz političke razgovore i ustavne institucije.
Još se navodi da je potrebno zadržati ustavne principe o entitetskom
glasanju u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH i ustavne
principe zaštite utvrđenog vitalnog interesa entiteta, kao i vitalnog
nacionalnog interesa sva tri konstitutivna naroda u BiH.
Prema deklaraciji, prenos nadležnosti sa RS na državni nivo može se vršiti
samo na osnovu sporazuma entiteta, a ostavljena je i mogućnost vraćanja
prenetih nadležnosti entitetima ako taj prenos nije bio opravdan i održiv.
Dokument predviđa i konsenzus entiteta o pitanjima značajnim za članstvo BiH
u EU, kao i mogućnost da entiteti samostalno sklapaju ugovore o specijalnim
paralelnim vezama sa susednim državama, te da mogu da vode međunarodne
aktivnosti koje ne ugrožavaju teritorijalni integritet BiH.
Deklaraciju su podržala 54 poslanika, osam ih je bilo suzdržano, dok je 15
poslanika, uglavnom iz bošnjačkih stranaka bilo protiv deklaracije. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
