|
|
Broj 1197, 1. maj 2009.
| Svinjski grip, sve što treba znati |
| |
Dok vesti o širenju svinjskog gripa sustižu jedna drugu, mnogi se pitaju da li
je to onaj opasni grip na koji su stručnjaci upozoravali godinama?
 Čeka
li nas velika globalna epidemija koja bi mogla ubiti milione širom sveta,
kao što je bila pandemija 1918. godine?
Prerano je reći.
"Trenutno se nalazimo u situaciji koja se može razviti u dva ekstrema.
Zaraza bi mogla da utihne za nekoliko sedmica i da se nikad više ne pojavi.
Na drugoj strani, možda je ovo što se sada dešava početak jedne ogromne
pandemije", kaže Mišel Osterholm sa Univerziteta Minesota, naučnica koja se
bavi upravo gripom.
Zbog brige i panike koja vlada u nekim delovima sveta, od zdravstvenih
stručnjaka se traži da se izjasne o mogućim pravcima i masovnosti razvoja
bolesti.
Američki stručnjak, dr. Ričard Venzel, iz Međunarodnog udruženja za
infektivne bolesti, kaže, međutim, da "prva lekcija za sve koji se bave
predvidanjima gripa glasi: oni koji su pokušali uglavnom su pogrešili".
Pandemije gripa se javljaju s relativnom redovnošću od 1500 -ih, ali ona
koja se najviše pamti bila je 1918-1919. godine. Takozvani španski grip ubio
je između 20 i 50 miliona ljudi.
Španski grip je za godinu dana odneo više ljudskih života nego
srednjovjekovna epidemija kuge za 100 godina i više ljudi za pola godine
nego AIDS za četvrt veka.
 Zašto
se zove svinjski grip?
I svinje imaju virus gripa koji ih napada i koji se povremeno prenosi i na
ljude. Međutim, ovaj novi virus je mešavina ljudskog, svinjskog i ptičjeg
virusa gripa - a ime zbog skraćivanja ukazuje samo na svinje. Za razliku od
tipičnog svinjskog gripa, ovaj oblik virusa se prenosi sa čoveka na čoveka.
Kako onda da zaštite sebe i svoju porodicu od svinjskog gripa?
Za sada, kažu stručnjaci, preduzimanjem zdravorazumskih mera predostrožnosti.
Stavite maramicu na lice ako kašljete i kijate. Maramicu odmah bacite.
Redovno perite ruke ili koristite gel za dezinfekciju. Ako ste bolesni, ne
idite na posao, bolesnu decu ne puštajte u školu.
Prilikom pozdravljanja nemojte se rukovati, niti razmenjivati poljupce u
obraz. Ne delite ni sa kim namirnice ili tanjir. Provetravajte prostorije u
kojima boravite, čistite redovno kvake na vratima, rukohvate na stepenicama,
igračke, telefone i druge predmete koje dodiruje niz osoba.
Koliko se lako virus svinskog gripa prenosi?
 Naučnici
još nisu sigurni da li do prenosa zaraze dolazi nakon kraćeg ili dužeg
kontakta sa zaraženom osobom. Uopšteno govoreći, virusi gripa se prenose
najčešće kašljanjem i kijanjem. Virusi mogu živeti na otvorenom nekoliko
sati.
Može li se ovaj grip lečiti?
Lek ili vakcina zasad ne postoje, ali je virus osetljiv na lekove koji se
koriste protiv ptičijeg gripa, kao što su Tamiflu ili Relenca.
Zašto oboleli umiru samo u Meksiku?
Za sada je to velika misterija. Podaci o smrtnim slučajevima i inficiranima
u Meksiku trenutno još nisu precizni. Tek je za deo umrlih testom potvrđeno
da je reč o svinjskom gripu.
Koji su simptomi?
Slični su uobičajenom gripu - temperatura, bolovi u mišićima, umor, upala
grla, glavobolja, groznica. Neki ljudi imaju i proliv i povraćaju.
Da li treba ići na testiranje?
Ako živite u području gde su slučajevi svinjskog gripa potvrđeni, ili ste
nedavno putovali u Meksiko, a imate navedene simptome, vaš lekar će odlučiti
da li treba da idete na poseban tretman ili testiranje.
Hoće li me vakcina protiv običnog gripa zaštiti?
Verovatno neće. Iako vakcina štiti od gripa tipa A koji spada u istu
porodicu virusa kao i virus svinjskog gripa, stručnjaci su sproveli
preliminarne testove i ne misle da obična vakcina protiv gripa pruža
dovoljnu zaštitu.
Kako zaustaviti širenje bolesti?
Uz sve prethodne preporuke morali bismo se oslanjati i na staromodne metode
poput zatvaranja škola i javnih ustanova, kao i restrikciju javnog
saobraćaja.
Masovna proizvodnja mesa kriva za širenje novog gripa
Nova vrsta gripa nije posledica samo zaraženih životinja i nepredvidivog
ponašanja mikroorganizama nego je i čovekovih ruku delo i uzrok širenja
zaraze treba tražiti i u masovnoj proizvodnji mesa, piše u komentaru u
britanskom dnevniku Tajms .
