|
|
Broj 1194, 3. april 2009.
| Na samitu NATO rasprava o Balkanu i Kosovu |
| |
Na predstojećem susretu na vrhu članica NATO u Strazburu i Kelu biće razmotren
politički, bezbednosni razvoj i operacije Atlantskog saveza na Balkanu,
posebno na Kosovu, saopštio je u Briselu jedan zvaničnik NATO.
Šefovi diplomatija NATO će u petak temeljito pretresti sve "bezbednosne
izazove" s kojima se suočavaju atlantski partneri.
 Šefovi
država ili vlada NATO, među kojima će prvi put biti predsednici NATO
novoprimljene države Hrvatske i Albanije, u subotu će usvojiti zaključke
zasedanja u kojima će biti date i ocene o stanju na Balkanu i Kosovu.
Zvaničnik u sedištu NATO je potvrdio da je NATO i dalje spreman da primi
nove članice i ukazao na to da je vlada Crne Gore stavila do znanja takvu
nameru.
On je dodao da Ukrajina i Gruzija još nisu spremne da pokrenu taj proces,
iako je na samitu NATO u Bukureštu prošle godine potvrđeno da imaju
perspektivu ulaska u članstvo.
Zasedanja čelnika država NATO će proteći u znaku obeležavanja 60. godišnjice
osnivanja NATO, pa je zato i odlučeno da se susret na vrhu održi i na
nemačkoj i na teritoriji Francuske, koja je odlučila da se vrati i u vojnu
strukturu NATO.
Ključna tema samita je operacija atlantskih saveznika u Avganistanu, s
ciljem da slome uticaj i oružane akcije talibanskih islamista, obnova
saradnje NATO-Rusija i s tim u vezi veoma važno očekivanje da Moskva
prihvati da se trupe NATO u Avganistanu snabdevaju i preko ruske teritorije.
Američki predsednik Barak Obama, koji će učestvovati na samitu NATO, objavio
je novu američku "regionalnu strategiju" koja obuhvata i vrlo rovito
područje Pakistana, s ciljem da se razbiju talibani i dugoročno stabiliziju
avganistanske vlasti, posebno jačanjem vojnih i policijskih snaga.
Vašington u tome očekuje znatno veću podršku zasad nevoljnih evropskih
saveznika NATO, naročito u novcu i instruktorima za obuku avganistanske
policije i vojske.
Lideri NATO će početi i raspravu o novom strategijskom konceptu NATO koji
bi, po mišljenju nekih ključnih evropskih saveznika, trebalo da omogući da
se ravnopravnije u odnosu na SAD u NATO pripremaju i donose ključne odluke,
kao i da NATO u svetu deluje znatno više povezan s međunarodnim
organizacijama.
Predstavnik NATO je "toplo pozdravio" ulazak Hrvatske i Albanije u članstvo
Atlantskog saveza, rekavši da to znači da su te zemlje prihvatile
demokratske i vojno-bezbednosne standarde NATO.
Hrvatska i Albanija, kako je istakao, sad mogu više doprineti miru i
stabilnosti u regionu, te dve zemlje će "uživati koristi od kolektivne
bezbednosti Atlantskog saveza, ali to znači i da moraju preuzeti kolektivne
obaveze u NATO".
Istovremeno, portparol Atlantskog saveza Džejms Apaturaj je agenciji Beta
rekao da su generalni sekretar NATO i generalni sekretar UN Ban-Ki Mun juče
na međunarodnom skupu o Avganistanu u Hagu "dugo i podrobno" razgovarali o
razvoju na Kosovu i budućem delovanju Kfora i Euleksa, imajući u vidu da je
u toku preustrojstvo UNMIK-a na Kosovu. |
| |
| |
|
| |
| Samit sočavanja sa svetskom ekonomskom krizom |
| |
Šefovi razvijenih i vodećih država u razvoju okupili su se na kriznom samitu u
Londonu u pokušaju da pokrenu posrnulu svetsku privredu i raščiste međusobne
razlike oko pravila finansijskog poslovanja.
