|
|
Broj 1193, 27. mart 2009.
| Linkenholt - Celo selo na prodaju |
| |
Ovce pasu po zelenim brežuljcima Linkeholta, engleskog sela ljupkih kućica
koje se nižu pored male kamene crkve. Fazani skakuću preko živica, a susedi
koji se poznaju od rođenja toplo pozdravljaju namernike.
Ova idila, odnosno celo selo nadomak Londona, može da se kupi za samo 23
miliona funti, ili oko 32 miliona dolara.
 Selo
Linkenholt, sa 21 porodičnom kućom, palatom vlastelina, blještavo zelenim
terenom za kriket i pripadajućim paviljonom, deo je imanja od 600 hektara
obradive zemlje i 170 hektara šume.
Imanje se prodaje u celini, sem jednog delića, posvećenog još od 12. veka
svetom Petru. "To", kaže prodavac nekretnika Tim Šerston, "pripada bogu".
Dati celo selo na prodaju je veoma neobično, naročito na jugu Engleska,
izjavio je Šerston ageciji AP. "Ne mogu da se setim kada je poslednji put
prodavano selo".
Oko 40 stanovnika Linkenholta, od kojih je većina provela ceo život u selu,
nada se da će novi vlasnik održati imanje u celini i da će se odupreti
iskušenju da parceliše zemljište udaljeno samo 120 kilometara jugozapadno od
Londona.
"Ovo je raj", kaže 84-godišnji Alen Smit, koji je dosao u selo 1948. godine
da radi na farmi i ostao. Njegova žena, Beti, rođena je u Linkenholtu.
Upoznali su se na seoskoj igranci.
Beti Smit je išla u seosku školu a zatim je radila u vlastelinskoj kući koja
je bila centar užurbane poslovne farme.
"Dok ste išli kroz selo, svi bi vas pozdravljali iz svojih bašta. Mogli ste
da ćaskate", priča Beti. "Bilo smo kao velika, srećna porodica".
Vlastelin je živeo u svojoj palati i posedovao zemlju. Ljudi kao Smit, koji
su želi žito, ječam i ovas, gajili povrće, goveda i ovce, živeli su u
seoskim kućama. Stvari su se znatno promenile: celo selo je sad u vlasništvu
kompanije za nekretnine koja izdaje seoske kuće stanovnicima.
Budući vlasnik imaće pravo da se useli u vlastelinsku palatu ali neće
postati ni lord ni ledi, jer nema titule uz imanje. Jedna mu ipak pripada -
postaće predsednik lokalnog kriket kluba.
Jedina stavka koja nedostaje iz seoskog inventara je - kafana. Pab u
Linkenholtu je zatvoren pre nekoliko godina, pa oni koji hoće nešto da
popiju mogu da prošetaju do susednog sela, "na kriglu".
Ovo nije prvi put da je Linkenholt na prodaju. Kupljen je za 2.000 funti
1629. godine a 60 godina kasnije selo je prodato za 12.000 funti -
kraljevsku sumu u to vreme.
Stručnjaci za nekretnine kažu da je, upkos tekućoj krizi, ova kupovina
jedinstvena prilika, jer nema ničeg sličnog na tržištu.
Jedna od odlika imanja je i glas koji ga bije da je vrsno lovište fazana.
Lov privlači ljude koji su voljni da za to plate hiljade funti. |
| |
| |
|
| |
| Šest godina od invazije, budućnost Iraka
neizvesna |
| |
Šest godina posle invazije na Irak, okončanje skupe američke misije je na
vidiku, ali je buudćnost te izmučene zemlje i dalje nezivesna.
Nasilje je u znatnoj meri smanjeno, pa se većina Iračana danas oseća
bezbednije nego ikada ranije, od kako je 20. marta 2003. počeo rat. Ali,
nasilja i dalje ima u meri koja bi za većinu drugih zemalja bila dramatična.
Samo prošle nedelje, kako navodi agencija AP, bombaši samoubice ubili su
ukupno 60 ljudi u dva odvojena napada na području Bagdada, a jedan američki
vojnik je poginuo u borbenoj misiji u glavnom gradu.
Borbe se i dalje vode u Mosulu i u drugim delovima pretežno sunitskog severa
Iraka. Borba za vlast i resurse među suoprotstavljenim verskim i etničkim
grupama postaje sve žešća, iako se vojno angažovaje SAD polako završava.
I suniti i šiiti suočavaju se sa unutrašnjom borbom za vlast koja će
verovatno postajati sve žešća kako se približavaju opšti izbori, predviđeni
za kraj godine.
Sukobi sunita i šiita su utihnuli, ali još nema pravog pomirenja. "Ako se
irački lideri ne izmire i ne počnu da sarađuju situacija će se pogoršati",
smatra kurdski poslanik Mahmud Otman.