Ljudi su su skloni da ovu epidemiju virusa H1N1 posmatraju kao nezaustavljiv
prirodni događaj koji dolazi "odozgo", a u stvari "nema ništa prirodno u
ovom obliku bolesti, jer ona potiče od zloupotrebe prirode", navodi se u
članku.
Tajms navodi da su virusolozi pre šest godina upozorili da postoji mogućnost
da se vrlo brzo razvije tip gripa H1N1, koji se pojavio u Meksiku, dok je u
Americi prošle godine objavljen izveštaj o patogenim izmenama u
industrijskim pogonima za proizvodnju mesa.
Godinu dana pre toga agencija UN za hranu predvidela je da će rizik od
prenosa bolesti sa životinja na ljude rasti sa sve intenzivnijom životinskom
proizvodnjom.
 Ovi
virusi su, piše komentator Tajmsa, rezultat načina na koji se ophodimo prema
životinjama samo da bi se povećala proizvodnja i dobit.
Velike moderne svinjske i živinske farme širom sveta, idealni su inkubatori
za bolesti i mnogi naučnici smatraju da mutacija virusa može direktno da se
poveže sa intenzivnim modernim poljoprivrednim tehnikama, podvlači se u
članku.
Patogeni elementi se lako šire kod oslabljenih životinja koje su natrpane u
skučene prostore i stvaraju se novi i opasni tipovi virusa koji mogu da se
prenose na ljude, dodaje se u članku.
"Stvorili smo okruženje u kojoj i blagi virus može brzo da se razvije u
mnogo patogeniji i zarazniji oblik", kaže autor članka.
Tokom poslednje pojave ptičjeg gripa vlade i živinska industrija su požurili
da okrive migratorne divlje ptice i mala poljoprivredna dobra za širenje
bolesti, ali sada se vidi da je živina na malim gazdinstvima bila znatno
otpornija na virus za koji je utvrđeno da potiče sa velikih industrijskih
farmi.
Malo se posvećuje pažnje masovnoj proizvodnji mesa i opasnosti koje ono ima
po ljudsko zdravlje, kao i činjenici da su se ljudske navike u poslednjih
nekoliko decenija drastično promenile, piše autor članka.
Ljudi danas jedu više mesa nego ikad, zahvaljujući novim tehnikama uzgoja,
niskim svetskim cenama žitarica i globalnoj mreži distribucije. Prosečan
Kinez je 1965. jeo četiri kilograma mesa dok danas konzumira 54 kilograma.
Broj životinja na planeti uvećao se za skoro 40 odsto u posleđnih 40 godina.
Industrijska proizvodnja hrane je neophodna da se nahrane gladni ljudi širom
sveta, ali to treba uraditi tako da se ne stvaraju nove bolesti, kaže se u
članku.
Simptomi
Niko još uvek sa sigurnošću ne može da kaže koliko su snažni simptomi ovog
virusa, a agencija Rojters navodi neke činjenice koje važe za influencu
uopšte:
- Opšti simptomi influence, koja se odnosi na pordicu virusa tipa A, B i C,
uključuju pojavu temperature, bolove u mišićima, glavobolju, kašalj i nekad
dijareju i povraćanje.
 -
Grip može da bude zarazan pre nego što ljudi počnu da se osećaju bolesno i
pošto su već počeli da se osećaju bolje. Virusi gripa mogu da se nađu ne
samo u sekretu iz nosa nego i u fekalijama.
- Period "inkubacije" za grip, od trentuka zaraze do pojave simptoma je
obično oko 24 do 48 sati, ali nije jasno da li to važi i za ovaj novi tip
virusa H1N1 koji je nazvan svinjski grip.
- Grip može da se prenese kašljanjem ili kijanjem kada se neko nalazi na
razdaljini do jedan metar od zaražene osobe.
- Virusi gripa takođe mogu da prežive danima i čak nedeljama na suvim
površinama pa se smatra da se ljudi često inficiraju dodirivanjem
kontaminiranih površina kao na primer tastatura kompjutera i onda dodirom
nosa, očiju ili usta.
- Virusi gripa neprekidno mutiraju i stalno se pojavljuju novi tipovi zbog
čega se vakcina protiv gripa svake godine ponovo komponuje.
- Virusi gripa su češto smrtonosni i Svetska zdravstvena organizacija
procenjuje da od gripa umre 250.000 do 500.000 ljudi u godinama koje se
smatraju prosečnim, a daleko više kada su pandemije poput onih koje su se
dogodile 1918, 1957 i 1968. godine.
Svinjski grip pogrešan naziv za novi tip gripa
Novi virus gripa koji se sada širi svetom ne bi trebalo da zvati "svinjski
grip" pošto sadrži i elemente ptičjeg i ljudskog porekla, a nijedna svinja
nije obolela od te bolesti do sada, saopštila je Svetska organizacija za
zaštitu zdravlja zivotinja (OIE).
OIE, čije je sedište u Parizu, smatra da bi logičnije ime za novi virus bilo
"severnoamerička influenca", na osnovu geografskog porekla bolesti.
