|
|
Broj 1196, 24. april 2009.
| Pod međunarodnim protektoratom BiH |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je danas da je BiH pod
međunarodnim protektoratom, u kojem visoki predstavnici i OHR nameću odluke,
kršeći tako sva ljudska prava u toj zemlji.
"Ako u BiH nije protektorat, onda je na sceni uzurpacija i okupacija", rekao
je Dodik u obraćanju poslanicima u parlamentu BiH, povodom vladine
informacije o efektima prenosa ustavnih ovlašćenja sa RS na institucije BiH.
On je konstatovao da su politički zvaničnici u BiH "ucenjivani i smenjivani
bez dokaza i samo na osnovu odluka visokih predstavnika", i dodao da je za
11 godina OHR doneo 800 stotina odluka kojima su "zloupotrebljena ovlašćenja
međunarodnih predstavnika".
 Dodik
je optužio bivšeg visokog predstavnika Pedija Ešdauna da je najviše doprineo
podeljenosti i nestabilnosti BiH, navodeći da je Ešdaun bio "zakonodavna
mašina oličena u jednom čoveku koji je neprekidno upotrebljavao svoja
ovlašćenja i nametao zakone kojima je stvarao nove institucije".
"Direktno je pretio uklanjanju zvaničnika kako bi naterao entitete da se
slože sa nje-govim planom za prenos nadležnosti na centralne vlasti",
naglasio je premijer RS.
Dodik je ocenio da su se entitetske nadležnosti prenosile na nivo BiH
najčešće "pod plaštom navodnih neophodnih reformi radi približavanja
evropskim standardima", kao i pod pritiskom pojedinaca, visokih predstavnika
i OHR-a.
Prema njegovim rečima, u zahtevima za prenos entitetskih nadležnosti
isticani su principi koji nisu predstavljali evropske standarde, već su
imali za cilj slabljenje entiteta i stvaranje novih političkih kriza.
Dodik je naveo primer reforme policije, ističući da su reformski principi za
tu oblast "izmišljeni" i da su samo poslužili za "ucenjivanje domaćih
političara i slabljenje RS".
On je konstatovao da međunarodni činovnici u BiH "rade šta hoće, nikome ne
odgovaraju, a primaju ogromne plate", optužujući OHR da svojim "protivpravnim
delovanjem" ugrožava stabilnost BiH.
Dodao je da u OHR-u postoji struktura koja je nastrojena protiv RS, i da ona
vrši pritisak na svakog novog predstavnika da deluje u skladu sa njihovim
stavovima.
Prema njegovim rečima, Kristijan Švarc Šiling i Mi-roslav Lajčak ranije su
napu-stili BiH, jer nisu želeli da deluju kao protektori.
Premijer RS smatra da mandat OHR-a u BiH mora da bude okončan, kako bi u BiH
počela vladavina prava.
Dodik je u svom izlaganju naveo da je sa RS na BiH preneto 68 nadležnosti,
uglavnom na osnovu "bonskih ovlašćenja" viso-kog predstavnika, potom na
osnovu odluka parlamenta BiH i Narodne skupštine RS.
Najznačajnije prenete nadležnosti su u oblasti odbra-ne, pravosuđa i
indirektnih poreza.
Premijer RS smatra da je po-slednjih godina zaustavljen proces "erozije"
nadležnosti RS, i poručio je da svaki nare-dni pokušaj nametanja prenosa
entitetskih nadležnosti treba ignorisati. |
| |
| |
|
| |
| Karadžiću još dve nedelje za podnesak o
Holbruku |
| |
Sudsko veće Haškog tribunala odobrilo je optuženom Radovanu Karadžiću još dve
nedelje za ulaganje podneska za odbacivanje optužnice i obustavljanje
postupka, zasnovanog na tvrdnji da je Karadžiću imunitet pred Tribunalom
1996. garantovao američki izaslanik Ričard Holbruk.
Prema odluci veće predsedavajućeg Ijana Bonomija, Karadžićeva odbrana taj
podnesak mora predati do 7. maja.
Zahtev za produženje vremena, odbrana je utemeljila na tvrdnji da je od SAD
dobila dokument koji potvrđuje postojanje sporazuma da Karadžić neće biti
uhapšen i izveden pred Tribunal, ako se povuče s čela Republike Srpske,
Srpske demokratske stranke i iz javnog života.
Iz juče objavljenog podneska proizlazi da je taj "važan dokument"
diplomatska depeša koju je 22. jula 1996. Stejt departmentu uputio tadašnji
američki ambasador u BiH Džon Menzis .