Američki predsednik Barak Obama ušao je u kongresni centar londonskog
Doklenda tapšući po ramenu domaćina, britanskog premijera Gordona Brauna,
pošto su dvojica saveznika izrazili uverenje da će se svetski vođi složiti u
pitanjima finansijske regulative, ekonomskog rasta i poljuljanih banaka.
Ali, francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka ka-ncelarka Angela Merkel
su odbili da slede poziv Vašingona o većim državnim troškovima za
stimulaciju privrede, i kažu da samit grupe 20 država (G20) mora pre svega
da radi na donošenju strožih finansijskih zakona. Sarkozi je ublažio svoju
raniju pretnju da će napustiti samit, a Obama je viđen kako ćaska sa
Merkelovom. Obama je priznao da su greške američke regulative finansijskog
sistema doprinele krizi, ali insistira da samit mora da se usredi na rešenje.
"Sa ovim izazovom se možemo suočiti samo zajedno", rekao je on, dodajući da
su razlike u pogledima "veoma preuveličane".
U nacrtu rezolucije samita, do koga je došao Rojters, kaže se da će svetski
vođi staviti pod nadzor velike ulagačke heh fondove, po prvi put, da će
učvrstiti svetsku finansijsku regulativu stvranjem nove agencije i da će
novčano ojačati Međunarodni monetarni fond. |
| |
| |
|
| |
| Evropska centralna banka spustila kamatu |
| |
Evropska centralna banka (ECB) smanjila je ključnu kamatu za četvrt procenta,
na rekordno niskih 1,25 odsto, kako bi pomogla članicama zone evra da se
izbore sa ekonomskim usporavanjem.
Predsednik ECB Žan-Klod Triše kazao je da bi Banka mogla da razmotri dalje
smanjenje cene zaduživanja u 16-članoj zoni evra.
Triše nije rekao kada bi ili za koliko kamata mogla da bude smanjena ali je
napomenuo da je stopa sada na najnižem nivou od Drugog svetskog rata.
Prethodno je ECB početkom marta smanjila kamatu za pola procenta. Tada je
Triše kazao da je novo smanjenje verovatno, kao i da Banka razmatra druge
mere da "udahne život" zoni evra koja daje više od 15 odsto svetskog bruto
domaćeg proizvoda.
Inače, ECB je od oktobra prošle godine iz šest puta spustila ključnu kamatu
na 1,25 sa 4,25 odsto. U istom periodu je stanje ekonomije zone evra bivalo
sve gore i gore.
Ni najnoviji ekonomski pokazatelji ne ulivaju nadu u izlazak iz recesije -
stopa nezaposlenosti u februaru je bila 8,5 odsto, a Organizacija za
ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) upozorila je da bi iduće godine mogla da
bude gotovo 12 procenata.
OECD zoni evra za tekuću godinu prognozira pad privrednih aktivnosti od 4,1
odsto dok ECB, "prema najgorem scenariju", računa na pad od 3,2 odsto. |
| |
| |
|
| |
| Problematična zajednička fotografija |
| |
Lideri zemalja Grupe 20, koji prisustvuju samitu u Londonu, nisu uspeli da svi
zajedno budu snimljeni za tradicionalnu zajedničku fotografiju.
Fotografisanje, zakazano između doručka i početka plenarne sednice, trebalo
je da ovekoveči sve učesnike istorijskog samita.
 Ove
godine, posle prve seanse, primećeno je da na fotografiji nedostaje kanadski
premijer Stiven Harper.
Dva sata kasnije, učesnici su se ponovo okupili ali su ovog puta izostali
italijanski i indonežanski lider - Silvio Berluskoni i Bambang Judhojono.
Nisu saopšteni razlozi izostanaka, a organizatori su naveli da su odustali
od trećeg pokušaja.