"Virus nije izolovan kod životinja do sada, zato nije opravdano da se naziva
svinjski grip", navodi se u saopštenju te organizacije.
Pregled potvrđenih i sumnjivih slučajeva
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je juče da prema najnovijim
podacima u svetu ima 236 potvrđenih slučajeva novog gripa tipa A (H1N1), kao
i da je najveći broj novih slučajeva u Meksiku, gde se zaraza i pojavila.
 Pomoćnik
direktora SZO Keidži Fukuda rekao je da je broj potvrđenih slučajeva u
Meksiku porastao sa 26 na 97, uključujući i sedam smrtnih slučajeva.
Od novog gripa do sada je u Meksiku, kako se pretpostavlja, umrlo 159 osoba,
a prvi smrtni slučaj zabeležen je i u SAD.
U američkoj saveznoj državi Teksas jedno dvogodišnje dete umrlo je od gripa
H1N1, a širom SAD prednjači Njujork sa 50 potvrđenih slučajeva, dok u
Teksasu ima 26, u Kaliforniji 14 i Južnoj Karolini 10 novih slučajeva.
Kanadske vlasti saopštile su da je potvrđeno 19 slučajeva zaraze, od kojih
četiri u Novoj Škotskoj, i po tri u Ontariju i Britanskoj Kolumbiji.
U Velikoj Britaniji potvrđeno je pet slučajeva, od kojih dva u Škotskoj, a
23 osobe su sumnjive na grip.
Četiri osobe zaražene su u Španiji, dok se ispituje 59 sumnjivih slučajeva.
U Nemačkoj su od novog gripa obolele tri osobe, u Bavarskoj i u Hamburgu, a
još uvek se čeka pet analiza.
Tri osobe sa Novog Zelanda zaražene su nakon boravka u Meksiku, a u
karantinu je 179 osoba.
U Izraelu su se od novog gripa razbolele dve osobe, a ima i dva sumnjiva
slučaja, među kojima je i devetogodišnje dete.
U Austriji se od novog, takozvanog svinjskog gripa, razbolela jedna
28-godišnja žena koja je boravila u Gvatemali, sa presedanjem u Meksiku.
Jedan slučaj zaraze zabeležen je i u Kostariki, što je prvi u centralnoj
Americi.
U Australiji se testira 91 osoba zbog sumnje na novi virus, a francuske
vlasti saopštile su da imaju dva "verovatna" slučaja zaraze od 20
prijavljenih sumnjivih slučajeva.
 Italijanske
vlasti navode da su hospitalizovane četiri osobe sa simptomima meksičkog
virusa, dok je u Portugalu u bolnici jedno trogodišnje dete koje se iz SAD
vratilo sa simptomima gripa.
U Švajcarskoj se prati stanje 21 osobe sa simptomima gripa nakon boravka u
Meksiku, u Irskoj su prijavljena tri sumnjiva slučaja, a u Poljskoj dva.
Takođe se nadgleda zdravstveno stanje 11 osoba u Danskoj, koje su bile u
Meksiku i na jugu SAD, kao i pet osoba u Švedskoj. Holandija je saopštila da
pregleda "nekoliko" sumnjivih slučajeva, a testira se po jedna osoba u
Norveškoj i Finskoj.
U Čileu ima 24 sumnjiva slučaja, a u Kolumbiji 42. U Brazilu se prati stanje
20 osoba, ali nijedan među njima nije zaista sumnjiv, navode lokalne vlasti.
Južna Koreja je zabeležila 17 sumnjivih slučajeva, a Hong Kong četiri.
Tajlandske vlasti su stavile u karantin jednu ženu, ali su testovi pokazali
da ona nije zaražena tim virusom.
Južnoafričke vlasti prijavile su dva sumnjiva slučaja ljudi koji su se sa
simptomima gripa vratili iz Meksika, što su prvi slučajevi u Africi. |
| |
| |
|
| |
| Pola veka Pokreta nesvrstanih obeležiti u
Beogradu |
| |
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić predložio je juče u Havani da se
50. godišnjica osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja obeleži u Beogradu gde
je 1961. održana prva konferencija te organizacije.
"Bilo bi to prigodno priznanje za ono što su učinili vizionari- osnivači
Pokreta i za sve što je tokom proteklih decenija postignuto. Bila bi to u
prilika da se ideali i vrednosti Pokreta vrate tamo gde je sve počelo, u
srce Evrope", rekao je Jeremić na ministarskoj konferenciji Pokreta
nesvrstanih zemalja u Havani.
 Jeremić
je posebno ukazao na ulogu predsednika SFRJ Josipa Broza Tita kao jednog od
osnivača Pokreta nesvrstanih zemalja istakavši da će njegov značaj za Pokret
"ostati uvek upamćen".
"Tito se zalagao za svet bez podela i zajedno sa drugim liderima neumorno se
borio za veće poštovanje međunarodnog prava, jačanje solidarnosti i saradnje
među zemljama članicama Pokreta", naveo je Jeremić u govoru dostavljenom iz
Ministarstva spoljnih poslova.
