|
|
Broj 1194, 3. april 2009.
| Rešenje za krizu, srpski građevinci u Iraku |
| |
U Iraku danas posle završetka NATO intervencije posluje 500 firmi iz sveta,
ali nema nijedne iz Srbije, rečeno je na skupu u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Srbija ima velike šanse da se vrati na iračko tržište kako kroz izvoz hrane,
tako i kao izvođač građevinskih radova u toj zemlji, saopštila je danas PKS
posle seminara koji je organizovan u Komori s ciljem da se pospeši privredna
saradnja dve zemlje.
Prošle godine na tržište Iraka iz Srbije je izvezeno robe u vrednosti 91,3
miliona dolara, dok uvoza nije bilo.
 Najznačajniji iskorak u saradnji dve zemlje je ugovor kompanije "Jugoimport-SDPR"
sa Vladom Iraka o isporuci naoružanja i vojne opreme potpisan 2007. godine u
vrednosti od 235 miliona dolara. U tom poslu učestvuje još desetak drugih
srpskih preduzeća, precizira PKS.
Otpravnik poslova ambasade Iraka u Beogradu Jahja Al-Gorani je naglasio da
su se na tržište Iraka već vratila mnoga preduzeća i otpočela obnovu zemlje.
Po njegovim rečima, i pored toga što je pretrpeo rat Irak i dalje ima snažnu
ekonomiju koja se oslanja na naftne prihode.
Dolazak u Irak može, kako je kazao, za firme iz Srbije da predstavlja i
način za lakše prevazilaženje svetske ekonomske krize.
"Svaka firma iz Srbije može da nađe sebi posla u Iraku, zemlji sa 29 miliona
stanovnika koja se obnavlja od ratnih razaranja", rekao je Al-Gorani.
Sekretar Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS Olivera Kiro je
naglasila da je u prošlom veku tržište Iraka bilo veoma zanimljivo za
preduzeća iz Srbije i sada je došlo vreme da se ta saradnja obnovi.
Predsednik "Iračkog foruma" u Srbiji Ahmed Abas je podvukao da firme iz
Srbije kasne sa odlaskom i nastupom u toj zemlji. On je istakao da preduzeća
iz Srbije imaju posebnu šansu da izvoze i organizuju prioizvodnju hrane u
Iraku, sisteme za navodnjavanje, zatim da izvode građevinske radove, grade
aerodrome, pruge i puteve, fabrike lekova, uz obavljanje mnogih drugih
poslova.
U prošlosti su se srpski građevinari dokazali u izgradnji te zemlje,
podsetio je Abas.
U periodu od 1975. do 1990. godine Irak je bio najznačajnji ekonomski
partner bivše SFRJ među zemljama u razvoju. Tada su firme iz bivše
Jugoslavije, a najviše iz Srbije, izgradile niz objekata u Iraku u vrednosti
od preko 12 milijardi dolara i ostvarile značajan izvoz.
Od uvođenja sankcija Iraku sredinom 1990-ih razmena je drastično opala, tako
da je do kraja 1997. godine gotovo i nije bilo. |
| |
| |
|
| |
| Objavljen katalog ponuđenih socijalno
neprofitnih stanova |
| |
Beograđani koji se nalaze na listi za kupovinu 1.000 socijalno neprofitnih
stanova mogu od danas na internet sajtu grada Beograda (www.beograd.rs) da
pogledaju ponuđene stanove i odaberu one koji im najviše odgovaraju.
Kako se navodi u saopštenju Gradske uprave, Beograđani na sajtu mogu da vide
sve - od lokacije, kvadrature stana i etaže do skice stambenih jedinica.
 Stanovi
se grade u Vojvođanskoj ulici (blokovi 61 i 63) i u naselju "Dr Ivan Ribar".
Od ukupnog broja stanova, najviše je jednoiposobnih - 428, dvosobnih je 212,
jednosobnih 187, pa slede dvoiposobni i veći.
Dodaje se da će osoba koja ostvari pravo na kupovinu stana moći da kupi i
manji stan od onog na koji ima pravo.
Rok otplate biće 20 godina, godišnja kamata 0,5 odsto, uz učešće od 20 odsto
cene stana, navodi se u saopštenju.
Konkurs za prodaju 1.000 stanova izgrađenih prema Odluci o uslovima prodaje
2.000 socijalno neprofitnih stanova, objavljen je 27. novembra i trajao je
do 26. decembra 2007. godine.
Pravo da učestvuju na konkursu imali su zaposleni u obrazovanju i
naučno-istraživačkoj delatnosti, zdravstvu i socijalnoj zaštiti, pravosuđu,
Policijskoj upravi za grad Beograd, gradskoj upravi i opštinskim upravama.
Da konkurišu imali su pravo i zaposleni u javnim preduzećima iz
komunalno-stambene oblasti i u drugim javnim preduzećima, ustanovama, javnim
i drugim službama i organima čiji je osnivač grad i gradska opština.