Prema odbrani, Holbruk je sporazum o Karadžićevom imunitetu postigao sa
predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, na sastanku u Beogradu, 18. jula
1996. godine.
Od prebacivanja u Hag, Karadžić tvrdi da mu je Holbruk gara-ntovao imunitet.
Sudsko veće je, međutim, već odlučilo da - čak i da sporazum s Holbrukom
postoji - navodni Karadžićev imunitet pred Tribunalom nema nikakvu važnost,
te da bi samo mogao biti uzet u obzir pri eventualnom određivanju kazne.
Tu odluku veća sudije Bonomija, potvrdilo je, zatim, i žalbeno veće
Tribunala.
Odbrana je juče objavila i da je Karadžićev pravni savetnik Piter Robinson
16. aprila ove godine u Vašingtonu intervjuisao američkog diplomatu Filipa
Goldberga koji je na sastanku Holbruka sa Miloševićem vodio beleške.
Takođe, u podnesku piše da su vlasti SAD dostavile Karadži-ćevoj odbrani
ukupno šest dokumenata - depeša upućenih Stejt departmentu o tom sastanku -
te da je zvanični Vašington obave-stio odbranu da to nisu svi dokumenti koje
poseduje i da nastavlja pretragu.
Uz napomenu da među tim dokumentima nisu beleške, zapisnici ili snimci sa
sastanka, Karadžićev pravni savetnik Robinson je zatražio da vlasti SAD
potraže i, ukoliko ih imaju, dostave i te dokumente.
Tokom razgovora sa američkim diplomatom Goldbergom, Karadžićev savetnik je
saznao da su razgovoru Holbruka i Miloševića 18. jula 1996. prisustvovali i
predstavnici Združenog generalštaba oružanih snaga SAD, Pentagona i Saveta
za nacionalnu bezbednost.
Odbrana je stoga od vlasti SAD zatražila da pretraže i arhive tih organa i
dostave joj dokumenta o sastanku.
Karadžićev pravni tim je od vašingotnske administracije zatražio i dozvolu
da sve dostavljene dokumente, kao i razgovor sa diplomatom Goldbergom
iskoristi u javnom podnesku za odbacivanje optužnice i obustavljanje
postupka.
Tu dozvolu, SAD su, u skladu sa pravilima Tribunala, prethodno postavila kao
uslov za dostavljanje dokumenata i intervjue sa svojim zvaničnicima.
Bivši predsednik RS optužen je za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11
opština u BiH, te za progon i druge zločine, uključujući i uzimanje
međunarodnih talaca.
Karadžić je uhapšen u Beogradu 21. jula prošle godine, a u Hag je prebačen
devet dana kasnije. U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, odbio je da se
izjasni o krivici, posle čega je sudija Bonomi u spis, u skladu sa pravilima,
uveo da je optuženi izjavio da nije kriv. |
| |
| |
|
| |
| Zloupotreba državnih sredstava Investiciono
razvojne banke |
| |
Organiazcija Transparentnost BiH (Transparency International BiH - TI BiH)
saopštila je danas da postoji "osnovana sumnja o teškim zloupotrebama"
državnih sredstava Investiciono razvojne banke Republike Srpske (IRB RS),
koja su dodeljivana u skladu sa interesima korisnika te banke.
"Sam listing korisnika daje do znanja se da su rodbinski, stra-nački i
prijateljski kriterijumi od daleko veće važnosti u kreditnoj politici ove
institucije, nego navedeni cilj osnivanja institucije", navodi se u
saopštenju TI BiH.
Među onima koji su dobili kredite IRB-a su i rođeni brat premijera Dodika,
njegov zet, kao i neki od poslanika vladajućeg SNSD-a.
TI BiH je ocenila da je Izveštaj o poslovanju IRB RS za 2007. godinu, koji
je juče razmatran u parlamentu RS, "poslednji u nizu primera potpune
netransparentosti i vrhunske neodgovornosti u upravljanju javnim prihodima".
"U slučaju IRB RS radi se o skandaloznoj raspodeli sredstava iz budžeta RS
datih na upravljanje ovoj instituciji, a koju je osnovala Narodna skupština
RS s ciljem stvaranja konkurentne i održive privrede RS", ističe se u
saopštenju.
TI BiH još navodi da u delu izveštaja o finansijskim podacima o poslovanju
Fonda stanovanja RS, kojim po zakonu upravlja IRB RS, nije moguće ući u trag
iznosu od barem 25 miliona KM.