"Tito je značajno doprineo razvoju pravednijeg sveta i pomogao da
Jugoslavija i druge nesvrstane zemlje zadobiju međunarodno poštovanje i
dostojanstvo, a većini zemalja na planeti dao je kolektivni glas", dodao je.
Šef srpske diplomatije naglasio je da Srbija, uprkos težnji da postane
članica Evropske unije (EU) i dalje deli vrednosti na kojima počiva Pokret
nesvrstanih zemalja i ciljeve za koje se bori.
Posebno je ukazao na značaj poštovanja međunarodnog prava i u tom kontekstu
podsetio da je Srbija odlučila da na jednosrano proglašenu nezavisnsot
Kosova reaguje "mirno i diplomatski", obrativši se Međunarodnom sudu pravde.
Jeremić je izrazio zadovoljstvo što "velika većina zemalja članica PNZ nije
priznala etnički motivisan pokušaj secesije Kosova od Srbije", kao i nadu da
neće biti novih priznavanja Kosova pre nego što Međunarodni sud pravde
saopšti ocenu o legalnosti te odluke.
"Dok traje proces (donošenja ocene u Međunarodnom sudu pravde) niko ne bi
trebalo da prejudicira njegove odluke niti da utiče na njegov rad... Nadamo
se zato da u tom periodu neće biti novih priznanja jednostrano proglašsene
nezasvisnosti Kosova i da ni jedna međunarodna insistucija neće primiti
Kosovo u svoje članstvo", rekao je Jeremić na ministarskom sastanku PNZ u
Havani.
Pokret nesvrstanih zemalja ima 118 zemalja članica. Srbija u Pokretu ima
status posmatrača. |
| |
| |
|
| |
| Godišnjica vojne operacije Bljesak |
| |
U petak, 1. maja navršava se četrnaest godina od ofanzive hrvatskih snaga na
područje zapadne Slavonije koje je do tada bilo u sastavu samoproklamovane
Republike Srpske Krajine (RSK).
Tokom dvodnevne operacije "Bljesak", koja je počela 1. maja 1995. godine oko
5 sati ujutro, artiljerijskim napadom na Pakrac, hrvatska vojska preuzela je
kontrolu nad zapadnom Slavonijom.
 U
akciji "Bljesak" stradao je veliki broj srpskih civila, a oko 30.000 njih je
napustilo zapadnu Slavoniju.
Prema izveštaju Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava (HHO), koji je
predstavljen 24. jula 2003. godine, u akciji "Bljesak" pripadnici hrvatske
vojske su ubili ukupno 83 srpska civila. Od tog broja njih 30 ubijeno je u
napadima na izbegličke kolone, a 53 osobe su ubijene u svojim kućama.
Prema podacima Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" iz aprila 2003,
prvih dana maja 1995. ubijeno je ili nestalo 283 Srba iz zapadne Slavonije.
Dan po otpočinjanju akcije "Bljesak" bivši predsednik RSK Milan Martić
naredio je raketiranje Zagreba koje je trajalo dva dana, zbog čega je
kasnije optužen pred Haškim sudom koji ga je osudio na 35 godina zatvora.
Snage bivše RSK ispalile su na grad 23 projektila i tada je poginulo šest
ljudi, a 176 osoba je ranjeno.
Zbog ratnih zločina počinjenih u akciji "Bljesak" Tribunal za ratne zločine
u Hagu pripremao je optužnicu protiv tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje
Tuđmana (preminuo 1999).
U aprilu 2001. haški istražitelji saslušali su bivšeg načelnika GS Hrvatske
vojske generala Petra Stipetića, ali je on nakon sprovedene istrage
oslobođen sumnji za zločine počinjene tokom akcija Medački džep, "Bljesak" i
"Oluja".
Haški istražitelji su, takođe, saslušali više osumnjičenih hrvatskih oficira,
ali protiv njih nisu podignute optužnice.
U martu 2004. Tribunal u Hagu obelodanio je optužnicu protiv Mladena Markača
za zločine protiv čovečnosti i povrede zakona i običaja ratovanja i on je
zajedno sa haškim optuženikom Ivanom Čermakom dobrovoljno otuputovao u Hag.
General Ante Gotovina uhapšen je 8. decembra 2005. u Španiji.
Suđenje hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku
pred Haskim tribunalom počelo je 11. marta prošle godine.
U julu 2005. Tužilaštvo je primilo prijavu protiv generala Mladena Kruljca,
zbog ratnog zločina u zapadnoj Slavoniji 1995. u vreme operacije "Bljesak".
Ta prijava prosleđena je i nadležnom tužilaštvu u Slavonskom Brodu, ali
protiv njega nikada nije podignuta optužnica.
Mesec dana kasnije, povodom 10. godišnjice akcije "Oluja" hrvatski
predsednik Stjepan Mesić unapredio je Kruljca u čin general-pukovnika. |
| |
| |
|
| |
| Čaja na svadbi, garant uspešnog braka |
| |
Poljoprivrednik Milinko Vukosavljević (44) iz Crnče kod Ljubovije već desetak
godina uspešno obavlja ulogu čaje, na svadbama u Podrinju i Beogradu.