Za kupovinu stanova mogli su da konkurišu i mladi bračni parovi, ratni vojni
invalidi iz oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine, roditelji,
usvojioci ili staratelji lica sa psiho-fizičkom ometenošću, invalidna lica
sa teškim telesnim oštećenjem, samostalni umetnici i zaslužni sportisti. |
| |
| |
|
| |
| U Srbiji devet odsto manje turista u januaru
i februaru |
| |
U Srbiji je u prva dva meseca 2009. godine boravilo ukupno 258.898 turista,
što je devet odsto manje nego u istom periodu prošle godine, objavila je
Turistička organizacija Srbije (TOS).
Kako se navodi u saopštenju, od ukupnog broja turista domaćih je bilo
187.132 (za osam odsto manje nego u prva dva meseca 2008. godine), dok je
stranih bilo 71.766 (devet procenata manje).
Ti podaci Republičkog zavoda za statistiku o broju turista u Srbiji ne
obuhvataju teritoriju Kosova i Metohije.
U januaru i februaru ove godine, prema tim podacima, ostvarena su 992.774
noćenja ili osam odsto manje nego u prva dva meseca 2008. Domaći turisti
ostvarili su 828.066 noćenja (šest odsto manje), a inostrani 164.708 (tri
odsto manje nego u prva dva meseca prošle godine).
Prema broju noćenja, domaći gosti su najviše boravili u planinskim mestima
(51 odsto), a zatim slede banjska mesta sa 23 odsto.
Najviše inostranih turista boravilo je u glavnim administrativnim centrima,
njih 58 procenata, a oko 19 odsto ih je boravilo na planinanama.
Najviše stranih posetilaca je bilo iz bivših jugoslvenskih republika. Na
prvom mestu su gosti iz Crne Gore sa 25.285 noćenja, što je 22 odsto manje
nego u istom periodu prosle godine. |
| |
| |
|
| |
| Tadić: Egipat neće priznati Kosovo |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je posle razgovora sa predsednikom
Egipta Hosnijem Mubarakom da Egipat ostaje pri svom stavu i da neće priznati
jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
Tadić je novinarima preneo da je sa Mubarakom razgovarao i o ekonomskoj
saradnji i da je pokrenuo inicijativu da Srbija i Egipat potpišu sporazum o
slobodnoj trgovini.
Tokom susreta koji je trajao više od tri sata, Tadić i Mubarak razgovarali
su i o saradnji Srbije sa Arapskom ligom, Afričkom unijom i Organizacijom
islamske konferencije čiji je Egipat član.
Predsednik Srbije Mubaraku je preneo ideju da Srbija 2011. godine, na 50.
godišnjicu održavanja prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja, ponovo
bude domaćin samita nesvrstanih.
Tu ideju Tadić će, kako je rekao, zvanično izneti na samitu nesvrstanih u
Šarm el Šeiku u julu. U delegaciji Srbije su i šef diplomatije Vuk Jeremić i
ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević. |
| |
| |
|
| |
| Vlada Srbije platila odštetu od 900.000
dolara za Kovčevića |
| |
Vlada Srbije će imovinom zaplenjenom od počinilaca krivičnih dela nadoknaditi
900.000 dolara koje je isplatila porodici američkog studenta Brajana
Stajnhojera, izjavio je državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.
"Ideja vlade je da kriminalci, odnosno učinioci krivičnih dela plate ovaj
iznos, a ne građani Srbije. Zaključkom vlade je određeno da se na ovaj način
refundiraju sredstva tekućoj budžetkoj rezervi", kazao je Homen na
konferenciji za novinare posle današnje sednice vlade.
 On
je rekao da u Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom koja je stečena
kriminalom ima dovoljno sredstava da se refundira trošak koji je država
imala zbog Miladina Kovčevića. On je dodao da Direkcija radi od 1. marta i
da vrednost imovine koju je zaplenila već prevazilazi 900.000 evra.
Na sednici vlade je sa dokumenta o slučaju studenta Kovačevića koji je
pretukao kolegu Stajnhojera i pobegao iz SAD u Srbiju skinuta oznaka
tajnosti, a vlada je porodici oštećenog 11. marta platila odštetu od 900.000
dolara.
Homen je rekao da su pregovori predstavnika Vlade Srbije i ambasade SAD u
Beogradu o slučaju Kovačević vođenji u četiri faze i da su u prvoj američke
vlasti tražile izručenje srpskog studenta SAD, gde bi mu se sudilo.
Vlada Srbije to nije mogla da prihvati jer važeće domaće zakonodavstvo ne
dozvoljava izručenje građana Srbije drugim državama.
Homen je naveo da je u drugoj fazi američki tužilac Džerald Molen predlagao
sporazum o priznanju krivice i dogovor o zatvorskoj kazni od 10 do 12 godina,
što je bilo neprihvatljivo za porodicu Kovačevića i njegovog advokata.
Tek u trećoj fazi SAD su ponudile da Srbija obešteti Stajnhojera, što je
prihvatila i porodica oštećenog.
