|
|
Broj 1198, 8. maj 2009.
| Grip na farmi svinja, studenti u karantinu |
| |
Iako epidemija jenjava, protekla je druga nedelja obeležena globalnim
strahovanjem o pojavi pandemije širenja virusa H1N1. Kanada je sa dve vesti
bila u žiži interesovanja - o pojavi virusa na farmi svinja u Alberti i o
protestima zbog držanja grupe kanadskih studenata u karantinu u Kini.
Mnogo više straha izazvala je vest da je oko 200 svinja na jednoj farmi u
Alberti obolelo od istog virusa gripa koji trenutno napada ljude u svetu.
Ovo je prvi slučaj da je sada pronađen ovaj virus kod svinja, a vladini
zvaničnici veoma brzo su javili da je ta farma stavljena u karantin.
Dr Dejvid Batler-Džons, šef zdravstvene službe, objasnio je da je jedan od
pomoćnih radnika na farmi očigledno zarazio svinje virusom H1N1 po povratku
iz Meksika, a vest je potvrdio i dr Brajan Evans iz Agencije za kontrolu
hrane. Iako se potenciralo sve vreme da nema opasnosti da se grip prenese na
ljude putem mesa, pojava virusa zapretila je da ugrozi izvoz svinjskog mesa
iz Kanade. Dobro je što se za sada ni jedna od većih uvoznica nije se
odlučila na taj korak. Kina je zabranila uvoz mesa samo iz Alberte, dok su
pojedine zemlje uvele zabranu koja se odnosi na proizvođače iz čitave Kanade,
počela čak i pre nego što se pojavio grip na farmi svinja.
Spisak zemalja se uvećava, a odnosi se na meso iz Meksika, SAD-a i Kanade,
potvrđuju u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
Zvaničnici iz Alberte i Kanade naglašavaju da nema po-trebe za zabranom, jer
se virus ne prenosi termički prerađe-nim mesom. Federalni mini-star trgovine
Stokvel Dej kaže da bi vlade trebalo da donose odluke koje su zasnovane na
nauci, a dosadašnje poteze okarakterisao je kao 'razočaravajuće i neosnovane'.
Što se tiče priče o kana-dskim studentima, tu postoje dileme da li je uopšte
trebalo da oni budu u karantinu. Prvobitno je bilo najavljeno da će ostati
izolovani nedelju dana, koliko nalaže kineski zakon, ali su se potom kineske
vlasti predomislile i dva dana pre isteka tog roka dozvolile im da se
nesputano kreću.
Radi se o grupi studenata sa Univerziteta u Montrealu, koja je otišla u
severnokineski grad Čangčun, u okviru razmene za učenje jezika. Oni su bili
izolovani u hotelu u Čangčunu iz predostrožnosti od širenja virusa H1N1. Svi
oni sve vreme osećali su se dobro, nisu imali primedbe na način na koji se
sa njima postupa i oni su sarađiva-li sa lokalnim vlastima. Kontakti sa
kanadskim konzularnim predstavnicima bili su ograničeni su na komunikaciju
telefonom i mejlovima. Kanadska vlada je, sa svoje strane, pre-ko
diplomatskih predstavni-štava zatražila od Kine zva-nično objašnjenje, a
isto je uradila i Svetska zdravstvena organizacija.
Kineske vlasti saopštile su da nameravaju i dalje da vode strogu kontrolu
putnika koji dolaze iz regiona zahvaćenih virusom meksičkog gripa. |
| |
| |
|
| |
| Isti grip , a simptomi nisu |
| |
Tim naučnika iz Nacionalne laboratorije za mikrobiologiju radeći na genetskom
sastavu virusa H1N1 došao je do zaključka da nema nikakvih razlika, te da
nema objašnjenja zbog čega su simptomi gripa mnogo ozbiljniji u Meksiku nego
u slučajevima otkrivenim u Kanadi.
Ono što se sada zna, po sa-znanjima Svetske zdravstvene organizacije, je da
meksički grip ima duži period inku-bacije, da izaziva dijareju kod otprilike
polovine zaraženih i da može da dovede do te-ške upale pluća i smrti kod
mladih, zdravih ljudi.
Iako epidemija gripa jenjava, nadležni zdravstveni radnici u Ontariju se
pripremaju kao da bi se moglo dogoditi da trećina stanovnika oboli.