Čajo je u pojedinim srpskim krajevima neizbežan deo svatovskih običaja i po
pravilu je zadužen da brine o raspoloženju gostiju, organizovanju svatovske
kolone, kao i radu kuvarica i aščija.
 Negde
se naziva čauš, negde čavo, čale, kapetan, buljubaša, barjaktar ili nekako
drugačije, ali uloga mu je ista, da bude "voditelj" kompletnog svadbenog
veselja.
Od čajinih sposobnosti često zavisi raspoloženje u svatovima, zadovoljstvo
gostiju, jednom rečju on mora da bude "majstor svog zanata".
Milinku ova uloga posebno dobro stoji, jer je uvek raspoložen, veseljak,
voli muziku i dobro izgovara zdravice. Važi i za čoveka koji "zna sa ljudima",
a na dvadesetak svadbi, na kojima je bio u ulozi čaje, pokazao se i kao
dobar organizator svatova.
Prvi put se u toj ulozi našao pre desetak godina, kod jednog domaćina u svom
selu Crnči. U međuvremenu pored rodne Ljubovije, o raspoloženju svatova
brinuo je i na svadbama u Beogradu, Loznici a u maju će biti čajo na
svadbenom veselju svojih rođaka u Šapcu.
Po tradiciji, odeven je u staru srpsku nošnju: gunj i pantalone od čoje, na
nogama pletene čarape i opanci, a na glavi šajkača. Pošto čajo mora da bude
i spadalo, preko pantalona nosi suknju, kecelju, a pozadi okači rep od bika
ili junice.
Taj detalj je posebno zanimljiv deci, koja ga često vuku za rep, a on ih
onda, kao plaši i juri. Jure ga i žene, ali s njima, kako kaže, uvek je na
oprezu, da se ne bi zamerio njihovim muževima.
Preko ramena obično nosi seljačku torbicu u kojoj je spakovano pivo ili
rakija i pečena praseća glava, kako bi imao "ića i pića za ceo dan".
"U šajkaču zavučem kašiku, viljušku, nož i guščije pero, osmeh raširim na
licu i veselje mo-že da traje do zore", priča Milinko.
Kaže da mu je čast kada mu neko poveri da brine o tome kako će gosti krenuti
na venčanje, kako će se u putu ponašati i kako će se vratiti posle venčanja
na svadbeno veselje.
Ističe sa ponosom da su svi brakovi mladenaca kojima je bio čajo, uspešni i
nada se da će biti dugovečni.
"U mom selu kažu, ko želi uspešan brak, neka samo pozove mene za čaju i taj
problem je rešen", navodi Milinko, nekadašnji radnik beogradskog "Komgrapa".
Milinko sada u svom selu gaji volove i sa njima obavlja sve poslove na
imanju.
Nema savremenu mehanizaciju, koristi plug, drljaču i sejač, ali se ne žali.
Stigne sve da obavi i da sa zadovoljstvom i velikim uživanjem prihvati ulogu
čaje na svadbama. |
| |
| Tomislav Živanović |
|
| |
| Al Kapone ili ko to tamo peva |
| |
On nikada nije "pevao" policiji, ali se ispostavilo da je Al Kapone nosio
pesmu u srcu. Sve što je imao da bi je izbacio na svetlo dana, bilo je vreme
u zatvoru Alkatraz.
Sada, 70 godina kasnije, nežna ljubavna pesma "Madonna Mia", koju je napisao
okrutni mafijaški bos dok je bio iza rešetaka, snimljena je i objavljena na
CD-u.
 "To
je predivna pesma, pravi izmamljivač suza", kaže Rič Larsen iz kluba
obožavalaca Ka-ponea, koji je pomogao muzičarima i pevačima da je snime.
Priča o "Madonna Mia" počinje u ćeliji u Alkatrazu, u kome je "lice s
ožiljkom" završilo zbog utaje poreza. Kapone, koji je voleo operu i džez, i
u čijim noćnim klubovima su nastupali muzičari poput Luja Armstronga,
očigledno je imao vremena na pretek.
Kapone je umeo da čita note i voleo je da svira bendžo i mandolu, koja
izgleda kao mandolina samo što je veća.
Prema Larsenu, koji je radio na dokumentarcu o Kaponeovom uticaju na muziku
1920-tih i 1930-tih, gangster je od upravnika zatvora tražio dozvolu da
oformi mali bend. Upravnik je popustio, čuvari su poslati da donesu
instrumente, i Kapone je počeo da stvara muziku.
Tu stupa na scenu Vinsent Kejsi, koji je 1930-tih posećivao Alkatraz, kao
deo priprema za jezuitskog sveštenika. Kejsi i Kapone su dve godine svake
subote razgovarali u mafijaševoj ćeliji, i vremenom, po rečima Kejsijevog
sina, postali dobri prijatelji.
"Moj otac je govorio o njemu sa velikim uvažavanjem. To je bilo neverovatno.