Na jednodnevnom samitu u Londonu okupili su se lideri Grupe 20, koja okuplja
vodeće razvijene zemlje sveta kao i najjače zemlje u razvoju. |
| |
| |
|
| |
| Severna Koreja upozorila da će odgovoriti na
pretnje |
| |
Vojska Severne Koreje saopštila je da će odgovoriti na pretnje i upozorenja
svetskih zemalja, upućene zbog njenog ra-ketnog lansiranja satelita za
komunikacije, planiranog između 4. i 8. aprila.
Severna Koreja je navela da će lansirati satelit koji bi nadletao deo Japana.
Japan je rasporedio ratne brodove i presretače raketa Patriot na severnoj
obali koji treba da sruše bilo kakve zalutale delove rakete za koje je
Severna Koreja saopštila da bi mogli da padnu na tu oblast.
Tokio je saopštio da samo štiti svoju teritoriju i da ne namerava da gađa
samu raketu, ali Severna Koreja je optužila Japan da podstiče militarizam u
zemlji kako bi opravdao razvijanje nuklearnog programa.
SAD, Južna Koreja i Japan procenjuju da će Pjongjang iskoristiti lansiranje
satelita da testira tehnologiju za rakete dugog dometa i upozorile Severnu
Koreju da će odgovoriti sankcijama ako to uradi.
To bi, kako te države navode, bilo kršenje rezolucije UN koja zabranjuje
Severnoj Koreji bilo kakvu aktivnost vezanu za balističke rakete.
Britanski premijer Gordon Braun rekao je juče na sastanku sa južnokorejskim
predsednikom Li Mjung-bakom u Londonu da bi Pjongjang lansiranjem rakete
kršio rezoluciju UN i obavezao se da će odgovoriti na eventualno lansiranje
u saglasnosti sa Seulom. |
| |
| |
|
| |
| Rano za razgovor o većoj ulozi Kine u MMF-u |
| |
Evropskoj uniji ne smeta sve veća uloga Kine u svetu, ali veruje da je prerano
da se na samitu G20 odlučuje o zatevu Pekinga da ima više prava u svetskim
finansijkim organizacijama, rekla je danas Komesaraka EU za spoljne poslove
Benita Ferero-Valdner.
Ferero-Valdner rekla je u Pekingu da će na skup u Londonu, koji će okupiti
20 industrijski razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, biti usredsređen na
"konkretne rezultate" u oživljavanju svetske ekonomije.
 Uoči
samita u četvrtak, Kina je uskomešala međunarodnu finansijsku javnost
predlogom da se svet okrene većoj upotrebi Specijalnog prava vučenja
(Special Dranjing Rights - SDR) Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) kao
valute međunarodnih rezervi.
"Ne mislim da će to biti pitanje o kojem će se zaista detaljno ra-spravljati
u Londonu", rekla je Ferero-Valdner nakon razgovora s kineskim ministrom
spoljnih poslova Jangom Đećiom i zamenikom premijera Lijem Kećengom.
Isto tako, rekla je, u fokusu samita neće biti ni zatev Kine da ima veću
ulogu u MMF-u i drugim svetskim finansijskim telima.
"Mislim da je prerano da damo konkretan odgovor", rekla Ferero-Valdner,
dodajući da je na MMF-u i ostalim telima da razgovaraju o zahtevu Kine.
Ideja o novom sistemu međunarodnih rezervi zasnovanom na MMF-ovom SDR-u nije
potpuno odbačena, ali su mnogi lideri G20 jasno stavili do znanja da se za
sada status dolara neće menjati.
Ferero-Valdner nastoji da ublaži razlike između Brisela i Pekinga uoči
sastanka G20, ali i samita EU i Kine planiranog za maj. Ona je ocenila da
sve veći ekonomski uticaj Kine prirodno povlači i veću međunarodnu ulogu
Pekinga.