, izjavio je dr Majkl Gardam, direktor za infektivne bolesti pri Agenciji za
zaštitu i promociju zdravlja.
Na rezultate laboratorijske provere slučajeva meksičkog gripa, odnosno gripa
tipa A, može se čekati od jednog do maksimalno pet dana, potvrdili su
nadležni iz nekoliko provincija. U Nacionalnoj mikrobiološkoj laboratoriji u
Vinipegu kažu da proveravaju uzorke iz čitave zemlje, ali i iz Meksika. Dr
Robert Streng pretpostavlja da se ovaj rok može i produžavati, ukoliko se
drastično poveća broj uzoraka koje treba ispitati. |
| |
| |
|
| |
| Penali mogu ugroziti bezbednost putnika |
| |
Četiri vodeće kanadske aviokompanije, Er Kanada, Džez, Vest džet Erlajnz i Er
Transat, u okviru Nacionalnog saveta avioprevoznika Kanade, NACC, poslale su
pismo poslanicima federalnog Parlamenta u kojem ističu da bi zakonski
predlog poslanika Džima Maloveja mogao da ugrozi putnike u aviosaobraćaju i
njihove interese.
Oni navode da se predlog o uvođenju penala protiv aviokompanija u slučaju
odlaganja leta kosi sa kapetanskim prerogativima o bezbednim uslovima za
sprovođenje leta, te predložene kazne praktično pospešuju rizičnije
ponašanje.
Kao veoma važan kontrarazlog za usvajanje ovog zakonskog predloga, u pismu
se tvrdi da sličan zakon, koji je 2004. godine usvojen u Evropi, nije
doprineo povećanju prava putnika.
Tri opozicione stranke smatraju da bi zakon trebalo usvojiti. Ukoliko do
toga dođe, to bi po obavezama bilo iznad vladinog dokumenta o Pravima pri
letovima, sa setom smernica usvojenih septembra prošle godine.
Na toj listi se nalaze prava poput onog na pravovremenu informaciju, tačnost,
vaučer za obrok, refundiranje troškova kod odloženih letova, a obećava da će
biti 'učinjeno sve što je u razumnim granicama', ali ne navodi nikakvu
finansijsku kompenzaciju putniku za izgu-bljeni prtljag, niti pak za
odloženi ili ukinuti let, i ne spominje penale za kompanije koje zakažu u
nekom segmentu.
Malovejev predlog sadrži kompenzacije, počev od 500 dolara za svaki sat
posle prvog, ako su putnici zaglavljeni u avionu na pisti, kao i visoke
kazne za propuste u najavi odlaganja, otkazivanja ili izmene maršrute leta u
roku od deset minuta od trenutka saznavanja informacije.
On tvrdi da najnovija iskustva putnika, povodom problema oko otkazivanja
letova zbog virusa H1N1, pokazuju da postoje veliki propusti u regulativi u
avioprevozu.
Džordž Petsikas, predsednik NACC, insistira da je Malovejev predlog neodrživ. |
| |
| |
|
| |
| Proizvodi od foke |
| |
Evropski parlament je izglasao zabranu uvoza proizvoda od foke, čime se želi
da se Kanada prisili na obustavljanje lova na te životinje, koji je najveći
u svetu.
U obrazloženju propisa se navodi da je komercijalni lov na foke, posebno u
Kanadi, "izuzetno nehuman".
 Očekuje
se da će narednih nedelja vlade EU potvrditi za-branu da bi se osiguralo
njeno stupanje na snagu pre naredne sezone lova na foke iduće godine.
Taj propis sadrži nekoliko izuzetaka za Eskime iz Kanade i sa Grenlanda,
kojima je dozvoljeno da nastave da se bave tom tradicionalnom vrstom lova,
ali im zabranjuje da trguju većim količinama kože, ulja ili mesa foke u
Evropi.
Kanada i Norveška su najavile da će u Svetskoj trgovinskoj organizaciji
osporiti tu zabranu. |
| |
| |
|
| |
| Nada da je izlaz iz krize na vidiku |
| |
Prvo je javljeno da preliminarni podaci o prodaji automobila u aprilu pokazuju
znake blagog oporavka, posle nekoliko meseci pada. Primera radi, Tojota je
prodala 21.200 vozila, što je 16,6 odsto manje nego u istom mesecu prošle
godine, ali prilično bolje od godišnjeg pada od 23 odsto, zabeleženog u
martu.