Taj kriminalac je ubio toliko ljudi, ali u zatvorskoj ćeliji, bio je veoma
skroman, fin i učtiv", kaže Kejsijev sin.
Jednog Božića, Kapone je svom prijatelju pokazao deo partiture i tekst za
"Madonna Mia". "S tvojom dubokom ljubavlju da me vodi, šta god da mi se desi,
uvek ću na pravom putu biti. Samo je jedan Mesec iznad nas, jedno zlatno
Sunce, samo jednu ja volim, nijednu osim tebe", napisao je Kapone.
Prema Larsenovim rečima, gangster koji je po svoj prilici stajao iza masakra
na Dan svetog Valentina 1929. godine, u kome su njegovi pajtaši izvukli
mašinke iz kutija za violine, bio je religiozan čovek. Tako da bi pesma
"Madonna Mia" mogla da bude o devici Mariji.
Larsen, međutim, misli da je verovatnije da je pesma bila poklon za Dan
zaljubljenih njegovoj ženi Me, koja je ostala uz njega čak i pošto je dopao
zatvora i oboleo od sifilisa, od koga je i umro 1947. godine.
Partitura je posvećena "mom dobrom prijatelju, ocu Vinu Kejsiju, kome želim
sve najbolje na svetu i srećan Božić" i potpisana sa Alfons Kapone.
Kejsi je pesmu odneo kući. Kako ipak nije postao sveštenik, Kejsi se oženio
i 1960. godine, pre smrti pokazao poklon-pesmu sinu. Mladi Kejsi prodao je
partituru jednoj aukcijskoj kući, mada nije želeo da kaže za koju sumu.
Prethodnih osam meseci, Larsen i producent su snimali pesmu sa dva pevača i
uz muzičku pratnju mandoline, akordiona, violine, klavira i kontrabasa.
Larsen kaže da će CD biti sledećeg meseca pušten u prodaju.
Kapone je do smrti gajio veliku ljubav prema muzici. Čikaški autor Džonatan
Ejg je u svom istraživanju za knjigu o Kaponeu otkrio da je jedan od
najpoznatijih gangstera u istoriji "čak i kada mu je sifilis pojeo mozak i
postao paranoičan i pun halucinacija", nastavio da svira svoju mandolu.
To ne znači da se Kapone potpuno odrekao svog načina re-šavanja stvari.
"Jednom prilikom u tuči, jedan zatvorenik ga je ubo nožem u leđa, a Kapone
mu je odgovorio tako što ga je posred lica tresnuo bendžom", ispričao je sa
osmehom Ejg. |
| |
| |
|
| |
| Pravo na debljinu je građansko pravo |
| |
Veći deo života Kejt Harding provela je na dijetama, gubeći ali i vraćajući
kilograme. Kada joj je "prekipelo", priključila se brzo rastućoj grupi
boraca protiv dijeta koji pravo na prekomernu težinu definišu kao građansko
pravo.
Pokrećući blog protiv dijeta "Vitka jednoličnost" (Shapely Prose), Kejt i
njeni "saborci" preko neta zagovaraju prihvatanje ugojenih i uče jedni druge
o poboljšanju zdravlja ljudi sa viškom kilograma. Ona i ostali blogeri, koji
se potpisuju sa, npr, "Debelo pilence" ili "Velika sloboda", ističu da je
"rat protiv debljine" koji društvo vodi, naterao punije da mrze svoja tela i
pate od manjka samopoštovanja.
"Debljina me nije učinila lenjom ili glupom ili nemoralnom", prenosi Rojters
Kejtine reči. Ta 34-godišnjakinja iz Čikaga napisala je i knjigu "Lekcije iz
sfere debelih" (Lessons from the Fat-o-Sphere).
Na Kejtinom blogu kritikuje se opsesija dijetama i tablicama težine u
medijima i poručuje da je važno zdravlje, "bez obzira na veličinu".
Kejt, visoka 1,6 metara i teška 88 kilograma, tvrdi da joj je telo lepše od
kako je pokrenula blog ali priznaje da za pojavljivanje u kupaćem kostimu
još "nema petlju".
"Advokati" onih koji nerado staju na vagu insistiraju na zdravlju debeljuca,
potstiču toleranciju prema njima na radnom mestu i takođe pomažu maloprodaji
da sagleda potencijal DžDžL potrošača.
"Sada je poenta 'oslabi i sve će biti dobro'. Ali, ljudi ne gube kilograme i
zato mi idemo na to da budu što zdraviji, bez obzira koliko su teški", kaže
Lin Mekafi, direktorka neprofitnog Saveta za borbu protiv diskriminacije na
osnovu težine.
U Savetu ističu da nekih pomaka ima - od dužih pojaseva u automobilima do
odluke kanadskog Vrhovnog suda da aviokompanijama nije dozvoljeno da od
ljudi sa viškom kilograma ili posebnim potrebama traže da kupe kartu za još
jedno sedište.
I mada su gojaznima posvećene brojne TV emisije i blogovi, i dalje dominira
stav da ih treba navesti da smanje težinu.