Komesarka EU za spoljnu politiku je ocenila da je Kina zauzela "veoma
konstruktivan stav" u mnogim pitanjima značajnim za međunarodnu zajednicu
poput pregovora o klimatskim promenama.Ferero Valner je izlazila nadu da će
Peking i Brisel do kraja godine postaviti novi okvirni sporazum koji će
regulisati međusobne odnose. |
| |
| |
|
| |
| Amerikanci najviše strahuju da izgube posao |
| |
 Amerikanci
strahuju da izgube posao, tako da 38 odsto njih smatra da će im to biti
najveća briga tokom ove godine, rezultati su istraživanja objavljenog u
Vašingtonu.
Među mladima, ta zabrinutost je još veća, jer 50 odsto njih se plaši za
svoju budućnost i da li će izgubiti posao.
Oko 23 odsto Amerikanaca je zabrinuto i za stanje na berzi, što posebno
pogađa stariju generaciju, jer se 37 odsto izjasnilo da strahuje za stanje
na berzi.
Oko 20 odsto Amerikanaca je reklo da postoji zabrinutost zbog medicinskih
troškova, navodi se u anketi.
Istraživanje je u februaru sprovela američka korporacija Opinion Riserč
Korporejšen |
| |
| |
|
| |
| Švedska odobrila homoseksualne brakove |
| |
Švedski parlament usvojio je danas zakon kojim je odobreno sklapanje brakova
među homoseksualcima, čime je Švedska postala peta evropska zemlja koja
dozvoljava venčanja ljudi istog pola.
Na sajtu švedskog parlamenta piše da će taj zakon stupiti na snagu 1. maja.
Homoseksualne brakove u Evropi odobravaju i Holandija, Norveška, Belgija i
Španija.
Švedska od 1994. priznaje "građansko udruživanje" homoseksualnih parova.
Međutim, stari zakon to udruživanje nije nazivao brakom, što su borci za
prava homoseksualaca smatrali di-skriminacijom.
Međutim, i dalje će pojedinačne verske zajednice odlučivati da li žele da
venčavaju homoseksualne parove. |
| |
| |
|
| |
| Česi smislili da je Barak Obama njihove gore
list |
| |
Američkog predsednika Baraka Obamu Česi dočekuju ovog vikenda ne samo kao
predsednika moćne super sile, već su smislili da je njihove gore list -
preko engleske kraljevske loze potomak je ni manje ni više nego prvih čeških
kraljeva.
Češki emigrant u SAD, istoričar Mila Rehcigl, čim se u američkim i evropskim
medijima pojavila vest da Obamina majka navodno ima britanske kraljevske
korene, krenuo je da povezuje Obamino porodično stablo preko tih grana sa
češkim kraljevskim dinastijama.
 Preko
Engleskog kralja Edvarda I, Rehcigl je povezao Obamu sa češkim kraljem
Vratislavom II iz 11. veka, a preko njega došao je i do prvog češkog
istorijski potvrđenog vladara iz 9. veka, kneza Borivoja I iz dinastije
Pšemislovića.
Rehcigl je stavio pod lupu i šefa Stejt departimenta, bivšu prvu damu Hilari
Klinton, ne bi li i njoj našao da je Čehinja, ali nije mu pošlo za rukom,
pošto su, kako je kazao dne-vniku Lidove novini njeni preci svi prosti ljudi.
Česi, zaraženi pred dolazak američkog predsednika pravom "obamomanijom" i
ponosni što je za svoju prvu prekookeansku turneju odabrao baš njihovu
malenu zemlju i to za jedino javno obraćanje Evropljanima, sada proučavaju
Obamine gestove i narav, ne bi li našli nekakve konkretne tragove tih čeških
gena.
"Bilo bi prilično apsurdno tražiti kod Obame konkretne (češke) gene. Ali ako
uzmemo u obzir da je to vrlo trezven čovek, realan, praktičan, nije daleko
od tipičnog Čeha", kazao je Rehcigl.