 U
završnoj fazi rata izazov za SAD biće da spreče da sukob suprotstavljenih
grupa ne eksplodira u nasilje u obimu koji je pre dve godine doveo zemlju na
ivicu građanskog rata.
Američki komandanti uspešno su lobirali kod predsednika Baraka Obame da
zadrži značajne borbene snage u Iraku dok ne prođu parlamentarni izbori, u
nadi da će obuzdati nasilje dok se partije sa verskim i etničkim predznakom
nadmeću za vlast.
"Sprečavanje štete" mnogo je manje ambiciozan cilj od onog koji je postavila
administracija Džordža Buša kada su SAD počele invaziju vazdušnima napadom
na Dora Frams u južnom delu Bagdada, u neuspelom pokušaju da ubiju iračkog
vođu Sadama Huseina.
Neuspeh na početku konflikta, dao je ton nečemu što se pretvorilo u rat
pogrešnih poteza i razočaranja, ocenjuje AP. Rat je započet kako bi se Sadam
Husein lišio oružja za masovno razaranje a kada se pokazalo da ga nije ni
posedovao, cilj je promenjen u uspostavljanje demokratije zapadnog tipa, ali
u srcu Bliskog istoka.
Taj cilj je samo delimično ispunjen. Sada se Amerikanci nadaju da mogu da
odu a da zemlja ne upadne u haos. Nadaju se takođe da će Irak biti dovoljno
snažan da odbaci uplitanje susednih zemalja, a pre svega Irana, i da se
zaštiti od Al Kaide koja se ponovo javlja.
Izgledi za istinski stabilan Irak svakako su danas veći nego 2007, kada su
Bagdad svakodnevno potresale eksplozije automobila bombi a sunitske i
šiitske naoružane bande gospodarile gardskim ulicama.
Nasilje je opalo za 90 odsto. U najvećem delu zemlje je mirno, uključujući
tri kurdske provincije na severu, šiitski jug i sunitsku provinciju Anbar
gde su se lokalna plemena okrenula protiv Al Kaide.
Parkovi u Bagdadu vikendom su puni ljudi koji se tek sada osećaju dovoljno
bezbedno da izađu iz kuća.
Anekta koju su na nešto više od 2.000 ispitanika u čitavom Iraku prošlog
meseca sproveli Ej-Bi-Si njuz, Bi-Bi-Si i japanski HNK pokazala je da 85
odsto Iračana ocenuje da je sadašnja situacija "dobra" ili "veoma dobra",
dok njih 59 odsto tvrdi da se osećaju "sigurno", što je 22-23 odsto više u
odnosu na prošlu godinu.
Ali, stabilnost je teško izmeriti u zemlji sa tako dugom istorijom ilegalnih
pokreta, uključujcuhi i Baas partiju bivšeg predsednika Sadama Huseina, kao
i tradiciju plemenskih i drugih grupa koje menjaju strane.
Šeici koji su nekad obožavali Sadama, posle su sarađivali sa ekstremističkim
grupama a sada izražvaju lojalnost vladi koju podržavaju SAD pa niko ne može
sa sigurnošću da tvrdi kome će biti privrženi sutra.
Tome treba dodati i nepostojanje sporazuma o podeli vlasti između sunita,
šiita i Kurda, što SAD smatraju ključnim za obezbeđivanje trajne stabilnosti.
Mnogi Iračani strahuju da relativni mir znači samo da su se oni ratoborni
primirili dok Amerikanci ne odu. |
| |
| |
|
| |
| Hondin hibrid novi hit na tržištu |
| |
Japanski proizvođač automobila Honda sve se više angažuje u proizvodnji
hibridnih automobila tako da dnevno proizvede 600 komada modela "insajt"
(Insight).
 "Insajt"
se odlično prodaje u Japanu, gde je uspeo da nadmaši glavnog konkurenta -
Tojotin model "prius".
Hondin hibrid trebalo bi da se pojavi na američkom tržištu do kraja meseca
po ceni od 19.800 dolara. "Insajt" je odmah po pojavljivanju u februaru
postao hit u Japanu i do sada je unapred prodata 21.000 tog hibridnog
automobila.
Početna cena Tojotinog model "prius", koji je veći od hondinog, iznosi
22.000 dolara, zbog čega se sada spekuliše da će Tojota morati da spusti
cene. |
| |
| |
|
| |
| Zbog krize u zalagaonicama Pikaso, Matis,
Vorhol... |
| |
Radovi Pabla Pikasa, Anrija Matisa, Vilema de Koninga ili Endija Vorhola, samo
su neka od dela koja su se proteklih meseci našla u zalagaonicama.