"Imajući u vidu ukupna sredstva kojima raspolaže IRB RS, kao i činjenicu da
podneti podaci pokrivaju tek period do kraja 2007. godine, stvarne razmere
nastalih šteta do ovog trenutka je nemoguće proceniti", upozorava se u
saopštenju.
TI BiH je pozvao Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal i korupciju
RS, Tužilaštvo BiH, Službu za reviziju javnog sektora RS i ostale nadležne
organe da prikupe sve raspoložive informacije u cilju razotkrivanja
eventualnih zloupotreba. |
| |
| |
|
| |
| Počeo novi mandat crnogorskih poslanika |
| |
Juče je počeo novi mandat Skupštine Crne Gore, u kojoj apsolutnu većinu, sa 48
poslanika, ima koalicija "Za evropsku Crnu Goru", koju je predvodio
predsednik Demokratske partije socijalista Milo Đukanović.
 Novi
mandat je počeo usvajanjem izveštaja Državne izborne komisije (DIK) o
rezultatima parlamentarnih izbora koji su održani 29. marta,
Crnogorski parlament ima 81 poslaničko mesto, od čega je 16 poslaničkih
mesta pripalo Socijalističkoj narodnoj partiji, Novoj srpskoj demokratiji
osam mandata, Pokretu za promene pet mesta i po jedan poslanički mandat za
četiri izborne liste koje su predstavljale Albance u Crnoj Gori.
Konstitutivnom sednicom Skupštine Crne Gore predsedava najstariji poslanik u
ovom sazivu Ljerka Dragićević, koja je poslanike pozvala da ulaskom u
parlament zaborave na privatne interese i da brinu o javnim interesima.
Na prvoj sednici crnogorskog parlamenta treba da bude izabran i njegov
predsednik. |
| |
| |
|
| |
| Dodik potvrdio da je firma njegovog sina
dobila kredit |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik potvrdio je da je firma, čiji je
suvlasnik njegov sin, dobila kredit u iznosu od tri miliona konvertibilnih
maraka (KM) od Investiciono-razvojne banke RS, koja je u stopostotnom
drža-vnom vlasništvu.
"Tačno je da je dodeljen kredit IRB u 2008. godini. Moj sin je suvlasnik,
ali ja ne vidim razloga da to predstavlja problem. Ja sam ponosan na svog
sina, to je odličan momak, nije klošar i narkoman", kazao je Dodik na
sednici parlamenta RS.
Na zvaničnom sajtu IRB RS nalazi se podatak da je firmi "Fruit eko", čiji je
suvlasnik sin premijera RS, dodeljen kredit od tri miliona maraka.
Dodik je naveo da je po osnovu prispelih kamata do sada firma njegovog sina
platila 120.000 maraka, a da je na osnovu dobijenih kreditnih sredstava
zasađeno 160.000 sadnica jabuke i izgrađena hladnjača od 200 vagona.
"Samo želim da on (sin) bude dobar čovek i da ima čime da se bavi. Mislim da
je to za pohvaliti, jer nikome nije nači-njena šteta niti je prekršen bilo
kakakv propis ove republike. Samo zato što je moj sin, to ne znači da treba
da bude eliminisan iz bilo kakve mogućnosti da radi", rekao je premijer RS.
U raspravi o poslovanju IRB RS opozicija je optužila tu banku i entitetsku
vladu za nepotizam i protekcionizam prilikom plasmana sredstava ove banke.
Opozicione stranke su navele da su milionski krediti dodeljeni članovima
najuže porodice premijera Milorada Dodika, firmama bliskim vladajućim
strukturama, preduze-ćima koja nisu izmirila pore-ske obaveze prema državi
ali su bliska vlasti, kao i firmama čiji su vlasnici neki od poslanika
vladajućeg SNSD-a.
Poslanici vladajućeg SNSD-a odgovorili su da prilikom plasmana kreditnih
sre-dstava nije bilo protekcionizma, već je sve urađeno po postojećim
pravilima, ističući da rizik za preuzeta sredstva snose komercijalne banke
preko kojih se dodeljuju sredstva IRB-a. |
| |
| |
|
| |
| Stopa inflacije u zemljama regiona od 2,3 do
8,2 procenata |
| |
Crna Gora će ove godine imati pad privrednih aktivnosti od 2,7 odsto, dok će
naredne godine pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznositi dva odsto, navodi
se u najnovijoj ekonomskoj prognozi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
MMF predviđa da će deficit tekućeg računa biti najveći u Crnoj Gori u odnosu
na ostale zemlje regiona.