Oko dve trećine Amerikanaca smatra se gojaznim i gradovi širom SAD poveli su
pravi rat protiv toga pozivajući se na rast troškova za zdravstvo zbog
srčanih bolesti, dijabetesa tipa dva i raznih kancera.
Istraživanja pokazuju da troškovi lečenja bolesti koje se povezuju sa
gojaznošću dostižu 100 milijardi dolara godišnje.
Istovremeno Rebeka Pul, iz istraživačkog centra za ishranu i gojaznost
Univerziteta Jejl, upozorava i na predrasude i diskriminaciju zbog težine.
"Elegantno popunjeni" naime teže dolaze do posla a kada ga nađu dobijaju
manju platu i ređe ih unapređenju nego vitke radnike.
Takođe ih se oko 70 odsto sreće sa predrasudama kod lekara i u
osiguravajućim kompanijama.
"Mi treba da se borimo sa gojaznošću a ne sa gojaznim ljudima", kaže Rebeka
Pul, dodajući da se ljudi koji su diskriminisani zbog težine u većem
procentu od drugih okreću nezdravoj ishrani i izbegavanju fizičke aktivnosti.
U međuvremenu o potrebama dama koje bi da budu lepo obučene, ali i da nešto
prikriju, brine Deb Malkin u butiku Ridres, u Njujorku.
Ridres prodaje odeću, uključujući "firmiranu", od broja 44 pa naviše a
kupcima su na raspolaganju kabine prostranije od uobičajenih i prodavačice
čija je misija, kako kaže jedna od njih, da učine svet boljim za ljude bez
obzira na njihove razlike. |
| |
| |
|
| |
| Nole želi i Vimbldon |
| |
U Melburnu je imitirao svoje teniske kolege, na Rolan Garosu je pokazao da bi
mogao da bude i pop zvezda kada je otpevao čuveni hit Glorije Gejnor "Preživeću".
Ali šta će Novak Đoković, srpska teniska ikona i momak koji je najzaslužniji
što je Srbija dobila priliku da organizuje ATP turnir, raditi ako u nedelju,
10. maja, bude imao priliku u finalu da osvoji 13. pehar u karijeri, i to na
beogradskoj šljaci - to je tajna za sve.
 Neka
samo pobedi, za slavlje ćemo lako! Momak koji krstari planetom i pronosi
slavu srpskog tenisa kaže da je spreman za najveća iskušenja koja dolaze i
prvi veliki ispit pred domaćim navijačima, kada su u pitanju mečevi za
bodove i plasman na ATP listi. Oduvek je, kaže, želeo da najbolji teniseri
dođu na njegov teren, u Beograd, i želja mu se neočekivano brzo ispunila.
- Više puta sam pominjao kroz šta je sve Srbija prolazila u proteklih 15
godina. Tenis se digao iz pepela i to sve zahvaljujući spletu okolnosti,
trudu i odricanju porodica svakog igrača.
Moja želja je oduvek bila da poklonimo Srbiji ovakvu manifestaciju, jer se
dovođenjem svetskog teniskog vrha najbolje stiče teniska kultura.
Kako su tekli pregovori sa čelnicima ATP Amersforta?
- Ljudi iz Amersforta su od početka bi-li vrlo raspolože-ni za saradnju.
Presudni trenutak je bio u Šangaju kada smo dobili odobrenje borda direktora
ATP-a. Bio sam iznenađen i vrlo srećan koliko su nam brzo izašli u susret i
dali svoju podršku. To je meni kao sportisti i jedna vrsta potvrde.
Kako su ostvareni kontakti sa teniserima koji dolaze u Beograd? Da li ste
lično zvali igrače?
- Neke sam od tenisera sa kojima se družim sam zvao. Neki su se i sami
javljali kada su čuli za turnir. Ovo je tek prva godina, a očekujem još
bolja imena svake naredne godine.
Šta za vas znači igranje na jakom turniru pred svojim navijačima?
- To je nešto sa čime se nisam ranije susretao. Znam koliko je posebno kada
igram na domaćem terenu u meču Dejvis kupa. Mogu samo da kažem da sam jako
uzbuđen, mislim da će osećaj biti neverovatan.
Šta mislite ko će od srpskih igrača imati najveću podršku beogradske publike?
- Zaista ne znam! To je promenljiva kategorija. Jedan dan publika favorizuje
jednog igrača, drugi dan drugog. Što nas je više predstavnika iz Srbije, to
je bolje. Znači da će biti ve-će šanse da neko od Srba osvoji titulu.
Ukoliko osvojite titulu, znate li gde ćete je proslaviti?
- Na terenu, na Dorćolu.
Da li ćemo sledeće godine imati prilike da vidimo više igrača iz top 10?
- Kao što sam već pominjao, prva godina je najteža za turnir, kao i svaki
početak u životu. Zato je bitno da sve prođe kako treba, a onda će treneri
već na početku naredne godine ubacivati Srbija open u kalendare svojih
igrača. Nadam se da će i neko od naših igrača ući u prvih deset!