Svetska ekonomska kriza, na svoj način, pogađa i bogate. Vlasnici skupocenih
umetnina sve češće moraju da založe svoje dragocenosti kako bi uspeli sebi
da obezbede dovoljno keša.
Metropoliten opera je dva murala Marka Šagala, izložena na njenim zidovima,
dala kao zalog a slavni fotograf Eni Libovic je nedavno založila svoju
celokupnu zbirku fotografija i zauzvrat dobila na zajam 15 miliona dolara.
Njujorška kompanija Art kapital, koja daje pozajmice vlasnicima umetnina i
nekretnina, zabeležila je u poslednjih šest meseci rast poslovanja između 40
i 50 odsto, navodi AP.
Suvlasnik Art kapitala Ijan Pek kaže da je ta firma, između ostalog, dobila
radove "značajnih savremenih majstora, značajnih starih majstora, kao i
veoma značajne primerke dekorativne umetnosti".
Prema njegovim očekivanjima, kompanija bi ove godine mogla da zaradi oko 120
miliona dolara od pozajmica, u odnosu na prošlogodišnjih 80 miliona.
Umetničke zbirke mogu da posluže kao spas za one kojima treba dodatni keš.
Umetnine se tretiraju kao zalog, isto kao što je slučaj sa automobilima ili
kućama.
Stručnjaci navode da vlasnici umetnina nude svoje kolekcije kao zalog kada
im treba novac za pokrivanje drugih finansijskih troškova, kada prikupljaju
novac za pokretanje biznisa ili za kupovinu drugih umetnina.
Neki kolekcionari umetničkih dela, pritisnuti finansijskim poteškoćama,
izgubili su čitava bogatstva u prevarama piramidalnih banaka, kaže Pek.Firmi
Art kapital i njujorškoj kompaniji Art fajnens partners, počeli su da se
obraćaju i manji muzeji i druge institucije zato što dobijaju znatno manje
privatnih donacija.
"Padom vrednosti na berzi 40 do 50 odsto, finansijska sredstva građana
bukvalno presušuju", kaže Endru Rouz iz Art fajnens partnersa. Kolekcionari
umetničkih dela obraćaju se i poznatim bankama.
Sitigrup i Banka Amerike, dve velike banke koje su uključne u pozajmice
umetnina, zabeležile su drastičan porast broja klijenata koji ostavljaju
umetnička dela kao zalog.
Prema rečima Džona Arene iz Banke Amerike, ta institucija je između ostalog
dobila slike Pikasa, Matisa i Monea.
Istovremeno i aukcijske kuće odobravaju pozajmice, ali umetnička dela potom
završavaju na aukciji.
Banke posluju na drugačiji način pošto umetnička dela govoto uvek tretiraju
samo kao zalog, a vlasništvo nad umetninama preuzimaju samo ukoliko njihov
prvobitni vlasnik ne poštuje uslove pozajmice, što se, kažu, dešava veoma
retko.
Za razliku od banaka, kompanije poput Art kapitala u većini slučajeva
postaju vlasnici umetničkih dela, i čuvaju ih u sefovima sve dok njihov
pravi vlasnik ne isplati dugovanja. |
| |
| |
|
| |
| Berlin - Turistički bum u najjeftinijoj
prestonici Evrope |
| |
Berlin je siromašan ali seksi. Taj slogan, koji je smislio gradonačelnik
nemačke prestonice Klaus Voverajt, doprineo je bogatstvu grada u kome
smeštaj, jeftine avionske linije i noćni život privlače turiste i u vreme
ekonomske krize.
Glavni zadatak Voverajta, koji je od 2001. godine gradonačelnik Berlina, bio
je da spreči da grad doživi sudbinu Vašingtona iz 1990-tih, odnosno da
izbegne bankrot.
 Nakon
ujedinjena Nemačke, Berlin se nadao da će ponovo postati industrijski centar
i kapija ka istočnoj Evropi. Umesto toga grad je izgubio dve trećine poslova
u proizvodnji, u kojoj je 2006. godine bilo zaposleno manje od 100.000 od
3,5 miliona stanovnika.
Prema podacima iz 2006, stopa nezaposlenosti u Berlinu je iznosila 17 odsto,
a dugovanja grada 63 milijardi evra.
Grad je, međutim, doživeo turistički bum. U 2008. godini, petoj za redom,
Berlin je posetio rekordni broj turista, 7,9 miliona. To predstavlja
povećanje od 4,2 odsto u periodu od godinu dana, objavio je regionalni zavod
za statistiku.
Broj noćenja povećao se za 2,8 odsto, na 17,77 miliona.