Potom je najnoviji izveštaj Skošijabanke ukazao da na tržištu nekretninama u
Kanadi postoje znaci laganog buđenja posle 'zimskog sna'.
Najoptimističnije vesti stižu iz građevinarstva. Nadležni su saopštili da su
u martu pribavljene dozvole za gradnju vrednu 4,5 milijardi dolara, što je
skoro za četvrtinu više nego u fe-bruaru i što prekida petomečni negativan
niz. Ovako veliki skok nije zabeležen u protekle dve godine. |
| |
| |
|
| |
| Nesigurno radno mesto porodilje |
| |
 Torontski
advokat Denijel Lublin tvrdi da se u poslednje vreme učetvorostručio broj
slučajeva otpuštanja žena sa posla u vreme dok se nalaze na porodiljskom
odsustvu.
Po Lublinovim rečima, najveći broj kompanija insistira da je privredna kriza
glavni krivac za to. On dodaje da poslodavci uvek mogu da iznađu razlog za
otpuštanje nekog radnika, samo je pitanje da li je porodiljsko odsustvo
pravi trenutak.
Neretko se dešava da žene tek neposredno pred povratak na posao saznaju da
se njihovo radno mesto ukida i, po Lublinom saznanjima, uglavnom pristaju na
ponuđeni paket otpremnine. Nije tajna, međutim, da kompanije ne ukidaju
radno mesto, već da radije angažuju nekog 'jeftinijeg' radnika, umesto
novopečenog roditelja. Povlačenje po sudovima u potrazi za pravdom i pravima
trajalo bi predugo, tako da većina to izbegava, iako zna da su zaposleni na
porodiljskom odsustvu zaštićeni i da bi trebalo da ponovo dobiju svoje radno
mesto, ili odgovarajuću alternativu. |
| |
| |
|
| |
| Problemi sa davanjem imena |
| |
Bračni par Azef ponovo ima probleme sa davanjem imena svojoj prinovi. Njih
dvoje, koji se izjašnjavaju kao osobe posvećene prirodi, svom novorođenom
detetu žele da daju ime Logan Avalanš (Lavina), ali vlasti ne odobravaju
njihovu želju zbog mogućih posledica po psihu deteta. Roditelji su, stoga,
pozvani u matičnu službu da obrazlože svoj izbor imena.
Slični problemi bili su i kada su njih dvoje predlagali za svog prvorođenog
sina ime Brant Glasije, (Glečer), što su nadležni dovodili u pitanje, ali je
ime na kraju usvojeno. |
| |
| |
|
| |
| Akcija za matursko veče sa stilom |
| |
Jedna divna akcija u Vinipegu omogućila je maturantkinjama da svoje matursko
veče provedu sa stilom, kako i priliči.
Pojedinci i organizacije darivali su haljine za maturantkinje u okviru
istoimenog programa.Ideja je bila da se omogući da na matursko veče odu i
devojke koje nemaju dovoljno novca da sebi priušte kupovinu haljine. Pored
haljina, one su mogle da izaberu i odgovarajuće cipele, torbice i ostale
detalje, sve besplatno. Jedini uslov je da se sve vrati i spremi za ponudu
narednoj generaciji. |
| |
| |
|
| |
| Vinipeg slavi beskućnika heroja |
| |
Farona Hola, 44, beskućnika iz Vinipega, slave kao heroja, jer je spasio
jednog tinejdžera sigurnog utapanja u reci Red.
Dečak je u reku upao sa mosta Provenšer u nedelju popodne, a na njegovu
sreću to su primetila dvojica beskućnika, Faron Hol i Vejn Spens.
 Hol
je odmah skočio u vodu, doplivao do dečaka i namučio se da ga dovuče do
obale, gde ih je Spens izvukao napolje.
Prvu zahvalnost Hol i Spens dobili su od Merion Vilis, koja je bila očevidac
svega što se dešavalo. Spens je dobio topli obrok i čistu odeću, kao i
priliku da se okupa, dok je Hol bio u bolnici, gde su lekari proveravali
njegovo stanje. Hol je tada rekao izjavio da bi voleo da se sretne sa
tinejdžerom u nekom boljem trenutku.