S obzirom da je u SAD za krivično delo koje je počinio Kovačević predviđena
odšteta u iznosu od nekoliko miliona dolara, američke vlasti su zatražile da
Srbija obešteti Stajnhojerove sa 5,5 miliona dolara.
Homen je objasnio da vlada nije mogla da isplati tu sumu novca i da su nakon
višenedeljnih pregovora SAD stavile na sto poslednju ponudu, a to je bilo
poravnanje od milion i 100.000 dolara.
"Posle razgovora s premijerom pokušali smo da još jednom umanjimo taj iznos.
Izašli smo s ponudom od 900.000 dolara koje bi vlada platila Stajnhojerovima",
kazao je Homen i dodao da je uslov bio da realizacija bude hitna.
Posle toga je, kako je naveo, u medijima procurela informacija da će vlada
platiti SAD miliona dolara za rešavanje slučaja Kovačevć, zbog čega su SAD
posumnjale u dobru nameru Srbije da reši problem, pa su pregovori stali.
Homen je rekao da je vlada uspela da uveri SAD da nije želela da opstruiše
dogovor, pa su pregovori nastavljeni i "uspešno okončani" 10. marta, a dan
kasnije je novac isplaćen porodici Stajnhojer.
U četvrtoj fazi su, kako je naveo, srpski tužioci pregovarali s tužiocem
Molenom i tada je dogovoreno da se predmet Kovačević prebaci Srbiji.
Homen je kazao da je jedini iznos koji je isplaćen u SAD 900.000 dolara. On
je nazvao spekulacijom medijsku priču da je država platila još 100.000
dolara za kauciju Kovačeviću.
Državni sekretar je izrazio zadovoljstvo što je spor sa SAD rešen,
podsetivši da je slučaj Kovačević pogoršao odnose dve zemlje.
Prema njegovim rečima, zbog diplomatskog skandala pominjana je mogućnost da
SAD uskrate Srbiji pomoć od 50 miliona dolara, ali i da Srbija ostane bez
kredita koje bi eventualno zatražila od međunarodnih finansijskih
institucija u kojima SAD imaju 40 odsto glasova.
Miladin Kovačević se tereti da je 4. maja 2008. u jednom bostonskom klubu
pretukao kolegu s fakulteta i naneo mu teške telesne povrede zbog kojih je
Stajnhojer završio u komi.
Kovačević je u uhapšen u SAD, ali je pušten iz pritvora 6. juna pošto je
njegova porodica položila kauciju od 100.000 evra.
Pošto su mu američki sudski organi oduzeli pasoš, Kovačević je u u konzulatu
Srbije u Njujorku dobio privremenu putnu ispravu i otputovao u Srbiju. |
| |
| |
|
| |
| Kosovo spremno za Međunarodni sud pravde |
| |
Ministar spoljnih poslova Kosova Skender Hiseni izjavio je da će uskoro biti
gotov dokument koji će predstaviti stav kosovskih institucija pred
Međunarodnim sudom pravde o legitimnosti nezavisnosti.
"Deklaracija je u završnoj fazi. Sadrži stotine strana dokumentovanog
materijala koji će na najbolji mogući način predstaviti Kosovo pred tim
sudom", rekao je Hiseni prenosi Ekspres. Prema njegovim rečima, Kosovo je
spremno da odbrani proglašenu nezavisnost pred Međunarodnim sudom pravde.
Kosovo u tom procesu neće biti samo, proglašenu nezavisnost "braniće i jedan
broj zemalja saveznica", rekao je Hiseni. Rasprava o proglašenju
nezavisnosti Kosova u Međunarodnom sudu pravde počeće 17. aprila.
Priština i Beograd će uz pomoć saveznika nastojati da ubede Međunarodni sud
pravde u Hagu da li je proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim
pravom. Sve zainteresovane strane, a u prvom redu Priština i Beograd treba
da deponuju svoje pisane argumente u vezi legalnosti nezavisnosti Kosova.
Pravni tim koji će Kosovo zastupati pred sudom predvodi poznati engleski
pravnik Mihajl Vud. |
| |
| |
|
| |
| NATO za zapošljavanje bivših pripadnika KZK
13 miliona evra |
| |
NATO je za zapošljavanje bivših pripadnika Kosovskog zaštitnog korupsa (KZK)
izdvojio 13 miliona evra, javili su elektronski mediji u Prištini pozivajući
se na izvore u Briselu.
Radiotelevizija Kosovo (RTK) javila je da će se tim sredstvima finansirati
školovanje i pokretanje privatnog biznisa za 1.300 bivših pripadnika KZK
koji nisu ušlu u Kosovske bezbednosne snage nakon što je KZK rasformiran.
Predviđeno je da svaki pripadnik bivšeg KZK za pokretanje privatnog biznisa
dobije 2.500 evra.
Projekat reintegracije bivših pripadnika KZK realizovaće se preko Programa
za razvoj UN (UNDP) i Agencije za podršku zapošljavanju na Kosovu, navela je
RTK. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