Početkom 1990-tih, nakon ujedinjena, broj posetilaca se povećao na tri
miliona i to su uglavnom bili Nemci koji su dolazili da vide svoju
preston-icu.
"Berlin ima dobar odnos cene i kvaliteta", kaže portparol turističke
organizacije Kristijan Tencler. Soba u hotelu sa četiri zvezdice može da
košta manje od 150 evra, što je dvosturko niže nego u Parizu ili Londonu,
navodi AFP.
U okolnostima svetske ekonomske krize Berlin igra na kartu reputacije
najjeftinije prestonice u Evropi. U brošurama Berlin nudi Francuzima "smeštaj
i proizvode po vrlo privlačnim cenama" a Špancima po "izuzetno povoljnim
cenama".
Finansijski argument izgleda da deluje, pošto se broj francuskih turista
povećao tokom prošle godine za 15 odsto, na oko 134.000 ljudi. Druga
prednost Berlina jeste to što je "druga destinacija lou-kost aviokompanija u
Evropi, posle Londona", kaže Tencler.
Gotovo polovina putnika dolazi takvim jeftinim letovima. Pojava Rajanera i
Izidžeta 2003. i 2004. godine dala je veliki podstrek a te kompanije su
najmanje pogođene krizom u poređenju sa drugim avioprevoznicima.
Berlin sve više privlači strane turiste koji danas čine jednu trećinu
posetilaca. Najviše turista, oko 310.000, dolazi iz Velike Britanije, a
slede ih Italijani i Holanđani.
U Berlin dolaze i stanovnici istočne Evrope, pre svega Poljaci i Rusi koje
najviše interesuje šoping.
Neki posetioci žele da iskoriste bogatu kulturnu ponudu Berlina, koji ima 16
nacionalnih muzeja i veliki broj pozorišta.
Drugi dolaze da bi istražili istoriju grada a ove godine glavni događaj je
obeležavanje 20. godišnjice pada Berlinskog zida, za šta su najviše
zainteresovani turisti sa Zapada, kaže Tencler.
Berlin nudi i mnoge druge mogućnosti za turiste. To je pre svega noćni život,
sa jeftinim barovima koji su otvoreni cele noći i klubovima poput "Berghajna",
koji je smešten u staroj električnoj centali i važi za Meku tehno muzike.
Petkom i subotom uveče u Berlin stižu mladi da bi se proveli. Neki od njih
odlaze već sutradan a za one koji reše da prespavaju postoji niz
alternativnih mogućnosti za smeštaj, poput jeftinih hotela, malih pansiona i
hostela.
U proseku stranci provedu 2,6 dana u nemačkoj prestonici.
Značajan prihod Berlin ostvaruje i od organizacije kongresa i sajmova.
Berlin je od prošle godine drugi grad u svetu, posle Beča, po broju takvih
skupova. Prošle godine su organizovana 63 sajma koji su privukli više od dva
miliona posetilaca. |
| |
| |
|
| |
| Klaus ne da Topolaneku da dovrši
predsedavanje EU |
| |
Predsednik Češke Vaclav Klaus odbio je juče da omogući vladi u ostavci
premijera Mireka Topolaneka da dovrši posao predsedavanja Evropskom unijom,
za šta se zalagala i opozicija iako je vladu oborila u utorak.
Klaus je u dvorcu Hradčani primio ostavku od premijera Topolaneka i poverio
mu da upravlja zemljom do imenovanja nove vlade. Predsednik je kategorično
odbio da se oteže to improvizovano rešenje, odnosno da vlada u ostavci
ostane na čelu Češke do kraja juna, kada završava češko predsedni-štvo.
"Rešenje mora da bude brzo, zbog ekonomske krize i zbog predsedavanja Unijom
jer predsedništvo mora da obavlja prava vlada sa mandatom od parlamenta",
kazao je Klaus posle sastanka sa Topolanekom.
Klaus nije direktno odbio da poveri mandat za sastav nove vlade ponovo
Topolaneku što bi odgovaralo dosadašnjoj praksi u Češkoj da vladu sastavlja
lider najjače stranke.
Postavio je, međutim, uslove koje Topolanek ne može da ispuni: da mu budući
mandatar donese potpise 101 od 200 poslanika Donjeg doma Parlamenta da će
podržati vladu i da to nikako ne budu "prebezi" i "otpadnici" iz opozicije.
"Jedino moguće rešenje su što hitniji prevremeni izbori", reagovao je na to
šturo Topolanek.
On je dodao da dok njegova vlada u ostavci bude na dužnosti, usredsrediće se
na to da održi stabilnost i da ispuni sve obaveze kod kuće i u inostranstvu,
uključujuhi i predsedavanje Unijom. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