Zli jezici među običnim Česima komentarišu da ovo "epohalno" otkriće da je
Obama poreklom Čeh i potomak prvih kraljeva može da posluži kao dobro
opravdanje za to što će Obamu u subotu na aerodromu, mimo protokola i umesto
da ga sačeka samo šef češke diplomatije, dočekati najviši češki zvaničnici -
predsednik Vaclav Klaus i premijer Mirek Topolanek.
U Velikoj Britaniji, prvoj stanici Obamine evropske turneje, da dočeka prvi
par SAD na aerodrom je išao samo ministar finansija. |
| |
| |
|
| |
| Britanija priprema izmenu zakona o kruni |
| |
Velika Britanija bi mogla da okonča vekove diskriminacije tako što će
reformisati 300 godina stare zakone koji zabranjuju monarhu brak s katolikom
i muškim naslednicima daju prednost pri nasleđivanju krune, saopštila je
vlada.
 Premijer
Gordon Braun razgovarao je s kraljicom Elizabetom o izmeni zakona o
nasleđivanju iz 1701. godine, napisanog u vreme raširenog odijuma prema
rimokatolicima.
Taj zakon zabranjuje članovima kraljevske porodice da stupe na tron ako su
katolici ili se ožene katolicima. Takođe, u naslednoj liniji, prednost daje
muškarcima. Braun je kazao da je ta reforma zakasnela kao i da će biti
komplikovana jer je potrebno da je potvrde sve 53 zemlje članice Komonvelta.
"U 21. veku ljudi očekuju da diskriminacija bude uklonjena. Jasno je da
postoje teme kojima moramo da se bavimo ne samo u Britaniji već... širom
Komonvelta", rekao je Braun.
Kardinal Kormak Marfi-O'Konor, prvi čovek Katoličke crkve u Engleskoj i
Velsu, takođe želi da zakon bude izmenjen, iako misli da je zemlja suočena
sa značajnijim pitanjima.
"Zakon je anahron i diskriminatorski i sigurno je da će jednom biti ukinut.
Ipak, to nije nešto za šta se crkva aktivno zalaže. To nije na vrhu naše
liste prioriteta", rekao je kardinal.
Zakon je usvojen da bi obezbedio da svi budući monarsi budu protestanti,
posle velike revolucije iz 1688. kada je svrgnut kralj Džejms Drugi,
rimokatoličke vere, a da ga zamene pozvani njegova kćerka Meri, protestant,
i njen holandski suprug Viljem od Oranža. Muški naslednici krune automatski
imaju prednost nad ženama, monarsi moraju da budu protestanti a venčanje sa
katolicima onemogućava dolazak na presto.
Premijerov ured saopštio je da se nada da će doći do reforme dela zakona,
ali da se ne namerava izmena zabrane venčanja sa katolicima. Portparol
Bakingemske palate odbio je da komentariše. |
| |
| |
|
| |
| Besplatan ulaz u muzeje za mlađe od 26 iz EU |
| |
Ulaz u pedesetak muzeja i stotinak nacionalnih spomenika u Francuskoj, kakvi
su Luvr, Versaj i Mon-Sen-Mišel, biće od subote besplatan za stanovnike
Evropske unije mlađe od 26 godina.
Francuska ministarka kulture Kristina Albanel, koja je danas objavila
uvođenje novog propisa koji je u januaru najavio francuski predsednik Nikola
Sarkozi, izrazila je oduševljenje" zbog besplatnog ulaza za mlađe od 26
godina, pošto su mladi u tim godinama, prema njenoj oceni, "radoznali, na
raspolaganju i ograničenih sredstava".
Nova mera odnosi se na muzeje i nacionalne spomenike, kakvi su Luvr, Orsej (Orsay),
Klini (Cluny), Muzej Pikaso, Mon-Sen-Mišel, Muzej prirodnjačke istorije,
Panteon i Notr Dam.
Besplatan će biti obilazak samo stalnih postavki, dok će se povremene
plaćati.
Mera, koja će francusku državu ove godine koštati 30 miliona evra, odnosi se
na 6,5 mladih Francuza i 50 miliona mladih Evropljana. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