Samo će Makedonija imati nižu stopu inflacije od Crne Gore i to za 0,7 odsto,
dok će stopa inflacije u Bosni i Hercegovini iznositi 2,1 odsto, u Hrvatskoj
2,5 odsto, a u Srbiji 10 odsto.
MMF prognozira da će se stopa inflacije u zemljama regiona 2010. godine
kretati od 2,3 do 8,2 procenata.
MMF prognozira da će Crna Gora biti u recesiji naredne dve godine, navodi se
na sajtu Fonda. Stopa inflacije merena potrosačkim cenama, prema prognozi
MMF-a, 2009. godine iznosiće 1,7 odsto, a 2010. godine 0,2 procenta. MMF je
prethodno prognozirao rast BDP-a u Crnoj Gori u ovoj godini po stopi od dva
odsto.
Crnogorski manjak u bilansu tekućeg računa trebalo bi da ove godine iznosi
23,2 odsto, a u narednoj 16,7 procenata.
Vlada Crne Gore je najprije prognozirala rast BDP-a od osam odsto i na toj
je prognozi napravljen ovogodišnji budžet, koji zajedno sa kapitalnim i
budžetom državnih fondova iznosi nešto više od 1,6 milijardi evra, dok je
tekući nešto iznad 600 miliona evra.
Krajem prošle godine zvaničnici su najavili rebalans budžeta, sa planiranim
rastom BDP-a od pet odsto, da bi krajem prvog kvartala prihvatili prognozu
MMF-a od dva procenta.
Rebalans budžeta još nije urađen. |
| |
| |
|
| |
| Novi tender za turistički kompleks
Bigovo-Trašte |
| |
Crnogorski Savet za privatizaciju pozvao je danas investitore da se prijave za
učešće na tenderu za prodaju i dugoročni zakup turističkog kompleksa
Bigovo-Trašte.
Na prodaju je ponuđen turistički kompleks Bigovo-Trašte površine 38.490
metara kvadratnih sa 43 objekta visokogradnje površine 2.870 kvadratnih
metara.
 U
dugoročni zakup do 30 godina, uz mogućnost produženja, nudi se zemljište
površine 1.140 metara kvadratnih neposredno uz obalu dužine 209,58 metara,
navodi se u pozivu.
Rok za podnošenje ponuda je 25. maj a preduslov je bankarska garancija
ponuđača od 420.000 evra.
Crnogorska vlada objavila je u novembru tender za dugoročni zakup bivšeg
vojnog kompleksa Bigovo-Trašte. Tada je ponudu dostavila austrijska
kompanija Robert Placzek holding. Njeni predstavnici, međutim, saopštili su
da kompanija nije zainteresovana za dugoročni zakup vojnoturističkog
kompleksa Bigovo-Trašte već da žele da ga kupe ili uđu u "džoint venčer"
(joint venture) aranžman. |
| |
| |
|
| |
| Trgovinski deficit BIH 800 miliona evra |
| |
Bosna i Hercegovina je u prvom kvartalu ove godine u robnoj razmeni sa
inostranstvom zabeležila ukupan trgovinski deficit od 1,6 milijardi
konvertibilnih maraka (800 miliona evra), objavila je Agencija za statistku
BIH.
 U
prva tri meseca ove godine ostvaren je izvoz od oko 630 miliona evra, što je
21 odsto manje u odnosu na isto razdoblje 2008. godine, dok je uvoz bio 1,43
milijarde evra, što je 23,9 odsto manje u odnosu na isto razdoblje prethodne
godine.
BiH je u prva tri meseca najviše izvozila u Evropsku uniju (56 odsto od
ukupnog izvoza), zatim u Hrvatsku (17,9 odsto) i Srbiju (14,5 odsto).
Iz Hrvatske je u prva tri meseca 2009. uvezeno 14,5 odsto od ukupno
ostvarenog iznosa, iz Srbije 9,1 odsto, a iz EU oko polovine ukupnog uvoza.
Najveći pad izvoza u prvom tromesečju ove godine, u odnosu na isto razdoblje
lani, ostvaren je sa Slovenijom i to 38,8 odsto, Srbijom 26,1 odsto,
Italijom 21,8 odsto, kao i Hrvatskom i Nemačkom 15,8, odnosno 11,6 odsto.
Najveći pad uvoza zabeležen je kod uvoza robe iz Hrvatske u iznosu od 32,3
odsto, iz Srbije 30,7 odsto, Nemačke 28,2 odsto, Slovenije 13,4 i Italije
7,5 odsto. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