Vilisova, pak, želi da oba beskućnika, i Hol i Spens, ubuduće žive na nekom
boljem mestu. Hol će, u znak zahvalnosti, dobiti posebnu nagradu od
gradonačelnika grada Sema Keca, koji mu je ukazao čast već samim tim što ga
je posetio kod mosta, tamo gde on i inače boravi.
Javnost i mediji ovim povodom zainteresovali su se za Holovu sudbinu.
Ispostavilo se da ovaj pripadnik starosedelačkog naroda Dakota Tipi sedam
godina živi ispod mosta, gde je stigao ponajviše zbog slabosti prema
alkoholu. Odrastao je u hraniteljskoj porodici, završio srednju školu i
radio kao pomoćnik nastavnika, tokom studija na Univerzitetu Manitoba. Ali
alkohol ga je uzeo pod svoje, posebno kada mu je majka ubijena pre desetak
godina. Pre tri godine i njegova sestra je izbodena nožem u ulici Mejn. |
| |
| |
|
| |
| Kanađani bolji na rečima nego na delu |
| |
Nedavno su objavljena izveštaji dve ankete o odnosu građana prema životnoj
sredini, koje su pokazale da Kanađani nisu baš toliko svesni važno-sti brige
o svetu u kojem živimo, koliko se to na prvi pogled može činiti.
 Iako
je u jednoj anketi više od dve petine Kanađana izjavilo da menjaju svoje
potrošačke navike kako bi pomoglo planeti, a u drugoj čak devet od deset
izrazilo spremnost da kupe jeftiniji ili po ceni isti 'zeleni' proizvod,
ispostavilo se da bi se tri četvrtine građana radije opredelilo da kupujući
običan proizvod uštedi neki dolar, nego da kupi neki skuplji proizvod koji
štiti životnu sredinu.
Ankete su sproveli Vol-Mart Kanada i Kaskejdz Tisju.
Džim Tompson, jedan od potpredsednik kompanije Vol-Mart, ističe da ne bi
trebalo da potrošači pri kupovini imaju dilemu između 'zelenog' i
pristupačnog proizvoda.
U ovom trenutku, proizvodi koji su dobri za životnu sredinu skuplji su i do
četiri puta od uobičajenih, zbog većih troškova pri proizvodnji, manjih
serija i slabije potražnje. |
| |
| |
|
| |
| Medalje za hrabrost |
| |
NDP smatra da ordenje koje su kanadski vojnici i policajci dobili u svetskim i
drugim ratovima svedoči o njihovoj hrabrosti i ističe da bi Otava trebalo da
zabrani njihovu prodaju na aukcijama svih vrsta.
Poslanik ove stranke Piter Stofer, koji već godinama unazad lobira protiv
otuđivanja ordenja, negoduje zbog najavljene prodaje Viktorijinog krsta,
dodeljenog Robertu Ša-nklendu, učesniku Prvog svetskog rata. Šanklend je bio
jedan od trojice koji su svojevremeno živeli u istoj ulici u Vinipegu, a
potom kao ratnici bili odlikovani ovim priznanjem najvišim priznanjem
Komonvelta. Njima u čast ulica je i preimenovana u Ulicu hrabrosti.
Ministar za pitanja vete-rana, Greg Tompson već ranije je obećao da
federalna vlada neće dozvoliti da ova odlikovanja odu iz zemlje, ali Stofer
insistira da bi vlada trebalo mnogo odlučnije da deluje i naprosto da
stopira prodaju. |
| |
| |
|
| |
| Bez pošte na kućnu adresu |
| |
Jedna analiza, urađena za potrebe federalne vlade, pokazala je da bi u okviru
napora za saniranje nesigurnih ekono-mskih vremena za korporaciju,
nacionalna Pošta trebalo da ukine dostavljanje pošte na kućnu adresu.
Pošta bi trebalo da uloži preko tri milijarde dolara za modernizaciju opreme,
što se ne bi isplatilo zbog smanjenja obima pošiljki.
U izveštaju se naglašava da isporuka poštanskih pošiljki na kućnu adresu
svakako odgovara primaocima, ali da svi korisnici poštanskih usluga plaćaju
visoku cenu zbog toga. Dodatni razlog za gašenje dostavljanja na kućnu
adresu je i to što obim pisane pošte iz godine u godinu primetno opada,
ljudi se okreće elektronskoj i drugim vrstama internet komunikacije. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