Kakva iskustva imate sa Rodžerom Federerom i Rafaelom Nadalom van terena? Sa
kojim stranim igračima ste u najboljim odnosima?
- Moji pravi prijatelji su ljudi koje znam još iz školskih dana, ali je
važno da se svi od igrača međusobno poštujemo. Moram da kažem da sam ipak
najbliži sa srpskim teniserima.
Ako biste bili u situaciji da birate, koji biste sledeći grend slem turnir
voleli da osvojite?
- Vimbldon. On ima ogromnu tenisku tradiciju, a sećam se i kada sam gledao
mečeve Pita Samprasa kao mali. To je u meni ostavilo nezaboravna sećanja.
Primetna je kod vas raznovrsnija igra u ovoj sezoni, posebno je u fokusu
servis volej, da li se radi o tajnoj pripremi za napad na Vimbldon?
- To je segment igre koji sam morao da popravim. Drago mi je da se to
primetilo i da se trud isplatio! U svetu tenisa poznati ste kao jedan od
retkih igra-ča koji su sposobni da vrlo brzo sve loše stvari iz prethodnih
gemova ostave iza sebe. Kako pronalazite izlaz iz teške situacije i kako vam
uspeva da preokrenete meč u svoju korist?
- Trudim se da uvek imam kontrolu nad mečom. Jako je bitno da ne dozvolite
da igrate protivnikovu igru. Često se ljudima čini da igram defanzivno ili
strepe od napada protivnika, ali ja znam da imam kontrolu u svojim rukama
čak i u tim defanzivnim udarcima. Za to je bitno i samopouzdanje koje,
istina, ume da varira.
Kako reagujete na sve učestalije priče da ste "prerasli" svog trenera
Marjana Vajdu i da je vreme za angažovanje nekog poznatijeg imena i u čemu
je tajna vašeg uspešnog odnosa?
- Jedna je stvar imati spoznaju o promeni trenera, a druga implementirati tu
činjenicu u realnost. To vam je kao promena reketa. Meni Marjan odgovara
zato što ume da izbalansira kada ćemo se fokusirati samo na tenis, a kada je
vreme da ostavimo tenis po strani i ubacimo poneku šalu. Vrhunski tenis sam
po sebi podrazumeva ogroman pritisak i potrebno je da imate bar delić
vremena kada se možete opustiti.
Da li, kada ste u prilici, gledate treninge i mečeve braće Marka i Đorđa i
da li ih nešto i posavetujete?
- Naravno. Trudim se da im ukazujem na greške koje sam i sam pravio. Želim
da pokažem svojim primerom, kako u tenisu, tako i mimo njega. To mi je i
dodatna inspiracija - poručio je najbolji srpski teniser.
Bagdatis želi novi triler
Novak Đoković, Radek Štepanek, Markos Bagdatis, Ivo Karlović i Rus Igor
Andrejev predvode grupu tenisera koja će od 2. do 10. maja na terenima
kompleksa MGM igrati za bodove na takmičenju čiji je nagradni fond 450.000
evra.
Kvalifikacije su na programu u subotu i nedelju (prvi mečevi se igraju od 12
časova), a takmičenje u glavnom žrebu turnira počinje u ponedeljak, 4. maja.
Finale je na programu u nedelju, 10. maja. Ono što je bitno jeste da će se
žreb održati danas od 19 ča-sova u Skupštini grada Beograda.
 Najavljeno
je da će pored direktora turnira Gorana Đokovića i domaćina konferencije
prisustvovati i predstavnik ATP, kao i nekoliko tenisera. Kada je reč o
igračima, poslednja promena je u vezi sa Markosom Bagdatisom, koji je dobio
treću specijalnu pozivnicu organizatora. Kipranin, koji je oduvek na-ilazio
na velike simpatije ljubitelja tenisa, igraće umesto Japanca Keija
Nišikorija koji je učešće morao da otkaže zbog povrede.
- Odlučili smo da treću vajld kartu damo Markosu Bagdatisu. Reč je o
odličnom teniseru koji će sigurno privući pažnju publike - rekao je direktor
turnira Goran Đoković.
Bagdatis, koji je takođe nekoliko meseci pauzirao zbog povrede, skliznuo je
na 92. mesto ATP liste. Najviši plasman na svetskoj listi mu je osmo mesto.
Teniser iz Limasola je proteklih dana igrao na takmičenju u Ostravi, odakle
je poručio da ga raduje što će igrati u Beogradu. - Trebaju mi mečevi, to mi
je sada najvažnije. Znam da sam u stanju da prikažem vrhunski tenis. Setite
se mog meča četvrtog kola na Australijen openu protiv Novaka Đokovića. Vraća
mi se samopouzdanje, osećam da mogu da napravim dobar rezultat bilo gde -
poručio je Bagdatis, koji je 2006. godine bio finalista Australijen opena.
Organizatori su proteklih meseci odradili veliki posao kako bi centar "Milan
- Gale Muškatirović" bio spreman za jedno veliko takmičenje. Finalni radovi
su obavljeni proteklih dana i opšti je utisak da će uslovi za igru biti
izuzetno dobri. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
